Vukovi sa DUNAVA

Zima sa malo padavina, smanjen dotok reka i nebriga prema prirodi pretvorili su reke u kanale u kojima je mnogo više otpadnih voda kanalizacije nego dotoka. Da li je zagađenje jezera Vrutci opomena prirode i povod da se pokrene zaštita voda?

Rečicom Krivajom kroz užička i čajetinska sela umesto vode teče uglavnom kanalizacija. Tako je već godinama, posebno tokom sušnih perioda.


Nekad se iz tih reka pila voda, seća se Radovan Stojanović, koristila se za pripremu hleba, a sada u njoj nema ništa živo. I vrbe su počele da se suše.

Dragan Stojanović kaže da je za vreme bombardovanja u Krivaji pecao ribu: "Ovo više nije reka nego septička jama, smrdi i brinem se za svoje dete."


Potoci i reke "okićeni" plastičnom ambalažom, neprijatni miris u leto, voda u kojoj više nema života, sve češća su slika u naseljima. Po pravilu, što su brže rasla, nicale kuće, male i velike firme, to su brže nestajale reke.

Bistre planinske vode postoje tamo gde gotovo nema ljudi. Đetinja, čak i nedavno obogaćena algama, do Užica stiže kao reka. Pošto primi gradsku kanalizaciju, osim tri velike firme koje imaju prečistače, sve ostalo ide u reku, ne liči na sebe, bez obzira na uređeno korito i
šetalište.


Užice je osamdesetih godina napravilo prvi projekat za prečišćavanje voda, ali centralno postrojenje nije napravljeno i situacija s rekom nije sjajna, kaže Miladin Pećinar iz Eko-fonda Užice: "Sada se Grad zadužio 15 miliona evra da počne gradnju i time bi se rešio problem."

Od naselja u užičkom kraju izuzetak je Mokra Gora, sa 12 kilometara kanalizacije, osam kilometara kolektora i započetom gradnjom prečistača. I u nekim užičkim selima gradi se kanalizacija, ali većina otpadnih voda ide direktno u reke, šume, livade.

Da problem nije samo užički opominju podaci – devedeset odsto otpadnih voda u Srbiji ide u reke, potpuno se prečišćava samo pet odsto, i delimično još toliko.

Kako navodi prof. Svetozar Marjanović iz Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi", 95 odsto naselja u Srbiji ima vodosisteme, a kanalizaciju nešto više od polovine.

"Pošto se najveći deo otpadnih voda izliva direktno u prirodu, neophodno je ulaganje u infrastrukturu, gradnja postrojenja. To nije ni lak ni jeftin posao. Procena je da će trajati narednih dvadeset i više godina i koštaće 10 do 20 milijardi evra, ali jedino tako nam reke mogu ostati čiste", ističe profesor Marjanović.

Nešto kiše ovih dana samo malo popravlja situaciju, ali ne rešava problem koji su Vrutci izvukli na površinu i, ipak, pokrenuli.

Stvarno uzas. Znam meni je drug pricao, pecao na Begeju, kod Itebeja. Dok je pecao video kako mrtva svinja pluta rekom, nema vise ni labudova, smrdi. U Novom Sadu, Dunav kod keja, leti je skoro nepodnosljivo sedeti blizu vode koliko se oseti smrad. Kako ljudi umeju da budu stoka, neverovatno.

Vode dovoljno, brige malo smiley318 (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1554971/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B5+%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D0%BD%D0%BE%2C+%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%B5+%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%BE.html)

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/544534/PRLJAVI-DUNAV-Umesto-riba-plivaju-narkotici (http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/544534/PRLJAVI-DUNAV-Umesto-riba-plivaju-narkotici)

Ja mislim da u količini zagađenja prednjači Čukarički rukavac u koji se uliva Topčiderska reka u koja se uliva bukvalno SVAŠTA, od kanalaizacije, preko raznih otpadnih voda iz fabrika usput posebno kovnice novca, do povremenog ispuštanja svog stajskog đubrivo sa hipodroma u reku.

I sve to dođe u rukavac odakle nema gde, jer "protok" ne postoji pošto pumpe ne rade.

Kad voda opadne na ušću topčiderke se pojavi sprud od fekalija i đubreta, dubina padne na ispod 05, metara pa ljudi iz marine DP Ada Ciganlija i drugih "uzvodnih" ne mogu da isplovljavaju.

Desi se da neizdrživo smrdi preko leta, da vodom plove penaste "balege" crne boje i užasnog smrada, a rukavac je na samo 3,5 km od najstrožeg centra grada.

Mislim da Čukarički rukavac zaslužuje posebnu temu pa molim admine da je ako su saglasni otvore.

:wink:

Postoji nekoliko tema o Čukaričkom rukavcu...

http://vukovisadunava.com/ekologija-zastita-voda/ciscenje-cukarickog-rukavca/ (http://vukovisadunava.com/ekologija-zastita-voda/ciscenje-cukarickog-rukavca/)

http://vukovisadunava.com/ekologija-zastita-voda/pomor-ribe-u-cukarickom-rukavcu/ (http://vukovisadunava.com/ekologija-zastita-voda/pomor-ribe-u-cukarickom-rukavcu/)

http://vukovisadunava.com/ekologija-zastita-voda/topciderko-nesreco/ (http://vukovisadunava.com/ekologija-zastita-voda/topciderko-nesreco/)

Našao sam ovaj podvodni video snimak. Ne znam koja je voda u pitanju, ali predpostavljam da je trovanje izazvano nekakvom hemikalijom koja je dospela u vodu. Takođe, po broju štuke, predpostavljam da snimak nije iz naših krajeva.
Video - TinyPic - Free Image Hosting, Photo Sharing & Video Hosting (http://tinypic.com/r/5v2460/8)

Ne znam gde sam tačno trebao da postavim ovaj snimak, pa ukoliko postoji mesto za to, molim šefa ili druge admine, da isti premeste  smiley033
Izvor:FB stranica Pecanje fishing

Slika govori sve.  :sad: :sad: :sad:
http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/FOTO-Nepoznata-crvena-tecnost-se-izlila-u-Dunav.html (http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/FOTO-Nepoznata-crvena-tecnost-se-izlila-u-Dunav.html)

