U jednoj temi se povela diskusija da soma ne treba pecati prevelikim silikoncima i preteskim priborom, da ribolov treba da bude uzivanje, a ne fizikalija. To me navelo na razmisljanje, pecam soma na mestu gde je reka plitka, glave 5-7 grama, cisto je mesto, lako za izvlacenje, mala sansa da ribe prelaze 15kg, to je realno bacati i izvuci 30-gramcem sa 150 metara 0.20mm strunom.

Imam dosta nagomilanog teskog pribora, jakih stapova, debele strune, teskih glava, primecujem da mi to skuplja prasinu. Razumem da dosta zavisi i od terena koji ti je pri ruci, ali generalno dosta velike ribe se moze pecati odmornih ruku i ledja na manje varalice i na laksi pribor.

Da li ste vi pobornik laganog pribora ili teskog pecanja po PS-u, sta vas vise odmara i privlaci, jeste li probali obe opcije, da li ste menjali misljenje vremenom?

Mišljenja sam da pribor mora biti dimenzioniran sukladno terenu na kome se lovi (daleko bacanje, granje) i ribi koja se lovi (šaran, amur, som, štuka, bijela riba).

To što se može izvući šarana od 13-14 kg iz granja  na štapove od 10 ft i 3 lb ne znači da je taj pribor za tolike ribe. Može se izvući, ali uglavnom ne uspije. Tako da...zaboravi priče. Bez toljage i teške artiljerije NEMA ribe koja se time izvlači.

Naravno da se misljenje menja, povecanjem iskustva i poverenja u pribor. Ali mora da postoji neka granica u olaksanju pribora. Nije ni robusniji pribor garant da ce kacenje biti dobro, u per navrata ni 300gramcem nisam uspeo da prokucam cetku. Medutim stapovi lakše gramaze, nemaju kicmu da zaustave soma u begu, recimo ja gazim dok varalicarim leti, pa mi je izgled vadjenja veci, jer ce bezati od obale, gde se uglavnom gubi riba, zbog granja i prepreka. Da varalicarim teskim priborom mogu, ukoliko je tesko mesto, a izgledan udarac krupnog soma, inače biram lakse igračke. Tu gde je izgledan udarac krupnog, radije cu da bacam dubinku, jer mi je lakše,a normalno jak pribor daje vece sanse