https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/301456/FOTO-Jezero-fekalija-u-Temerinu-i-dalje-nesanirano-zagadjena-voda-se-uliva-u-Jegricku.html

Sad naleteh na tekst,i sta sad fekalija se uliva u Jegricku i nikom nista?a voda je proglasena za zasticenu kategoriju ... izgleda da nikom nije stalo do ocuvanja vode

Посебан нагласак на Србију, тачније Београд

Citao sam pre par dana jednu studiju na temu zagadjenosti Dunava. Kaze u Austriji je visok stepen zagadjenja mikroplastikom, antibioticima i teskim metalima, u Madjarskoj se uz zivu i arsenik u Dunav sliva visoka koncentracija fekalija plus pesticidi zbog intenzivnije poljoprivrede, u Srbiji fekalije, pesticidi i mikroplastika. Budimpesta i Beograd su najkriticniji po pitanju fekalija s tim sto Madjari sad investiraju u neki precistac za podrucje Budimpeste, a kod Beograda se uz neprecicsenu kanalizaciju izlivaju i g...a iz cisterni iz septickih jama direktno u Dunav posto divlja naselja oko BGa ni nemaju kanalizacionu infrastrukturu. Prema studiji, Dunavu treba oko 20 km da isfiltrira fekalije, ali teski metali i mikroplastika se ne rastvaraju brzo, a za pestcide i antibiotike nema podataka koliko njima treba, jedino podatak da su sadrzani u ribljem mesu. Bedak kako god okrenes.

Тужно је што код нас глобално буђење свести што се тиче ове теме није још ни на помолу. Ми као људи се понашамо бахато као да природа не постоји, а држава исто не реагује јер вероватно нема интерес од тога да околина и реке у нашој земљи буду незагађене. Никако да се појави неко ко ће рећи сад је доста претерали смо...

Citat: Grbo poslato 28 Maj 2022, 20:33:19Dunavu treba oko 20 km da isfiltrira fekalije, ali teski metali i mikroplastika se ne rastvaraju brzo, a za pestcide i antibiotike nema podataka koliko njima treba, jedino podatak da su sadrzani u ribljem mesu. Bedak kako god okrenes.

Fekalije su najmanji problem, mislim problem su, ali u odnosu na pobrojane najmanji. Sitna riba, zoo i fitoplankton postaraće se za to i biće rastvoreno.
Mikroplastiku nema šta da pojede. Najgrđe je što se molekuli iste nesmetano unose u tela riba, a na kraju završavaju u čoveku. Ona se raspada tek za 500 godina. Ako danas bavino poslednju plastičnu flašu na planeti, za 500 godina više nećemo imati plastike u prirodi.
Za razliku od plastike, koja se nekada i raspadne, teški metali se ne raspadaju nikada, a imaju isti ili štetniji efekat od plastike.
Sve se to taloži na rečnom dnu, i taloži, i taloži, polako...
Dodajte na to pesticide i antibiotike...
A pomislite tek kako je Južnoj Moravi, pa i Velikoj. U Južnu se uliva Nišava u koju se ispod Niša uliva kompletna neprečišćena kanalizacija. Kažem, neka su fekalije najmanji problem, uvek pomislim na sve te količine deterdženta, sudomila i ostale hemije koja se isipa u kanalizaciju... Koliko km treba Nišavi i Moravi, znatno manjim rekama od Dunava, da se "profiltriraju"? Tokom leta Morave su žute reke, nikada pre nisu imale tu boju, a u tom periodu riba jedva da se hrani. Prethodnih godina ta boja je bila u julu i avgustu, a evo ove već je krenula da "žuti" od bakterija i prljavštine.
Znam da jedino grad Šabac, u čitavoj Srbiji, ima savremeni sistem po EU standardima za prečišćavanje otpadnih voda.
A treba da ima svaki grad...

Ti za Veliku Moravu pitpisujem. Žuta boja u sred leta i po niskom vodostaju. Izgleda kao zamućena nakon otopljavanja snega. Juce sam bio ispod Ljubicevskog mosta i u delu gde je najbrza matica sa Požarevačke strane je bila Morava nekako svetlo plava, kao da pliva taj sloj po povrsini.

Sent from my moto e(6) plus using Tapatalk

Ono čime mogu doprineti da se reke ne zagađuju je da posle završenog pecanja pokupim djubre za sobom(najlon kese svih namena,limenke,plastičnu ambalažu i ostalo djubre).A sto se tiče precistača za otpadne vode slabo se ja tu nesto pitam.