Nepoznata crvena tečnost izlila se u Dunav (http://www.youtube.com/watch?v=rAla6epO280#)

Колеге молери просули вишак фарбе  :rolleyes:

Zbog ovakve situacije ja zavrsih na hitnoj pre 2 dana, infekciju neku dobih... ''Htedoh da mrem al me opravise'' :grin:

Nisam strucnjak, ali ovakve nebuloze mi ne idu u glavu.
Kad se kolju svinje ili neka druga stoka posle kratkog vremena krv ima drugaciju boju.
Osim ako nije hemikalijama tretirana.
Ovde neko bas lupeta gluposti.
:grin: :grin:

http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/021-saznaje-Krv-iz-klanice-izlivena-u-Dunav.html (http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/021-saznaje-Krv-iz-klanice-izlivena-u-Dunav.html)

(http://postimage.org/)

(http://postimage.org/)

(http://postimage.org/)

Danas sam prosao obalom reke Krivaje u Feketicu i zatekao ovakav prizor.. Ovo je sramota , voda je boje mleka.. katastrofa!

Ko ima vremena i volje neka pogleda dunavac kod Ribarca. Tamo već 20 godina imam splav , ali nikad tako nije bilo. Zelena alga što se hvata na najzagađenijim vodama prekrila dunavac ,  gadi mi se i noge oprati u vodi . A nekada je oko splava rastao lokvanj.

Istog trenutka kada ste otvorili česmu - proizveli ste i otpadnu vodu. Otpadna voda je svaka voda koja je prošla kroz upotrebni proces, bez obzira na stepen zagađenja.

U Srbiji se svakog sekunda upotrebi oko 40 kubnih metara vode... i stvori se toliko otpadne vode. Da li ste se ikada zapitali - kuda teku otpadne vode? Zašto Palićko jezero nije više slano? Da li će Bački kanal ponovo biti plovan? Kako izgleda savremeno tehnološko rešenje za prečišćavanje otpadnih voda? Odgovor daje polusatna emisija "Treba znati prečistiti". Postojenje u Subotici i Vrbasu snimala je ENG ekipa - Aleksandar Luković, Dragan Aleksić, Miljan Đukić, Dragan Urošević.

Urednik emisije je Marijana Vuk Mrđa, montaža Marija Bogičević.

Label and copyright: Radio televizija Srbije

Nauka 2016: Treba znati prečistiti (http://www.youtube.com/watch?v=XvG9RHIpmeQ#)



Srbija ima trideset sedam postrojenja za preradu komunalnih otpadnih voda i više od sto trideset specijalizovanih postrojenja za preradu industrijskih voda.

Svaka promena životne sredine koju prouzrokujemo odražava se na vodene resurse. Ispuštanje neprečišćene ili nedovoljno prečišćene otpadne vode u vodotok menja fizičke i hemijske osobine vode, smanjuje koncentraciju rastvorenog kiseonika, pogoduje novim bakterijama i pojavi plivajućih materija na površini ili taloga na dnu vodotoka.
Nastavljajući istraživanje o tome kuda teku otpadne vode, ekipa Obrazovno-naučnog programa je posetila postrojenja u Aranđelovcu i Topoli. Proverili smo i kako se u fabrikama prečišćavaju industrijske otpadne vode. Pokazujemo i sintezu najnovijih tehnoloških postupaka u proizvodnji kompaktnih bazena i kompaktnih prečistača otpadnih voda. Otvaramo vrata i nove laboratorije.

Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu stvorio je novu laboratoriju u kojoj će studenti usavršavati tehnologiju voda i prečišćavanja otpadnih voda. U novoj laboratoriji održavaće se studentske vežbe i raditi master i diplomski radovi. Ipak, laboratorija nije namenjena samo studentima. Vrata fakulteta i laboratorije otvorena su svima kojima su potrebne informacije o vodama ili prečišćavanju otpadnih voda.
Ovu emisiju je snimala ENG ekipa - Aleksandar Luković, Dragan Aleksić, Srđan Bajski, Zoran Đorđević.

Urednik emisije je Marijana Vuk Mrđa, montaža Marija Bogičević.

Label and copyright: Radio televizija Srbije

Nauka 2016: Treba znati prečistiti, 2. deo (http://www.youtube.com/watch?v=NRYw4_Vu7nM#)

---

Vodu nazivamo izvorom života, ali u taj isti izvor bacamo čvrst i tečan otpad. Pojedine reke smo već odavno pretvorili u otpadne vode i umesto dragocenog resursa stvorili od njih pretnju životnoj sredini i zdravlju. Vremena za odlaganje više nema, a problem otpadnih voda je postao jedan od najvažnijih ekoloških problema u Srbiji. O odsustvu integralnog i kontinuiranog upravljanja vodama u Srbiji govori profesor Jovan Despotović sa katedre za hidrotehniku i vodno ekološko inženjerstvo Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Autor i urednik je Aleksandra Božović.

Label and copyright: Radio televizija Srbije

Životna sredina i zdravlje: Ko muti vodu (http://www.youtube.com/watch?v=gkcbvzsp6pc#)

Toliko o tome gde žive sve te zaštićene biljne i životinjske vrste .Možda  bolje i luka, možda bi se nešto sredilo i popravilo ili bi bilo još gore, pitanje je  :question: :veryangry:
Zagađenje je konstantno samo je pitanje kada  u kolikoj meri.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:237049-Otrov-pliva-Dunavom
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/06/12/srpski/C03061102.shtml

Klasicna srpska boljka, plati ekolosku taksu drzavi i miran si, radi sta hoces,kako hoces, ne moze ti niko nista...
Katastrofa.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Životna sredina i zdravlje: Reke - kolektori otpadnih voda

Autor i urednik: Aleksandra Božović, RTS (http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/rts-2/2735376/zivotna-sredina-i-zdravlje-reke---kolektori-otpadnih-voda.html).





Voda je proglašena deficitarnim resursom 21. veka.

