Ne ulazim više u ribolovačke radnje,ne gledam oglase i internet prodavnice..   Jer kad god to uradim nešto kupim,i to uvek ono što mi ne treba ili što već imam..
Samo kada mi baš nešto zatreba ili zafali,onda imam pravi razlog za kupovinu,i isključivo samo to uzmem i ne gledam ni levo ni desno..
Odlasci na mesta koja su udaljena od 50-150km su redukovani do daljnjeg,jer isti prilično koštaju,a ulov već znam unpred jer ribe nema,pogotovo krupne(krupnije).

Mislim da je usteda najveca ako se kupuje oprema od nove godine do pocetka marta,tada je dosta stvari vece vrednosti(masinice i stapovi) na akcijama i rasprodajama.U tom delu godine nakupujem i sitnice i posle sam miran.Obicno uporedim sve sajtove ribolovackih radnji i posebno sajta kupujem prodajemi gde je najjeftinije a naj kvalitetnije kupujem.A sto se tice samog pecanja gledam da nas uvek ide 3 u kola,tako da taj benzin plus mamci plus klopa koju nosim od kuce ispadnu podnosljivi oko 500 din po pecanju,sto i nije mnogo s obzirom da mnogi potrose toliko dnevno na cigare i alkohol...a pecanje je jednom eventualno dvaput nedeljno...mislim da je sve preko toga mucenje za nekog ko.ima stalni posao i dosta obaveza kao ja....pogotovo sto je putovanje do pecanja minimum 50km u jednom pravcu...

Moze se ustedeti na mnogo stvari. Pribor je definitivno najbolje kupovati oko Nove godine(kao i mnoge druge stvari) jer su tada cene najrealnije. Problem kod rasprodaja je sto vecinom prvi kupuju preprodavci pa onda stavljaju na oglase po vecoj ceni. Mamci su lako dostupni. Hrana, gorivo i sitan pribor su najvece stavke. Meni koji idem 100 puta godisnje na vodu 40 dinara po izlasku za dozvolu ne predstavlja bitan trosak. A ne smem ni zamisliti sta bi bilo da su mi mesta za pecanje udaljena po 50 km, a kamoli i vise u odnosu na ovih 3-15km a tu je pokriveno 95% mesta gde idem.