Pecanje - uzivanje, druzenje, opustanje... ili borba da se sto vise upeca(odnese kuci)?
Vecina ce reci da na pecanje ide da pobegne od guzve, uziva u prirodi, odmori se... i naravno peca.
Cesto na vodi gledam neku drugu sliku. Ljudi se svadjaju oko mesta, bukvalno dva druga, koji su dosli zajedno da pecaju.
Riba krene da radi i ljudi nemaju meru. Zaboravi se i lovostaj i riba ispod mere, ne biraju se sredstva.
Na koji nacin vi dozivljavate pecanje, i da li mislite da postoji neka sredina?
Eh te stvari i kvare mit o pecanju :takoje:
Ja lično i to mogu da potvrde koji me poznaju nikad nisam išao da upecam nešto nego da budem na vodi, uživam "u" dunavu i prirodi pa čak i zaspem u čamcu sa zabačenim štapovima na šarana a probudim se noću kad me smrzavica obuzme, danas se brzzo živi i brzo peca što je rekao jedan umetnik na TV-u koji voli pecanje, kaže nekad je to bilo ljubav, odlazak na opuštanje, planiranje kako šta gde danima, kampovanje, druženje posle pecanja pa i pojedemo ribu zajedno i naravno strahopoštovanje na velikoj reci a danas neki "novi pecariši" izadju na sat dva i nervozni zakrvavljenih očiju jure kući jer nisu upecali ribu :shocked: meni je ova rečenica legla i zapamtio sam je, nisam ja neki matorac imam 31 nepunu godinu ali sam odrastao na 15 metara od Dunava uz pokojnog dedu i okolne matorce i shvatam šta je čovek mislio smiley033
I sam boravak na vodi i u prirodi meni znači mnogo, dali ću upecati ribu tako mi svejedno :thumbup:
Zarazu "pecanje",preneo mi pokojni deda.Od njega sam naucio da ribolov nije samo upecaj ribu,vec filozofija.Pecanje je produzetak zivota,jer bog neracuna dane provedene na pecanju.Novac je prolazna stvar u zivotu,zato manje radite vise pecajte,jer uspomene koje cete poneti sa sobom i preneti na neke mladje su vecne.
takoje pecanje produzava život priroda i tiha voda je ljek za dušu bar meni
kao što kažete tu zarazu sam dobio od ćaleta,počeo je da me vodi sa sobom na pecanje sa moje tri godine.naravno to nije bilo pecanje za njega vec mučenje sa nestašnim klincem.kako sam ja rastao tako je rasla i moja želja za pecanjem.Sad svaki slobodan trenutak provodim na vodi a počeo sam da vodim i mog klinca,tradicija se nastavlja.
Odlična stvar je nastaviti tradiciju i treba se truditi da potomci odmah nauče šta se radi sa smećem, ribom, mestom....Lakše će im biti ako ništa ne moraju da ispravljaju. A u ribolovu mirno i staloženo, pa makar i bez ribe. Sećam se da me je pokojna baba svaki put po povratku sa pecanja pitala : "ima riba rep? ".
Kao što kažu "samo se muve hvataju na brzinu".
Istina danas brzo živimo ali još brže umiramo.I zbog tog treba ići na pecanje.Bez ljutnje ali pogledajte malo novine,mladi odlaze a to nije dobro.Ja sam od mladosti volio prirodu (izviđač 14 godina)a i pecanje i sad nemogu bez tog opuštanja.Jedino što više preferiram zatvorene vode.
Izgovor za alkoholisanje :tongue: smiley089 smilex022
klasicno bezanje u prirodu od svakodnevnog zivota,stresa,nervoze...ala ja ser..-od zene :cheesy:
punjenje akomulatora. guštanje u divljini. druženje ok. ulov-manje bitan. :tongue: :tongue:
druzenje i doza adrenalina
dunav voda zemaljskog raja
smiley015
dunav... sirina i dubina i duzina i lepota i jos mnogo toga :ok:
samo uzivanje i relaksacija......
