c c c . . . i još jedared - c c c c c  c  c  c . . . otac ga ocov . . . stvarno . . . NEMAM ŠANSE . . .

Poludela mi braća sa reke !
Prosto neopiŠljivo koliko ima materijala za neku novu partijsku knjizicu
Što bi rekao  moj nedavo preminuli  otac : " Kad bi  skupili sve pecaroše kojima obično ne treba NIŠTA osim vode , imali bi najaču partiju  i verovatno  SVAŠTA  !"
Živa istina

 Dragi moj Oliverikuse! Sve si dobro iščitao između redova , ali jednu stvar grešiš Ne treba meni još jedan pos'o... To se ja šalim sa Milančetom. Šta će mi pos'o? Pos'o treba raditi! A ja od silnih obaveza (otvaranja kojekakvih preduzeća, dodela nekih priznanja, prisustvovanja povodom godišnjica ne znam ni ja čega, gustiranja-degustiranja....) nemam vremena za te za....cije Treba mi u stvari još jedna, eventualno 2-3 onako solidno plaćene funkcijice sa dodatnim dnevnicama i putnim troškovima. Ni oni ne moraju biti baš veliki, da bodu oči narodu i da me gnjave kojekakvi novinarčići-ionako ne planiram da idem nigde daleko i da se nešto posebno bakćem i zamajavam, nego eto da se malo dometne za recimo "vrhunski feeder štap" i neki  automobilčić pride u kome bi mogao da ga transportujem celog jer sa godinama me sve više mrzi to rasklapaj, sklapaj, i da nekako ima senzore za parkiranje jerbo izlupa sve po parkingu. Bojim se zamrziće me narod šta sam im sve ulubio, izgulio, lupio, klepio... po parkinzima, a i po trotoarima,a eto ti izbora dok si dlan o dlan. I da ako uspem kupim stančić jednoj jadnoj,  siromašnoj, dobroj i baš širokogrudoj devojci koja ne može da sastavi kraj s krajem sa svojom bednom platicom sekretarice. Šta ću kad sam preosetljiv na sirotinju, suze mi pođu na oči koliko sam duševan i human-da se izrazim.

       

Још на провј страни ове теме сам рекао да је непотребна (обрисали ми пост  ) и да не служи ничему  .

Сигуран сам да још на првој страни био у праву.

Tema je u birtiji, a kafana k`o kafana. Sednu tezaci na kraj dana da ljudakaju i prozbore koju

Ulazi klinac u pekaru, gleda plehove bureka  i pita sa cime su...
" ....Sa sirom , sa mesom, sa sunkom i kackavaljem, prazan... sta god pozelis ",izjavi nadrkano prodavacica, puna sebe !
Mali mrtav ozbiljan izabra,  i 'ladno ubra aplauz: " Ja cu 350g bureka....sa kokicama !"





"Istočno od Raja i Baja "

