Ili, ako je dozvoljen plovak, na kuvano žito?

Momci moji nema tu sreće, uvek skine mamac sa udice namazan .

Citam ove redove,i slatko se nasmejah,setim se slicne situacije od pre par godina.Naime moja najbolja drugarica,udala se sada. zabavljala se s jednim likom 10tak,godina,susta suprotnost meni i mojim drugarima,al imao je volju pa se kroz godine,nekako uvukao u nase drustvo,iako smo ga dozivljavali kao pajaca,nazalost i sad je takav.Kroz druzenje mene i moje drugarice,nase price, zna on da sam ja zagrizeni ribolovac,hoce sa mnom na pecanje,zove me stalno,sazalih se ja,i povedem ga par puta.Otprilike vam to izgleda kao kad povedete Smrdu Mudica na pecanje,sta god mu date on,pokvari,otima vam stap iz ruku i sl. ,sedimo ja i on u nekom polju izmedju dva sela,obala zarasla, no sasvim slucajno tu bese jedno lepo mesto za pecanje nosare, cujemo nesto suska u zbunju pored nas,nismo nesto puno obracali paznju na to.Iz zbunja se pojavljuje mlada lisica,koja nas upitno gleda,mladunac od te godine koji nije jos uvek video coveka,i ne zna kakva je to zver Par minuta se gledamo tako,u tome Smrda skace i krece da skuplja moju somovsku dubinku sa kederom,ja se nadjoh u cudu sta to radi,lisice ne bezi stoji i gleda nas i dalje,kad ga upitah zasto skuplja stap.rece da hoce da zabaci kedera da upeca lisice.Opomenuh ga da to ne radi,poce da izmislja neke izgovore,ali ne odustaje od namere,na moje pitanje sta ce mu lisica,nije znao da mi odgovori.Rekoh mu da to ne radi,i pusti lisicu da ide svojim putem,no shvatih da je uporan u nameri,tek pod pretnjom fizickim obracunom odustade,SRBIN

Kopiran tekst od svima nama poznatog majstora feeder ribolova 

Ninoslav Žagar :

S vremenom mi je samo to postalo važno. Tu se najbolje osjećam. Počeo sam se bojati za sebe. Bježim li to od nečeg? Jesam li asocijalno biće? Ne! Ali... Sâm ili s nekim od dragih ribičkih suputnika. Svejedno. Biti na vodi. Još je starogrčki filozof Tales iz Mileta tvrdio da je voda izvor svih stvari. Pratvar. Da sav život počinje u vodi i da se sve po smrti vraća u vodu. To je u redu. Ali kakve to veze ima sa mnom? Što me to toliko privlači? Tajanstvenost? Dubina? Prastari instinkti lovca? Sve to zajedno. I još mnogo toga. Do same ribe mi nikad nije stalo. Rijetko je uzmem. Još rjeđe jedem. Iščekivanje? Nadigravanje? Svakako. Sama priroda? Da. Sve to. Prvi put me je na vodu kao petogodišnjeg dječaka poveo otac, strastveni ribič. Štupseraš. Ono čudno uzbuđenje i drhtanje koje sam tada osjetio prati me i danas. Kao da je prvi put. Ni poslije toliko godina ja noć pred polazak na ribolov ne mogu normalno spavati. San mi je istrzan. Budim se svakih pola sata. Bojim se da neću čuti sat, da ću zakasniti. A u crkvu, na posao i na ribolov se nikad ne kasni. Da ne bih kasnio u crkvu – u crkvu ne idem. Na posao i ribolov ne kasnim. Nikad. Mada mene moja riba uvijek čeka. Ali važnije je da me čeka Ona. Voda. Ta praskozorja. Izmaglica. Mir. Dolazak na samo ribolovno mjesto. Dobro znano. Ili novo, koje uvijek kad se s njim naposljetku opraštam izgleda kao da ga od pamtivijeka znam. Kao da sam čitav život ovdje proveo. Pa po dolasku na mjesto – promatranje vode. Da li se riba negdje javlja? Gdje li bi mogla biti? Gdje prihraniti, gdje zabaciti? Uvijek isponova ta tajanstvenost kojom je obavijena svaka voda. Što li krije? Kakvo je dno? Kakve sve ribe ima unutra? Pa vađenje pribora. Slaganje sistema. Pripremanje prihrane. Treba joj se prilagoditi. Vodi. Svaka je drugačija. Kao i žena. Svaku staru dobro znaš, poznaješ joj svaki pregib, ulegnuće... Znaš kako će se ponašati u datom trenutku. Ili bar misliš da znaš. Sigurniji si s njom. Ali svaka nova je izazov. Ako i nije ljepša od one stare, nepoznata je. Prema tome, po definiciji, zanimljivija. Ali važno je samo biti na njoj. Na vodi. Pa mjerenje dubine. Uvijek najosjetljivije pitanje. Dubina. Određivanje mjesta lova. Precizno zabacivanje prihrane i sistema. Čekanje prvog griza. Ta magična riječ – griz! Tišina. Iščekivanje. Pa lagano titranje plovka. Pik. Ili vožnja. Potonuće. Ili drhtanje vrha štapa. Naglo savijanje. I kontra! Prastaro pitanje – je li gore? Gore je! Dril. Možda je to ono najljepše. Možda. To je samo dio svega toga. Kočnica na roli fino proklizava. Dobro je podešena. Štap savinut do krajnjih granica. Odlično radi svoj posao. Pribor je pouzdan i vjerujem mu. Ali nemir i uzbuđenje koje osjećam gotovo da se ne mijenja od onih davnih dana. Naravno, sigurnost je tu. Došla je s iskustvom. Ali uzbuđenje je identično onom koje osjeća boksač prije svakog meča. Bez obzira na njihov broj. I evo dobivam ribu blizu obale. Vidim je. Znao sam već i po načinu griza što je, ali sad sam siguran. Izmorena je. Lijevom rukom prihvaćam podmetač i koso ga uranjam u vodu. Štapom polako uvodim ribu u njega. Glavom. Podižem podmetač s obje ruke i privlačim ga na obalu. Vadim ribu i skidam je s udice. Spuštam u čuvaricu. Ili vraćam u vodu. U slobodu. Svejedno. Prije toga obavezno fotografiranje za album. Za sjećanje na ovaj dan, ovu ribu, ovu vodu. Da li je to ono što mi treba? Pomalo. Između ostalog. Ali ne. Treba samo biti na vodi. Gledati je. Milovati pogledom. Udisati njen miris. Slušati kako diše. Poslije cjelodnevnog ribolova ispratiti na počinak. Ogrnutu u suton. Ostaviti je kakvu smo je i našli ujutro. Da bi nas opet čekala. Ista. Odnosno drugačija. Jer nikad ne možeš dva puta zagaziti u istu rijeku. Sve teče, Heraklite. Treba samo biti na vodi.

