Moram da vam kazem da niko kao ja pozitivno ne razmislja,ali mi se ponekad sve smuci i potreban mi je odmor od svega pa i od ribolova...

Kolega, probaj da pronađeš razloge/uzroke nečeg što se zove ''ali mi se ponekad sve smuci i potreban mi je odmor od svega'' pa i od pecanja. Možda nije razlog tvoje želje da batališ pecanje prestanak ljubavi prema istom. Možda je nešto drugo. Ja ovo onako, iz iskustva i dobronamerno 
BTW, ako je prezasićenje pecanjem, onda napravi pauzu, vratićeš se opet, jer prava ljubav zaborava nema

 Vale, i ja sam strasan pozitivac zbog svega kroz sta sam do sada prosao, al' i meni nekad dosadi pecanje, ponarocito kada nema ribe. Ne mogu ti opisati koliko sam nervozan kad trebam da idem na fax a vreme idealno za pecanje, ili kada moram da sedim i da radim graficke radove a mogao sam da idem i makar da buckam olovo o vodu. Sasvim normalna stvar, o'ladi do proleca, onda lepo uzmes jedan takmicarac i odes neobavezno na reku neku, sednes, nataknes crvice i zevzecis se... Ne moramo uvek loviti grabljivice i biti strasno nervozni kad bucne neki kamen jer ce nam "rasterati svu ribu". Cale i ja smo iz zezanja bacali kamenje posle 3-4 sata pecanje bez ijedne ribice i imitirali kako se som bucka... To se zove: od`bati od svega, svih principa ribolova i za`ebavati se...

Nedostatak zelje i volje za pecanjem moze se tumaciti i kao prolazna faza, ciji uzroci mogu biti u nekim drugim aspektima zivota, posle koje faze moze doci do velikog obrta i povratka pecanju, sa jos vise strasti i zelje. To mu dodje kao pauza za restartovanje...
Puno zavisi i od toga kako covek dozivljava ribolov, da li kao neobavezni hobi, da li kao sastavni deo zivota, kao bezanje od stvarnosti, kao neprekidni takmicarski izazov, kao punjenje baterija, itd...
Na kraju krajeva, i najvece ljubavne veze znaju da se istanje, pa puknu...pa tako i ljubav prema pecanju... A neke ljubavi traju vecno i do groba (pa i duze   )

Pa dobro, ako je čovjeku postalo naporno pecati, pa nek prestane, pa nije ni to kraj svijeta    Nebi bio ni prvi ni poslijednji. Poznam neke koji su bili zagriženi ribolovci, fanatici i na kraju prestali, kao da nikad nisu ni bili ribolovci.

I kod mene je doslo do zasicenja,i to vec traje nekoliko godina..,izlaske sam proredio,i da me drugari stalno ne zovu i bukvalno "vuku" na pecanje,isao bih i znatno manje., pecam svu ribu svim tehnikama,i sve mi je vise-manje poznato,prakse mi ne nedostaje,bilo je nekada godina kada sam imao i po 300 izlazaka godisnje..,prakticno svi tereni u okolini Bg-a,do 100km daljine su mi poznati,tako da baratam realnim stanjem ribljeg fonda,koji je i svima vise-manje poznat, a to mi dodatno smanjuje volju i entuzijazam,tako da i pre nego sto negde odem,znam u startu cemu mogu da se nadam i sta cu da upecam..Sto se kaze,polako se "hladim",i bilo je perioda kada sam pomisljao da sve rasprodam i batalim pecanje,ali to me kratkotrajno drzi..,jer sta drugo moze da se radi,a da je lepse od pecanja    

Trenutno nema krize :)
...izgleda da me Skadarsko jezero zove: krapovi sprem'te se! a, sve mi se čini da ni lignja neće biti poštedjena...bože zdravlja!

Ako covek postavi stvari o pecanju u svojoj glavi tako da je otkrio tek delic te slagalice i da mu predstoji jos ohoho istrazivanja, onda mu pecanje ne moze dosaditi. Ja mislim da od dobrog uvek moze biti bolje pecanje, al to tek treba da dokucim. Nekako mi je to potvrdila i moja dvadesetogodisnja praksa. Uvek nesto pokusavam da dignem na visi nivo, da popravim neke stvari i da pobegnem od shablona,  a sve sa ciljem ulova sto kapitalnije ribe. Ako se stvari tako postave, onda tu nema kraja. Drzi te dok si ziv! Jedino sam ogranicen vremenom i prostorom. Zapravo, ne mogu da stignem uvek i na svako mesto, a ne znam sta bi pre. A tek mi je 55...ha,ha,ha Jedno je sigurno, i u sledecem zivotu, bicu pecaros!

Ma ja čak ni ne očekujem neke kapitalce (ako dođu, dobro došli), jednostavno volim ribolov, volim biti na ovom forumu, volim gledati na youtube ribolov, volim prodavnce sa opremom, volim pričati o ribolovu, volim maštati o ribolovu, volim se prisječati nekih trenutaka iz ribolova. Kratko i jasno "bolesnik". Nema mi pomoći. Ne znam više, šta bih drugo radio u slobodno vrijeme, a da me toliko privlači.

