Ja bih da mogu zabranio takmičenja u lovu bele ribe baš zbog tog 5satnog mrcvarenja ribe nabijene u čuvarku pored obale. Ne može me niko ubediti da ta riba pogotovo leti i na takmičenju na stajaćoj ili sporotekućoj ustajaloj vodi uz obalu sva preživi. Pogotovo što bela riba pri izvlačenju i istresanju iz čuvarke koprcajući i trljajući se jedna o drugu ostane bez pola krljušti! Imam utisak da u sledećih par dana sva pocrka jer takva bez krljušti i sluzi je podložna svemu i svačemu. Zatim, tu su i zabune i kontradiktornosti. Ako je rekreativac sa viškom ulovljene ribe u prekršaju bez obzira što će posle slikanja ribu eventualno pustiti, u prekršaju je na isti način i takmičar. Zar ne? Čemu slikanje pune čuvarke dlanarica? Pa lepša je i atraktivnija slika nekoliko krupnih primeraka ako su uhvaćene. Ako nisu, ne treba ti ni slika koja je više sramota nego dokaz uspešnosti. Ako ne postoji ambicija za nošenje te sitne ribe, čemu i ku...čenje slikom? Skidaj brate sa udice i buć u vodu dok ne dođe riba vredna slikanja. Slikanje 10kg šakerica mi skroz bezveze i ružno za videti. Ako planiraš da odneseš dozvoljenih 5 kg ribe selektuj čim napuniš kvotu. Imaš 5kg za kratko vreme i dođe krupna, odmah puštaj nekoliko manjih. Čemu čekanje i paćenje ribe do kraja dana? Onda će ti biti žao da pustiš svežu, živu, krupnu ribu, a sa sitnom mrtvom i polumrtvom ne znaš šta ćeš, a osakatio si i ogrešio se o prirodu ako je takvu vratiš u vodu. A ako i nju poneseš, ogrešio si se o zakon.

Ja bih samo citirao ovaj divan post mog drugara Germine 
" Ima jedan dobar film sa Billy Bob Thorntonom kad vraća kapitalnu pastrmku u vodu a ortak ga pita što to radi kada sme da je ponese i što je barem ne fotografiše za uspomenu kada to već čini. Billy mu je samo kratko odgovorio da je to nešto samo izmedju njega, ribe i Boga, da mu ne treba nikakav dokaz,a ni zakon za taj čin jer to prvenstveno nije pitanje sujete ili stomaka. To je i moj stav pa najčešće vraćam plemenitu ribu u vodu i pre nego što je C&R postao puko pomodarstvo a fotografisanje i mučenje riba pre puštanja mi dodje kao likovanje dželata nad žrtvom sa željom da se ona ponovo vrati kod njega na photo session a njen dalji mrest čisto pravdanje za lične sadističke porive...prekomerni izlov izadje na isto . Ko ribu najiskrenije voli sigurno neće ni da je peca, kao što niko ne bi držao  pticu u kavezu ako ceni njenu slobodu...mi  grešnici treba samo da se ponašamo u skladu sa zakonski propisanim merama i sa našom ribolovačkom savešću ako je imamo a korisnici voda da odgovorno rade svoj posao i da budu nemilosrdni prema svima onima koji rade na štetu ribljeg fonda i sve bi bilo OK.  U dobru se ne ponesi, a u zlu se ne ponizi  "
btw. Hebale te mašinice , jedva sam našao post 

Hvala druže moj na citatu  Ja ću se tog principa pridržavati do kraja života a izvinjavam se i sardinama iz konzerve što ih ponekad pojedem  Nedavno sam na tu temu napisao i jednu priču u znak protesta na dešavanja u mom gradu 

https://drive.google.com/file/d/1xnCvK9dJiLX6-7hGyuNecQaeM-z7lZop/view?usp=sharing

Neko napisa da treba imati dobru cuvarku jer ako se riba drzi u njoj moze neostecena da se vrati u vodu. Kao i da dubina vode u kojoj je cuvarka utice na zivotni vek ribe.

To su dve velike zablude! Bela riba je vrlo osetljiva, i samim tim sto probodemo ribu sa udicom ona nije neostecena. Dodatnim cuvanjem velike kolicine ribe u uskom prostoru, riba se stresira i skida joj se sluz i krljust. Iako deluje zdravo u cuvarci, sanse da bela riba posle pustanja prezivi i nastavi normalan zivot su 50/50. Stres je sam po sebi dovoljan da riba ugine nakon pustanja, a ako je to ne dotuce hoce infekcija usled rane od udice ili gubitka sluzi.