Ono čime nas je priroda u Srbiji darovala, a to su vodni resursi, mi koristimo kao kolektor otpadnih voda. Ne samo da ne vodimo računa o otpadnim vodama u dolinama reka, većim mestima i gradovima, već to ne činimo ni kad je reč o zaštićenim prirodnim dobrima, čak ni tamo gde su vodoizvorišta i akumulacije pitke vode.

U ovoj emisiji videćemo kako se (ne)prečišćavaju otpadne vode Surdulice, Vranja, Vlasine, Zaječara. Tako, recimo, Surdulica ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda iz 70-tih godina prošlog veka koje radi i danas.

Istina, tehnologija je zastarela, ali je to, ipak, bolje nego da nema nikakvog preščišćavanja. Mnogi gradovi u Srbiji bez ikakvog predtretmana nesmetano ispuštaju otpadne vode u reke.

Vranje je dobrim projektom i posvećenošću uspelo da dobije novac za izgradnju uređaja za prečišćavanje otpadnih voda.






Veliki bački kanal, koji mnogi nazivaju najzagađenijim vodotokom u Evropi, ni uz pomoć Evropske unije nije uspeo da postane čist kanal.

Neki od zagađivača ovog kanala načinili su napor da ga manje zagađuju, gradi se i predimenzionirano postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, sporo i sa problemima i niko ne zna kad će proraditi, ali najuporniji zagađivač "Vital" iz Vrbasa još uvek nastavlja po starom.






Glavni grad ne prečišćava otpadne vode i one završavaju u Savi i Dunavu.

Pojedini delovi Beograda nemaju izgrađenu kanalizaciju, a neka domaćinstva direktno ispuštaju svoje otpadne vode u potoke, kanale i reke. Kanalizacija nije rešena ni na Dedinju, koje važi za ekskluzivnu lokaciju, a po otpadnim vodama je na nivou seoske sredine.

I pored ovih nerešenih problema otpadnih voda, Beograd može da se pohvali najsavremenijom tehnologijom prerade kišnice na mostu Gazela, a uskoro i na Ostružničkom mostu. Kiša koja spira nečistoće sa mosta je vrlo zagađena voda opterećena teškim metalima, organskim materijama i drugim nečistoćama.

Pored problema otpadnih voda u Beogradu videćemo kakva rešenja imaju Gornji Milanovac i Užice.

 :grin:
http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/2944593/zabrinjavajuce-otkriveni-tragovi-antibiotika-lekovi-u-savi-mogu-biti-fatalni

Kroz jedan kanal u selu Bečmen, u opštini Surčin, ogledaju se naš odnos prema vodi i naše naravi. Dok se jedni žale na neprijatne mirise kanala u koji se ispuštaju septičke jame, zbog čega bi kanal trebalo zatrpati, drugi tvrde da im je on potreban zbog odvodnjavanja. Niko ne poriče da zagađenja postoje ali se ništa ne čini da se ona spreče. U drugom delu emisije biće reči o istraživanju u Novom Sadu koje je otkrilo prisustvo droga u Dunavu u blizini ispusta otpadnih voda, ali i DDT-a i njegovih metabolita. Upotreba DDT-a je zabranjena još 70-tih godina 20. veka, jer je ovaj perzistentni polutant izuzetno štetan po ljudsko zdravlje. Kako preraditi i iznova upotrebiti vodu iz klasične industrije videćemo na primeru klanice u Pećincima.

Autor i urednik: Aleksandra Božović
Label and copyright: Radio televizija Srbije

Tužna istina.. :sad: 


www.youtube.com/watch?v=Iiyyeoka88w&t=884s

Ццццц....

Tuga me uhvati kad god pokusam da isplovim iz Cukarickog rukavca. Tih 1km traje 15 min u borbi sa kesama i ostalim smecem...

Послато са SM-G950F уз помоћ Тапатока

Koliko je surovo realan i kvalitetno uradjen ovaj dokumentarac...

Kod mene kroz selo, tacnije kroz periferiju prolazi jedan kanal koji se zove Kudos i nedaleko od poslednjih kuca uliva u Savu. Kanal koliko sam shvatio ide od jezera Kudos. Ne znam kako izgleda pre ulaska u Rumu, ali nakon izlaska i kroz atar sela i samo selo tece nesto sto nisam siguran moze li se vodom nazvati.  Usce kanala je u ogromnom mrestilistu i sam je mrestiliste, gde se sem kojekakve gamadi vise nista ne razmnozava. Smrad je nesnosan, tecnost je siva- do crna i sluzi za navodnjavanje ko zna koliko stotina jutara zemlje. Paprika, lubenice, dinje, kupus, vocnjaci itd. Velika vecina ljudi koja zivi uz kanal je svoje kanalizacije sprovela u njega. Ovo sto napisah nije tuzna vec tragicna slika danasnjice sirom Srbije. Kao fascinantne price iz detinjstva secam se da su konji tu pili vodu, riba se pecala, a sada je vise uopste nema. Da bi ste shvatili tezinu slike recicu da ono sto nazivamo govnarama je neki pocetnicki nivo spram ovoga.

Secam se kad smo isli camcem, kako smo prisli blizu usca osetio se nesnosan smrad, a bili smo na pola Save.
Srem je pun tih kanala, takozvanih smrdljivaca. I u Surcinu ima jedan, ide paralelno sa Galovicom. Naravno ime mu je smrdljivi kanal i od kada znam za sebe sluzio je za praznjenje septickih jama. Naravno da je taj kanal povezan i sa ostalim kanalima u sirokoj kanalskoj mrezi. Isto slican kanalic ima i izmedju Surcina i Jakova. Tj, nema gde nema ,,smrdljivaca".....
Meni nije nikako jasno da ima nesto prece od resavanja tih problema. Svaki covek zna, da mu je za zivot najvazniji, vazduh, pa voda, pa hrana (zdravo zemljiste, zdrav vazduh, zdrava voda). Stalno se pominje da nema para za resavanje tih problema. Pa majku mu, koliko para trosimo na kafice, telefone, alkohol i sl. Drzava samo treba da izvuce novac od ljudi, da li porezima ili kako vec i resi to za 2-5 godina. Naravno, treba da se ima spremnosti za tako nesto.

