A zar ne mislite da postoji alaski lobi koji upravo radi na tome da taj način ribolova prikaže kao najsavesniji i da prikažu sebe kao najveće zaštitnike reka 
Jer oni su, bože moj, stalno na vodi...

Sto bi rekla tašta: "Deco neću da se mešam, al samo da kažem.".... Nekako moj gnev nije usmeren ka alasima. Zamislite kada bi smo očistili vode od strujaroša, bombaša i ostalih mesara koji nemaju dozvolu za profesionalne alate, a koriste ih masovno.Broj alasa se ograniči prema kapacitetu vodenih resursa i privedu se k poznaniju prava, probaj da prekršiš zakon i ode dozvola doživotno, a kazne tek slede.
Nekako nee voleem da gledam glisere i džipadžije po Dunavu iako nemam protiv, ta Dunav je veliki. Lepše mi je da sednem pored obale i gledam alase, taj prizor mi je nekako prirodan. I ne mislim da svo zlo (uništavanje riblje populacije) potiče od alasa.

---

Spojene poruke: 02 Novembar 2009, 16:14:30

---

Ovi koji sada protivzakonito love ribu nezakonitim sredstvima, i dalje će to da rade, a zabranićemo alaski zanat. Tako da rešenje vidim samo u odlučnom obračunu sa ilegalcima a to će biti najteže.

Potpunio se slažem sa ovim što si napisao.  

Broj alasa se može kontrolisati, ako to vlast želi ( ). Pitanje je, šta raditi sa onima koji nisu alasi a love ribu mrežama i drugim alaskim alatima (čitaj "krivolovci"). Pa svako ko je malo češće na vodi vidi i zna da skoro svaki vlasnik nekakvog čamca baca nekakve mreže (čast izuzecima  ). Nisu svi oni alasi, niti imaju dozvole za ribolov ... a ima ih ko žutih mrava. E oni su problem!

poceo sam da pisem odgovor,ali sam obrisao.nemogu vise da objasnjavam,shvaticete i sami jednog dana.pozdrav.

Evo i ja neću da se mešam al samo da kažem dve tri.  Moje mišljenje o privrednom ribolovu ste već čuli, ali ponoviću . Sama reč privreda znači da se tu odvija neki proces, što će  reći, kupiš repro materijal uložiš neki rad, napraviš neki proizvod i onda to lepo plasiraš izvučeš zaradu na to platiš porez i to je privreda. E sad alas kupi dozvolu,što radi i ribolovac, razlika je alas vrši izlovljavanje ovo treba najcrvenijim slovima, a ribolovac ima dozvoljene kvote (od ribarskog područja do ribarskog područja- kako koje donese odluku, da li je to 5kg bele i tri kvalitetnije  nije važno)  no ribolovci uglavnom nemogu kvotu ispuniti (negovorim o nesavesnim ribolovcima ,kojima isto treba srezati krila). Novi zakon  koliko čujem uvodi kvotu  kako  ribolovcima  tako i ribarrima ali mislim da će opet pogubnije biti za ribolovce i vodu nego za  alase ili ti ribare.  Ribolovci će biti kontrolisani  a ribari opet ona džentlmenska engleska, pa nećemo se valjda lagati, drugim rečima opet niko neće imati uvid ni koliko je ribara na terenu, ni koliko ni kojeg alata imaju i najnormalnije kao i do sada uz njih će raditi još gomila onih koji ni nisu platili dozvole niti se registrovali. Pošto sad  verovatno naslučujemo o čemu pričamo mišljenja sam da će nam u nastupajućem periodu biti promašena investicija da  napadamo  ministarstvo i tražimo ukidanje privrednog ribolova, koje to ustvari i nije  i verovali ili ne  to će se morati ukinuti po samom prirodnom procesu tj ako uopšte postoji nada da uđemo u evropsku uniju mi se ustvari njima moramo obračati apelom i pojašnjavanjem problema i mislim da će taj problem morati biti rešen. Do tada  mi moramo da napadamo  ministarstva kako za ekologiju tako i za vodne  resurse i da njima ukazujemo na nerad ili nesavesno obavljanje kontrole  i sprovođenje donetog zakona, jer verujte mi oni igraju na kartu neznanja kao i do sada, niko od nas ribolovaca nema pravi uvid u rad niti njih a niti službi koje su zadužene za njihovu konrolu. Ako bi tu uspeli da se organizujemo i izdejstvujemo da mi možemo imati uvid u njihov posao mislim da bi to  bilo 70posto uspeha.   E kako to da sprovedemo u delo i kako da se po tom pitanju organizujemo na tome treba da poradimo, moje skromno mišljenje da  sve ostale varijante imaju jako velike rupe  i da se nećemo uspeti izboriti bar za sada (dok nebude intervencije sa strane) oko ukidanja privrednog ribolova na otvorenim vodama. Izgubićemo samo dragoceno vreme i što je najgore stanje na vodama je sve gore i gore , a po  zaživljavanju novog zakona biće još gore sem ako neuspemo nekako da se utrpamo da tako kažem u neku super reviziju.  Eto nisam hteo da se mešam  ali samo da kažem,  ako mislite da radimo i peticiju uz  ovo ja sam za i moj glas je uvek uz ribolovce , dostavite mi listing kakav hoćete potpisujem odmah no jako vas molim da razmislite o ovome što sam napisao, pa malo  da to pročešljamo. Sa dubokim poštovanjem vaš baćko.