Saran i babuska su daleko otporniji na ovakve vrste mucenja, generalno i svi veci primerci ostalih vrsta. To sto ce neko da koristi takmicarsku cuvarku od nekoliko metara i sto ce ona skoro vertikalno da bude polozena u vodi moze samo da produzi zivotni vek ribe u samoj cuvarcu ali ne i nakon pustanja!

Sa popularizacijom fider ribolova i drustvenih mreza, mnogim fiderasima je svrha ribolova postala slikanje sa ulovom i skupom opremom umesto uzivanja u samom ribolovu i prirodi. Ne bih nikog da krivim jer uce od najboljih (Gabor, Zagar i ostala YouTube ekipa), koji to isto promovisu i rade.

Ako nista drugo, i to je veliki napredak u odnosu na nosenje svakog ulovljenog ripceta kuci i da je sledeci korak pustanje ribe odmah nakon vadjenja iz vode.

Moja prva sezona u fideru u je bila za slikanje, nakon nje retko kad nakvasim cuvarku. Obicno kad se bas zazelim deverike u tanjiraci, pa ostavim koji krupniji komad za klopu.

Ribolov je strast koja  ako se ne drži pod kontrolom lako preobraća u zločin...

Znači kolege koji pecaju na kedere ispadoše zlikovci 

E na zalost ja naucio nakaradno.
Kad sam bio mali sva riba koja se hvatala se nosila kuci zbog hvale, junastva, herojstva i hranjenja svinja.
Bilo je enormno mnogo ribe pa i sa tehnikama i pristupom ofrlje se moglo uhvatiti mnogo ribe.
Posto sam citao rubriku o ribolovu u reviji ZOV za sve ljubitelje prirode te se u neko doba pojavilo da treba i cuvati ribu.
Zatim i specijalizovani casopisi i sva masinerija se oko toga slozila.
Nisam koristio zicane cuvarke vec pletene tako da sam mogao da vracam ribu koju sam hteo.
Kasnije mi se popravilo platezno stanje te sam mogao sebi da priustim mnoge fine stvari.
Jedna od prvih je bio Carp Sack i cuvarka zbog koje sam ismejan 1000 puta.
Bilo je to jako davno, bila je Maverova cuvarka, kvadratna 60x40x400 cm. 150 DM je otislo na nju ali nije mi bilo zao, Sertifikovana fish friendly approved from England Fisheries.
Tako da sam uspesno smestao svoj ulov i vracao ga vecinom.
E tako su radile najvece svetske face Kevin Ashurst, Tom Pickering, Bob Nudd i ostala ekipa koji su mi bili uzori kako prema odnosu prema ribolovu tako i znanjem o istom.
Kasnije sam malo manje ubacivao u cuvarku a vise vracao ali imam brata i prijatelja koje moj ulov cini neizmerno srecnim i slike im znace kao da su bili sa mnom na pecanju.
Kao i sve na svetu, postoji pravilo ali neko ga odradjuje na jedan a neko na drugi nacin.
Propisnim cuvanjem riba se minimalno ostecuje i treba je vracati cim pre.
Riba se ostevcuje i u mrestu i fali joj bruka krljusti ali prezivi.
Mnogo manje ugine nego sto bih odneo sa 5kg.
Mnogo manje ugine nego da odnesem sve.
Ne saljem ili retko saljem slike, pa i to samo mojim jako bliskim prijateljima.
Ja sam dovoljno dobar ribolovac za sebe i to mi je dosta.
Ne takmicim se ni sa kim i nije mi to nikad predstavljalo pogonsku energiju.
Dao sam bruku para bas za te vrste zastite ribe, od savckova, kadica za sarana, kadica za belu ribu i ostalo da mogu sto bolje da je sacuvam.
Naravno, ko bas voli ribu on je ni ne bode udicom.
Na kraju ako se kultura pecanja promeni, verujem, da bi kao u Engleskoj mogli da imate 400kg ribe u cuvarkama i da je posle vratite, a cuvari znaju da cete je vratiti.
Ovako, jbi ga ne vagam i ne znam koliko ribe imam do kraja pecanja. Na kraju uzmem i vratim sve nazad u dosta dobroj formi, a da se ne lazemo poneka i crkne, ali tu poneku neko i pojede u vodi.
Mnoge ribe crknu kada se povuce voda ali eto desava se.
Ja navikao, a mogli bi malo i da me kazne posto niko ne zna da cu da vratim i tako...
Ali navici cu se valjda posle par kazni, a mozda dobro zvuci pred 100 krivolovaca (nose svi sve), vratiti 50-ak kilograma ribe da dalje pliva.
Umalo da dobijem batine zbog toga par puta ali i to nije lose.
Uglavnom tako je zasad a u buducnosti...
Pozdrav!

