Direktora u firmi oteram u pi..u materinu a oni mene na ciljani pregled kod neuropsihijatra. Šta ću, moram da odem inače otkaz. Primi me doktorka, pita zašto sam došao. Ja joj ispričam celu priču a žena padne na dupe od smeha. Da mi kompleks vitamina B i neke tablete za smirenje pa kaže vitamine obavezno da primiš a tablete kako hoćeš, po potrebi. Pitam je smem li ja da idem na pecanje posto mi je dala 2 nedelje bolovanja. Smeš, naravno, daj mi te recepte što sam ti napisala i žena pocepa onaj recept sa tabletama za smirenje. Od pecanja nećeš dobiti bolju terapiju za smirivanje, reče. Zato ljudi, udrite po terapiji     Manite se grešnih misli .

Vale, udahni duboko, to je samo trenutna kriza, proci ce te, sigurno. Oce to zimi, kad stegne mraz a vazdusni pritisak odskoci, kratki dani, duge noci...
Predlazem sefu foruma da ovo lepo premesti u temu "zimska kriza". Jer, krize postoje zato da bi prosle 

Znam da svojoj zeni i mnogim ljudima izgledam kao ludak u svojoj strasti prema pecanju,ali ako imam strast onda sam i ziv,onda sve opet ima neki smisao,sve razmisljam kako je sve prolazno a ta ljubav je konstantna i sve veca.Dete i pecanje,potomstvo i priroda,ja mislim da sam opravdao svoj postanak na ovoj planeti i uhvatio srz zivota i naseg prisustva ovde.Za mene bi odustajanje od pecanja bilo odustajanje od zivota,izdaja sebe samoga i svoje sustine.Zamisljam da zavrsim kao don Korleone,on u vrtu,ja na pecanju,da to bude zadnja slika koju cu poneti...ne odustaj vale,ne daj se druze.opusti se i nastavi da budes to sto jesi...PECAROS=COVEK 

u svemu kad se preteruje dodje do zasicenja,pa tako i u ribolovu...dok sam bio mladji isao sam na pecanje kao u nekom transu,kao manijak,danju,nocu,po kisi, vetru,snegu ,suncu,minusu,..ma nije moglo nista da me zaustavi,i tako iz dana u dan,iz godine u godinu..pecao sam na raznim vodama i terenima,a vecinu riba sam po svom sopstvenom misljenju apsolvirao...zadnjih nekoliko godina sam posustao,idem daleko manje na pecanje,ali opet je to solidan broj dana godisnje..desava se da odem,a da mi je ulov i pecanje u drugom planu,akcenat je na uzivanju i opustanju pored vode bez ikakvog zamaranja,ali volim i da odem maksimalno opremljen i skoncentrisan na pecanje i ulov..
nije mi problem da sada ne odem i duzi period na pecanje(ne kriziram kao ranije)ali nikad mi nije palo na pamet da ostavim pecanje,niti ce mi dok sam ziv,jednostavno,kako neko rece to je stil zivota(i to zdrav) u zivotu ima i dugih stvari kojima se treba posvetiti,ali svakako i za pecanje se mora naci mesta..(jedno od prioritetnih mesta)..mene odrzava cesto menjanje voda,mesta,nacina pecanja,pecanja raznih vrsta riba...monotonija moze da bude opasna..sto se kaze nova voda,novi izazov....

Vale druže ja nisam išao na pecanje jedno 7-8 godina.Ćale me je vodio kao klinca i obožavao sam prirodu.A onda vojska, rat, trka za parama, pa motor koji je veeeelika droga, devojka, obaveze.Jedan dan pre nekih 4 godine zove me matori da idemo na pecanje u Petrovac da se družimo.I od onda ponovo ista strast.Nećeš odustati nikada.Možda ćeš napaviti pauzu ali odustati nema šanse.

ni pauza ni odustajanje...jedino na neko lecenje...mada....mozda leka i nema..

pecanje je ovisnosti
i kao sto kazete STIL ZIVOTA..nema drugog
vale smao ti

nisam nikada to ni pomislio!
uvek mi je sam izlazak u prirodu pre samog ulova, često objašnjavam ljudima da nema lepše stvari nego kad sunce krene da izlazi a ti si u čamcu na sred dunava!

neki me shvataju, za neke sam lud. važno da je meni dobro!

U rano svitanje, kada se stvara niska izmaglica, izlazak iz Tamiša u Dunav je za mene fantastičan osećaj. Iako sam ga ko zna koliko puta doživeo, jednostavno, teško ga je objasniti nekome ko nije u tim vodama. Dunave, ja Te volim i poštujem.

ne pecam toliko godina da sam se zasitio...u zadnje godine sam zivot podijelio na tri dijela..obitelj,posao i pecanje...taman sve uskladio sve  pa steta bi bilo da nesto mijenjam 

Danas je 38-mi dan od poslednjeg izlaska sa stapom na vodu(5-6 puta bio na V.Moravi samo da je vidim). Nije da nisam imao prilike za pecanje... ali kad prodje 6-7 dana nekako pochinjem da nalazim razloge tipa visok je vodostaj, duva vetar,nizak  ili previsok barometar, nisam chuo da je neko upecao juche ili ... i kad izgubim ritam 2-4 izlaska nedeljno ulenjim se, pa onda `ajd sutra cu ili za vikend...e posle je teze uhvatiti ritam a to nekad mora malo i mimo nase volje da se isforsira.
Vale, pokushaj da ne postavljas u prvi plan razloge koji te odvlache od pecanja.
Za sebe mogu da kazem da na plecima nosim veliko breme problema i briga ali zahvaljujuci pecanju koje je ventil ili oduska lakshe mi je nositi  ih kad se vratim sa pecanja i ako nisam imao ni kvrc.

ili izbacis iz sebe onu misao u ulovu ribe..odes bacas... pretrazujes ...uzivas...usavrsavas  neke metode ....a nagrada ce sigurno biti neka smudjina

To je ona terapija o kojoj sam pisao.  

pomisao koja me jedino muci je dali da uzmem jos jedan blank  Kev Sea spin-a 2,7m joj jos 100-gramac

 ej drugari sto ste sad  na mrezi,/od Zankikija do Bakisanana/  gledam vase lokacije i zavidim vam a u istom trenutku zelim vam u Novoj godini  JOS VISE lepih trenutaka na vodi BISTRO!!!