Potpuno se slazem da su ribe osetljive i da se stresiraju na male promene, veliki je stres i kad ribu ubode udica i kad se drzi po rukama za vreme slikanja. Akvarijumske ribe se istresiraju prilikom paljenja i gasenja akvarijumskog osvetljenja, a znam isto da odgajivaci salju ribe u malim kesama, autobuskim linijama i tako se stresiraju i po vise casova, nakon cega se ubace u akvarijum i zive normalno.
Sve je to za ribu stres, onda bi najbolje bilo da je ne pecamo u opste.

 
Potpisujem Peconijev post do zadnjeg zareza. 
TO je bila poenta pokretanja teme. Jel važnija samopromocija od neke dlanare X ..nekoliko ?

p.s.
Draganče ...nisam zabiberio temu.Želim da iznesemo svoje mišljenje a ne ubeđujemo nekog u svoju verziju. pozz 

Razdvojite pojmove Etika i Šteta riblljem fondu.
Etika je individualni odnos prema ulovu.
Šteta ribljem fondu je svima jasno šta je.
Uočio sam davno da Onaj koji u ribolov ide "po meso" i prestaje da se razvija i usavršava kao ribolovac onog momenta kad - može kući svaki put da donese nešto mesa! Tu mu se i Etika završava - da mu ne crkne dok ne podje kući! A kući će da odnese ne 5 nego i svih 55kg ako ih ulovi! Ima izuzetaka na prste jedne ruke da ih nabrojiš!
Neka svi budu štetočine kao ja što sam štetočina i nek ubiju toliko riba koliko ih ja ubijem!
Moje ribe znaju da će živeti pa me zato i vole :)

Poslato sa FIG-LX1 uz pomoć Tapatoka

Da odgovorim na temu, cuvarku izuzetno retko koristim na Dunavu i Savi osim ukoliko ne planiram da ponesem ribu, i tada opet gledam da stavljam u nju samo najkrupnije primerke...
Na Drini gde se nalazim 80% vremena i sam u vodi i gde istu mogu postaviti u dobro protocnom delu reke odgovorno tvrdim da u takvoj situaciji sva krupnija riba koju pustim prezivi (skobalj, mrena, sljivar).
Da naglasim, nije bitna samo duzina cuvarke, vec i to kakva su okca na njoj i kakav dotok vode obezbedjuje ribi..obratite paznju i na taj detalj.
E sada, mozemo da se slozimo ili ne, ali i dalje smo u poziciji lovca - predatora i stetocine na vrhu lanca ishrane, i to se od davnina odrzalo sve do danas, s tim sto se pre radilo o izvoru hrane, nacinu prezivljavanja, dok je danas sve samo ne to... zato o ljubavi prema ribi nije pravo govoriti, jer je lovim, varam i probadam iz zadovoljstva, moglo bi se reci, jer gladan nisam.
Samo zelim da zadrzim svoju 'ribolovacku' cast i postovanje prema svojoj lovini i reci na kojoj imam srecu da pecam, i ujedno ostanem cist pred sobom, da ne uzmem bas svaki put i da ne uzmem vise nego sto mi treba.