Citat: nesobn poslato 30 Jun 2020, 14:03:56
Znači kolege koji pecaju na kedere ispadoše zlikovci 

Ma prvenstveno sam mislio na nesavesne kolege koji grabuljaju, preterano izlovljavaju ili nose ribu ispod mere. Pecanje na kedere je tema za diskusiju koja će verovatno doći na red i na našim prostorima. Prošle godine sam imao i pomalo komičnu situaciju sa svojim ocem koji odavno živi i peca u Austriji... kada smo ušli u ribolovačku radnju da pazarimo mamce i sitne potrepštine on me je pomalo uplašeno pitao da li zaista smemo da kupimo crviće i durdubake, odakle ti mamci u radnji i kolika kazna nas očekuje na reci . Kada sam i ja njega zbunjeno pitao u čemu je problem on mi je odgovorio da je u Beču strogo zabranjena prodaja i korišćenje živih mamaca. Ja ga onda pitah, pa na šta pecaš somove kad znam da varaličarenje prezireš a on veli...Na slaninu, a Zlatiborska mu se pokazala najbolje 

 Riba je od strane stvaraoca ma ko ili ma šta to bilo da ne ispadne da me uhvatio religiozni momenat, stvorena kao živo biće i karika u lancu ishrane, dakle hrana. Hrana je za poštovanje a ne za zloupotrebu. Dakle za dovoljno, a ne za bacanje! Ako nam riba ne treba za hranu, onda ona prestaje to da bude, onda je to živo biće ništa manje vredno od nas bar za mene. Mislim da je sve jasno šta hoću da kažem, pa makar me neki moji prijatelji omrzli.

Hmmm momci moji dobri, to o čemu je ovde reč je pitanje ribolovačke etike prvenstveno - ko kako postupa sa ulovljenom ribom. Pex je to lepo rekao. Do svakog od nas je koliko je kome zaista stalo do etike. Zaključili smo već da su i motivi različiti.
Želim da napomenem da je tačka gledišta na ovu temu pogrešna posebno u onom delu koji upire na štetu ribljem fondu!
Sagledajte problematiku iz tačke gledišta ribe - ribljim očima :)
Tad se pojavljuju upravo obrnuti podatci he he he
- Manje ribe strada ako od tih 5kg ugine kilogram maximalno a četiri prežive Nego kad svih pet kilograma biva pojedeno!
Grešim li?
Ovako ova tema opravdava ljude koji pecaju da bi pojeli svoj ulov... A ljude koji tu ribu ipak vraćaju osudjuje na nesavesnost i prišivaju im se epiteti razni.
Motivi za "ići na pecanje" su različiti, šteta po riblji fond je neizbežna!
Neko se trudi da bude minimalna a neko ne.
Ali sigurno je da onaj što "pojede" više štete pravi od onoga koji vraća.