Slažem se. Ne idem baš svesno da skupljam tuđe đubre sa spremnim džakovima, ali uvek ponesem sve svoje i jedan deo onoga što zateknem na mestu. Problem je što, ako odem opet na isto mesto kroz 2-3 nedelje, zateknem novu turu kesa, pokidanih najlona, flaša i limenki.
Konkretno u nedelju sam bio u Sefkerinu nizvodno od mosta, slikao nešto (par kerova iz sela koji su mi se prikačili) i onda posle na slikama vidim koliko u stvari ima đubreta okolo. Pobesneli Maks 5 deo.

Воде је све мање и све је загађенија – већ ризикујемо кад једемо речну рибу

Право на чисту воду једно је од основних људских права. Да ли ћемо имати чисту воду зависи од тога када ћемо престати да је загађујемо. Да би се решио проблем загађења вода, у Србији потребно је уложити око десет милијарди евра у наредне две деценије и изградити 350 постројења за третман отпадних вода.

Сведоци стања на нашим рекама су они који су стално поред њих – риболовци.


,,Ја сам имао привилегију да у последњих петнаестак година четрдесетак пута пецам у десетак земаља Европе, на различитим водама. И заиста, без икаквог претеривања, могу да кажем да све заједно нисам видео у свим тим земљама, у свим тим водама упола онолико флаша, кеса и осталог физичког отпада колико видимо овде док стојим поред Саве на ушћу Топчидерске реке, усред Београда. Ми не знамо ни каквог је квалитета риба коју пецамо јер се сматра, отприлике прећутно, да је риба, ако је жива кад смо је извадили из воде, да је здрава и да је исправна за јело", наводи Владимир Стакић, члан УО Уједињених риболоваца Србије.

,,Ја је не бих јео због тога што вероватно у себи садржи одређену количину продуката који улазе као загађивачи. На Сави, на најнизводнијој тачки коју смо радили, а то је Макиш, види се да се тај еколошки потенцијал, да кажемо статус загађености, мења, односно квари и то је вероватно последица свих загађивача који се налазе узводно. Ту је свакако највећи од њих град Шабац, али има још насеља која се налазе дуж Саве", напомиње проф. др Предраг Симоновић са Биолошког факултета Универзитета у Београду.

Главни извори загађења водотока су индустрија, комуналне отпадне воде из насеља и пољопривреда – кроз употребу пестицида и вештачких ђубрива, а по њиховој површини плутају пластичне флаше, гуме, а често и угинуле рибе. На канализационе системе прикључено је тек нешто више од половине становника Србије.

,,Србија највећи проблем има у ствари за прикупљање и испуштање комуналних отпадних вода. Само један мали проценат, 56 до 57 одсто вода у Србији се прикупља канализацијом, схватамо да није довољно, а од тога се један мали део пречишћава, око 10 посто. Тренутно ми имамо према информацијама које ја имам, 57 постројења за пречишћавање отпадних вода, од тога велики број је у функцији, али нема адекватан третман, има и оних који уопште нису у функцији", истиче Бранка Поповић из ЈП ,,Србијаводе".

Већ пола века чека се на изградњу постројења за третман отпадних вода Београда које се испуштају у Дунав и Саву, без икаквог пречишћавања. У току је израда стратегије која би требало да помогне да се очисте око 200 малих водотока на подручју Београда, који су својеврсни канализациони колектори.

,,То је оквирни документ којим ћемо ми да дамо предлог мера изградњом малих постројења за пречишћавање отпадних вода, затим подржавањем шумских екосистема крај приобаља и вода на територији града Београда. Имамо неке идеје да би системом плутајућих острва на неки начин дошли до пречишћавања самих тих канала", каже Димитрије Тошић, из Секретаријата за заштиту животне средине Београда.

Стручњаци упозоравају да воде заправо немамо довољно и да на то поред загађења утичу и климатске промене.

,,Током лета у маловодним периодима имамо све мање и мање вода многи водотокови пресушују. Сад замислите када у тим условима све мање количине вода, сва загађења која доспевају, наравно имају веће концентрације. Сваки кубик ђубрета у водотоковима или у приобаљу мањи капацитет речних и поточних корита када прође велика вода, тиме се повећава и ризик од неповољног дејства поплава", наглашава проф. др Ратко Ристић, председник Одбора за заштиту животне средине Универзитета у Београду.

Према извештају Агенције за заштиту животне средине, најлошији квалитет воде је у Војводини, а најчистије су речице на југу Србије. Анализа Института за јавно здравље ,,Батут" показује да је вода из трећине јавних водовода у Србији неисправна.