     Pre nekih 12 godina sa sinom i bivšom suprugom otisao sam u goste u Golubac. Moja omiljena destinacija na istoku Srbije , a to je verovatno poznato svakom ko je ovde noćio na vodi , i ko u kolima nema preterano mesta za kofere ...Razumljivo, zbog štapova za pecanje . Postojala su dva masna razloga za ovaj iznenadni put u sred nedelje koje nisam mogao da odbijem .Prvi je bio vezan za mog tada malog sina , koji je insistirao da vidi domaće životinje uživo. Snčić je gradsko derište bez standardne rodbine koja ima bar gudu u posedu, a kuće mojih predaka na selu odavno zvrje prazne.Svi su na žalost odavno pobegli u grad, a životinje decenijama ne galame po dvorištima,  pa smo morali da nadjemo rodbinu koja ima koju kravu, prasence i pipe u opticaju . Drugi razlog je naručeno domaće jagnje sa ispaše koje smo čekali dugo da dobije prave gabarite za nož, a naravno moram da spomenem i  moju zaljubljenost u Dunav i ribolov. Ups, pa to su tri razloga barabar !
      I tako , zadesim se ja u rodnom selu suprugine bake ,negde u brdu iznad Golupca (neću reći ime sela iz poštovanja prema njenoj rodbini). Ne moram da Vas podsećam da je ovaj kraj poznat po opsesiji dijaspore za orlićima, lavićima, patuljcima bez Snežane, i ostalim gipsanim radovima na ivici razuma, al' eto , čisto da bacim koju na obavezan "pejzaž"
     Ulazimo mi tako kolima u selo polako na lerku,  da ne zgazimo neku koku u pretrčavanju ili pašče bez povoca, i zatičemo standardnu naseobinu tipičnu za Srbiju kad skreneš malo s puta . Selo je ogromno kao moja ulica , koja ima čitavih pet brojeva i pokoji sa abecednom ekstenzijom. Naseljeni deo čini jedna asfaltirana džada od 200-300 m,  a sa leve, odnosno desne strane ,  kuća do kuće sa okućnicama koje se ne vide sa kolovoza. Verovatno čuvaju posede od uroka ili pogleda, pa udjes prvo u kuću , a u dvoriste samo ako moraš .Pretpostavljam da je to tako da ne nagaziš na brnjicu nekoj gici ili ne sapletes slučajno "nepra" iz onog vica**.
(**Kako se zove vepar sa 3 noge? Nepar!)  Kriju brate dvorišta ko nudisti svoje plaže.  Ne znam ni da li ima pedesetak kuća sveukupno, zablokirao mi digitron od zbuna gde se uopšte nalazim.Dodjosmo ubrzo do neke "vile" modernije gradnje sa gore spomenutim ukrasima na kapiji , i  rodjaci nas uvedoše unutra. Kuća je klasičan mauzolej minulom radu u Austriji , sa sve pasošem SFRJ koji je preminuo odavno. Impresivni muzej kiča bljesnuo je pred mojim očima , sa poznatim delima i simbolima "imućnosti" iz 70'. Nešto kao: lamperija do iznemoglosti, kožne predimenzionisane garniture na kojima se ne sedi  (valjda da se ne oštete), ogroman Sony Trinitron sa policom ko zapržna kola , daljinac u kesi za zamrzivač , plastično voće u posudi koja liči na fontanu , miljei po svoj tehnici, stolovima i na uzglavljima nameštaja, muzički stub u staklenoj vitrini , šarulja tepisi iz raznih epoha i faza pomodarstva, te pozlaćeni poslužavnik  sa serviranim ratlukom, slatkim od dunja,  orasima i izlomljenom čokoadom (za sve vrste hipoglikemije ), kao i ostale sitnice za pokazati. U objektiv mi je ušla i neka metalik kesa kafe ("stranjska") od cirka 2kg , koja šljasti iz otvorene kuhinje sa šankom od lakiranog drveta , zatim neizostavni viskić od 5 llitara koji se beznadežno ljulja u ćošku čekajući neku specijalnu priliku već 20 godina , gobleni u rustičnim ramovima, veliko ogledalo tek da zauzme zid , kristalna pepeljara sa šilinzima, markama i ostalom sićom van upotrebe  ,i veliki stoni upaljač  sa grbom Crvene Zvezde. Preslikan Rajski vrtić (bez vaspitačice) !