backo-legendo,sve si rekao i tacno objasnio,i sam nebih bolje napisao.    

Slazem se da treba zastiti riblji fond, ali kad se bude zabranio privredni ribolov, tek ce onda da Vam se popnu strujarosi na glavu!
Alasi su poznato jaki i ludi, jedino od njih beze strujarosi
Mislim da treba da se regulise zakon i ovlascenja kontrole, e to ce spasiti riblji fond, a ne zabrana privrednog ribolova.

odlicna akcija za sam 

hehe,davno je peticija zavrsena.potpisi sakupljeni,ali mali broj ribolovaca je se prijavio za sakupljanje,tako da od toga nista nema.
inace se slazem da privredni ribolov moze da ostane samo ako se maksimalno ogranici samo na one koji zive od toga i nemaju druge prihode,znaci tu u startu otpada 70% alasa i uz to dobra kontrola na vodama,a pogotovo kontrola ulova alasa,sto do sada nije bila praksa,a nadam se da ce postati.

Na potezu Smederevski most-usce Nere, preko 20 ribolovaca nema pravo na dozvolu za ribolov! Penzioneri,invalidski penzioneri,zaposleni,krivolovci itd.

Ni u Smederevu nije nista bolje ,stuja , potapajuce mreze kod veslackog kluba do stare zelezare inizvodno do silosa zatim na potezu od marine sve do jugo petrola od tih neljudi nemoze da se digne glava samo dodjite pridvece...pre nekoliko meseci na reci ralja na potezu kod Nove zelezare-USS-stila'navodno  su amerikanci pustili "crveni mulj"pa je doslo do pomora ribe to je bilo iu stampi ispitivanjima je konsatovan gas .Nas Glas lokalna novine se nije oglasio idemantova ranije objavljenu vest .Podrzavam akciju iglasam za jos rgoroznije mere.Pozdrav svim Vukvima.

da li se zna koliko je planirano ove godine da se izda dozvola za ovaj vid ribolova.

Ma uopste ne treba da im izdaju dozvole

Privredni ribolov- neka otvore ribnjake pa neka privredjuju - TECA

Riba najviše košta alase

Profesionalni pecaroši žale se što korisnici ribarskih područja svojevoljno određuju visinu godišnjih dozvola i naplaćuju znatno više ako im manjka ribolovaca od kojih se finansiraju.

Alasi su se, zbog mraza i leda, povukli sa reka, ali teško da su ikada zimi bili ovako zaposleni. Posle protesta na Trgu Republike, u petak, ne prestaju da zovu nadležne za njih i pozivaju ih na sastanke. Za sada nema naznaka da će pomoć stići i da će im biti olakšane visoke dažbine koje moraju da plaćaju iako im posao već izvesno vreme propada. Njihov broj se u poslednjih nekoliko godina četvorostruko smanjio, sa 2 000 na manje od 500 ljudi. Ako se ovako nastavi, plaše se oni, neminovno je da ovaj stari zanat izumre.