 Da neko ne shvati pogrešno, ljudi koji ne misle kao ja su ljudi koji imaju drugačije mišljenje a ne loši ljudi. Pogotovo moji drugari kao Milan, Ljuba, Pex...Ne bi mi bili drugari da su loši. I prihvatam da sam kao neko ko ribu tretira kao hranu  štetočina po riblji fond! Uvek idem po meso, skoro uvek uhvatim meso, najčešće dođem bez mesa jer je meso često "nedozrelo" ali sam stav da uvek idem po meso me čini štetočinom po ljudski nametnutom izrazu "riblji fond". Međutim po zakonu prirode gde se to ne zove riblji fond nego eko sistem i lanac ishrane ja kao predator, takav stvoren, lovac i ribolovac imam pravo na to u od prirode dozvoljenoj meri i količini. Ne smatram da sam štetočina po lanac ishrane ako ostvarujem svoje minimalno pravo. Ljudska zakonska norma je preterana, a mnoge prokletinje se ni nje ne drže i zato nema dovoljno.  Istovremeno, ribolovac koji lovi iz čistog zadovoljstva, drži ceo dan ribu u čuvarci da bi je na kraju slikao i pustio, po ljudskom kriterijumu zaista nije štetočina po riblji fond. Ali, šta je po prirodnom zakonu? Da li je ili ne zlostavljač jedne nedužne životinjske vrste? Ponavljam, ovo je moj stav koji mi diktira moja svest i savest i ne mislim da su loši ljudi koji misle i rade drugačije. Jednostavno im je svest drugačija. Možda naprednija od moje, ko zna? Nije moje da budem sudija i svako nek se drži svoga stava i svoje savesti, bez obzira da li postoji neko ko na kraju presuđuje. Prva etička lekcija koju sam dobio u detinjstvu je "zezanje" dece - zgazio si žabu umreće ti majka neposredno posle tog čina! Imao sam 5 -6 godina kada sam oz čiste obesti to uradio.  Nisam mogao da spavam od straha da mi ne umre mama. Mnogo kasnije sam tek skapirao pravu poruku i da to nisu izmislila deca nego neko odrastao i jako pametan. Da žaba nije samo žaba, nego i ptica i pas i mačka i jež i puž i mrav....i ne mogu da od ribe pravim izuzetak. Zbog svega može da mi "umre mama"!

Zgazite I puža, glistu, žabu, jeza kolima pa nikom nista. Nećete im držati opelo. Neko će reći nisam 'teo. Pa neću ni ja da mi crkne u čuvarci pa crkne. Možda crkne I ta vaša što je odmah vratite jer ste joj razglavili I pocepali usta kontrom. Neminovno jee da riba strada, a strada mnogo manje nego kad neko odmese 100% ulova kući.

Inače jednom mi se na pavlovcima desilo da se usled toplote u 10 ujutru riba bukvalno raspala u čuvarci. Od onda ako nema dovoljno dubine da joj obezbedi dovoljno protoka i hladne vode, ni ne koristim cuvarku.

Zgazi vozac i coveka, pa u apsu shvati da je mogao da pazi.

Nek radi ko sta hoce, ali to je ponizavanje ulova.

Može ključ 

A ta profilna slika nije ponižavanje ulova, ovo sve počinje da liči na ono čuveno pitanje dali je riba vraćena...

Bacanje ribe iza ledja ima i toga, punjenje kofa u gepecima po zimovnicima cim se dodje do ulova od 5kg je vec prica za sebe a  jupolka i žičane čuvarke su opšte priznati narodni alat  ali da i normalna adekvatna čuvarka ulazi u ta neka merila morala je baš to čuveno pitanje dali je riba vraćena.
Iskopao sam joj udicom  oko i vratio je ćoravu u vodu, slikao se u svim mogućim pozama sa njom, spustio je na vrelu zemlju ili asfalt,čamac da mi se vide malo štap,mašinica pa je onda vratim a nikako je ne ubacujem u čuvarku jer eto moze da ugine...

Ova tema je isključivo vezana za plovkaroše,fideraše odnosno dubinkaše tj.za dinamične tehnike ribolova.Varaličari u velikoj mjeri puštaju ribu odmah nakon ulova,odnosno fotografisanja osim ako ne odluče da je zadrže za ponijeti pa je okače za stringer.Po nekima nije ni to humano prema ribi,slično kao i upotreba gripa,da se ista kopčom kači kroz poklopac škrga pa kroz usta i "voza" vezana za čamac kroz dalji ribolov ali ajde de ... Kad mogu ribolovci avanturisti na Ebru i Mincu da drže za čamac užem svezane kapitalne somove po nekoliko sati i kasnije ih izvlače na suvo šlepajući čamcem i redaju kao sardine koji stoje po pola sata na obali dok traje fotografisanje,gdje se često i skoro pa osuše na suncu,valjda možemo i mi tako sa ponekom štukom,smuđem il bucovom.S druge strane,mušičari su po pitanju C&R-a najveći sportisti i prava gospoda po pitanju humanosti i odnosa prema ribi.Mali je broj njih koji će tek poneku pastrmku,lipljena ili klena držati u čuvarci.Posle njih su profesionalne šarandžije koji takođe s ulovom postupaju veoma pažljivo uz veliki maksimum opreza,od prihvata ribe,smještanja na sak do mjerenja i vaganja iste.