    Tokom obilaska kuće sa vodičem koji je ponosno otvarao vrata (moraš da ga pratiš kad te pozove u obilazak, to je tamo deo kulture da zaviriš u svaku odaju ),  izbrojao sam tri kupatila,nekolicinu gostinskih soba koje ni Kasper ne koristi godinama, polu-sobe ispod krova sa namenom za peglanje, za sušenje, i za ' bem li ga zašta još , terasu sa ogradom od poznatih  stubića  koji veze nemaju sa ostatkom arhitekture, a sve vreme me je domaćin nekako ozaren čuvao za kraj ludila ! Smeškao se zagonetno, i nagoveštavao mi mahanjem rukom da krenemo u njemu najbitniji deo ovih katakombi .Ispratio sam stepenište do dna , i zatekao se u nekom podrumu ili prizemlju veličine omanjeg stadiona.Tako mu stvarno dodje zbog pozicije kuće gde je sa jedne strane zid ukopan kao u podrumu , a sa druge se izlazi u baštu kroz garažna vrata sa vitražnim staklom  (da se kojim slučajem neko spolja ne ogrebe za čist pogled) . Beaše to ogroman prostor sa mnoštvom potpornih stubova , i u površini čitavog  zdanja. Pošto nisam bio pametan šta tu treba da tražim, krenuo je bata rodja da mi objašnjava od Triglava do Djevdjelije čemu ova "zemunica" služi. Naricao je kako tu prave veselja i slave, koliko ljudi može da stane,  pa u jednom delu mu supruga ima rasadanike ( u malim saksijama neko cveće, izdanci , i to jedno bar 300 kom.) , pa  deo za alat ,pa bliže ulazu sa dvorišne strane stala je i poveća kućica za nekog rasnog vučijaka koji ne spava napolju da mu ne nazebe rodoslov, i na kraju onaj najvažniji "detalj" nazirao se polako. U jednom delu prostorije , prekriveno sa dve cirade stajalo je nesto rogobatno !? Brzo je on otpetljao učkure i razvezao pokrivače, kad ono....SURPRISE!   
Ama ljudi, dva trkačka nabrijana motora novije proizvodnje stajala su ko sa reklame ispred mene !!!!!  Ejjj, pa bio sam u čudu ko da mi je neko pokazao ulovljenog smudja u Boki Kotorskoj . Otkud bre dve ljute Kawe u ovoj vukoje.ini, i čemu li služe ? No, ubrzo je usledilo rešenje rebusa. Rodjak to vozi po selu, da pokaže "seljacima" šta je motor .  Čovek je adrenalinski zavisnik u 60 i kusur godina pomisliš,  ali brzo ukačiš da je razlog druge prirode.  Jedan od motora ima i reklame kao da je skinut sa trke, a ovaj drugi ...e pa njega gazda voli da jaše i da ga diže na jedan točak ponekad, i tako to sve nesto normalo za ovaj krajolik..
"Majku Vam Božju imperijalističku " što reče onomad drug Joža, pa ja sam mislio da me za.ebava,  kad ono eto medjutim, dapače, dagušče... Znam, zvuči  nadrealno ko " Gospodjo Bože" u molitvi , al' ja video svojim očima .
      Smejao sam se sutradan u putu do Beograda, razmišljajući kako neko podiže i prži motor na 300m  betoniranog asfalta u nekoj selendri, čisto da im pokažle sta je baja . Mogu da zamislim piskav zvuk motora i komentare neke staramajke koja autobus nije videla ovde 50 god. Uspeo je u svojoj nameri da ih zaseni , ili sablazne...Kako god!
      Kapiram bre sve porive , al' ovaj mi  je za veliko pakovanje tableta. Tako i spakovah u memoriju ovu sliku , sa istim "velikim pakovanjem" , samo utisaka za do kraja zivota, i natrag. Pa kako da zaboravim ovo ? Za prepričavanje.
Pade mi napamet  telefonski poziv , koji bi zvučao ovako garant: "Alo mama, tvoj sin Baja je NA telefonu ! Obidji mi moje mezimce ako ne dodjem u junu."




