Nedavno smo imali velike probleme sa ledom na rekama. Bilo je puno stete, neko je bio baksuz, neko je bas imao srece... Priroda se poigrala sa ljubiteljima vode, pecarosima, vlasnicima camaca...
Neki ljudi su odmah reagovali i bezrezervno se stavili na raspolaganje kako bi spasili sta se spasiti moze i vratili stvari u predjasnje stanje, koliko je to moguce. Drugi su bili prisutni i gledanjem davali svoju podrsku akcijima, a oni treci, oni se nisu ni pojavili...
U jednom ribolovackom naselju pored reke ima pedesetak sto vikendasa, sto mestana. Pola ljudi su spremni da ucestvuju i u izgradnji prilaznog puta, dovodjenja ulicne rasvete, pravljenju spusta za camce itd.itd, dok druga polovina ne zeli da ucestvuje ni u cemu, pola hoce da budu clanovi udruzenja, druga polovina nije zainteresovana... Dzaba registrovano udruzenje, nije to mesna zajednica pa da se uvede samodoprinos po zakonu..., dzaba statut, nema tu prinude, a ne mozes ni zabraniti onima koji nisu ucestvovali u akcijama ili skupljanju para, da koriste taj isti put, spust za camce, ulicnu rasvetu...
Tako je to u marinama, naseljima, na vodi... Sigurno ima puno i onih drugih, svetlih primera, gde su ljudi masovno bili spremni da pomognu jedni drugima, a za dobrobit svih...
Sta mislite o tome? Kakva su vasa iskustva? Sta uciniti da se to stanje popravi nabolje? Zar nam treba neka teska nevolja i nastanak stete, pa da tek onda shvatimo sta je ispravno...?

Na žalost, izgleda da je tako .

Nemože se tu apsolutno ništa učiniti, ljudi su jednostavno takvi i promjenit ih nemožeš, takvih primjera ima svuda oko nas nebitno o čemu se radi.

Ljudi su ustvari sve gori i gori . Na pesackom do skole, gde svakodnevno prelazim sa dvoje male dece natovaren njihovim torbama, ne pamtim kada me je neko propustio a da se ja nisam bacio na haubu Sto je najcrnje, svaka 2-3 kola su zene ili majke sa decom.
Tako je u svim segmentima zivota, pa sto bi bilo drugacije i u nasem hobiju . Da tu dodamo cinjenicu da vecina ribolovaca i nije bas tako druzeljubiva kao sto se moze pomisliti zbog atmosfere na forumima
Imao sam mnogo losih iskustava na vodi, ali jedno cu pamtiti dok sam ziv.
Podjem sa dva vesela drugara da iz zezanja pecamo belu u razlivima Ratnog ostrva, preko puta moje marine kod Kule Nebojsa. E sad, jesmo mi bili kreteni i racunali da mozemo gumenjakom na vesla da izvedemo celu akciju, ali nisam ni sanjao kako ribari gledaju na to.
Naime, u povratku na sred dunavca, iz Save se pojavljuje slep i to dupli po sirini. Mi lagano pocinjemo da panicimo i veslamo sve jace ali se to kod Maestrala ne primecuje. Dok se slep priblizavao "neverovatnom" brzinom, iz Dunava ulazi camac. Ribar ide ka nama, mi masemo i zapomazemo. Covek prolazi pored nas i dobaci "ko vam j..e mater kad ste tako glupi" i ostavlja nas Sreca te je scenu primetio drugi obliznji camac, kolega je doleteo do nas, bacio nam kanap i izvukao nas koji metar ispred slepa
Kakve god gluposti ljudi da prave ne bih imao snage da ih ostavim na cedilu  . Mozda samo surfere u Australiji ili juznoj Africi

Jeste to bilo glupo, ali taj je zasluzio zbog svog gesta da prebijete i izbacite iz camca. Bas je smrad

twisteru... nesto slicno sam doziveo kod pancevca kad mi je puko stift...neprijatno je kad gledas kako ti se slep priblizava,tri srcke sam doziveo dok nisam kresnuo pomocni motor.. cuvajte se na vodi pogotovu velikih krstarica jer oni cesto ne primete malo plovilo a ponekad pomoci nema u blizini...
a sto se tice pokvarenog ribara..pa zna se koji alasi rade na tom potezu ,uvek mogu mreze da mu se zamrse...slucajno naravno..

I ne samo da mu se zamrse, već i nešto drugo...

Pokvareni ribar.90% ribara ne vole nas pecaroše i bili bi naj sretniji da su sami na vodi.Dva  puta mi se desilo da sam veslao i u oba navrata su mi u pomoć priskočili kolege ribolovci,tako da su moja iskustva pozitivna.