Kad sam ja počinjao, imao sam sreće (ne znanja)da dođem do jednog vrhunskog mužjaka i par eksterijerno veoma dobrih i radnih ženki. Sve vreme uzgoja prioritet mi je bio rad i narav rase ,naravno bez krupnih i naslednih eksterijernih mana,  jer to je bilo ono što čini NO onim što bi trebalo da bude . Ali, štenad su prodavale izložbe i titule.  Ondak su se stvari otrgle kontroli i sve je postalo žalosno - smiješno. Svako selo je moglo da organizuje cac izložbu, svaki gradić cacib i specijalku.  Na specijalkama i uzgojnim smotrama su proradili lobiji . "Lepuškaste pičkice" su postajali šampioni. Jiggi to najbolje zna, koliko bi "radnih" pasa vlasnici jurili po livadi, da je samo malo oštrije ušao u njih. Psi su obučavani da se "igraju sa rukavom" , a ne da obrate pažnju na markiranta.  Cijenu svega toga su, naravno, plaćali neobavešteni poput Gremlina. Ondak sam ja odlučio da se ne zovem više odgajivač nemačkih ovčara nego ovaca, a da pse držim samo sebi za ljubav. I ondak sam ponovo počeo da uživam u psima.  "my eyes have seen the glory"

Vis, s pobedom Zapa Thermodusa 2000 i neke, tek su se pomesale radne i exterijerne linije kod NO, pre toga je postojala jasna razlika. Nas petorica smo se zajedno baktali time, i u nasem posedu je obicno bilo oko 40tak pasa. Kod mene ukglavnom 4 do 6, u zavisnosti koliko njih se trenutno sprema. Pokojni Rade 10 do 12, Kotur 4 do 6, Vucko isto toliko i pokojni Paja 8do 10. Moji i Radetovi psi su bili zajednicki, s njima sam radio ja, dok je on vise bio zaduzen za odgoj, samo poneki pas je bio cisto moj ili njegov mezimac. Kod pomenutih su bili psi iz naseg dvorista, ono sto je vredelo i cuvalo se za slucajeve nekih slucajeva. Pored njih, mnogo ljudi ili decaka smo usrecili, dajuci im isluzenu kuju od 2g s jednim leglom iza sebe, ili muzjaka koji je bio vredan da ostane u nasem krugu. Naknada tu nije postojala, jedino ako neko isplanira leglo, naravno uz nase pitanje i pristanak, jer su se parenja vrsila planski uzmemo stene. Ili s muzjakom uparimo po neku kuju, mada smo uvek tezili da ne parimo izmedju nasih pasa, retko su se pravila vise od 4 do 5 legala godisnje od tolikih pasa. Svi nasi psi su rasli u coporu, pazljivo negovani, u pripremama zavisno od jedinke, uglavnom sam radio s tri para, trcali su od 15 do 25km dnevno, plivali uglavnom 6 serija po 10min, radjena je i vuca tereta s njima. Izvodjeni su onda kad su bili u elementu, i najvise sam uzivao kad boksiram besnu zivotinju tri dana pred izlozbu, jer cepti od energije kad izadje. Drasticna je razlika izmedju radnih i exterijernih pasa bila, exterijerci su uglavnom temperamentni, tvrdoglavi, kasacka grla koja se tesko dresiraju jer su odgajani za nesto drugo. Nasi psi su uglavnom poticali od nemaca direktno, uglavnom unuci svetskih sampiona ili Va pasa, i zapravo je ta razlika poticala od njih, i s dosta rada se exterijerac spremi za radni ispit. Svi exterijerci poticu od jedne kuje Palme Welstigerland, koja je zapravo majka ili baba rodolnacenika linija do dana danasnjeg. Palme je majka Urana Welstigerlanda, Quanda Arminiusa, a baka Marck Haus Becka i Zella Romeraua, oni su sinovi njenih cerki, a Quandovih sestara iz legla. I dan danas volim da odgledam Zigershow iz 89e, jer mislim da se u Va grupi nikada vise nece sresti 3 dvostruka svetska samipiona i 2 buduca sv. sampiona, naravno tu je i najbolji priplodnjak Marc H.B

Vidim da ste obojica bili jako duboko u priči sa NO...a jasno je i zašto više niste...