Utopija izgleda ta tema , a mozda najbitnija karika u ocuvanju reka i vrsta u njoj ( i oko nje)...
Koliko se samo zmuri na tu temu decenijama  je fascinantno . Pecanje pored  tkz. "govnara" i slikanje sa ulovima mi  sve vise lici na crtani  Simpsonovi .
Ono kao , priroda pored nuklearke i ostale zanimacije ..

Zlo... "Vincanska oaza" 

https://youtu.be/6iw8AKkdwgc

Мислио сам да клип назовем "београд на води" али не смем због ауторских права.
Мислио сам да прикажем где се баца и под којим углом, али из поштовања према Јошицином одличном клипу, нисам хтео.
Мислио сам да оставим прави звук клипа да чујете све и видите крај клипа, али није лепо.
Исекао, звук заменио, довољно је, сенка се јасно види.

Citat: Ad fines poslato 19 Januar 2018, 11:25:10
Secam se kad smo isli camcem, kako smo prisli blizu usca osetio se nesnosan smrad, a bili smo na pola Save.
Srem je pun tih kanala, takozvanih smrdljivaca. I u Surcinu ima jedan, ide paralelno sa Galovicom. Naravno ime mu je smrdljivi kanal i od kada znam za sebe sluzio je za praznjenje septickih jama. Naravno da je taj kanal povezan i sa ostalim kanalima u sirokoj kanalskoj mrezi. Isto slican kanalic ima i izmedju Surcina i Jakova. Tj, nema gde nema ,,smrdljivaca".....
Meni nije nikako jasno da ima nesto prece od resavanja tih problema. Svaki covek zna, da mu je za zivot najvazniji, vazduh, pa voda, pa hrana (zdravo zemljiste, zdrav vazduh, zdrava voda). Stalno se pominje da nema para za resavanje tih problema. Pa majku mu, koliko para trosimo na kafice, telefone, alkohol i sl. Drzava samo treba da izvuce novac od ljudi, da li porezima ili kako vec i resi to za 2-5 godina. Naravno, treba da se ima spremnosti za tako nesto.

Nesto se mislim da drzava bas nesto i nema nameru da tu nesto sredjuje,sve mi se cini da im ovako odgovara,oni kao nesto tu pricaju, neke komisije,pa projekti,nesto kao krenu da rade i ,,,,,odose pare negde.Recimo uzimam za primer moj grad,Paracin.Lezi na reci Crnica, koja kilometar uzvodno nema nijednog zagadjivaca,u nju se uliva Grza iz koje pijemo vodu i mi i Cuprija,i onda ekoloska katastrofa,Staklara,bazen,BOLNICA namerno velika slova,hotel Petrus,Orbis,desetak stambenih zgrada,srednja skola,Stofara,sve u reku,da su trazili takvog idiota da tako nesto projektuje garantujem da ga ne bi nasli.Do poplave nikad nisu cistili korito reko,sad ga ciste dva puta godisnje,sta ciste ne znam,i od kojih para kad ih dosad nije bilo.Kanalizacija i dalje ide u reku iako imamo taj kolektor,popularnu govnaru koja urasta u korov,i nikom ne pada na pamet da uradi nesto na tu temu.

Kada osmisle kako da nam uzmu pare,a da mi to ne primetimo bit ce nesto i od toga.
Znamo i sami koliko volimo da nam uzimaju  smiley133  za bilo sta.
Novca koga viska nemamo i nikada ga necemo ni imati.

Politricari gledaju da sto bolje prodju na izborima i sa tim novcem koji im je na raspolaganju moraju da se sto je moguce vise dodvore birackom telu.
Njih APSOLUTNO ne interesuje sta ce da se radi, nego sa tim sto bude uradjeno da je koliko toliko zadovoljno sto je moguce vise ljudi kako bi zadrzali vlast.
Po njihovoj proceni za cistu vodu i zrak smo zainteresovani, ali ima drugih stvari koje nas cine sretnijima.
Sve drugo je politicko samoubistvo.
Prema tome ne pravimo se naivno- nevini. :wink:

U Srbiji četiri fabrike za otpadne vode po evropskim standardima, a potrebno 357 smiley318 (http://rs.n1info.com/Biznis/a466675/U-Srbiji-cetiri-fabrike-za-otpadne-vode-po-evropskim-standardima-a-potrebno-357.html)

Uzas koliko smo po ovom pitanju zaostali.

Uzvodno od Beograda na vodi, idilican prizor

https://youtu.be/mWIMstsQ1dA

Sent from my SM-G930F using Tapatalk

Ma milina jedna. Miris hiljadu i jedne noći. Zbog toga je kvadratni metar u Beogradu na vodi 3000 evrova, pa ko voli nek izvoli. Ovakav šmek se ne naplaćuje, dobija se gratis.  :lol: 
Tu je Sava i najbogatija ribom. Na "Švedskom stolu" ima sve na meniju.  :rolleyes: 

Stvarno je katastrofa i van svake pameti da jedna Evropska metropola i dalje izliva otpadne vode direktno u reku, i Savu i Dunav.
Kada će se to rešiti ko zna. Jeste da košta i da su potrebne ogromne pare da se napravi fabrika otpadnih voda i prečistači, ali.. :no:

Zato mi imamo dzu boks fontane i najraskosnije jelke i svasta jos nesto...
Hrabrost je po ovom vodostaju sada izaci i prosetati se kejom.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Tu žive najveće mrene  :lol:

Jedan savršeno zatvoreni krug eko-sistema, sva ta govna shasa riba a svu tu ribu shasa čovek i opet u krug. Fekalna evolucija.

Nisu govna problem.. već merixi, domestosi, feriji...

Meni su g problem, a tjestenine i pasulji  nisu.
Eno pored ove naše čuvene na 100 metara prave >> još veći, ispust.

http://twitter.com/i/status/1199458917203488770

Ako nista bar nas lepo lazu.
https://www.telegraf.rs/vesti/beograd/3141647-velika-vest-za-beograd-prestonica-konacno-dobija-fabriku-za-preciscavanje-otpadnih-voda

Naravno da lažu, jer je prerada otpadnih voda nešto gde ne mogu da se dugoročno "ugrade".
Pošto su uspešno sahranili Beograd, idu dalje.

