Promene DNK uočene kod klena u rekama Peštan i Beljanica, ali i u školjkama iz Save, Dunava, Tise i Velike Morave.

Klen važi za vrstu ribe koja se nastanjuje u čistim vodama i živi dokaz da je reka iz koje je izvađen zdrava sredina. Taj ,,zalogaj", ako se izlovi iz Peštana i Beljanice, reka kolubarskog sliva, verovatno bi zastao u grlu onome ko bi čuo da je na klenu iz tih voda utvrđeno oštećenje DNK molekula.

Do tog saznanja došli su stručnjaci sa Biološkog fakulteta i Instituta za biološka istraživanja ,,Siniša Stanković".

Radna pretpostavka je da su uzrok tome otpadne vode sa pepelišta TE ,,Nikola Tesla", iz kanalizacije i septičkih jama, kao i veštačko đubrivo sa obrenovačkih njiva.

Studija koja se bavi ovim problemom još je u ranoj fazi, pa se ne može tvrditi kakve bi mogle biti posledice i da li će doći do trajne mutacije ove vrste ribe u Peštanu i Beljanici.

Da razloga za zabrinutost ima, potvrđuju još neka otkrića pomenuta u istoj studiji: promene na DNK molekulima detektovane su i kod školjki – kineske carice i vrste unio (nema srpskog naziva) – iz Save, Dunava, Tise i Velike Morave.

– Oštećenje se na uzorcima DNK vidi u obliku komete, kruga sa repom. Razvijamo testove kako bismo obezbedili što više podataka za poređenje. Mnoštvo parametara je neophodno uzeti u obzir, i to sa sličnih i različitih lokaliteta, kao i onih koje bismo dobili eksperimentalnim istraživanjima u kontrolisanim uslovima – kazao je dr Momir Paunović, hidrobiolog sa instituta ,,Siniša Stanković", dodajući da su ovakve genotoksikološke studije i u svetu još u povoju.

– Dobro je što i mi imamo opremu i metodologiju kojom možemo da detektujemo sve niže koncentracije zagađivača u vodama, ali potrebno je najmanje sedam-osam godina prikupljanja podataka i pomnih analiza da bismo imali čvrste zaključke. Tek onda bismo mogli pouzdano da kažemo kakve su posledice po ribe i školjke, kao i da na osnovu toga izvlačimo makar posredne zaključke o uticaju tih zagađivača na ljude. U slučaju Peštana i Beljanice, moje mišljenje je da su oštećenja pre nastala zbog organskih zagađivača i nutrijenata, to jest veštačkog đubriva nego usled industrijskih otpadnih voda. Nutrijenti i organski zagađivači jesu najveća pretnja po naše vode – ocenio je dr Paunović.

Dok se bude čekao završetak istraživanja oštećenja DNK, ribolovci će verovatno razmišljati da li da proglase nezvanični lovostaj na obrenovačkog klena tokom tih sedam-osam godina, koliko će naučnicima još biti potrebno da prikupe sve podatke. Dr Paunović ipak ne veruje da je lovostaj nužan.

– Ja klena jedem – kaže on.

-------------------------------------------------------------------------------

Za dalja istraživanja nemamo ni novca ni dovoljno kadrova

Osim vremena, nužno je i poprilično novca za podrobnija genotoksikološka istraživanja. Ako bi se analizirala isključivo voda, uz primenu svih parametara popisanih u evropskim direktivama, jedan jedini uzorak bi koštao od 1.400 do 1.700 evra a valjalo bi ih uzimati jednom mesečno. Osnovno nadgledanje voda naše institucije već sprovode, ali se za to u Srbiji troši nekoliko puta manje novca nego u nekadašnjim tranzicionim zemljama koje su sada u Evropskoj uniji, da se ne spominju sredstva koja za to izdvajaju razvijene države poput Nemačke.

– Našoj Agenciji za zaštitu životne sredine bi za nadgledanje voda bilo potrebno i dvostruko više istraživača nego što ih sada ima. Dobro je što je naš novi zakon o vodama prilagođen evropskim normama. On predviđa izradu plana upravljanja vodama, koji mora da sadrži i podatke o stanju voda, mere neophodne za njihovo unapređenje i plan realizacije tih zahvata. To je osnova da se, posle utvrđivanja izvesnog nivoa zagađenja na nekom vodotoku, planira i izgradnja fabrike za prečišćavanje otpadnih voda – ocenio je dr Paunović.

----------------------------------------------------

Za zaštitu voda potrebno 5,6 milijardi evra

Na integralnom planu upravljanja vodama još se radi. I kada bude gotov, načekaćemo se dok se ne podignu sva neophodna postrojenja za prečišćavanje. Prema podacima koje je Ministarstvo životne sredine iznelo pre godinu dana samo za investicije u zaštitu voda do 2030. trebalo bi nam čak 5,6 milijardi evra.

heeeej, evo moje sljake, pa ja radim uovoj beloj zgradici gde se spajaju svi ovi mostovi za prenos uglja..h ne znam sta da kazem povodom voga osim da ja klena pecam upravo na odlivnim kanalima sa deponije pepela, doduse kod A centrale, ovo na slici je na uscu...i mogu reci da je tu klen gotovo jedina vrsta trenutno...ne znam za dnk, ali izgledaju zdravo i borbeni i okretni ki zmaj...drugo mislim da te vode sa deponije nisu zagadjene jer je voda kristalno bistra i ne vidim zasto bi bilo toliko klenova jer oni ne trpe prljavstinu...problem su otpadne vode koje.se izlivaju u savu, e to ti je mix svix mogucih prljavstina sa elektrane, pocev od raznih ulja i maziva pa do uglja...

Smeo bih se zakleti da otpadne vode sa deponija pepela TENT-A Obrenovac i TENT-B Usce,kako je navedeno u tekstu, nemaju veze sa vodotocima Pestana i Beljanice(nikada nisam ni cuo za nju),osim ako taj klen ne dolazi iz Save pa Kolubarom ide uzvodno do Pestana.
Ovo je definitivno doprema uglja na TENT-B Usce.A potvrdjujem sto Cobraman kaze:da su obodni-odvodni kanali oko deponija kristalno bistri.Mada neprirodno ali je klen dominantna vrsta.

Jel ima neko sliku neke ribe ?

nigde se nije reklo koja je promena nastala u dnk rezultatima. sta je promenjeno u tom kodu ribe.

Dajte neku sliku, da vidimo.