... a šta ste neozbiljni, ja sam ozbiljno pito i sad sam se sjetio. Jiganje po naški se kaže đigovanje, jel tako

Naravno  da nije  google kaze http://translate.google.com/#

vidim ja tema ide u birtiju.

Citat: korbaach poslato 10 Februar 2011, 19:29:49
Nasi a moderni  savremene sarandzije  oni imaju biwy,bed chair i naravno wireless indikatore    i peca se na pastu a nikako na noklu 

na koju pastu jel za zube?nemam pojma posto sam smudjaros.

Zanimljiv je slucaj sa fudbalom, tek tu ima engleskih izraza...korner, faul, aut, ofsajd, penal itd.
Dopada mi se sto nasi mladji tv komentatori (cak i kad prenose utakmice engleskog prvenstva)  uglavnom vode racuna da koriste nase izraze: lopta van terena, udarac iz ugla, prekrsaj, nedozvoljena pozicija, slobodan udarac... Tako bi trebalo da se izrazavamo i u pecaroskim razgovorima.
Medjutim, u nekoj drugoj oblasti, napr. kompjuterska terminologija, e tu je vec tezi slucaj sa preciznim prevodima,

Već "fudbal" nije "domaći"  (foot, ball = noga , lopta)....
U hrvatskom "nogomet".

To nije pomodni običaj, traje dugo, a periodi pod tuđinskom vlašću, iznjedrili su najviše "uljeza"...

..prema već izrečenom, jezik je podložan promjenama, ŽIV, a nužno ga je mijenjati u skladu s vremenom u kojem živimo, pa na žalost, previše lijepi i privlači na sebe strane izraze, riječi, fraze...

Zabrinjava "tiha okupacija", korištenjem modernih tehnologija i brzim širenjem podataka..... (eto prijevoda za informaciju)....koja prelazi očekivanja, jer nema kuće bez TV-a, sve je više satelitskih antena i računala...a manje druženja i pravog razgovora, čitanja starih "majstora" jezika, domaćih pisaca i književnika, slabo se čuva TRADICIJA, dijalekt i narodna predaja..

Citat: BORKO.hr poslato 11 Februar 2011, 00:12:50
...korištenjem modernih tehnologija i brzim širenjem podataka..... (eto prijevoda za informaciju)

Žao mi je što moram da ispravim ali...

Nažalost reč podatak nije prevod za reč informacija (ovo su me naučili još na prvom predavanju informatike na fakultetu i sećam se da mi je bilo i ispitno pitanje)

Po wikipediji (da ne tražim staru knjigu)
Reč podatak potiče od mn. lat. datum što znači deo informacije.

Reč informacija potiče od lat. Informare što znači informisanje, obavještavanje. Informacija (eng. Information) je rezultat analize i organizacije podataka na način da daje novo znanje primaocu.

Znači pravilnije bi bilo prevesti kao obaveštenje. Međutim, većinu tehničkih pojmova je vrlo teško prevesti jer su već ušli u izgovor u izvornom obliku.

Problem je i malo dublji, neki od nas su iz upotrebe izbacili i srpska slova tako da s zamenjuje š, c zamenjuje č i ć...

He he zbog takvih stalno kopam po netu kako se sta pravilno pise da se nebih zeznuo i neko me ismejavao ili ispravljao ako bih napisao pogresno neku rec koju bi lakse bilo da napisem po "naski" a ne po stranjski al kako svi tako  i ja 

ajd kad ste takvi strucnjaci prevedite rijec hepek 

aj ti reci meni sta je ''Belja bager ''  na bosanski...

Zanimljiva tema. Svi smo mi uceni na maternjem jeziku i pored njega smo imali 2 ali i vise strana jezika koji su bili obavezni u osnovnoj. Znaci od malena smo ucili strane jezike razvijenijih nacija. Posto je danas kompjuter i internet spoj sa celim svetom, treba razumeti dosta stvari na njemu koje su najcesce na drugom jeziku..
Danas se covek smatra nepismenim ako ne zna da barata sa kompjuterom a za svako ozbiljnije ovladavanje nuzno je znanje engleskog. Dobar je pokusaj lokalizacije Windiws-a na nas jezik a ipak je samo prevedeno nekih 80%, a koliko su programeri imali problema kod prevodjenja nekih izraza i nepostojanjem slicnih reci, mislim da je nuzno bilo uvodjenje novih izraza.
Isti problem i sa ćirilicnim pismom, koji se kod racunara nikako ne uklapa a takodje i neka nasa slova. Od tolike potrebe za stranim jezikom normalno je da omladina sve vise upotrebljava i stranih izraza, licno ne vidim nista lose u tome, valjda je tako lakse ljudima da nauce. Najvise takvih primera ima iskljucivo kod korisnika interneta, vec u razgovoru je malo drugacije.
I ovako ceo svet tezi ujedinjenju, pa bar da probamo preko jezika  
Mene od tih sranih reci vise nervira izbegavanje nasih slova ili koriscenja engleskih zamena sh ili ch bolje je onda koristiti zamenu s ili c
"Chicha hocesh da skinesh tu shubaru"