:sad:

Ugradiće se i ovde kao i svuda. Gde god postoji neko grebkanje nekih fondova postoji način da se ućari treća i četvrta smena, namesti tender i ostalo. Svuda je moguće dugoročno ućariti - ugradnjom fuša pa onda rekonstrukcijom nakon dve godine usled degradacije inicijalnog fuša, odavno to rade. Nemoj se sekiraš, pacovi su jako snalažljivi.

Za V. Selo odavno stoji priča tj. projekat tako da ne sumnjam u to da će projekat biti izveden već sumnjam u to kako će biti izveden.

Mene samo jako raduje da ispred njihovog Dedinja koje zovu "BG h2o" protiču celokupna govna pola Beograda iz raznih cevki...od Topčiderke, pa nizvodno govnara do govnare...
Kad je nizak vodostaj, smrad je nepodnošljiv.

:wink:

A deo tih govana im plavi ono sranje na vodi, izbacuju vodu non stop...

Tu je Sava najprljavija, na niskom vodostaju je totalni horor, jer kad nema protoka pa se napravi stojeća bara fekalija...a to što ispumpavaju su podzemne vode, jer se taj deo ne zove džabe "Bara Venecija".
Katastrofa u svakom slučaju.

:sad:

Ma malo sam se zezao za ovo sto ispumpavaju, znam da su podzemne. Samo ih mnogo ima. Moraju imati postrojenje za ispumpavanje koje ce non stop raditi, zanima me samo da li stanari placaju tu struju ili ce narod?

Pa ko će da plati nego mi...
Sve za naše drage komšije iz Bg H20 kanalizacije.

:sad:

Pa prošle godine su onako majstorski zabetonirali sa drvenom oplatom i malo cementa jedan od tih ispusta tik uz tramvajski most da im ne bi bazdilo pod pendžere i onda su valjda nakon onih jezivih poplava po gradu skontali da se to ipak ne radi tako pa ga brže bolje obili i sad im opet ispumpava miomirise medonosne pod nos.

Poslusajte sta misli o tom 'zdanju' ugledni arhitekta Bakic Dragoljub koji se nije zavukao u misju rupu kao vecina i cutao zarad malo para.


Sent from my iPhone using Tapatalk

https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3165826-ekoloska-katastrofa-u-priboju-nekada-jedna-od-omiljenih-najcistijih-reka-sad-je-plutajuca-deponija

Strašno! Ništa nam nije sveto! Kakav biser prirode su uspeli nepismeni i bahati da unište za sva vremena! S T R A Š N O!!!

Послато са SM-A515F помоћу Тапатока

Lim je prelepa reka ogromnog potencijala. Umesto da bude puna pastrmke, lipljena, mladice, skobalja, klena, mrene, puna je smeca svake vrste, to treba videti, tuzno je. Truje se bez trunke stida i iz CG ali i ovde, kod nas. Bila je puna mladice, ogromna jata skobalja, cista...

Proveo sam dosta vremena pored Lima zbog jednog lepog razloga iz Prijepolja. I sada ponekad odem do Lima, ali izgleda jako tuzno. Velika je grehota i prema prirodi i prema buducim generacijama sta radimo. Ima neke price da ce se cistiti ali nije daleko odmaklo koliko znam.

Држава уводи таксу загађивачима вода

Сви загађивачи вода ће, према Закону о накнадама за коришћење јавних добара бити дужни да плаћају накнаду за непосредно загађивање вода, изјавио је начелник Националног регистра извора загађивања у Агенцији за заштиту животне средине Небојша Реџић.

Он је на вебинару који су организовали Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД), Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) и Агенција за заштиту животне средине, рекао да ће до краја године бити донети нови, прецизнији подзаконски акти који ће имати и већи обухват субјеката који ће подносити извештаје.

Реџић је рекао и да је у припреми нови Правилник о начину и условима за мерење количине и испитивање квалитета отпадних вода, који је прописан Законом о водама и да је њиме предвиђено да сви извори загађивања доставе извештаје Агенцији.

,,Сада извештаје доставља око 330 предузећа, углавном највеће индустрије и јавна комунална предузећа, остала до сада нису била у обавези, а новим правилницима ће се значајно повећати број оних који морају да извештавају", рекао је Реџић.

Према његовим речима, Национални регистар о утицају на животну средину о свим врстама загађења сада извештава око 30.000 субјеката у Србији, што се чини уношењем података у информациони систем регистра.

Он је додао и да јединице локалних самоуправа имају своје правилнике о испуштању отпадних вода и ти правилници су делимично усклађени са републичким.

Нема напретка без стандарда животне средине

Председник Удружења ,,3е" Срђан Гајић рекао је да је Србија једна од најзагађених земаља Европе, те да су поред вода загађене њиве, језера, ваздух.

,,Ако хоћемо да напредујемо као друштво морамо укључити стандарде животне средине који су јако скупи", оценио је Гајић.

Додао је да је проблем и што законска регулатива није у потпуности усклађена са стандардима ЕУ и да ,,ако хоћемо да напредујемо као друштво и привреда, не можемо без стандарда животне средине".

Гајић је казао да је потребно да се у разговору представника државе, представника цивилног друштва и привреде пронађу решења која су прихватљива свима.

,,Идентификовали смо мањак капацитета контроле, имамо проблем и са извештавањима, а без података не можемо да правимо стратегију", рекао је Гајић.

Представница МK Групе Беата Фридрих је рекла да је за све компаније значајно да мере количине воде, обављају мониторинг, направе своје планове управљања отпадним водама, а то захтева познавање процеса производње.

,,Kомпаније које немају третман отпадних вода, а испуштају, треба да направе акциони план, са роковима и мерама, које ће довести до достизања граничних вредности емисија, објаснила је она.

Kако је оценила Фридрих, улагање у управљање отпадним водама компаније би требало да спроводе најбољим доступним техникама на тржишту.

Ma da, najbolje je da Država zaradi što više. Prljajte i plaćajte!Lakše i profitabilnije nego da se to reši kako bi moralo...
Da li će deo da plate i državama koje su nizvodno od nas?
Nebuloza!  :veryangry:

Pa da tako oni sve resavaju, manjak parking mesta resili Rendz Roverima i kaznjavanjem...