Poslato sa FIG-LX1 uz pomoć Tapatoka

Mudro zboriš Milane, lepo rečeno

Sent from my SM-N960F using Tapatalk

Da Milanče, takva statistika je na tvojoj strani. Ali ako neko ulovi modernom tehnikom i mamcima i primamama 20kg ribe i uveče pusti onda po tvom proračunu umire 5 kg ribe. A neko, ima nas i takvih ode da ulovi da bi pojeo ribu pa onu koja je nedorasla za jelo momentalno pusti a zadrži onu koja je idealna, najčešče odnese između 1 i 2 kg ribe.U junu sam pojeo (porodica)  4 ribe ukupne težine oko 7 kg. Sasvim dovoljno, a sasvim dovoljno i izlazaka. Život čine još neke lepe stvari. Šta ćemo sa velemajstorom koji zna, ume, ima i čime koji je izlazio svaki vikend loveći 20+ kg po izlasku, koju je držao po ceo dan zbog slikanja i ostvario tvoj statistički minimalni procenat smrtnosti? Mesečno ubio 20ak kg ni krive ni dužne ribe! A postavlja se i pitanje kojim pravom takav odnos prema živom biću? Nije zločin zatvoriti bez ikakvog razloga 50 ljudi u malu zagušljivu prostoriju bez hrane i vode ako ćeš ih uveče pustiti uz minimalnu smrtnost? Ili jeste? Nije zločin silovanje ako se žrtva malo bori i koprca tek da te još više razdraži i na kraju se umori, prepusti i ti je posle pustiš živu? Ili jeste i to strašan? Za mene, samo ako ribu prihvatam kao hranu koja mi je namenjena i tačno u količini koja mi je namenjena uz selektovanje jedinki koje su prikladne za jelo, imam opravdanje za svoju strast - pecanje. Naravno nemam opravdanje ni za kolegu koji svaki put odnese 5kg dozvoljene, a ide skoro svakodnevno. Jer to je nezajažljivost i nema veze sa ovim o čemu pišem. Velika većina ribolovaca se nalazi u ove dve krajnosti, a krajnosti su uvek ekstremne zar ne?

Podržavam Milana, dodao bih da i taj neki procenat, ukoliko ugine, pojedu neke druge živuljke i krupnije ribe. Opet je manje štete naneto prirodi nego kad ih neko smaže kao čips ili baci tovljenim svinjama, mačkama....
Ipak završe u prirodnom ciklusu a ne veštačkom.
Ne bih više komentarisao ovu temu što nam je Žeki zabiberio. 

 
Postavio sam anketu i stvarno vas molim za iskren odgovor. 

Citat: ibanezi poslato 30 Jun 2020, 20:09:49
Riba je od strane stvaraoca ma ko ili ma šta to bilo da ne ispadne da me uhvatio religiozni momenat, stvorena kao živo biće i karika u lancu ishrane, dakle hrana. Hrana je za poštovanje a ne za zloupotrebu. Dakle za dovoljno, a ne za bacanje! Ako nam riba ne treba za hranu, onda ona prestaje to da bude, onda je to živo biće ništa manje vredno od nas bar za mene. Mislim da je sve jasno šta hoću da kažem, pa makar me neki moji prijatelji omrzli.

Delimo isto misljenje. Nekako je i sama poenta cuvarke da ocuva ribu svezom do kraja pecanja, kako bi zavrsila kao hrana. Svako drugo nepotrebno zadrzavanje ribe u njoj je bahato ponasanje.


Zasto bi dodatno mucili ribu koju necemo pojesti? I da li je to vredno jedne slike koju cemo posle pokazivati prijateljima ili se hvaliti po drustvenim mrezama, forumima i slicno?

Diskutovati da li je ribolov sam po sebi eticki i da li se riba sama povredjuje tokom mresta su potpune krajnosti. I nije za poredjenje sa tim kad riba obitava po 12h i vise u punoj cuvarci. Znate kad izvadite deveriku lopataru ili krupnu mrenu iz cuvarke posle nekoliko sati, a ona dobije onaj crveni odsjaj (istresira se i ostane bez sluzi). I vi je pustite onako puni sebe, zadovoljni ulovom i misleci da cinite dobro delo. Toj ribi su sanse za prezivljavanje skoro nikakve, pogotovo u nasim zagadjenim vodama. Istina je da je bolje da je zavrsila kod vas u tanjiru nego u reci kao hrana lesinarima (jer ce lesina svkako biti i bez tudjeg doprinosa). Ako vec postoji doza divljenja i postovanja prema takvoj ribi, apsolutno ne vidim razlog zasto ne bi bila odmah slikana i pustena. I tako joj sanse za prezivljanje bile daleko povecane.

Pricam prvenstveno o beloj ribi koja je najosetljivija i koja je ujedno najvise na meti gomilanja po cuvarkama. To sto riba otpliva nakon pustanja nije nikakva garancija da ce ta riba preziveti, i procenat uginule ribe je daleko veci od onog zamisljenog. Svaki ihtiolog, odgajivac pa cak i akvarista moze posvedociti koliko su ribe zapravo osetljive.