Posle ovog texta reči su suvišne ! 

Nisam ni ocekivao nista drugo od velikog majstora. Svaka cast na textu.

Послато са SM-G950F уз помоћ Тапатока

Danas me u gradskom autobusu koji saobraca kroz najveci Zemunski sokak izlude dva balavca. Naime, lepo udjem u bus, stanem i gledam svoja posla, a na zadnjim sedistima snimim ipak dva adolescenta. Spreme se oni da sidju sa busa, bacim slucajno pogled na sedista gde su bili, a hteo sam i da sednem, i lepo vidim dve zvake koriscene stoje nasred sedista. Spremna da se neko celjade koje se vraca sa posla u 18h lepo ulepi, neko dete koje mozda majka vuce iz doma zdravlja ili vrtica da se umacka ili bi bilo posebno smesno neka baka da upropasti jednu od dve-tri suknje koje ima. Inace nisam incidentan tip, krenem da im objasnjavam da nece izaci iz busa dok ne pokupe zvake lepo. Realno, zasluzili su odmah da se lepo nasamaraju dva retardirana niskocelca. Naravno, oni glume ludilo, bekelje se kao da ne znaju o cemu ja pricam, nisu oni itd. Lepo kazem detetu, necu da se raspravljam sa njim, stariji sam 20 godina, da pokupi zvake, lepo izadje iz busa i pristojno se ponasa. Pokupise na kraju i izadjose. Ja nisam dosao sebi sat vremena. Da su im jos malo ojacala krila potukli bi se sa mnom koliko su bezobrazni i nevaspitani. Da li oni stvarno misle da se tako postaje mangup i smeker?! Znam ja da se deca drugacije ponasaju u kuci i na ulici, znam da ce tako biti i kod mene, ali ovo je vec previse. Nemoguce da ti roditelji ne vide koliko su im deca nenormalna i koliko ih nisu naucili kako se postaje covek?!
Taman su me neki postupci ljudi, koje realno i ne poznajem, nekoliko puta u poslednje vreme obradovali, izmedju ostalih i nas kolega dzigeras-muzicar iz Macve mi ucinio uslugu i pomogao mi, a jedva se znamo. Ali to su postupci ljudi starog kova, koji su uceni i nauceni. Ako se ovi decaci i devojcice ne srede, dovidjenja sa nama.

Sent from my LG-H955 using Tapatalk

E moj Gari, odavno smo mi na tom putu. Džabe kućno vaspitanje kada je okruženje, televizija, novine i ostalo potpuno druga priča. Gledao neku seriju na Pink Family, samo tamo je bila na žalost, pa kad naleti reklama za farma.tv, život mi se smuči. Na kraju odustao i skidam sa torenta. A klincima je to "ekstra forica" da citiram jadnicu iz reklame... Mnoooooogo velika metla nam treba za naše sokake... Ili us..na motka, još bolje...

Evo bećara koji su danas pobegli jer ih je unuk od mog komšije pustio na slobodu ,a deda kad se vratio nije mu bilo dobro jedno petnaestak su pohvatali a par su još u provodu, večeras vidio jednog u komšiluku .

Je li Brale, fazan, pa zekonja, šta li je sledeće? Srndać? Divlja svinja? 

Jelenko bar 200-300 kg , trebat će za kobasice i gulaš,    al ga nema leb mu mekani.

auFIDERzen
auFIDERzen
auFIDERzen
auFIDERzen ⚽️

a jao, pa sad Makili u transu

Nece taj da se vrati kuci danima
Slavi obe pobede domacina potpisujem.

Jel to udara čežnja iz Italije? Onaj dizel je paklena stvar