Naletih na ovo i učini mi se zanimljivo ali nisam znao gdje da smjestim pa ako ima slična tema prebacite.
Srđan Jezdić - Čuvar čuda prirode
Tipično atipično - U njegovoj kolekciji mogu se videti najneobičnije životinjske i riblje vrste nastale u ekstremnim uslovima



Atipični primerci životinja poput ogromne pastrmke i džinovske škorpije, albino tolstolobika ili neobične fotografije poput belih vrabaca vlasništvo su preparatora i ljubitelja prirode Srđana Jezdića (45) iz Užica.
Kao izvrsnom stručnjaku nudili su mu i posao u Prirodnjačkom muzeju u Parizu, ali je ponudu odbio zbog ljubavi prema prirodi užičkog kraja.

Srđan Jezdić, po struci inženjer mašinstva i radnik užičke bolnice, slobodno vreme posvetio je boravku u prirodi i prepariranju životinja. Ovim poslom se bavi duže od dve decenije, a sve je počelo kada je na jezeru Zaovine na Tari uhvatio krajnje neobičan primerak ribe.

Nerast porastao duplo
- Bila je mešanac štuke i potočke pastrmke! - kaže Jezdić. - Dugo sam je držao u zamrzivaču, sve dok nisam pronašao jednu knjižicu o prepariranju životinja. Najpre sam preparirao tu mutant ribu i danas je držim kao unikat u svojoj zbirci. Ihtiolozi i biolozi kažu da je verovatno nastala kao posledica sredine, jer je jezero nastalo ne tako davno, a nova zemlja i voda učinili su da nastane i ovakav, mutirani oblik.




Od tada pa do danas Jezdić je preparirao nekoliko stotina životinja, od kojih su neke ekstremne i atipične za svoju vrstu. Ima i ogromnu prepariranu pastrmku, tešku 19,6 kilograma, a tražeći podatke o njima saznao je da je najveća upecana pastrmka na svetu bila teška svega 14 kilograma.

- Nju sam otkupio od ribolovaca koji su je upecali na jezeru Perućac - kaže naš sagovornik. - Nema podataka o tome da li je igde u svetu pronađen veći primerak. Koštala me je mnogo, ali je jedinstvena. Posle prepariranja nudili su mu za nju i do 3.000 evra, samo da bi je izložili u izlogu radnje sa ribolovačkom opremom. Ipak, nisam želeo da je prodam.

Izuzetan i vrlo redak primerak u Srđanovoj bogatoj kolekciji preparata je albino tolstolobik od 37 kilograma, koji je u prirodi tamnozelene boje. Njega je na jezeru Vrutci prošle jeseni ulovio ribolovac iz Arilja. U kolekciji se još nalazi i riba nerast, koja je premašila svoju dužinu. Njena prosečna dužina je do 12 cm, a Srđanova je porasla skoro duplo više, čak dvadesetak centimetara.




Posebno je zanimljiva škorpija duga 20 cm, koju je pre tri godine skoro mrtvu našao na putu kroz Krnju jelu na Tari.

- U ovim krajevima, na ovoj visini žive male škorpije duge oko pet centimetara, pa je ovaj primerak zaista izuzetan. Posle sam pretražio celu okolinu, ali više nisam našao nijednu škorpiju te veličine - rekao je naš sagovornik.

Srđan je veliki ljubitelj prirode i nigde ne ide bez fotoaparata. Najčešće odlazi u Zaovine, odakle je njegov otac. Kaže da tu može puno toga neobičnog i lepog da se vidi. Fotoaparatom je pre tri godine zabeležio i nešto nesvakidašnje - bele vrapce u prirodi.

Snimio čovečju ribicu?
- Video sam jato od oko 15 belih vrabaca izmešanih sa nekoliko normalnih vrabaca. To me je fasciniralo. Uspeo sam da snimim dva odjednom. To je fenomen, jer se događalo da jedna jedinka odudara od svoje vrste, ali ne i čitavo jato. Pojedini naučnici tvrde da su mutirali zbog radijacije, jer je u blizini aerodrom Ponikve, koji je često bio meta napada u NATO bombardovanju. Moje fotografije belih vrabaca uzeo je Prirodnjački muzej u Beogradu - kazao je Srđan



Na Krivim stranama u Zaovinama, 2009. godine, zabeležio je nešto krajnje neobično, ali ni danas nije siguran da li je snimio čovečju ribicu ili je u pitanju vodozemac triton.

Zlatna ribica i šaran
Neke preparate je sam ulovio ili našao, ali ga sve češće pozivaju ljudi kada naiđu na nešto neobično. Tako dolazi do svojih primeraka, a često preparira i za druge. Uradio je pitona dugog četiri metra, a iz Japana mu je pre nekoliko godina stigao japanski zlatni šaran, mešanac zlatne ribice i šarana. Za njegove radove su mnogi čuli, a jednom prilikom, tokom boravka u Francuskoj, ponuđen mu je i posao u tamošnjem prirodnjačkom muzeju.