Nešto se dešava,ako ništa drugo malo prošetam u prirodi,sjedim,i pustim na pašu ono što bih trebao imati(u glavi),i ne muče me svakodnevni problemi.Zato idem na pecanje.
Obično pecam po par dana ali prije odlaska na takvo pecanje nespavam od uzbuđenja eto šta mi znači pecanje, a onda kad dođem na vodu; , ne nemože se se to opisati to se mora osjetit
ja idem na dunav na po nekoliko dana a posle toga ni tasta mi ne moze nista
kad se vraćam sa dunava imam osjećaj da je provedeno vrijeme bilo kao san,nevjerovatno kako mi brzo vrijeme na vodi prođe smiley154
Sad već po malo postajem živčan a neču da idem šetati uz vodu,to mi nije to.Ako se ne zabaci štapove nije to odmor.A kad se vratim s pecanja ni žena me tjedan dana nemže nanervirati.E to je opuštanje ,a neročito kad taj dan "zaboravim "slučajno"" mobitel.
od muke danas idem na savu smiley033izvještaj večeras :clap2:
odoh na smiley001 smiley001
bravo josipe ovo za mobitel nije loša ideja ja opet prije zaboravim gliste nego mob
Nikad ga ne zaboravim samo ga isključim,......,
Ima dve vrste pecarosa, oni sto znaju i oni koji vole da pecaju.Nadji se
ja mislio da znam kad ono smiley290 smiley228
:clap2: :clap2: :clap2: :clap2: :clap2:
Dovoljno mi je samo da sam pored Dunava
Nije bitno u koju grupu spadaš,bitno je da si na vodi.Ili pored nje,ha ha.
ja sam neka onda pod vrsta mislim da znam a siguran da volim
nista me ne preporodi kao ceo dan na pecanju i pored vode,osecaj je neopisiv,ulov manje bitan ali ipak bitan...inace kada nemam vremena za pecanje ukradem par minuta pa se makar provozam do vode da obidjem camac iako znam da je sve u redu...
Jasno ako nemogu drugačije,povedem u šetnju suprugu,pa na šetalište pokraj drave,ove godine će početi radovi na produženju šetnice.
Citat: PANONSKI MORNAR poslato 06 Februar 2010, 22:11:50
Obično pecam po par dana ali prije odlaska na takvo pecanje nespavam od uzbuđenja eto šta mi znači pecanje, a onda kad dođem na vodu; , ne nemože se se to opisati to se mora osjetit
Isti sam takav kao i ti Panonaski Mornar,kao fol podesim veker da zazvoni a ja ga iznerviran iskljucim dok mi nije poceo zvoniti jer sam prije njega se probudio sam ... u toku dana do kasno u noc i nezijevnem a kamoli da mi se spava ..a kad udjem u kucu u roku od pola sata zabacim jednu vilicu za luster a druga za deku i hrrrk krrr grrrr ..zahrcem brate da me komsija cuje u svojoj kuci ...na vodi napunim baterije samo tako ..budem snazan i cio a veseo sam ionako jos neko dobro vino i meze
,,its perfeckt day" smiley033
ah da i ako se nesto ulovi ..kao seks..i bolje jos..ili ...nesto se nesjecam najbolje nisam dugo pecao ...
Kad sam na pecanju, netreba mi ni hrana ni piće, totalno sam prepušten prirodi i društvu :smiley:
pa ja odem uvek na nekoliko dana camcem, ponekad i sa zenom, njen odmor provodimo na vodi, imam nekoliko faca sa kojima lepo provodim vreme. stanemo na po 50ak metara jedan od drugog pa onda malim camcem ili obalom idemo jedni kod drugih na kafu. Sama ta situacija je relaksirajuca a jos kad ulovimo neku ribu EXTRA. :clap2: :thumbup:
nije mi zao ako ne ulovim ali ako ulovim e onda je mnogo dobro.