"Dobar dan! Izvolite...
- Jedan  Latte macchiato .
- Ja cu Mojito sa vise leda.
- Meni jedan Aple Cyder. 
A Vi gospodine , sta zelite ?
Brate meni jedno pivo...ali stavi ga za susedni sto. Slucajno sam seo sa ovim pederima ! "





"Ljubav ulazi na usta"

Mico , kako ti je na kongresu?
Ma znam, i ovde je smor...
Nista nisam jeo od jutros moram da prekinem,  bas mi pao secer ... Javim se kasnije !
Ne sekiraj se , vodim racuna... evo sad cu bas da ti posaljem kako volim tvoj kupus...



Draga, idem da se vidim sa drugarima ...
Ne brini , lepo sam ruckao... Pa zar nisi videla slike?  Sad mi ni alkohol ne moze ista !
Ne, necu da dovodim decu koju si mogla da dojis....To je bila fora da vidim kako reagujes !
Lepo spavaj...M2 (  u prevodu..."i ja tebe" )
LN

  :lol:Taj mali će biti ili priznati genijalac ili lokalna pijandura. Sredine nema! U svakom slučaju svetla budućnost.


Evo pričica iz mog sokaka za nedeljno popodne:
Vojislav Vučenović zvani Kljak (dobio geler u lakat na Sremskom frontu i zaradio boračku penziju i mesto večitog predsednika MZ Noćaj), čuveni mačvanski kafedžija kome milicija zbog onoga u zagradi nikada nije pravila fajront i rasterivala goste, krajem 30ih godina 20og veka je bio golobrado momče pred armiju. Elem, njegova majka je zbog reome (tako se u Mačvi kaže) bila u Banji Koviljači tog nekog leta pred rat, a Kljakov otac, Marko Vučenović, imućniji domaćin, zbog sezonskog posla nije mogao da ide u posetu.  Spremi Marko sina Vojislava u Petak, da mu novce i za puta i za troška, a i materi da odnese da se nađe, ako treba podmazati kak'og lekara (i tada je zdravstvo bilo nepodmitljivo i imuno na mitologiju k'o i sad), pa da  malo peške, malo 'vatajući taljige, uz prenoćište u nekom konaku kraj puta, do Nedelje stigne u Koviljaču. I stigao Marko već prve noći na pola puta, dobra noć ga u'vatila u nekom konaku. Uđe on gladan i umoran da se okrepi i prenoći, a tamo sviraju cigani, i mlada pevaljka peva i vrti kukovima. Pade Voja Kljak u sevdah i do zore spiri sve novce koje je imao. Subota jutro, bez para, reši on da se vrati kući. Gde džabe da ide bez prebijene.
Uveče on dođe kući iznenađenom ocu i složi priču kako su ga uz put u nedođiji kraj Drine napali i opljačkali razbojnici-jedva živu glavu izvukao. Tata Marko je sve strpljivo saslušao, i na kraju iskomentarisao: Samo da si se ti meni živ i zdrav iščup'o iz razbojničkih ruku. Vidim ja, opasna je to hajdučka družina bila, svi ćemanima naoružani, a harambaša neka  Čučuk Stana, pa tuče dairama sve živo oko sebe!

xexexexexexexe 
Evo još jedna iz mog kraja, ali ovaj put priču prepričava Rade bubnjar iz Kosjerića, zvani Kambodža, inače po zanimanju električar zaposen u Elektro distribuciji Kosjerić i priča počinje ovako:
Jednog dana, moja ekipa iz distribucije, montera i tehničara, dobije radni nalog da izvršimo neke radove na el.mreži u selu Kosići.
Selo Kosići, se nalaze ispod same planine Povlen, prema Debelom Brdu, a pripadaju Opštini Kosjerić. Selo je gastabajtersko, svo mlado stanovništvo njih nekolicina živi i radi u Švajcarskoj, a u selu koje opasuju čuke i vrleti i gde se vidi samo hektar neba, u kućama od po milion eura, žive matore babe i one su jedini stanovnici tog sela sve dok nekrenu godišnji odmori (ferije) kad gastabajtosi dođu malo da okuse svoga vazduha (onaj preko zagađen nevalja) no, da se vratim na priču.
Kaže Rade, odemo moja ekipa i ja u Kosiće i radimo, penjemo se na bandere, menjaj kablove, isključuj struju, uključuj, pa opet ispočetka, kad iz jedne milionske kuće, izlazi neka baba jedva se kreće ma četresnica joj za četrdeset i dva dana rek'o bi!
Đeco, skuvala bi Vam kavu, al nema struje?! Reče baba. Hvala bako, evo struje za nekih sat vremena, pa može tad?!
Završismo posao, pozva nas babau kuću, ulazimo u dvorište (prlazimo pored dva gipsana lava), zatim u kuću, a tamo sve sam koža, raskoš, sve skupo , a skockano bez ukusa, pa tako deluje k'o kič! Sedamo u kožnu garnituru i dok čekamo babu da donese kafu, na stočiću pored garniture stoji činija puna lešnika, onako uz razgledanje i tiho komentarisanje, počesmo da uzimamo lešnike i da jedemo, jedan po jedan, pa sve po punu šaku kasnije. U tom ulazi baba i nosi kafu, videvši nas kako se davimo u lešnicima, baba reče: Đeco, uzmajte slobodno da ne propadne, moja đeca kad dođ otud preko iz one Švicarske, donesu mi pune kese čokolada sa lešnicima, a ja jadna nemam zube, te ne mogu da ih jedem, pa samo onako ispijučem jezikom onu čokoladu, a lešnike vratim u činiju, žao mi da ih bacam...
xexexexexexex, kafu nisu mogli da popiju xexexexexexex