- Sa prijateljima iz Francuske posetio sam Prirodnjački muzej u Parizu. Gledao sam njihove preparate i bio sam razočaran. Direktorka muzeja je čula kako kritikujem loše urađen preparat, ali sam srećom poneo i slike nekih svojih radova, pa sam joj odmah to i pokazao. Bila je oduševljena i odmah mi je ponudila posao. Rekla mi je: ,,Ti ostaješ ovde!" Odgovorio sam joj da ne želim, jer ne mogu da pijem vodu iz flašica kao što to rade Francuzi. Rekao sam joj da pijem vodu sa potoka na Tari, a ona je ostala zaprepašćena.

Pogledajte ovaj ljubavni ples rajskih ptica, ovo juče vidjeh na Nature TV.
Nažalost mnoge vrste rajskih ptica su na ivici istrebljenja jer domorodci koriste njihovo perje za svoje rituale.

http://www.youtube.com/watch?v=L54bxmZy_NE&feature=player_embedded#!

- Najveća semenka na svetu, je seme biljke Coco-de-mer, koja raste na Sejšelima, moze dostći težinu do 18 kg, i ima karakterističan izgled (kao ljudska zadnjica )



- Bambus je biljka koja ima najbrži rast, nekoliko stopa za svega 24 sata.



- Indigo, boja koja se koristi za farbanje Dzinsa, je u stvari žute boje, sve dok ne dodje u dodir sa vazduhom.



- Ljudi koji se bave branjem čaja, mogu u jednom danu, da sakupe čaja, koliko teži jedan prosečan desetogodisnjak.



- Amazonijski Indijanci, su sakupljali latex, sa drveta, i njime mazali noge, to je prva forma gumenih čizama na svetu.



- 'Drvo' banane, u stvari nije drvo, već biljka koja dostiže visinu i do 6 metara, pa je ljudi često nazivaju drvetom.



- Znate li da reciklaža samo jedne staklene flase, sačuva energije toliko, koliko je potrebno da radi TV sat i po vremena?



- Otpad (djubre, smeće) proizvedeno u U.K. protekle godine, je težine 400 miliona tona.



- U toku samo jedne godine, sakupimo toliko djubreta, u kantama za djubre, da kada bismo ih poslagali, jednu na drugu, dosegle bi do meseca!



- Jedno drvo, moze kroz sebe da isfiltrira, do 30 kg, štetnih materija, koje zagadjuju vazduh, svake godine.



- Da li ste znali, da u sastav svakog kompjutera, ulazi 31 razlicit metal i mineral?



- Colorado Indijanci su koristili crvenu boju sa drveta Bixa orellana, koje raste u prašumi, da farbaju svoju kosu, mi danas koristimo, istu tu boju, da farbamo sireve.


Šta reći nego prelijepo.

http://www.youtube.com/watch?v=aR_GTot8Zn4&feature=player_embedded#!

Vodeni most

Pametni ljudi napravili i vodeni most  a mi nemozemo ni obicne da napravimo kako treba i na vreme 

Ovo je isto zanimljivo i zove se Barbara Kijevski

  Eeeee,da mi je jedna ovakva......mislim RIBA!!!!!!    

Sigurno je strujom ribu mlatila. Gdje je ribolovački štap?

Danas sam dobio od drugara "proban" recept za prepariranje riblje glave pa da podelim sa vama.
Najbolje od stuje ili smukija i ide ovako : Riblju glavu odseci malo duze pa napraviti manju drvenu kutiju od šperploče ili drugog materijala... plastika itd. pa izbusiti dosta rupa po njoj. Preko letnjih meseci naci mravinjak, najbolji su šumski mravi pa riblju glavu staviti u kutiju ( zastita od lisice,macke i slicnih zveri) i ostaviti pored mravinjaka. Za nekoliko dana je glava gotova i ostao samo skelet koji treba ostaviti da stoji dva dana u spiritusu (da izbeli). Sada se susi jedan dan na suncu i nakon toga je dobro naprskati sa svih strana zenskim lakom za kosu, pricvrstiti na komad lakirane daske ili zice i dobijete ovo :

Naisao sam na fascinantan malo stariji tekst koji sam hteo podeliti. Nadam se da je tema adekvatna.
http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=923685

Brutalno.
http://zanimljivostidana.com/zanimljivosti/4876-foto-slika-portrete-zivotinja-na-perju-ptica.html#prettyPhoto

Zaista lepo, moze za plovak da posluzi?

http://tkmagazin.rs/kladovski-kavijar-jeli-na-titaniku-sirotinja-ga-zvala-kladovski-ajvar-jela-sa-lukom/

Najduži drumsko-železnički most na svetu 

Kopenhagen - Malme? Ako je taj, imaš opasnu dansko-švedsku krimi seriju, nazvanu po tom mostu - Broen / Brone, ameri su uradili rimejk - Most. Mislim da smo Šef i ja davili ovde o toj seriji 

Seriju gledao nisam ali most je za respekt . To je taj 

Serija ništa ne valja...

Eresundski most