Многи људи и даље не разумеју како ради деривациона МХЕ и како то да имамо километре сувих речних корита. Мени није тешко да стотину пута поновом и покушам да сваки пут будем јаснији него претходни пут.

Водозахват је мини језеро које нема сврху акумулирања воде, већ само скретања воде у цеви.

Вода се ту скреће у цеви и под притиском води до машинске зграде, где су турбине и где се прави електрична енергија.

Добијена енергија је сразмерна производу протока и притиска, па зато имамо тако дугачку цев: ако на 3 км тока река има пад 100 м, то се добија притисак од 100 м висине воденог стуба (плус динамички притисак јер вода тече кроз цев).

Вода за цевовод се узима са дна водозахвата и за цев увек има воде.

Преко те мале бране водозахвата би требало да се прелива вода која остаје реци, али ако је водостај низак за реку нема воде.

Kако би рибе могле да пређу ту брану идући узводно, прави се рибља стаза, низ каскада којима риба може да заобиђе брану.

Ако би се водило рачуна о реци, само мањи део воде би требало да иде ка цевима (рецимо 20-30%), а већи део ка реци. Део тог већег дела би требало да прелива брану, а део да пролази кроз рибљу стазу.

Kако све то у пракси изгледа у Србији?


Већ у тренутку пројектовања се прави злочин према природи, јер се прави нацрт по коме се узима 80-95% воде за МХЕ, а реци оставља свега 5-20%.

Већ ту је катастрофа у најави, пре него што и први багер дође до реке.

У пракси, након што се изгради МХЕ, не поштује се ни ових 5-20%, већ се често сва вода скреће у цеви, чак се и рибља стаза препречује даском да случајно ту не би прошла нека кап.

Зато низводно од водозахвата имамо сува речна корита у дужини од неколико колеметара, а ако нису баш потпуно сува, њима теча нешто мало воде у којој нема ни теоретских услова за живот риба, поготово не пастрмки које воле брзу и хладну воду богату кисеоником.

Након што вода из цеви прође кроз турбине, она се враћа у реку.

Уништен је, дакле, део реке поред цевовода, а цевовод је најчешће дугачак око 3 км.

Након што вода прође кроз турбине, често се одмах налази водозахват за другу у низу МХЕ на истој реци, па идемо Јово наново.

Тако се у пракси деси да на 10 км реке имамо 9-9,5 км цевовода и исто толико сувих километара реке, а само неколико стотина метара "нормалног" тока.

Чак и ако би размак између две МХЕ био већи, опет би било јако лоше по рибе, јер би се та изолована популација (између два сува речна корита) укрштала у сродству (појава у науци звана генетички дрифт), а што неминовно доводи до трајног нестанка читаве популације након неколико генерација.

U stvarnosti izgleda ovako...

A možda i ovako:



Da se prisetim. I ja sam u početku mislio da se radi o mini hidroelektranama sa akumulacijom i prelivom koji tera turbinu. Slično vodenicama za meljavu. Pa sam se čudio čemu tolika buka. Ali radi se o ovim derivacionim koje katastrofično utiču na živi svet u reci i oko reke, uključujući tu na indirektan način i čoveka.

Juce sam na radiju u kolima cuo vest da je neka reka uspesno sacuvana , naporima gradjana
ali radio smanjen pa nisam cuo o kojoj se reci radi a sada na netu ne mogu da nadjem taj podatak 

Zna li neko nesto o tome , jel stvarno tacno ??  i da nije mozda Rakita ?? 