Uff,nekoliko dana na vodi smiley236 smiley032 smiley235 smiley323
Ih ,i da nema ribe ,priroda,tišina ,mir,roštilj i dobar gulaš sve to nadoknadi. :thumbup:
doktor mi preporučio da ponesem maksuziju da pijem a pelinkovac da mezim :lol: :lol: :lol:
celu jesen sam isao u ponedeljak vracao se u cetvrtak, da izbegnem vikendase, nije bilo rostilja ni gulasa, smrsao sam malo. Al stvarno se covek iskulira:) ja imam problem posle da se vratim u svakodnevnicu, neki kazu resetuju se, ja se formatiram ponovo :thumbup: Sta reci pogledo me Bog pa mogu tako, zena me trpi
Ne druzim se u toku pecanja.Pre i posle sam apsolutno za rakijanje ili sta god ali ako opet planiram na vodu radije cu da se pakujem.
opustanje i uzivanje uz vodu,pivo i smiley053
nevjerovatno je valjda ima netko tko od gore vidi sve :question:obično idem na jedno noćenje a prvi dan kad se malo opustimo smiley014 smiley012 sutra smo svaki put nabocali nekoliko riba a kad dođem samo rudarit tuga :sad:
pecanje je za mene adrenalin , a to volim da podelim sam sa sobom ..n puta sam izbegavao pozive tipa: "ajmo nas petorica na pecanje" , po difoltu to se zavrshava ...neuredno..
jbg ja ne pijem pa i nemam ta iskustva sa "rakijanjem" a i svi sa kojima se druzim na vodi su stariji od mene i moram reci da su mi iskustva po pitanju "urednosti" odlicna. Mozda zbog toga sto camac sa kabinom na kome se boravi i ima hrane mora da se drzi jako uredan inace se navuku glodari i onda horor. Ako riba radi sasvim spontano se ne druzimo po ceo dan nego tek uvece, ali zato ako saran odvuce u granje pali se manji camac pa se mnogo lakse uz pomoc kolege izvuce itd
ribolov , hm , opuštanje naravno , ako neko može zamisliti da se i fanatici mogu opuštati , slijedeče godine umjesto regularnog kampiranja idem na survival , jedem samo ono što ulovim , ribe , žabe , puževe ...... uz nešto sušene makrobiotike i začina sa sobom nosim još jedino suhi kruh , što dalje od svakodnevice .......
svako ima svoj način ribolova i opuštanja,adrenalina meni trenutno ovaj uz dobru ekipicu koju sretnem na vodi paše :takoje: nedaj bože još da se skompamo sa ekipom koja kampira pored nas oni su pogani a iz osijeka su,samo da kolega dus i njegov kum malo više dolaze na naćenja bilo bi luda noć mi smo momci na lošem glasu :lol:
Ja ribolov doživljavam kao maksimalno uživanje i opuštanje, a i za druženje sam raspoložen ako su ljudi kako treba, ali bez zapijanja, roštiljanja i sl. , to je za kafanu a ne za vodu. I nisam od onih što moraju da upecaju ribu po svaku cenu, naravno da volim da upecam i potrudim se maksimalno, al ako je loš dan pa neće opustim se uz razgovor sa drugarom i uživam u prirodi, nerviranje (kog je nekad bilo) ne dozvoljavam sebi nikako.
I sam slično radim, ako ima neko od ekipe slobodan da ide sa mnom, idemo, ako ne, odoh sam.
Nikada više od dvoje, trojica su već previše, i to onda ne smatram nekim ozbiljnim pecanjem nego više zaj....cijom.
