U ribolovu postoji samo jedno pravilo "DOK NAS SMRT NE RASTAVI"

    Ljudi, ja ga ne volim , moram, to mi je u krvi .

I ja ga isto ne volim  prosto ga obozavam, odmorim mozak od svega

Ovako to ide kod mene:smestim zence i decu u krevet,mrak uveliko pao,ali oprema vec upakovana oblacenje kaljave odece i paljba na Savu.Izgleda prosto ali...Ovo je tek pocetak.Bas sad pored sebe imam tipa koji mi kaze pa idi zaradi dok si mlad i mozes a mene bas zabole djon.I tako stignem na vodu zabacim saranske stapove na samo meni znane mamce i pozicije,skuvam "kilo" kafe smestim se u stolicu i blejim k'o musko jagnje od 3 godine u vrhove stapova i nista me ne moze omesti.Saran mi prkosi iskakanjem i samo sto ne govori'Nish mi ne mozes'.On tako misli al misliti i cvece brati su dva razlicita pojma.E to je neizvesnost i reklo bi se da to tera nas ribolovce da blejimo na vodi ali ja imam u glavi neshto vis od toga.

Brate Srdjane, pa kad ti spavas ?

Ne pitaj,ono kao Duh koji hoda!Ceo zivot mi prodje u polu snu.

Imam potrebu da odem na vodu,da se zavalim u stolicu,da cujem ptice,vetar,vodu-PRIRODU,nema nista lepse nego sa drugovima otici na vodu,pecati,peci rostilj,raditi sve sam,po svojoj volji,ne mogu da opisem taj osecaj,jos sam mlad i pre bih trosio pare na ribolov,nego na svasta drugo sto moji vrsnjaci rade,ne znam zasto ali negde u dubini duse,nesto me vezuje za vodu,najlepse se osecam u prirodi,jos ako tu dodje i dobar ulov,osecaj je nezamenjiv   

bravo!

slažem se,I feel good,real good..

Obozavam da provodim slobodno vreme u prirodi. Ponekad odem sam, samo ubacim gumeni camac u ruksak, ponesem 'ladnog piva i stap i uzivam u miru i tisini. Dok najcesce odem sa drustvom i dosta dvolitri i slanine, jeste da retko kad sta upecamo, ali uvek je veselo

I uvek je tako    kolicina ljudi u kampu,je obrnuto proporcijalna kolicini ulovljene ribe  al zato     vidi nema smajli za rostilj i kotlic 

Nema žene da ti se.e nema dece da viču, plaču...ahhhh...šalim se ali mi je i to nekad potrebno...Volim da odem i da gledam u vrh štapa više nego išta...Bez galame, bez glupih tema svakodnevnice...Ma nema ništa što ne volim u vezi ribolova a sve ostalo što radim u životu ima bar nešto što mi smeta....

he... ribolov sam zavoleo, kada sam, sa deset godina, na crnom rzavu, kod vardišta, na skakavca upecao prvo ribče, klena od celih 10 cm... mrzeo sam ćaleta, što me naterao da ga vratim, a sada sam mu zahvalan...

kada sam spreman da po najgorem vremenu, minusu i ledu, blatu i provali oblaka, ipak odem na vodu, iako znam da ništa neću upecati, nema tu puno šta da se doda...

ribolov volim jel ribu obozavam

Priroda mir i tisina dobra stolica,pa se zavalim i kuliram, ma netreba mi ni pice ni hrana samo ja i voda