Ужице

BEOGRAD, 28. novembra 2019. (Beta
U Evropi radi 21.387 hidroelektrana, a planira se izgradnja ili se već gradi još 8.779, uglavnom na Alpima i Balkanu, pokazao je prvi panevropski popis postojećih i planiranih hidroelektrana.
Kako su danas upozorile nevladine organizacije Juronejčer i Rivervoč, novom izgradnjom ranije netaknute reke, posebno na Balkanu, biće uništene.
Pored toga, oko 2.500 projekata hidroelektrana planira se u zaštićenim područjima, uglavnom u nacionalnim parkovima ili zaštićenim područjima iz EU mreže Natura 2000. Podaci iz izveštaja ukazuju na 946 hidroelektrana u Srbiji - 85 postojećih, 830 planiranih i 31 u izgradnji, ukupno 105 na Kosovu, 692 u Albaniji, 426 u Bosni i Hercegovini. Najviše u Evropi ih je ili će ih biti u Nemačkoj - 4.839, a slede Austrija (4.485), Francuska (2.663), Norveška (2.453). U studiji koju su naručili Juronejčer, Rivervoč, Svetski fond za prirodu (WWF) i Grupa za proučavanje teritorije i ambijenta (GEOTA) ističe se neuspeh vlada u i van EU da zaštite reke i biodiverzitet i dokumentuje nepoštovanje zakona EU, posebno Okvirne direktive o vodama. "Suočavamo se sa krajem reka koje slobodno teku u Evropi i krahom biodiverziteta ako ne zaustavimo to 'ludilo' hidroelektrana. Evropska komisija predvodjena Ursulom fon der Lajen i nacionalne vlade moraju da zaustave tu ekspanziju. Pre svega moraju da stave tačku na subvencije za hidroelektrane i unaprede zaštitu reka. Neprihvatljivo je da se našim računima za struju finansiraju investitori u hidroelektrane i time uništavanje evropske 'linije života", rekao je direktor Rivervoča Ulrih Ajhelman (Ulrich Eichelmann). Njegov kolega iz Juronejčera Gabrijel Švaderer (Gabriel Schwaderer) istakao je da se izgradnja najvećeg broja novih hidroelektrana, više od 3.000, planira na Balkanu. On kaže da je reč o gradnji na većinom netaknutim rekama koje su blago Evrope. "Tražimo od EU da reaguje na to u pregovorima o pristupanju i da insistira na primeni zakona o zaštiti prirode. Na Balkanu su investicije u hidroelektrane prevelike dok je potencijal za solarnu energiju, zaista obnovljivi izvor energije, uglavnom neiskorišćen", rekao je Švaderer. Brane hidroelektrana uništavaju reke i okolinu i znatno doprinese gubicima u biodiverzitetu. One zaustavljaju prirodan tok vode, blokiraju migraciju riba i presecaju sedimente koji štite obale i delte od poplava i podizanja nivoa mora i tako uništavaju lokale zajednice. Pored toga, više od 90% planiranih hidroelektrana proizvodiće malu količinu struje (manje od 10MW) i napraviće veću štetu prirodi nego što će doneti ekonomsku korist. Kako bi se zaustavio gubitak biodiverziteta slatkih voda, Juronejčer i Rivervoč traže od svih evropskih zemalja i EU da sprovedu "Plavi novi sporazum za evropske reke", da više ne daju subvencije za hidroelektrane, bolje zaštite vredne rečne deonice i donesu panevropski program obnove reka.

https://biznis.telegraf.rs/info-biz/3162907-arilje-obustavlja-izdavanje-dozvola-za-gradnju-mini-hidroelektrana?utm_source=najnovije_vesti_desni_timeline&utm_medium=box_biznis&utm_campaign=desni_timeline_najnovije&utm_content=vesti

Jel zna neko nešto o ovome?

Sent from my moto g(6) plus using Tapatalk

Još tri hidroelektrane na Drini..     Ove nisu male, pretpostavljam da spadaju u neke srednje po veličini..

Na šta će da liči Drina posle njihove izgradnje.     


http://www.politika.rs/scc/clanak/457218/Srbija-i-RS-grade-tri-nove-hidroelektrane-na-Drini

I ni reč o uticaju na reku i eko sistem... Mnooooooogo nam je dobro, a tek što će biti...

Победа мештана Старе планине – неће се градити мини-хидроелектране

https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4023254/hidroelektrane-pirot.html

Velika pobeda, zaista. E, sada se mora boriti da ekipa koja je izgubila biznis ne pređe na Nišavu, a već su krenuli.