Ako vratim film u nazad npr 3 godine i ko zna koliko izlazaka i muvanja dobio sam jednu pretposle godine . Prosle ni jednu.
Pricam za Dunav . Na barama sam imao ali ni blizu kao nekih predhodnih  godina.

Devet godina ja štuku kod mene vidio nisam a imam po 150 izlazaka

Poslano sa mog SM-A202F koristeći Tapatalk

Po lokalnim jezerima i barama je hvatam ali primetno slabije nego prethodnih godina. I jesenas sam imao nekoliko, ali sitne, do kilogram, u najboljem slucaju par takvih po izlasku, slike nekih su ovde na forumu. Poredjenje sa situacijom od pre 20-30 da ne govorim pre 40 godina je besmisleno (meni je 59 godina). Bilo je stuke koliko hoces pa i onih krupnih.

Riblji fond na Tisi od ušća do Titela je toliko devastiran, da je to za ne poverovati , i svake godine je sve gore i gore. Za uzvodnije ne znam, ali ne verujem da je puno bolje. To je poluprazna voda. Grabljivica ni za lek. Som, smuđ, štuka, više tu ne stanuju, ima ih u tragovima..Knićanski kamen, sa dubinom i do 15 metara je bunar ..Nema više ni bele ribe.. Kad se samo setim kako je bilo, i koliko je bilo ribe 90-tih i početkom 2000-tih, dođe mi da zaplačem . To je u svitanje pucalo od obale do obale. Riba se kupala takvim intenzitetom da je to neverovatno. Danas tu i tamo po neka riba . To je glavni pokazatelj šta ima i koliko ima . Takođe Dunav, između Novog Sada i Beograda je u katastrofalnom stanju. Tu uopšte više nema smisla ići na pecanje. Tu i tamo se desi neki blic krig sa nekim konkretnim ulovima i to je to..I to samo kod onih koji love iz čamaca. Blago rečeno užas ..   

Tolstolbik je riba nase budecnosti kako stvari stoje. Deo Dunava od Rama pa sve nizvodno je pun ove propasti a i na Moravi ga ima u ogromnim kolicinama.

Sve reke su pune tolstolobika. Koliko vidim kod komšija Hrvata i Mađara ga nemo toliko koliko ga ima kod nas, ali kod njih je riblji fond neuporedivo bogatiji, pa izgleda ne dolazi do izražaja. Na Tisi 95% jutarnjeg kupanja su bikovi. Da njih nema mrtva voda . Reče mi jedan domaći, iz Knićanina, da su u mrestu, u razlivima sa vilama danima ubijali matice, a drugi se hvalio kako je u maju uhvatio 150kg šarana i da je napunio sve zamrzivače i imao još za prodaju . A zimi mreže, senkeri i struja, i tako godinama. Nije nam tolstolobik kriv. On je samo "našom" zaslugom došao do izražaja .
Njega niko neće, ni krivolovci a ni velika većina ribolovaca.. Gledam kolega na Dravi peca šarane lagano, kao u priči. Na takmičenju, Monarh Dok kupu u Dalju, na Dunavu, uhvaćeno je 54 smuđa, itd .. Ribe kada ima ona se peca i upeca..

Na potezu DTD Novi Sad Stuke sve manje redak je primerak tezi od 1,5 kg. Manjih ima jedino sto ih nesavesni nose imao prilike da vidim.
Moramo da promenimo ponašanje i nas odnos prema vodi i zivom svetu u njoj.

Negde sam pisao koliko se secam o stanju na DTD-u sto se tice stuke, ko zna gde.
Ali evo jos jednom da ukratko kazem koliko je tamo situacija katastrofalna.

Od Rumenke i mosta u selu, nas trojica u camcu, idemo do piste kod Neoplante.
To je 3km u jednom pravcu i 3km nazad.
Precesljamo terene gde nikad niko nije imao pristupa da baci varku, tereni za pozeleti.
Ukupan broj zabacaja ne bi komentarisao. Vucem torbu od sigurno 10kg kojekakvih varalica, guma.

Nekad smo se vracali sa pecanja bez ijednog jedinog udarca a ako nekad i bude ulov to je vecinom
neka gloca od 300 do 500gr. Kilasica je trofej trenutno. Tuga golema      

O smudju na tom terenu ne bi ni pisao jer je on tamo davno zaboravljena vrsta.
I ako dodje neki to je primarak oko 200-300 gr cisto da nam da neke nade.

A nekad, kad se samo setim ...

Ne odustajemo i dalje   

Ocigledno svuda ista prica a cinjenica je da se nista ne moze uraditi po tom pitanju, mozemo samo da kukamo. Evo u tri posta pomenute vode deo Dunava, Tisa, DTD, Morava i kod mene Gruza takodje svake godine sve grdje, prosto je neverovatno da sve ide po principu kako bude bice a i mi ribolovci bi trebalo biti mnogo bolje organizovani da se negde cuje i nas glas. Pokusavam klinca da malo zarazim ovim nasim hobijem gde mi on kaze: sta da idemo kada necemo uhvatiti nista.

Činjenica je da je ribe sve manje u Srbiji u odnosu na zemlje u komšiluku. Isto tako sportski ribolovci su najmanji krivci za to, pa čak i oni koji odnesu po neku ribu ispod mere.
Toga je uvek bilo i biće.
Svi mi koji volimo vodu, prirodu, ribolov vrlo dobro znamo ko su krivci za ovakvo trenutno stanje na našim vodama, al na žalost, takođe smo svedoci da se po pitanju boljitka na vodama ništa ne radi, ako izuzmemo tu i tamo neki izdvojen primer, ali globalno, na nivou države, ne mrda se sa mrtve tačke.
Vrlo poražavajuće stanje u 21 veku , kad je civilizacija napredovala, svest o očuvanju prirode i voda bi trebala biti na mnogo višem nivou nego što jeste.
Meni je dovoljno poražavajuća činjenica kad odem na neku vodu i zateknem hrpu smeća koju ostave "ribolovci" plus ono što sama voda nanese, kako od istih očekivati da vode računa o bilo čemu drugom.

Kod mene u kraju je tolstolobik danima vađen u ogromnim količinama na plovak. Nekad ga niko nije nosio, sad ga niko ne vraća, e to je tuga.

Послато са 2203129G помоћу Тапатока