Da bre... I to.
Samo što se ovo sliva van BG-a, pa i Srbije... Totalna imbecilnost na delu!

Pa sjajno, ako sam dobro shvatio, platiš taksu i neograničeno trpaš šta god hoćeš u vodu i to je to ?

Šta je  sledeća faza "taksa na zagađivanje vazduha" za našu braću Kineze u Smederevu i Boru ???

Usput, izlivanje otpadne vode u Čukarički rukavac je volšebno prestalo, posle pojave nekog (nečijeg) bagera koji kao čisti neki mulj na donjem špicu, a taj mulj uopšte ije bio uztork smrada...klasična "trla baba lan priča".

:veryangry:

Evo i dokumentarca jos kad bi neko nasao sa prevodom i postavio  , milina.
https://m.youtube.com/watch?v=sTNrgAqUZvI

Prođosmo prekjuče čamcem tuda, katastrofa neviđena...ni gas maska ne pomaže koliko smrdi...ali nije jedina...
Beograd CELU kanalizaciju izliva u Savu i Dunav,

:sad:

https://youtu.be/Z97gdlEq1d0 (https://youtu.be/Z97gdlEq1d0)

Bio popodne čamcem na Dunavu...
Kad se uđe u Savu oseti se neverovatan smrad mnogijeh govnara Savskih...nizak vodostaj doprinosi katastrofi.

Jedino što mi je srce puno zbog ovih bilmezima što su plaćali 8-9000 Eura kvadrat u "Beogradu na fekalijama".

:shocked:

Samo pokazuje u kolikoj smo banani. smiley033

Ču banana... Ona je Gospodža Banana, ovi naši su samo štrokave, alave, lopuže, kojima ništa sveto nije!

Al trza ! Prijatan rucak .

(https://postimg.cc/BjyCLY1R)

Od tolike rijeke oni se baš tu ukopali...i to tko će bliže izvoru. Ima nas svakakvih.

Poslano sa mog POT-LX1 koristeći Tapatalk

Sta reci a ne zaplakati. Strasno! Sve uredno nose kuci i jedu.

Strašno. Da im je tolika sila inhalirati se tu i onda još to jesti ne vjerujem. Možda češće peca pa lakomi na ribu.

Poslano sa mog POT-LX1 koristeći Tapatalk

Možda prodaju komšijama

Uvek me zanimalo dali riba koju oni tu love mi mozemo da ulovimo npr.500m dalje,1 km ili cak i dalje?Recimo dadje tu riba na hraniliste i ode dalje,znaci li to da se ista riba lovi i tu na izvoru fekalija i dalje par stotina metara ili kilometar?Pa u cemu je razlika ,osim sto tu verovatno smrdi a dalje je "cistija" voda?

Dovoljno vam govori to da lokalni ribolovci koji love na ovom potezu Gazela-Brankov most ovakva mesta zovu zlatara a i dosta njih tom ribom snabdeva lokalne restorane za corbu...

Sent from my M2007J3SG using Tapatalk

Sve bolje od boljeg

Poslano sa mog POT-LX1 koristeći Tapatalk

Pecaju na hranjenom mestu. :smiley:

Citat: marina1983 poslato 04 Oktobar 2021, 13:02:12
Al trza ! Prijatan rucak .

Ovo je samo jedna od oko 10 "zlatara" od Čukaričkog rukavca do Ušća...
Iskremo se divim debilima koji su kupili stanove u Bg H20 po 8-9000 Eura kvadrat...

:lol: :lol: :lol: :lol: :lol:

Slicna situacija je i na uscu Jezave u Dunav, u Smederevu, odmah ispod usca. Ta riba se jede jos kako, cak je tesko i pronaci mesto. Jednom su me odveli tamo jer nisam znao, sad znam. Strahota, oseca se smrad, svako drugo zabacivanje fata, prezervativi, strokavi papir, razne smrdljive krpe...danima sam dezinfikovao opremu:) odeca na prokuvavanju.

Na yt ima vise klipova gde ljudi sakate ribu , riba za ribom te mrena te smudj , stuka  a u pozadini cevka izbacuje sodomu . Na tim mestima i kad prodjes suprotnom obalom osecas nesnosan smrad .
Kad bolje razmislim ja im se prosto divim.

 smiley033
Ko god ima stomak da dođe kući , unese u kuću štap sa dlakama oko špulne , provodnika, po blanku. Prijatno mu bilo. Velika hrabrost.
Za mene gađenje , sodoma i gomora.  :shocked:

Možda su preboljeli koronu koja se kod nekih manifestuje gubitkom mirisa pa ne osjete smrad . Ma taj miomiris se mora uvući u kožu a da o odjeći ne pričam. Poslije pecanja u auto praonu pa kući. O konzumaciji te ribe a znajući gdje su je ulovili ne bih trošio riječi. Slučajevi za psihijatriju.

Poslano sa mog POT-LX1 koristeći Tapatalk

Neko je pitao sta sa ribom uzvodno nizvodno . Sigurno da riba migrira ali mislim da ona koja ovde dodje tu i ostaje.

Iz okolnosti koje ste opisali meni u životu ne pada na pamet da ikad kupim ribu iz gajbica od "alasa" na ćoškovima pijaca. A o ljudima koji pecaju i jedu takvu ribu mislim da su retardirani.

Međutim, više puta sam pomišljao na to da i riba upecana na "čistim" delovima reke i nije baš baš.
Gotovo da je sigurnije konzumirati ribu iz ribnjaka. Ali kad još bolje razmislim .......?  :huh:

Kupovina ribe na pijacama i iz gajbica uvek nosi pitanje. U ribarnicama po gradu isto tako.. Ali, mnogo ljudi i ne zna kako bi recimo ipecao negde ribu, kako da tu istu ocisti, uredi itd, pa su prinudjeni da kupuju i cute... Ja recimo u ribarnicama kupujem samo morsku ribu (oslic, skusa, brancin, orada) recimo, i to je to. Recnu ribu pecam sebi sam, pa mi malo lakse da to svarim. Naravno da nikad nisam ni pomislio da odem na gorepomenutu zlataru, a daleko bilo da pecam tu, a sacuvaj Boze i sakloni da jedem ribu odatle...