Elem,plovak,fider ili neki drugi sličan ribolov bijele ribe,na kraju ribolovnog dana kod ribolovca traže zbirni učinak tj. uspjeh u ribolovu.Npr. profesionalni ribolovci,takmičari i ljudi koji imaju nadprosječan broj izlazaka na vodu u toku godine,na različitim vodama,na kraju ribolova,po količini ulovljene ribe žele da imaju pregled ulova a takođe žele da znaju količinu određene vrste jedinki i selektuju ulovljenu ribu i prema hrani koju su koristili i mjenjali u toku ribolova.Pa se tako dešava da jedan fideraš u toku ribolova npr. ulovi 3-4 kg babuške,5 kg deverike ili nosare ali i 2 kg klena ili skobalja a sve to na različitim distancama,dubinama,na različit mamac,na različitu prihranu i granulaciju iste.Po pregledu I fotografisanju ulova ribu će vratiti nazad u vodu istresanjem čuvarke a da li će jedna ili dvije ribe manje ili više biti oštećena,zaista je mizerno pričati.To i ako bude radi se o nekom kaugleru ili manjem primjerku sitne bijele ribe.Bio sam takmičar par godina i dobro znam očemu pričam a već par godina sam sudija na istim.Izuzetak su metalne i od žice pletene čuvarke u kojima se riba trenjem kroz istu zaista ošteti.One se uostalom danas sve manje i koriste a polako i izlaze iz upotrebe.Danas imate meredove i čuvarke od visokokvalitenih finih materijala koji imaju atest za upotrebu i uopšte ne smetaju čuvanju ribe i po više sati,da ne kažem i cijeli dan.Naravno sve to uslovima koji ribi odgovaraju.Zato postoje čuvarke od 2,3,4 pa čak i od 10-12 i više metara dužine u kojima ulovljena riba potpuno slobodno pliva u vodi.Dakle,nemojte da pretjerujemo.Niko i nikada ribu neće više oštetiti od ribokradica i lopova a o bilo čemu daljem je smiješno pričati.

Da sam znao da ce moj post o izvestaju nakon takmicenja pokrenuti ovoliku lavinu, dva puta bih razmislio pre nego sto sam ga napisao.

Mislim da bi stvar bila drugacija da se poribljavanje vrsi redovno. Ako je to slucaj - izvinjavam se. I da se kontrola na vodi i oko iste takodje sprovodi.
Neko je napisao - uginuta riba ce posluziti kao hrana drugoj ribi. Ako postoje mehanizmi da se izvadjena riba iz vode nekako nadoknadi, da se pomogne prirodi da nadoknadi izgubljeno, onda se mozemo nadati da ce ribe biti i sutra, za nasu decu.

Nema veze, svaki razgovor je dobar.

Pecam grabljivicu, tako da nemam potrebu za čuvarkom - ispod mere se odmah vraća, a zadržano držimo u čamcu, ionako se čisti odmah posle ribolova.
Kada pecam na plovak, retko, uglavnom je to babuška koja ide u štagod su klinci iz komšiluka obezbedili.

Slikao sam se par puta sa smuđem, nije mi to neki preveliki gušt. Jednom, na početku učešća na forumu, sam slikao 5 komada u kadi, u meri i ispod 5kg zajedno, do dan danas me to pecka, što zbog odnete količine, što zbog prilično nehumane fotografije.

Probajte da fotografišete, kažu da ide brže.

Vid' vid' Isaila ... moja škola , nema šta 

Zahvalio bih kolegama na ovoj jako bitnoj temi i inspirativnim nacinima razmisljanjima i argumentacijima svojih stavova. Iako nikada nisam posebno razmisljao o ovome, uvek sam se trudio da ribu koju ne planiram da konzumiram ili poklonim, brze-bolje vratim nazad. Uglavno lovim babusku plovkarenjem i i trudim se da je sto vise sacuvam u slucaju da je zelim vratiti (plemenite, autohtone vrste - uglavnom slikanje, ako je riba velicinom i vrstom vredna slikanja, i vracanje nazad). Da ne bih ulazio u filosofske monologe, zelim reci da smatram da svako ovde ko je izneo svoj stav, ima pravo, makar delimicicno u najmanju ruku. Jos jednom, veliko hvala na temi i stavovima iznetim. Bistro!