Citat: tomislav34 poslato 27 Decembar 2012, 20:26:25
Pa dobro, ako je čovjeku postalo naporno pecati, pa nek prestane, pa nije ni to kraj svijeta    Nebi bio ni prvi ni poslijednji. Poznam neke koji su bili zagriženi ribolovci, fanatici i na kraju prestali, kao da nikad nisu ni bili ribolovci.

Baš tako....

Ma stvarno vas ne kapiram, kako pecanje može da dosadi?!?
Kao klinja lovio sam klenove, skobalje, krkušu..., ne mogu da kažem da je dosadilo, ali sam rešio nešto da menjam. Kupio sam mušičar i onda sam par godina jurio samo pastrmku. Sve to je bilo na terenima po obroncima Stare planine, šetnja s kamena na kamen planinske rečice i po 15-ak kilometara na dan.
Onda sam se doselio u Beograd i bio sam mišljenja da nikada neću pecati na Savi, Dunavu... jer to ne može ni prići Flyfishingu i da to nije taj osećaj. Onda sam provalio štuku koju do tada nisam upecao. Par godina sam samo pampurao. OK borring, ali držalo me....
Čitao sam forume i čuo da postoji neko čudo  koje se zove feeder - otkrovljenje!!! Pokupovao sam feeder opremu i opet sam imao zanimaciju par sezona.
Nedavno dobijem na poklon rodpod i signalizatore, ovu zimu kompletiraću šaranski pribor. Već sanjam proleće i alarme kako pište. Ne mogu da opišem kako me nervira ova zima i koliko sam nestrpljiv da se oprobam u novoj disciplini. Znam da sledeća sezona možda neće biti uspešna, ali će predstavljati jedno novo iskustvo za onu sezonu koja će uslediti posle nje.
I tako u krug.... ko zna, možda ću jednog dana pecati losose i tajmene.
Jedno sam siguran, nikada se neću zasititi ribolova!

Kod mene nije došlo do zasićenja nego dosta puta u nedostatku vremena usled učenja, jurnjave uslova i ostalih problema meni se ide na pecanje i ne mogu ništa da radim samo mislim kad ću na vodu.
Dok ne odem na pecanje bukvalno ništa ne mogu da radim, zato mi ponekad dođe da batalim pecanje i sve rasprodam da bih mogao bolje da se fokusiram na neke stvari, ali opet to osećanje kratko traje, a i ne verujem da bih mogao bez pecanja da živim.

Odrastao sam na Tamisu i do skoro sam kao neizlecivi lokal-patriota pecao samo na Tamisu . Krenuo sam kao klinac sa caletom , kasnije sa drugarima , pa kampovanja , onda dosao u Bg , fax , posao , zenidba , pa deca i napravio sam duzu pauzu u pecanju . Krenuo sam ponovo sa drugarima na Tamis . Mnogo puta bez sata sna , po mamce ispod mosta pa preko 100 km do Jase Tomica . Onda sam poceo da idem na 2-3 dana . Kod Mice po mamce , kod Brace na pivo , pa pecanje i alkoholisanje na Tamisu . Kada sam ukapirao da mi se desava da zabacim stapove i vise gledam u flasu nego u vrh ili plovak , odlucio sam da poslusam drugare iz Beograda koji uglavnom pecaju na Dunavu i krenuo da menjam lokacije . Iako sam bio protivnik pecanja na revirima , probao sam cak i to . Otkrio sam neke nove cari pecanja , nove tehnike , upoznao puno sjajnih ljudi i rezultat svega toga je - trazim da kupim camac i vidjacemo se nadam sa po Dunavu , Savi ...
Opasna je ovo strast , mozda se nekad pritaji u coveku , ali ko se kao klinac zarazi , siguran sam vratice se kad tad .
PS Ako neko zna neki fin metalni camac sa manjim motorom neka posalje pp.
Bistro svima i srecni praznici.

vale, u potpunosti te razumem, ima par ljudi koje znam da su posle dugogodišnje ribolovačke karijere napustili pecanje.Razni su razlozi, nije smak sveta, posvetili su se drugim stvarima u životu.Jedan je i  ostavio štapić za svaki slučaj

I kao fanatik za pecanje imao sam i vise nego milion puta akcije odustajanja od najlepseg nam sporta.Nekad samo u pokusaju,nekad u razmisljanju a jednom se i oduzilo na jedno dve godine.Proteze se to od malih nogu i kratkog stapa pa i dan danas.Razloga je brdo.Skola-zabranili roditelji,pubertet-cica mice,privatan posao uz drzavni-nedostatak vremena,brak-kojekakvi razlozi,javasluk na vodi-nema ribe....
Ali u dusi RIBOLOVAC i to je konstanta koju je nemoguce izmeniti!!! Ne zelim da zavrsim u krevetu  vec ili pored vode ili u vodi    .