Svi mi koji postujemo pravila o sportskom ribolovu morali smo nebrojeno puta ribu vratiti natrag u vodu, bilo da je rec o ribi ispod mere, ili prekoracenju maksimalne mere u tezini ili broju komada... a postoje i oni koji cesce vracaju ribu bez obzira na zakonske limite, i oni koji to stalno cine (uhvati i pusti ribolovci).

Nije svejedno kako i na koji nacin se riba vraca u vodu, cilj je da se riba vrati sa sto manje ostecenja i potresa, kako bi bez vecih posledica nastavila da zivi, dosta puta sam video nepazljivo, nestrucno, a u nekim slucajevima i bahato rukovanje sa ribom pre pustanja, (predugo drzanje van vode, drzanje u raznim cuvarkama, stiskanje i gnjecenje ribe, stavljanje na kamen, pesak, u prasinu, bacanje ribe u vodu sa visine...itd).

Ako je vec pustamo, moramo to uciniti sa najvecom mogucom paznjom, jer ako ce riba malo kasnije da ugine, onda to pustanje nema nikakvog smisla... drugo, tacno se vidi kada neko sa zadovoljstvom pusta ribu (zato sto hoce, i zato sto mu to predstavlja zadovoljstvo), i neko ko to radi bezvoljno, zato sto mora... mislim da velika vecina po tom pitanju mora da se edukuje, ali to je samo jedna kap u moru koja mora da se popravi...

Ako nemam nameru da nosim ribu ili je ispod mere ,poljubim, pustim i kažem da pozove ostalu stariju i mlađu rodbinu, nikad ne držim u čuvarci zbog sebe, a ni zbog drugih.

To je jedna od stvari na kojoj moram da poradim... Ja ribu držim u žičanoj čuvarci, pa kada završim pecanje biram koju nosim, a koju vratim.. Daleko je to od idealnog postupanja sa ribom, ali mi se čini da u svakom slučaju bolje prodje ona koju i posle takvog rukovanja pustim, nego ona koju ponesem..

Ako neću da je slikam, samo je privučem k' sebi i "peanom" je otkačim bez vađenja iz vode. Inače, gledam da što manje dodiruje nepogodno tle...

sto se prihvatanja ribe tice..,najbolji i najbezbedniji nacin je meredov..,sa njim su i najmanje sanse da ce se riba na neki nacin povrediti ili ostetiti,i efikasno je uptrebljiv prakticno u svim situacijama..,grip i prihvatanje rukom su malo teze i zahtevnije varijante i nisu uptrebljive u svim situacijama,i uglavnom ih koriste iskusnije kolege sa vise prakse...

Ma sve ok al kad pecam na Voblere namučim se nekad ko debil... sve kao hoću što pažljivije a što kraće, pa kad je dobro riba progutala nemoš brzo pa i da hoćeš il se nabodeš na udicu il zezneš ribu, zato polako i sigurno pa šta bude

..gledajući neke holandske sajtove i klipove , vidim da kod puštanja smuđa gledaju da ga malo bace na vodu , , raspitivajući se ranije zašto i kako ne pukne nešto u njemu , a radi se o dobrim komadima , objašnjeno mi je da dobije malo adrenalina .

Primenio sam to i ovde , naravno nisam ga bacao u vis 10 metara , ali sa metar vode kada pljusne veoma brzo nestane i odjuri , (to sam gledao sa šlepova odozgo i imao sliku uživo)...dok kod klasičnog puštanja , zastane , dugo mu treba da se oporavi..