šta je miševi.... nema mace pa se igrate    e stigo mačor ...od danas i familija plača instrukcije     

RJ uvedi im Clanarinu ...

Kad smo već kod kuma moj samnom išao jednom i veli on meni ; e kume moj zar ti misliš da će baš tu tvoju udicu malu nać neka riba u tolikoj vodurini  pa jesi ti poludio   :question:ja se zamislio i pogledam ga poprijeko tajac je bio par minuta e od onda nevjerne tome nevodim sa sobom 

panonski ja bas volim takve i uvjek se potrefi da mu u roku pola sata jednom pastrmkom zacepim usta 

E evo još jedan kratak biser o mom kumu. E da nisam vam rekao  da mu je otac crnogorac  a mati bosanka. E moj kum jednom da mi se pohvali, jer u samoj stvari dosta retko se viđamo, pošto on voli da peca na kanalu  Dunav - Tisa - Dunav a ja uglavnom pecam na  Dunavu, pa poče da mi priča kako je eto sad utanjio nešto sa lovom a pre koju godinu je baš bio pri kinti, pa je sebi priuštio i kupio si zlatan lanac i to onaj pravi što ga momci prozvaše kajlom. Elem to je bila takva kajla da se to prosto nemože opisati, da bi mi dočarao kakva je to kajlina bila počne da priča: " Sedim ti ja tako moj kumašine jedan dan u kafiću  na barskoj stolici za šankom , toplo a ja se malo razdrljio  a kajla  šljašti oko vrata. Odjednom neko me zgrabi za kajlu  i trže , ali šta da ti pričam to je prava kajla ona debela, ma lanac od flašincuga, u pokušaju da mi je otkine sa vrata tako je trgao  da sam ja preleteo ceo kafić i zakucao se kod wc-a  u zid. Normalno kada sam  skočio frajer vido da je đavo odno šalu i ubo rolov". Možete onda misliti kako je kršna ljudina moj kum onako sitan i 50kg zajedno sa krevetom, no ipak sam đavo iz Tasmanije. Ja sam vrlo slikovito doživio njegovu priču, kako će ona vama izgledati, e da,napomena  kum mi je samo dodao da je eto to bio jedan među razlozima  zašto je prodao tu kajlu ( jedan od nebitnijih je bio i nedostatak  kinte). "pa neču ja  kume stalno da razmišljam da li će mi je opet neko trgati sa vrata, znaš kako je ona neće da pukne." Moj kum  ali ipak nije dugme.

Istina kum nije dugme al ja s moim kumom neidem na pecanje ,jer je parazit kakog niste vidili.Kad idemo on nosi dva štapa a ja ostalo:rezarvni pribor,kavu,držače,i ostalu potrebnu opremu i još me za...va kako sam spor.E više neide samnom u ribičiju,to sam se zareko.E to je moj kum al ipak nije dugme a ne.

Eeee,slazem se kum nije..Imam i ja kumove,pa kao i svi povedem i ja kuma na Savu i kao za inat nece riba a kum koji nikad nije drzao stap u ruci preuzme alat i iznabada par komada baci stap i kaze:e, kume, da se mi vratimo ribolovu kom si vicniji.To se desi sa jednim kumom ali je drugi kum imao manje srece pa kad smo pecali i upecasmo i On primi pelcer i bez obzira sto ima vremena za cirka tri pecanja u sezoni kupi pribor i dan danas uzima dozvole redovno a situacija sa vremenom je ista.Jbg.Kume.

Kad smo već kod "olajavanja" kumova, samo da dodam da je moj kum po opredeljenju šarandjija, a hvata rado i belu ribu. Dobar je i iskusan ribolovac.Išao bi kilometrima daleko na pecanje, ali kada je čamac u pitanju... U glavnom ga izbegava.

Ne znam razlog, samo nagađam kada ga malo peckam, ali je on prošle godine prodao svoj čamac i motor koje je godinama držao na stenki a da na vodu nije izašao ni deset puta za 10 godina. Sa mnom je, mojim čamcem, istina izašao nekoliko puta na smuđeve, al on "ipak više voli da se drži obale".

Šta da se radi, ima nas raznih. 

E, ja moram svog kuma pohvaliti.Pecamo zajedno jednom u godini, eventualno dva. Kad on dođe kod mene odemo blinkati na Savu, a kad ja odem njemu, idemo na arbune, fratre i slične ribice brodom oko Zadarskih otoka na par dana, ne da je dobro nego..........

malo da ozivimo temu.....kako je ovo vrijeme komaraca, dodje mi da nekog vodim samo da mase oko mene i pali spirale

Meni treba i sada za kompjutorom netko da maše

vracam se jucer s dunava i gledam na dravi malo pecarosa..i sve po jedan u camcu..a mi kao horda ako nas nema po dvojica u svakom i ako ne idemo bar sa dva camca ne znamo ni ici na pecanje, sve mi se cini da su se i pecarosi otudjili

nekad ,nemam skim ici na pecanje,a nekad tolika navala da im moram zakazivati intervale.
u svakom slucaju,lepo je imati kompanjona,dobru ekipu sa kojom mozes pecati,da se svi dobro poznajete i znate sta hocete i kako da pecate,pijete...

Potpisujem drugu rečenicu. 

Eeehh i ja bih voleo imati s kim ići na pecanje...kao što rekoh jednom,u starijem postu kum mi je napravio s...e,pa je sve uništio mesto koje sam ja "provalio"..,prošle godine (sad već bivši drug)kome sam davao svaku ribu upecanu na Moravi ne govori samnom,lik kome sam pokazao određene stvari oko varalica i varaličarenja kad stopiram ,pravi se blesav,lik s kojim sam samo jednom išao na Moravu prestao je da me zove da idemo na pecanje čim sam prvi put uboo klena oko 1,3kg..i sad sam ide...ima nečega u tome-sve ih strah da im ne upecam "njihovu" ribu na recimo jezeru od oko 20km2 ili na toku Morave gde pecamo oko 5km..???? Lik koji dok nije kupio svoj auto svake nedelje me je zvao(i kad mi nije bilo do ribolova..) da idemo na pecanje,a sad me ne poznaje itd..itd..itd.. A ovo je još bolje-Drug s kojim sam išao na pecanje popio neku ljutu-a kad popije je baš nezgodan i pod dejstvom( a flajku od 0.33l je sakrio) alkohola-poče da se raspravlja samnom i skoči na mene i počne da me davi! ,ja ga bacih preko kuka kao u džudu i kad mu je glava stizala do zemlje ,ja ga zadlanih u čelo-iiii bacih ga nesvest Jedva sam ga rasvestio ,pa sam zvao njegovu familiju da ga pokupe. Godinu dana nismo govorili,ali na moju inicijativu smo se pomirili-što je on i prihvatio..toliko o društvu na pecanju..Ja bih voleo da imam ok kolegu,ali je kad je ovako-bolje je sam!!! Poneseš samo mobilni za svaki slučaj..