ma ja samo pop.zdim i krenem... ni ne spakujem štap... kad je gotovo, gotovo je...

Ha...dobra tema...ja uvek sebi kažem još tri puta zabacujem i krećem...i stvarno krenem a štap pakujem dok šetam do kuće!

Najteže mi je kad se pakujem, uvek ostavim jedan štap zabačen, pa mrsim muda pola sata, razvlačim se sve u nadi da će udariti baš na taj jedan štap koji je ostao...

Najteze je kad se uvece treba pakovati a komarci taman pocinju da luduju. Rojevi oko glave a ruke zauzete najlonima i motalicama. I jos onda uvek nesto mora da se zamrsi i upetlja. 

Sta kaze pecaros kad smrt dodje po njega?
"Samo jos par puta zabacim pa idemo"

Zato pecarosi zive duze.

Nisam ni znao za ovaj topic, bas se nasmejah!

Sve isto kao od drugih pobrojano, plus sto se u tih "nekoliko" poslednjih puta koncentrisem na vrh stapa kao da mi zivot od toga zavisi.
Pokusavam pogledom da ucinim da vrh zaigra.


Sent from my SM-A336B using Tapatalk