Ima kanal Galovica vecini poznat, e u tom kanalu sam kao klinac pecao babuske, sarane, linjake, stuke... Bilo svega, bilo lepo.. Riba uvek bila cista, meso lepo, mirisalo jbt na ribu... E onda se neko setio da pusti kanalizaciju u taj kanal, al sa smanjenim troskovima. Sad tu upecana riba, stavljena u kantu na obali, da posluzi kao keder, smrdi na fekalije... I i dalje ima ljudi koji tu pecaju i sasvim lepo jedu ta ista  g. .vna koja su posejali, al sta da im radis... Nisu oni krivi sto ih mrzi da promene lokaciju, da bar dno te vode koju eksploatisu ne bude zalepljeno fekalijama. Kriva je lokalna samouprava sto je dozvolila da se sve unisti itd itd itd.. Vec sam se iznervirao

Na ovaj vodostaj, na Savi može da se peca samo od drugih stubova mostova ka sredini reke...na samoj sredini, i naravno iznad mosta na Adi.

Nizvodno je sve fuj, fuj, fuj, fuj...

Na stranu što kad se čamcem uđe iz Dunava u Savu, smrdi kao da ulaziš u fekalni kolektor.

:sad:

Peca lik na kanalu babuske trpa u kofu kazem neces valjda to da jedes ? Kaze nosim kuci pa ih ostavim u sircetu celu noc da izvuce smrad.

Tuga pregolema :help:
Cuo sam slicne izjave od lokalnih, a ima i onih koji ni to ne urade.. Da zalost bude jos veca, nisu od onih lose situiranih, pa da moraju ili sta vec..


Spojene poruke: 08 Oktobar 2021, 10:06:58

Sad sam gledao neku emisiju na K1 tv, o ekologiji, pa su pricali o vodama i zagadjenosti.

Moravski sliv, Beograd na vodi, Makis, Vinca, topciderac, Drina.. Zanimljiva prica, i krajnje zabrinjavajuca. Ili ce gost emisije da popije otkaz zbog informacija koje je izneo, ili ce nadlezni da se probude i urade nesto. Nazalost, pre mi lici na prvi i jeftiniji scenario. Stalno je pominjao da treba neko nesto da uradi, ali nazalost, nije glavnu stvar rekao. Izgleda da nije smeo, zbog svoje bezbednosti. Divlja gradnja, pa i u Makisu gde je strogo zasticeno podrucje, niko nije zaustavio. Pitam se pitam, ko li je taj sto je dozvolio gradnju na toj lokaciji u Makisu? Ko je dozvolio sve ostale divlje gradnje? Sva ta naselja koja su sporna, imaju uredno nazive ulica, struju, vodu, sve isto kao i legalno naselje... Pa kako bre, ko je potpisao dokumenta, ko je odobrio uvodjenje struje, vode? Ko?

Uglavnom funkcionise ovako.
https://youtu.be/TvWtTAgsg4o

Evo malo iz Banja Luke
https://m.facebook.com/icprostor/videos/994329384477036/?extid=NS-UNK-UNK-UNK-AN_GK0T-GK1C&refsrc=deprecated&ref=sharing&_rdr

https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/301456/FOTO-Jezero-fekalija-u-Temerinu-i-dalje-nesanirano-zagadjena-voda-se-uliva-u-Jegricku.html

Sad naleteh na tekst,i sta sad fekalija se uliva u Jegricku i nikom nista?a voda je proglasena za zasticenu kategoriju ... izgleda da nikom nije stalo do ocuvanja vode

Посебан нагласак на Србију, тачније Београд :sad:

https://fb.watch/dhOHdRL7HQ/

Citao sam pre par dana jednu studiju na temu zagadjenosti Dunava. Kaze u Austriji je visok stepen zagadjenja mikroplastikom, antibioticima i teskim metalima, u Madjarskoj se uz zivu i arsenik u Dunav sliva visoka koncentracija fekalija plus pesticidi zbog intenzivnije poljoprivrede, u Srbiji fekalije, pesticidi i mikroplastika. Budimpesta i Beograd su najkriticniji po pitanju fekalija s tim sto Madjari sad investiraju u neki precistac za podrucje Budimpeste, a kod Beograda se uz neprecicsenu kanalizaciju izlivaju i g...a iz cisterni iz septickih jama direktno u Dunav posto divlja naselja oko BGa ni nemaju kanalizacionu infrastrukturu. Prema studiji, Dunavu treba oko 20 km da isfiltrira fekalije, ali teski metali i mikroplastika se ne rastvaraju brzo, a za pestcide i antibiotike nema podataka koliko njima treba, jedino podatak da su sadrzani u ribljem mesu. Bedak kako god okrenes.

Тужно је што код нас глобално буђење свести што се тиче ове теме није још ни на помолу. Ми као људи се понашамо бахато као да природа не постоји, а држава исто не реагује јер вероватно нема интерес од тога да околина и реке у нашој земљи буду незагађене. Никако да се појави неко ко ће рећи сад је доста претерали смо...

(https://ibb.co/qRHhptF)

Citat: Grbo poslato 28 Maj 2022, 20:33:19Dunavu treba oko 20 km da isfiltrira fekalije, ali teski metali i mikroplastika se ne rastvaraju brzo, a za pestcide i antibiotike nema podataka koliko njima treba, jedino podatak da su sadrzani u ribljem mesu. Bedak kako god okrenes.