Ipak, najviše sam :ok:
Citat: Vladimir poslato 30 Novembar 2010, 12:05:08
Ja ribolov doživljavam kao maksimalno uživanje i opuštanje, a i za druženje sam raspoložen ako su ljudi kako treba, ali bez zapijanja, roštiljanja i sl. , to je za kafanu a ne za vodu. I nisam od onih što moraju da upecaju ribu po svaku cenu, naravno da volim da upecam i potrudim se maksimalno, al ako je loš dan pa neće opustim se uz razgovor sa drugarom i uživam u prirodi, nerviranje (kog je nekad bilo) ne dozvoljavam sebi nikako.
Što bez roštilja :eek:
E ima da te nateram da ješ ćevape ako opet zajedno pecamo ,makar mi zadnje bilo. :lol:
Ja do sad nisam praktikovao roštilj na pecanju, al ako baš insistiraš mogu ponekad i da pređem preko principa zarad drugarstva! :smiley:
E ,tako te već volim :cheesy:
Pecanje, to je valjda jedina stvar kojoj se, sa pedeset i kusur godina, jos uvek radujem ko malo dete. (Naravno da u zivotu ima i drugih radosnih stvari, ali njih ne dozivljavam na taj nacin.)
Pecanje je vise od uzivanja, to je svrsavanje :lol:
Volim da se druzim, al ne na pecanju. :bye:
Na pecanju se opustim od ostalih stvari u zivotu, iskljucim se totalno i na taj nacin napunim baterije. Al u odnosu na ribu, zategnut sam kao struna.
Ulov mi je potpuno nebitan, al mi je bitno da na pecanju skontam nesto vise nego prosli put.
Posle vikenda, totalno sam smoren, al u onom pozitivnom smislu.
za mene je pre svega odlazak u prirodu, naravno da ću dati sve od sebe da nešto ulovim, ali ne na silu... zato valjda i više lovim štuku na pampur nego na varalicu, namestim čamac, zabacim 3 plovka, sednem u stolicu, pustim tiho tranzistor, otvorim novine (ribolovačke, naravno)...
kada kampujem onda je to 10-ak dana, obavezno svaki dan roštilj ili riblja čorba, dok ima, kasnije šta se upeca... mada je to za nas 2-3, ako je preko tog broja najbolje je ostaviri pecaljke, roštiljati i uživati u prirodi & hrani & alkoholu.....
znači, pre svega opuštanje
Citat: Vladimir poslato 30 Novembar 2010, 13:11:55
Ja do sad nisam praktikovao roštilj na pecanju
Neznas prijatelju sta si propustio !Ako ides na nekoliko dana ima vreme za sve - i za rostiljenje , i za pecanje ..... :wink:
Ne znam šta će ono ILI na kraju naslova. Ja sam mislio da je to sve jedna reč"pecanjeuživanjedruženjeopuštanje" smiley033
Ribolov je definitivno nacin zivota..Volim da vreme na vodi provodim sam,uzivajuci u carima ribolova,prirodi,tisini..,a volim i u drustvu.,ma samo da smo sto vise uz vodu.. :thumbup:
Jednom sedimo moj drugar i ja, pricamo o pecanju, prirodi i svemu sto uz to ide. Kaze on meni: Razmisljam tako o ljudima i pitam se da li bas svako ima nesto u zivotu, sto voli, kao sto ti i ja volimo pecanje? Ne kazem, ne mora to biti pecanje, ali dosta ljudi danas nema taj izduvni ventil, mesto gde puni svoje baterije. I u pravu je, ja se svaki dan zahvalim Bogu sto mi je podario tu ljubav prema ribolovu, sto imam to svoje mesto, gde nema briga ni problema. Naravno, svako voli ribu na udici, ali prazna cuvarka nista ne menja. Uzivam u svemu, od pravljenja prihrane, do vezivanja camca na mesto, hranjenja na kraju pecanja. Imam i problem, retko kad mogu da zaspem, ako ujutru idem na vodu. Celu noc cekam alarm i pokreeeet :lol: :lol: :lol: :lol:
Joj, ni ja ne mogu zaspati, ako idem ujutro na pecanje ... Uglanom, svi ribolov doživljavamo na sličan način
U naslov teme posle " ili " može de se doda terapija :cheesy:
Ja se na pecanju stvarno opustim i ako za vikend ne zabacim ocu da poludim :lol:
Strasno je kad covek izgubi volju za pecanjem. Obicno se to desi kad se trci za ribom, velikom, kapitalnom, plemenitom :smiley:
Trcis za opremom, motorima, camcima, mestima, hranama, mamcima.......drugim pecarosima, a rezultati nekako izostaju....Pa gledas prognoze, vremena, vodostaja, meseceve mene....pa gledas na razne aplikacije, e danas je los dan, necu da idem, pun mesec....neidem......voda visoka- niska....neidem. Postepeno se to pretvori u neku letargiju, kao pod moras, sledi jos manje uzivanja, pecanja i odmora, jos vise izgovora........u odlazak jednom mesecno, pa to ode na par puta godisnje.....tu rezultata nemoze biti. Tako se prestaje sa ribolovom.
