Ja znam da cutim kad pecam i ako bas hocu da pecam sam onda odem sam, ali kad hocu drustvo imam nekoliko ljudi s kojima mogu otici i pricati o temama koje ne smetaju pecanju, a cesto se desi da ne progovorimo mnogo dok pecamo. Jednom sam sa kumom pecao sarana i tokom pecanja nismo progovorili vise od par recenica, ali zato smo se raspricali posle pecanja pa nas kuma zezala kako nismo normalni jer dok pecamo cutimo ko ribe, a posle pecanja pricamo ko babe.

Kod varaličarenja volim da pecam sam,ali u gradskim uslovima to često nije moguće.Tako sam se navikao da uvek prozborim po neku rečenicu sa kolegama.Medjutim, gužva na mestu koje sam naciljao je najgora opcija.Tu ozbiljnog pecanja nema.Zato pecam često u sitne sate ili po nekim budžacima gde retko ko zalazi.Nema boljeg osećaja nego kad provališ neku mikro lokaciju koja daje ribu, a tamo niko ni ne pomišlja da je traži,ili nezna da je tu ima

Послато са Lenovo K10a40 уз помоћ Тапатока

Kad idem sa drugarima sa nama ide bar gajba piva :D Čim počnem da pravim kilometražu varaličareći oni se bune (dubinkaši) što me nema. Tako da kad idem na opasno pecanje idem sam,ustajem u 4 izjutra :)

Ja sutra odo ,necu daleko tu na DTD ,idem sam jer drustvo radi.Nista lepse od godisnjeg al dok se naviknes puff prodje

Spojene poruke: 07 Jun 2018, 13:03:23

.

Najviše volim ići sam na pecanje. Dal varaličario ili plovkario,veče pre izlaska napravim sam sebi koncept i toga se u principu pridržavam sutra dan na pecanju. Tišina na vodi je ono što mi treba,šta će čovek lepše i bolje od huka reke i potpuno odsustvo bilo kojih bića sem vas i prirode. Tišina na vodi je zakon.

U principu idem sa drustvom,al nema opterecenja razgovorom kad nam se caska caskamo a kad ne tisina .Tako da se desi da pecanje i precutimo ili tek razmenimo koju rec.Sa tim pajtosima idem oko 15 god na vodu manje vise.

Ma, ne zna se šta je lepše... ®

U pricipu, kako god, samo da smo na vodi

Kada sam solo obicno bolje prodjem, koncentrisaniji sam, vise eksperimentisem, nista me ne mrzi.
Opet, u drustvu je sprdnja, prozivka, zaje.ancija, poneka casica razgovora a zbog toga vredi ziveti pa glasam za drustvo...

Kako se uklopim, prvo pokušam da organizujem sebe i vreme sa drugima, pa ako ne ide odem sam.
Svakako sve ima svoje prednosti, nekada je dobro biti sam, nekada je bolje drustvo svakako uz vodu provod je zagarantovan.

Po prirodi sam samotnjak i najviše volim ići sam. Ribolov mi je bukvalno "reset" od stresa i svakodnevnih problema a čovek se najbolje opusti u miru i tišini. No, ipak često povedem i nekog drugara, ponekad i društvo zna da i prija, pogotovo ako si na nepoznatom terenu, na više dana. Lakše je a često i bezbednije.

Volim i jedno i drugo, sve zavisi od situacije nekada mi prija da se osamim, dok sa druge strane na kampovanje recimo uvek idem u drustvu, camac obavezno sam. Jedino mi smeta kada resim da odem sam pa po nepisanom pravilu se tu uvek nađe neko ko je eto samo stao da popusi cigaru i krene u spiku, pobegnem od kuce da se odmorim od zene i dece kad ono dodje "obdaniste" na poziciju i takoooo. 

 Potpisujem od A do Ž gore napisan tekst.

Vise volim da pridju deca kad pecam. Njima je sve zanimljivo, crvici, gliste, narocito.Jer uglavnom nemaju to gde da vide, osim na tv. Ali kad mi dodju "inspektori"... Zavirivanje u cuvarku, itd..

Колико јуче сам имао случај који је описао мкнежевић. Изређало се њих неколико тако на цигару две.