Krajem prošle godine propisano je da će alasi odsad morati da se registruju kao privredni subjekti i plaćaju mesečni porez, čiji iznos varira od opštine do opštine, ali otprilike je 10.000 dinara. To ne deluje kao strašna suma, ali alasi rade samo pet meseci godišnje, i to za sitne pare, tako da je taj namet poslednje na šta bi mogli samo da slegnu ramenima. Naročito budući da ih godišnje dozvole za ribolov, koje kupuju od korisnika područja, već ,,ubijaju". One nisu mnogo poskupele za ovu godinu, ali alasima nikako da Ministarstvo životne sredine odgovori kako je njihova cena uopšte određena. Još manje se iko potrudio da im opravda zbog čega za lov oko Golupca plaćaju oko 70.000 dinara, dok za hvatanje ribe na Tisi daju 200.000.

Odgovor nisu ni mogli da dobiju od ministarstva jer, kako priznaje Goran Đurđević, direktor ,,River garda", preduzeća koje upravlja područjem oko Smedereva, zajednički kriterijumi za visinu godišnjih dozvola ne postoje. Svakom korisniku područja je potpuno ostavljeno na volju koliku svotu će tražiti za korišćenje zajedničkog dobra. Što ima manje prijavljenih pecaroša – više će plaćati.

– Ministarstvo nam ne izdaje nikakva uputstva o rasponu u kojem smemo da naplaćujemo dozvole. Korisnici, poput nas ili ,,Srbijašuma", određuju ih na osnovu toga koliko ribolovaca imaju u svom području i koliko novca im treba za ispunjenje finansijskog plana za narednu godinu. Ako hoćete više da uradite, više će i alasi i rekreativni pecaroši plaćati, naročito ako nisu brojni. Država je pogrešila što nije unapred vodila računa da područja koja dodeljuje na staranje budu ekonomski isplativa. Preduzeće ih uzme i onda otkrije da ne može da sakupi dovoljno para da pokrije troškove i učini nešto korisno za reku – objašnjava Đurđević.

Direktor ,,River garda" kaže da je savetovao alase sa svog područja da ugase firmu u mesecima kada ne rade i da je opet otvore kad dođe sezona. Ali, onda im ne teče staž, niti im se uplaćuju doprinosi.

– Greška je što alasima nije dat status starih zanata. Oni bi morali plaćati manje od ostalih privrednih delatnosti. Mesečni porezi su različiti od opštine do opštine u zavisnosti od toga koliko je kraj razvijen, ali ni to nije dovoljan popust, njima bi trebalo dozvoliti da plaćaju manje i od opštinskog proseka – ocenjuje Đurđević.

Alasi su tražili da im barem bude odobreno plaćanje dažbina na nekoliko rata, kaže Dragoljub Ristić, predsednik Udruženja alasa Srbije, ali još nisu dobili odgovor.

– Ljudi su tek otvorili firme, kako im zakon sad nalaže, i već su u minusu. Ne možemo da izdržimo ovolike troškove kada nas gaze crno tržište i uvoznici. Slatkovodna riba može se slobodno uvoziti, tako da nama, sa 150 radnih dana godišnje, ostaje samo delić tržišta – žali se Ristić.

I Đurđević smatra da uvoz nije dobro regulisan.

– Dopušten je uvoz mlađi šarana od 2,5 kilograma, mada je mlađ mnogo lakša. Zahvaljujući tome ribnjaci su uvozili ribu iz Bugarske umesto da je kupuju ovde – kaže Đurđević.

On veruje da bi se alasi ipak izvukli iz teškoća samo da im crno tržište nije otelo mušterije, za šta su, ne zaboravlja Đurđević, i sami krivi jer su mu se pridružili.

– Najviše krivice je ipak na inspektorima. Oni ne gone prodavce na crnom tržištu. Kad bi inspektori obavili svoj posao, alasima ne bi bilo toliko loše – rekao je Đurđević.

Politika Online
Autor: V. Vukasović
Foto: D. Jevremović
09/02/10