Da prostite  ipak su ovo sitni sati  al valjda Mi, nismo sitne duse  Necu vise da gresim dusu  i da pominjem moderne sarandzije    jezik ko jezik,sleng ko sleng a pecarosi ko pecarosi  Nekad je bilo dosta i tri reci..stap,udica,riba  i za drugo nisu znali  a pecali su  A sad sve to skolovano    najpre se naucis da vezes cvor-knotless knot  bez cvora  da,da pasta se to zove,verovatno za zdrelne zube    znamo gde nokla zavrsava  i da ne pominjem srpski naziv za perpetum mobile baru  eto..saransi revir,pa ti cach & relase da gazde zarade 

Citat: Keltan poslato 11 Februar 2011, 02:55:05
aj ti reci meni sta je ''Belja bager ''   na bosanski...

Misliš na belaj bager? (tenk) 

dobro belaj bager to je zezanje, al rijec hepek,bez nje se nemoze

Pre neku godinu, posle jednog takmičenja pre merenja ribe pričam sa kolegom na susednom mestu o ulovima...
-Šta si hvatao na mašinu, deverike? Ja sam na šteku dobio GARDONE!
-Šta si, bre dobio?
-Gardone!
Sunce ti, šta je savremeno doba, kad i lokalni moler je poliglota! Nemoj, molim te, te strane izraze, jer ako te na bilo kom stranom jeziku nešto pitam, ti ćeš da me gledaš kao tele u šarena vrata!
-Pazi ga mangup, otiš'o u Beograd da studira fakultet, pa misli sad da iebe nas seljaci!

Ceo doga]aj je, naravno, imao šaljivii karakter, ali me je fascinirala potreba jednog neukog čoveka da umesto "bodorka" kaže "gardon". Više me iznenadilo nego Cecin "osećaj za filing" i Karleušin nepostojeći "animozitet" prema njoj. Primera ima beskonačno i najviše u šaranskom ribolovu: SPOT, BIVI, BROLI, RAN, SVINGER, HENGER, LIDKOR, BEKLID, (ako već čitamo engleski čitajmo kako treba, olovo se čita "led") ŠRINKTJUB, DIP, POPAP...
Međutim, ne zaostaju daleko ni ostali: DŽERK, FIDER, PASTA, TOPSET, KUPKIT...
Posebno napominjem svog favorita - interlingvistički konglomerat stvoren od strane intelektualno siromašnih, sujetom bogatih kolega, koji su u životu od knjiga pročitali možda čak desetinu ribolovačkih magazina (ali na latinici) - KUPICU! Nešto što su Englezi nazvali "cup" ili "pot" neki se nisu udostojili da potraže u rečniku i vide da se radi o reči čije je značenje u Nas "šolja", odnosno "lonče", pa su bili slobodni da ga prigodnim deminutivom prilično neukusno prekrste u "kupica" umesto kakvom "šoljicom", ili "lončetom". Priznanje ne treba uskratiti ni profesionalcima tipa "hteo da bude novinar, ali ga zbog prevelike kreativnosti niko nije hteo, pa sad, iako nedovoljno stručan, utehu našao u magazinu za ribolov", koji to propagiraju uzimanjem zdravo za gotovo svake informacije od izvesnog ribolovca, ili u goroj varijanti, lošim prevodom nekog članka sa (najčešće) engleskog. Lekturu nema ni dobar deo dnevne štampe, pa je možda glupo što sam ovo i pomenuo!

Apelujem na sve kolege da radi očuvanja kulture i sopstvenog identiteta što više pokušavaju da ne koriste strane izraze, ako nije neophodno. Nisam ni ja "cvećka", ako ćemo biti iskreni! I ja imam neki rod-pod umesto držača štapova, ali ako možemo da bacamo hranu i mamce praćkom umesto katapultom i stavljamo ribu u čuvarku, a ne u kipnet, možemo i da držimo šarana u MREŽI, DŽAKU, ali ne u saku! Možemo da pecamo na HRANILICU i na TESTO (ili tijesto, kako mi kao detetu objasni jedan čiča na moru), ne moramo na fider i pastu. Znali smo i za TERMOSKUPLJAJUĆI bužir pre šrinka i još mnogo toga...
Činjenica je da se jezik konstantno menja. Ako me neko pita kako se kaže RIG, a ja mu odgovorim - sistem, ili montaža, to su takođe strane reči. Naravno da ćemo strane izraze koristiti uvek, ali treba imati meru, a njihovo formiranje i usvajanje ne treba sprovoditi bezuslovno, naročito ne potpuno nestručno, jer će nastati KURŠLUS!
:)
Pozdrav!