E to je meni bilo pre par godina i srecom prosle godine se desilo nesto, neznam sta, ali pretpostavljam da sam se vratio na pocetak i otkrio opet neka sitna zadovoljstva, koja su godinama bila zanemarena. Ulov je postao sekundaran, odmor i Dunav su mi dosli na prvo mesto.....i sto je najsmesnije......tek tada sam poceo da lovim, nikad se nisam napecao kao prosle i ove godine :cool:
Sto bi mi rekao moj cica " Aj ne se.ri tu, nego sedi i pecaj." Eto poslusah ga. Samo zalim sto ove godine nisam uspeo da vezem par dana kampovanja na Dunavu :sad:
Odlično si to opisao. I ja sam bio upao u takvo stanje, sada pokušavam da se vadim jer kad bolje razmislim onaj doživljaj izlaska na reku i čekanje ulova je nešto što se teško može i opisati, mora da se doživi. Ulov kao ulov je u stvari sporedan, lepo je ako ga ima ali ne smeta ni ako izostane, najvažnije je biti tu spreman na akciju. To je taj momenat kada smo u pravom, prirodnom elementu.
Čak sad više uživam kada lovim belu ribu nego kada čekam šarana, paradoksalno ali je tako. Pre sam samo njega jurio ali sada mi to nekako postaje smorno i sporedno, jeste doživljaj kada mi tresne ali mi je mnogo lepo i kada trza deverika ili babuška.
Neke kolege šarandžije me gledaju prezrivo zbog toga ali mene baš briga, ja sam svoje primerke upecao a sad više nije bitno.
Citat: ellesar poslato 20 Septembar 2014, 23:12:15
Strasno je kad covek izgubi volju za pecanjem. Obicno se to desi kad se trci za ribom, velikom, kapitalnom, plemenitom :smiley:
Trcis za opremom, motorima, camcima, mestima, hranama, mamcima.......drugim pecarosima, a rezultati nekako izostaju....Pa gledas prognoze, vremena, vodostaja, meseceve mene....pa gledas na razne aplikacije, e danas je los dan, necu da idem, pun mesec....neidem......voda visoka- niska....neidem. Postepeno se to pretvori u neku letargiju, kao pod moras, sledi jos manje uzivanja, pecanja i odmora, jos vise izgovora........u odlazak jednom mesecno, pa to ode na par puta godisnje.....tu rezultata nemoze biti. Tako se prestaje sa ribolovom.