Samo me zanima ko je taj "pošteni odgajivač" da mi neko kaže ime i prezime...

Ja sam naišao na 3 prevaranta...
S tim što mi je pokvareni Firic potpuno opušteno zavalio štene od roditelja sa displazijom po principu "ako prođe prođe" iako sam mu lepo i uljudno ispričao i naglasio da mi ne treba ta priča koju sam imao sa Pajtinim šteneto ponovo.

A nije da sam baš neobavešten, dosta sa se raspitivao, pratiio izložbe, i za svakog sam dobio mišljenje da je "ok".

Pre neki dan na KP oglasima prelepo dugodlako štene...malo pročačkam Pedigree Database - kad ono unuče majke mog psa koja ima displaziju koju je odgajivač sakrio premeštanjem čipa i snimao njenu sestru koja ima OK kukove.

Ovi malinoi su opaki. Htjeo lega da uzme, jer nailaze šakali. Reko nemoj, stalno ćeš strepiti koga će od ljudi napasti.
Protiv sam agresivnih i velikih rasa, pasa.

Citat: glos poslato 22 Januar 2022, 11:22:42

Protiv sam agresivnih i velikih rasa, pasa.

Protiv sam ljudi sa presrasudama.
A legi ako smetaju sakali trebace mu Sarplaninac a ne Malinoa.

Što ? Jel savladaju manjeg kera.

Pas, ko i uostalom svi, nosi vaspitanje iz kuce, mada ima i genetike. Sakali zive i napadaju u coporu, ne sumnjam u belgiske ovcare, al ja bih za te rabote par Dogo Argentina. Najtemperamentniji od velikih rasa, izrazen lovacki nagon, neustrasiv, a opet mnogo dobre naravi prema ljudima

Ma ne treba dogo. Čovek lupio.
Ima legin burazer sodžove ( seoska obična džukela ), pa su našli mrtvog mladunca šakala u kanalu, što znači da su odnjeli prevagu.

Citat: glos poslato 22 Januar 2022, 11:22:42
Ovi malinoi su opaki. Htjeo lega da uzme, jer nailaze šakali. Reko nemoj, stalno ćeš strepiti koga će od ljudi napasti.
Protiv sam agresivnih i velikih rasa, pasa.

Препоручио бих колеги да набави два "расна" Војвођанска Пулина. Сувишно је причати овде какав је то чувар и екстеријер ако се правилно одгоји. Са псима сам читав живот а двадесет година само са Пулином али правим. Витални су и јако здрави пси са чим остале расе не могу да се похвале, неповерљиви неподмитљиви према сваком странцу. Шакалу неће пасти напамет да приђе јер ће га Пулин приметити пре него овај њега. Тренутно имам кују од девет месеци и већ је врхунски чувар. Захвалићете ми се доцније 😉
Ево је, мој Панонски вук

Imali smo nekog sumnjivo kratkonogog, ali kao pulina, crnog, Reksa.
I jednog bjelog, kudravog, Bobija.
Oba nažalost stalno na lancu, davno bješe, prije selidbe u Osjek.

Bjeli su bar po Bobiju, mirniji. Crni su vatreni.
I ne sumnjam da su za šakale pravi, u odbrani.
Stalno na oprezu.

Šarplaninca sam upoznao u Staroj pazovi, kod babine sestre, di smo jedno vreme bili.
Ljuto do zla boga. ne da njemu ne smiješ prići, nego ni kavezu, koji je kao za leoparde.

Кратконоги је вероватно мешанац. Пулин има доминантан ген тако да ти њихови мешанци често повуку Пулински карактер. Има их доста зато и није популаран код љубитеља паса јер људи једноставно нису упућени, мисле да све што је црно и чупаво Пулин, често је и подсмеван али само док не виде расног уживо. У Хрватској је селектован као Хрватски овчар у Мађарској постоји као Муди, овде се тренутно боримо да га признају у изворном облику.

Evo kupio na kraju malinoa, ne vredi ga ubjeđivati.
Kaže napada i odrasle kerove već sada..
Ali nije samo do šakala na 4 noge, nego želi dobrog čuvara i zbog ovih iz okolnih mijesta. Pa stoga uzima ovakvoga.

Hiperaktivan pas , spremi živce.

Deo moje eskadrile.