Fekalije su najmanji problem, mislim problem su, ali u odnosu na pobrojane najmanji. Sitna riba, zoo i fitoplankton postaraće se za to i biće rastvoreno.
Mikroplastiku nema šta da pojede. Najgrđe je što se molekuli iste nesmetano unose u tela riba, a na kraju završavaju u čoveku. Ona se raspada tek za 500 godina. Ako danas bavino poslednju plastičnu flašu na planeti, za 500 godina više nećemo imati plastike u prirodi.
Za razliku od plastike, koja se nekada i raspadne, teški metali se ne raspadaju nikada, a imaju isti ili štetniji efekat od plastike.
Sve se to taloži na rečnom dnu, i taloži, i taloži, polako...
Dodajte na to pesticide i antibiotike...
A pomislite tek kako je Južnoj Moravi, pa i Velikoj. U Južnu se uliva Nišava u koju se ispod Niša uliva kompletna neprečišćena kanalizacija. Kažem, neka su fekalije najmanji problem, uvek pomislim na sve te količine deterdženta, sudomila i ostale hemije koja se isipa u kanalizaciju... Koliko km treba Nišavi i Moravi, znatno manjim rekama od Dunava, da se "profiltriraju"? Tokom leta Morave su žute reke, nikada pre nisu imale tu boju, a u tom periodu riba jedva da se hrani. Prethodnih godina ta boja je bila u julu i avgustu, a evo ove već je krenula da "žuti" od bakterija i prljavštine.
Znam da jedino grad Šabac, u čitavoj Srbiji, ima savremeni sistem po EU standardima za prečišćavanje otpadnih voda.
A treba da ima svaki grad...

Ti za Veliku Moravu pitpisujem. Žuta boja u sred leta i po niskom vodostaju. Izgleda kao zamućena nakon otopljavanja snega. Juce sam bio ispod Ljubicevskog mosta i u delu gde je najbrza matica sa Požarevačke strane je bila Morava nekako svetlo plava, kao da pliva taj sloj po povrsini.

Sent from my moto e(6) plus using Tapatalk

Ono čime mogu doprineti da se reke ne zagađuju je da posle završenog pecanja pokupim djubre za sobom(najlon kese svih namena,limenke,plastičnu ambalažu i ostalo djubre).A sto se tiče precistača za otpadne vode slabo se ja tu nesto pitam.

Slažem se. Ne idem baš svesno da skupljam tuđe đubre sa spremnim džakovima, ali uvek ponesem sve svoje i jedan deo onoga što zateknem na mestu. Problem je što, ako odem opet na isto mesto kroz 2-3 nedelje, zateknem novu turu kesa, pokidanih najlona, flaša i limenki.
Konkretno u nedelju sam bio u Sefkerinu nizvodno od mosta, slikao nešto (par kerova iz sela koji su mi se prikačili) i onda posle na slikama vidim koliko u stvari ima đubreta okolo. Pobesneli Maks 5 deo.

Воде је све мање и све је загађенија – већ ризикујемо кад једемо речну рибу

Право на чисту воду једно је од основних људских права. Да ли ћемо имати чисту воду зависи од тога када ћемо престати да је загађујемо. Да би се решио проблем загађења вода, у Србији потребно је уложити око десет милијарди евра у наредне две деценије и изградити 350 постројења за третман отпадних вода.

Сведоци стања на нашим рекама су они који су стално поред њих – риболовци.


,,Ја сам имао привилегију да у последњих петнаестак година четрдесетак пута пецам у десетак земаља Европе, на различитим водама. И заиста, без икаквог претеривања, могу да кажем да све заједно нисам видео у свим тим земљама, у свим тим водама упола онолико флаша, кеса и осталог физичког отпада колико видимо овде док стојим поред Саве на ушћу Топчидерске реке, усред Београда. Ми не знамо ни каквог је квалитета риба коју пецамо јер се сматра, отприлике прећутно, да је риба, ако је жива кад смо је извадили из воде, да је здрава и да је исправна за јело", наводи Владимир Стакић, члан УО Уједињених риболоваца Србије.

,,Ја је не бих јео због тога што вероватно у себи садржи одређену количину продуката који улазе као загађивачи. На Сави, на најнизводнијој тачки коју смо радили, а то је Макиш, види се да се тај еколошки потенцијал, да кажемо статус загађености, мења, односно квари и то је вероватно последица свих загађивача који се налазе узводно. Ту је свакако највећи од њих град Шабац, али има још насеља која се налазе дуж Саве", напомиње проф. др Предраг Симоновић са Биолошког факултета Универзитета у Београду.

Главни извори загађења водотока су индустрија, комуналне отпадне воде из насеља и пољопривреда – кроз употребу пестицида и вештачких ђубрива, а по њиховој површини плутају пластичне флаше, гуме, а често и угинуле рибе. На канализационе системе прикључено је тек нешто више од половине становника Србије.

,,Србија највећи проблем има у ствари за прикупљање и испуштање комуналних отпадних вода. Само један мали проценат, 56 до 57 одсто вода у Србији се прикупља канализацијом, схватамо да није довољно, а од тога се један мали део пречишћава, око 10 посто. Тренутно ми имамо према информацијама које ја имам, 57 постројења за пречишћавање отпадних вода, од тога велики број је у функцији, али нема адекватан третман, има и оних који уопште нису у функцији", истиче Бранка Поповић из ЈП ,,Србијаводе".

Већ пола века чека се на изградњу постројења за третман отпадних вода Београда које се испуштају у Дунав и Саву, без икаквог пречишћавања. У току је израда стратегије која би требало да помогне да се очисте око 200 малих водотока на подручју Београда, који су својеврсни канализациони колектори.

,,То је оквирни документ којим ћемо ми да дамо предлог мера изградњом малих постројења за пречишћавање отпадних вода, затим подржавањем шумских екосистема крај приобаља и вода на територији града Београда. Имамо неке идеје да би системом плутајућих острва на неки начин дошли до пречишћавања самих тих канала", каже Димитрије Тошић, из Секретаријата за заштиту животне средине Београда.

Стручњаци упозоравају да воде заправо немамо довољно и да на то поред загађења утичу и климатске промене.

,,Током лета у маловодним периодима имамо све мање и мање вода многи водотокови пресушују. Сад замислите када у тим условима све мање количине вода, сва загађења која доспевају, наравно имају веће концентрације. Сваки кубик ђубрета у водотоковима или у приобаљу мањи капацитет речних и поточних корита када прође велика вода, тиме се повећава и ризик од неповољног дејства поплава", наглашава проф. др Ратко Ристић, председник Одбора за заштиту животне средине Универзитета у Београду.

Према извештају Агенције за заштиту животне средине, најлошији квалитет воде је у Војводини, а најчистије су речице на југу Србије. Анализа Института за јавно здравље ,,Батут" показује да је вода из трећине јавних водовода у Србији неисправна.