"Baranda- 2010."

   Zvuk alarma sa mobilnog telefona, nikad lepse nije zvucao u  spavacoj sobi. Konacno jutro! Jedva sam zaspao misleci na ponavljanje strategije od proslog vikenda. Prevrtao sam slike pola noci, ne bi li se setio svakog detalja, zapazanja ili onog slucajnog izbora mamaca od gomile drugih u mom saranskom arsenalu . Da li sam imao srece? Da li je neko dan pre mene na toj daljini nahranio , pa sam pogodio zonu? Da li su vremenski uslovi bili presudni? Svasta mi je skretalo paznju, dok me umor nije stopio sa jastukom....
        "Ustaj vojsko! Ajde sine  , idemo na pecanje...a kum samo sto nije stigao! " drmao sam pionira , i razmisljao o prvoj kafi . Zvono na vratima konacno je zavrsilo nezahvalnu ulogu budilnika koju sam "nezno" simulirao. Osmeh na pragu, i standardni otpozdrav dva zarazena ribolovca ubrzao je spremanje, i eksiranje gorke kafe. Via Baranda!
          Profi vozac taksista,  sa titulom "Ser Kuma ", lepo je gazio po papucici gasa mog auta . Jos sinoc sam spakovao pribor, tako da je "katapult" iz stana savrseno funkcionisao, a usputni burek u kolima davao je veliku nadu da cemo da zauzmemo pravo mesto na reviru . Nekako mi je poslednji zakljucak pred san bio da je to mesto sveto, i da citava igra zavisi iskljucivo od iste platforme na jezeru. Kako smo ludi i glupi ponekad...cccc :)
          Hrana koju sam koristio i prosli put, sa dve kasicice soli i dve pune kasike mleka u prahu, jos sinoc je fino podesena i nabubrila, tako da je nedostajala zavrsnica fajtalicom sa jezerskom vodom. Dok su moji saradnici u vidu ornog kuma i uspavanog sina otvarali meredov ,uzimali revirsku vodu u kantu za pranje ruku i spremali tripod , moja malenkost je rasklopila tri parabolika i proveravala sinoc vezane sisteme sa in-line hranilicama. Zadovoljno sam se smeskao sto je dozvoljeno pecanje sa  hranilicom , i razmisljao kako sam zbog toga preskocio muke i fizikaliju sa "spod" stapom . Iz staklenih teglica za mamce, smestenih u namenski deo saranske torbe, izabrao sam tri "dzokera" od proslog uspesnog ribolova. Iz iskustva koje sam sticao na ovoj vodi, i bar 10 pokusaja u 2 sezone sa raznim pravljenim boilama i nekomercijalnim resenjima, shvatio sam da je uspeh u totalno drugom pravcu... Tako jednostavno , i tako logicno, da je iskustvo cestih posetilaca i lokalaca obrisano za dva izlaska. Pomislio sam da sam prosli put pogodio dan i druge propratne uticaje, a da je hrana i izbor mamaca bila zaista slucajna igra  . Ubrzo sam shvatio, da je moja upornost, karakteristicna logika probe i verovanje da je dobra "alhemija" precica do rajskog ulova , jedini ispravan pristup.
Zurka je krenula....
        Ukoso od mene, na desnoj strani jezera , veliki sator i profi ekipa od tri ribolovca sa dva seta po tri stapa, i pokretnom laboratorijom u pratnji, nezainteresovano je kibicovala ka nama , i slusala galamu koju smo nesvesno pravili u raspremanju. Kapiram ih, narusili smo tisinu divnog jutra i poremetili koncentraciju fokusa u svingere. Preko puta , nedovoljno blizu da se vidi bas jasno ,   mesto su zauzimali novi pecarosi. I tako je poceo moj idealan dan za sarana.
