oko 80 izlazaka prosle godine i zadovoljan sam. Ako mogu da budem na vodi svakih 4-5 dana to mi je ok. Bilo bi lepse da je i vise, ali onda bi druge stvari trpele pa se trudim da ostanem na ovom nivou.

Ove jos ni jednom ,nesto mi je hladnooo za  .Nego cekam

Obzirom da sam poslednjih nekoliko godina imao jedva 10-20 izlazaka, prethodne sezone sam rešio da se vraćam lagano na staro. Oko 50-60 izlazaka (i već dva ovosezonska), najčešće na Savi, Dunavu i par izlazaka na komercijalnom reviru u Petrovčiću. Koji je izvrstan za plovkarenje babuške i šarana. Dodao bih tome i desetak slanih izlazaka. Vrlo sam zadovoljan brojem izlazaka. Pa se nešto i ribe iščačkalo. Nadam se da ću ove sezone nadmašiti prethodnu.

Polako konzerviram ove cuskije za soma malo sam se pozeleo fidera i blinkera!

Nazalost svega oko 15ak... Posao, deca, zena, ponekad kinta i eto... Najgora godina u istoriji mog bavljenja ribolovom.

Oko 30tak izlazaka sa ne bas nekim ulovom, što zbog vremena, vodostaja i sl. Prošsla godina bila mnogo bolja. Polažem nadu da će u narednih par meseci biti bolje, kad se voda još malo ohladi, pa će i šaran i štuka valda krenuti na Tamišu.

Nakon nekoliko godina odmora konacno se vratih ribolovu. Dosta izlazaka, otprilike 50:50% otvorene vode, komercijale.

Naucih stosta, pre svega oko method ribolova(sto bi neki rekli: pecanja u lavoru)  jos nekoliko takmicenja do kraja meseca i onda krecem u varalicarenje

10ak izlazaka... od čega možda 4 - kajak... ostalo sa obale... žalosno!

Sent from my S60 using Tapatalk

Jos nije gotovo bre, nema brojanja

Sent from my Moto E (4) Plus using Tapatalk

Pa tek je spic ... ladi se vosa a jos preko 20.

Od povrede ruke znaci u 2 godine 30x ali sad se vracam

Nekad sam od septembra do januara pravio pod 40 izlazaka.
Forsirali smo Drinu i Savu u septembru i oktobru, jos uvek na Drini pecanje na algu i hleb, a onda od novembra pocinje riba da se grupise na zimska mesta na Kolubari, krece ozbiljno pecanje, uz poneki produktivan odlazak na Drinu, na kojoj smo u novembru pecali na crva...
Sada ne planiram da posecujem Kolubaru, nervira me guzva i gungula vise, smece i nebriga samih ribolovaca koji su gori od kormorana, tako da cu do kraja godine imati jos mozda 10 izlazaka na vodu.

Jako loša sezona za mene. Užasno sam prošao do sada, nadam se da će do kraja da se popravi statistika... Slabo sam izlazio ove godine, a i ovo što sam bio sve sića.

Po jedan izlazak sa Kumom, pašom, kolegom sa posla i kolegom sa foruma, i to zato što su me zvali i došli po mene, inače ne bih ni išao. Dok su oni pecali ja sam se više zezao i isprobavao svašta nešto. 2 puta sa klincima kada smo hvatali kedere i jedan jedini izlazak od skoro ceo dan na šarana na Savi sa 3 štapa. I na moru sam imao par izlazaka ali to ne računam. Razlog?  Pa prvi je neko zasićenje tj nedostatak ogromne želje da se po svaku cenu ide na vodu. Ranije i kada nisam imao vremena, žrtvovao sam od sna i znao i radnim danima da pecam do 3 ujutru, sada više to ne mogu tj ne želim.  Nekako sam izgustirao to, ostvario ulove koje sam želeo. Sve je nekako isto i predvidivo...  Držala su me prošle i pretprošle godine nova mesta na koja sam išao, ali sada kada za to nemam vremena, nemam volju da idem na poznata mesta.  Prešao prošle jeseni na bolonjez i to me je malo razdrmalo, pa ako i budem išao do kraja godine verovatno će biti plovak. Voleo bih da isprobam sebe u pecanju šarana na reci, ali nemam vremena za to. 
Ove godine sam se još više posvetio bašti nego ranije, bez hemije i veštačkih djubriva. Radim, posmatram, zaključujem. Letos sam često bio u bašti ujutru nakon svanuća. Sličan osećaj kao i na pecanju, osećam neku smirenost tu. A fizički sam aktivniji (na poslu sedim) i mogu mojima da na sto iznesem sveže ubrano povrće. To me sada ispunjava i gura napred. Deca i žena mi pomažu, tu su negde oko mene, možemo da razgovaramo. U današnje vreme kada se u porodicama tako malo razgovara, ovde u bašti dok raduckamo pričamo o matematici, drugarima, zgodama i nezgodama iz škole, kuće, ulice, posla.... Pominjemo i pecanje, prisećamo se soma, šarana i velike mrene od prošle godine kada sam ih vodio prvi put na noćno pecanje. Pravimo i planove za neko novo pecanje i ići ćemo sigurno, ali to više ne mogu da budu 2-3 izlaska nedeljno kao nekada (a kada je radilo i po 4-5) kada sam na silu a na uštrb sna i porodice trčao na vodu.   
Da li je starije kokoška ili jaje, da li sam ja shvatio da su mi realnost 10ak izlazaka godišnje pa sam se posvetio drugim stvarima i svesno se pomirio sa tim, ili su me te druge stvari privukle i smanjile želju za ribolovom, stvarno ni sam ne znam. A možda se poklopilo zasićenje feederom, entuzijazam za baštu, želja da se više vremena provodi sa porodicom...  A možda ću za par godina da rokam 100 izlazaka, ko zna šta vreme donosi

Ad fines apsolutno sam se pronašao u tvom postu  Ja se već par godina bavim organskom proizvodnjom voća i povrća za sopstvene  potrebe što iziskuje mnogo više rada i angažovanja. Ali mene to ispunjava, u potpunosti te razumem. Na pecanje izađem najviše pet puta u toku godine. Baš malo ali šta da se radi. Kad odem u penziju možda bude više vremena