E to je meni bilo pre par godina i srecom prosle godine se desilo nesto, neznam sta, ali pretpostavljam da sam se vratio na pocetak i otkrio opet neka sitna zadovoljstva, koja su godinama bila zanemarena. Ulov je postao sekundaran, odmor i Dunav su mi dosli na prvo mesto.....i sto je najsmesnije......tek tada sam poceo da lovim, nikad se nisam napecao kao prosle i ove godine :cool:
Sto bi mi rekao moj cica " Aj ne se.ri tu, nego sedi i pecaj." Eto poslusah ga. Samo zalim sto ove godine nisam uspeo da vezem par dana kampovanja na Dunavu :sad:
U potpunosti si u pravu, ima tu i mene. Ali danasnji problem je sto je sve skupo, plate male, ljudi se krpe, sve je podredjeno kucnom budzetu, koji je kod vecine skroman, pa trosak oko goriva, mamaca, pribora dodje skoro kao luksuz. Nazalost, malo je dobrih terena, pre svega onih gde covek moze da se opusti i ocekuje ulov, do takvih mesta treba doci, najcesce camcem. Ali meni je to pecanje skoro jedini trosak, posto najmanje na sebe trosim, i nije mi zao dinara koji ulozim u to. Nedavno sam se ponovio brodicem, za danasnje vreme nije mala suma, ali imao sam osecaj kad da sam dao hiljaditi deo te sume. Samo kad pomislim da se budim na vodi, da popijem onu prvu jutarnju kafu, dok se ujutru podize ona para sa vode, stapovi zabaceni-to je neprocenjivo za danasnje vreme, pravo bogatstvo...
Nemora da bude skupo, bas u toj trci za skupim i neophodnim stvarima najlakse izgubimo kompas.
Padamo na iluziju da nam treba bas taj stap, ta masina, ta varka, mamac ili ta udica da bi nesto uhvatili i ako je nema gubimo volju i želju čak i na vodi. Dolazimo kući demoralisani i razočarani u ribolov i reku, u standard koji nam ne omogucuje da imamo pribor koji želimo i vremenom se to razočarenje pretvara u odbojnost.
Kao i svaka iluzija i ova je laž.
Vratite se na pocetak, prestanite da trcite za ribom, ne jurite je, stanite, sedite i samo pecajte. Preporucujem lov bele samo jednim direktasem :cheesy:
Kad krenete od pocetka, seticete se zasto ste voleli da sedite zorom pored reke uz jutarnju kafu, koliko je umirujuc sum lisca i zvuk talasa. Videcete kako sve lose misli i zla volja odlaze niz vodu i nacete mir. Riba ce to da oseti i doci ce...
Послато са GT-S6500D користећи Тапаток 2
Like! smiley268
Htedoh da napišem jedan duži post na ovu temu, alii...
Nekako se potrefilo da zbog ovog vodostaja i ne mogu da odem na vodu, na pecanje mislim,
Kako god, kolega Elesar je mnogo toga istinitog napisao...i tako sad deca i ja slažemo slagalicu od 160 delova i razmišljam dal predveče da odem malo da bacam varku, nako reda radi, ali nije to pecanje ako je reda radi, to je onda moranje...
smiley033
Najlepsi hobi na svetu.Ali bas najlepsi :tongue:
Elesare, care al ga sastavi svaka čast! Što više idem na pecanje, više mi se ide i neumorno zabacujem. Obratno tome što manje idem gubim volju i teško se pokrenem u tu neku normalu. :huh:
Богами у једном делу текста што је написао "ellesar" и ја се пронађох. Никако да кренем, те велика вода, те мала вода, па онда још и комарци (као роде) и све тако неки "јаки" разлози, а можда има и мало сујете. Ови моји у марини кажу. "оде деда на пецање, биће рибе, ложи ватру" :cheesy: Е сад, ако одем на пецање, оно ништа, вратим се у марину........................оде "репутација" А од старе "славе" ..........нема рибе. :takoje: :takoje: Е сад, још и ово: Знао сам да са мојом лађом будем на води 3-4 месеца, некада нисам пецао по недељу дана, али сам био на води, од Богојева на Дунаву до Кањиже на Тиси, ништа ми није сметало. А можда сам се и заситио? :sad: smiley194