Nije proslo ni 10' min i pistanje u nedogled je oznacilo prvog brku. Tras, 7 kg skroz sa krljustima nalik divljaku dovucen sa sedamdesetak metara uz ocekivanu promenu strana i premestanje po platformi. Lep pocetak na Frolic . Stavljajuci ponovo direktno iz kese ovoj palet za kerove u obliku prstena, zacu se drugi stap..."Kume, zalepi tu kontru! " prodrao sam se nasmejan. Opet karakteristicno setanje i jedan nesto ispod 5kg se umorno naslanjao na meredov. Lele, pa nismo ni raspremili sve , pomislih. Ovaj je dosao na cetiri zrna kukuruza  Cukk sa belim lukom. Sin se vec  probudio skroz i zabavljao mazenjem golaca dok smo ga spustali.
Nije puno proslo, i opet se javio na Cukk, pa na Frolic, i tako u krug 6 komada za nepunih 2 sata.
Sunce je vec izaslo dovoljno da jezero sine u punom sjaju i namenske naocare odigraju svoju ulugu, a kolege preko puta tesko smo pratili zbog refleksije na vodi  koje ni naocare nisu umanjile. Prolecni vetar je blago menjao smer i usmeravao ga ka nasoj obali taman narusavajuci sliku ogledala  i neznatno uzburkavajuci povrsinu. To je bio trenutak da se malo uozbiljim , i skoncentrisem na nastavak.
Kako je izaslo Sunce i pocelo da nas tera da skidamo jakne, jedan stap sam namamcio kukuruzom sa aromom maline (Maros) , a u teglicu sam "slucajno" sinoc sipao kasicicu betaina . Pogodak!
Ionako je bila pauza neko vreme i mislio sam da je vreme da nesto promenim...
Ubrzo je dosao trofejni od 13.5 kg , sa kojim sam ispreplitao sve stapove, ali u blizini dva mesta nije bilo kolega pa nisam imao problem da privedem i ovu borbu uspesno , te da se slikam sa ulovom uz osmeh koji samo mi ribolovci razumemo.
Tako je moj dan od 6:30-14 sa  22 ulovljena primerka od 2.5-13.5 kg i naizmenicnim vadjenjem ulova od strane trojice srecnika ostao u secanju.
Dalje nije bilo potrebe pecati , ni smisla , jer su mi ruke i ramena od teske opreme i begova vec prilicno bile umorne, a vec oprobana taktika sa tri proverena mamca i hranom koja je za ovu vodu "mrak" jos jednom potvrdilo da "slucajno" i nije bas tako slucajno. Obzirom sa sam nasimice pucao i na razlicite daljine u 5-10 m, shvatio sam da mi je "kuhinja" bila prava a ne  mesto. Ipak je to jezero oblika kvadrata, sa malo neravnina i par podvodnih platoa, tako da je obilje ribe privlacila odredjena hrana, a ne izbor mesta.
Usput, moram da se pohvalim da su oni "takmicari", kasnije sam shvatio da su momci iz Hrvatske , prisli da vide na koji mamac pecam. Kad su shvatili iz razgovora da je Frolic uradio 60% , i da sam slucajno izabrao daljinu vidno su se razocarali jer su verovatno ocekivali bajke i neki ozbiljniji pristup od mog. Jedino im nisam otkrio hranu koju sam koristio, jer su pecali takmicarski bez hranilice pa je to bio visak informacije za njihove montaze.
Moram da priznam, da sam posle ovog izlaska mozda jos dva puta izasao na ovaj revir sa slicnim rezultatom, i od tada vise nisam bacio u kadu skoro 5-6 god.
Danas parabolike koristim sano za Savu kad odem u lokalno grotlo sarandzija u Skeli, a 90% svog pecanja u odredjenom delu sezone sam orjentisan na feeder tehniku i beskonacne probe . Pa gde ces vecu jednacinu od rebusa "sta i kako" na Dunavu, a moram da priznam da mi je to omiljen deo zabave u ribolovu. Nadmudrivanje sa prirodom je tesko, slucajnosti su minimalne, a sopstveno iskustvo i razmena istih sa ostalim zaludjenicima cesto  presudno.
Revir je dobar za prekidanje saranskog sezonskog posta i malo treninga, ali to nije ipak moja pasija. Shvatio i prekratio !
Onaj Dunavski vretenasti mi je ipak mnogo blizi srcu , a ostale  lepotice reke sve vise su mi hobi-muze. Ihh, pa bice i svakavih dela uz takve muze

To je naš Miha  . . .

Tako i beaše...Niks više kade , samo živa svirka po prirodnim žicama ✌️



Čitam u štampi da je prošlo 6 god. od smrti jednog pravog BG boema...bar tako ja razumem tu titulu bez ordenja...
Iz teksta sam izdvojio pragmaticnost kojom je plenio, i njegov način opisa realne slike života. Kaže Kapor:
"Čovek može da kaže da mu život nije promašen ako može bar jednu jedinu stvar da uradi bolje od drugih."
E , alal ti Momo za vjek i vekova!
Britak, čitak i realan..



" Team-building"

Formalna i neformalna  diskusija je sastavni deo obuke Znaci, obucen sam !

 U subotu uveče su mi došli dvojica najboljih prijatelja. Njih dvojica k'o braća rođena od detinjstva. Jedan od njih je savladao pod stare dane, svoje prve varaličarske korake. Do jesenas je uglavnom s vremena na vreme ganjao babušku i regana na dubinke, a onda mukotrpno učio sa jednim od tih dubinjak štapova kako da prevari bucova. Došli su na kavu, rakiju kod mene, a onda da izađemo na piće - dva, na splav- Kod Zire. I da malo popričamo o nekom pravom, a ne skupom varaličarskom štapu za tog prijatelja, da vidi šta bi bilo najbolje za skromne novce koje je uspeo da odvoji. Štap koji je kod mene 22 godine, od prvog dana, kojim odavno ne pecam, koji nisam hteo da prodam iako sam pitan vazda puta, nego mi je ukrašavao zid - Wall of the fame kao draga uspomena, Zebcco hypercast, 3m 30-60 iz prve serije iz 94e, sam jednostavno skinuo sa zida, našao njegovu originalnu navlaku i predao prijatelju koji je  zaplakao i od sreće i od emocija jer zna da mu nisam dao dobar štap koji vredi toliko i toliko, nego baš nešto što se novcem ne može platiti, tako da su i nama dvojici krenule suze. Onda smo otišli i "uradili" se na splavu. Verujte da sam se mnogo lepo osećao- sva trojica ustvari. Još me drži, još uvek uživam u trenutku.

Brate, pa ponovi se kad ti valja ...To je bilo u subotu, a danas je vec utorak  !

 Ponoviću  sigurno, samo ću sačekati jedno 17-18 sati. Ja svake godine slavim dan žena