Ucitelja, mentora sto se kaze, nekoga sa pravim znanjem, iskustvom i informacijama, koji moze da vam ustedi godine lutanja, truda, gresaka i ucenja na tezi nacin.

Ja se nekada zacudim kada posle 30 godina pecanja naucim neku novu foru, da je neki nacin lova, montaze, tehnika, mamac... vrlo efikasan kada se upotrebi kako treba. Jednostavno kada pecas sam potrebno je mnogo vremena i lutanja da se potrefi da napipas neku efikasnu tehniku.

Skroz je druga situacija kada te neko sa znanjem i iskustvom tacno uputi gde, sta i kako da lovis, jer on to radi vec godinama i zna da to tako treba i moze.

Tu je ne samo lov i tehnike, tu je i odabir proverenog pribora u mnostvu modela i proizvodjaca, gde naci povoljne ponude i oglase, a tek tereni za lov da i ne govorimo.

Jeste li imali nekoga ko vam je dosta pomogao, od koga ste pokupili dosta znanja i informacija?

Meni je komšija Sima, ovde Sima71,, prvu udicu vezao i prvu montažu napravio. Bilo je to pre 20 i više godina. Guščije pero, najlon direkt vezan za tu udicu. Podsećala je na klasičnu smuđarku, duži vrat okce, dve kontra kuke na vraru i jedna ispod samog vrha, srebrne boje. Sigurno sam godinu ako ne i više pecao njom. Ako bi kojim slučajem proždrljivi karaš(sunčica) progutao a ja otkinuo pokušavajući da izvadim išlo bi seciranje. Svaki put bih išao kod Sime da mi ponovo veže jer nisam znao.
Kažu lljudi da sad pogrešno vežem udicu i da postoji bolji način, preko neta je sve dostupno. Međutim  i dan danas isto vežem i verovatno ću dokle god budem pecao. To smatram prvom lekcijom i Simu u tom smislu kao učitelka. Sve ostalo sam kupio usputno, od svakog po malo, forumi su takođe dosta doprineli, mnoge stvari instiktivno i iskustveno sam stekao. 

Učio me brat kad sam bio mali, budući da je on dosta stariji od mene. Donio mi je prvu kedericu od bambusa, plovak crveno-bijele boje kao u crtanom filmu Lolek i Bolek  i malu udicu muharicu (kedericu) sa pločicom.
Kasnije me učio kako se vežu te udice sa pločicom i takve sam koristio sve do prije 16 godina kada sam se bacio u šaranolov i skužio da postoje udice sa rupicom 

Naravno da sam prvog šarana puknio na 60 gramske DAM teleskope iz Mađarske, DAM plastične AT240 role, sa tipičnim dravskim predvezom, udica sa pločicom vezana za silk sa dvije omče bez vrtilice, šesterokutno 40 gr olovo.

Kasnije sam kroz šaraniju na komercijalama upoznao druge vrsne ribolovce koji znaju puno, pa sam tako dosta naučio. Iako sam ih kao dečko sa Drave jako čudno gledao kad su mi npr. rekli da pobacam sve što imam i prilagodim pribor novonastaloj situaciji (šaranolovu) ipak sam s vremenom naučio da su u pravu. I dan danas se smijemo tome na pecanju...

Ja sam imao ucitelje kao mali, al me je mnogo vuklo, i nije me drzalo mesto, pa sam vrlo brzo krenuo u sopstvene avanture. Inace naucili su oni mene da vezem udicu, napravim montažu, ali sam sve ostalo morao da naucim sam. Od ljudi koje sam sretao na vodi, sam dobio toliko nekih netačnih prica, naslusao se raznih legendi, da se cudim i sam. Ima i danas par starih majstora, cija misljenja duboko uvažavam, nismo pecali zajedno, ali iz razgovora se ima sta nauciti. Pecam na terenu, gde retko se ko sreće, divlja obala i onda nemas ni od koga sta da vidis, sve moras sam, zato je i zanimljivo 

Deda Dule je bio moj učitelj od koga sam naučio gotovo sve, svi drugovi su imali selo i leti išli tamo samo je meni selo bio Beograd, kod mog dede  ...naučio me je da pecam na plovak, klasično dubinski i da bacam razne varalice (u to vreme, sredina osamdesetih, uglavnom leptiri, manje kašike i sl), vezivanje udice, raličite sisteme, obisao sam sa njim dosta terena oko Beograda, na Savi, Dunavu...sada mi je feeder najomiljeniji a mogu reći da sam sa dedom još tada pecao slično, sa žičanim hranilicama, samo su štapovi bili drugačiji. Od njega sam i nasledio sav pribor, i dalje imam neka njegova olova i pune kutijice raznih idica, staru žičanu čuvarku (stoji čuvam je iako je ne koristim), samo je još jedan njegov štap u opticaju i sa njim danas varaličari moj mlađi sin...sve u svemu da nega nije bilo verovatno se nikada ne bi ni latio stapa

Vala ja sam naucio dosta od ljudi koje sam usput upoznavao kroz raznorazna pecanja a i upoznajem ih i dalje i od svakog sam po nesto naucio.......zadnje prijateljstvo takvo je bilo od coveka iz Debeljace koga sam upoznao prosle godine na Tamisu,zamolio ga da mi pozajmi raketu on me pozva na kafu i ostadosmo prijatelji,ove godine sam vec par puta kampovao sa njim.....od njega sam naucio recimo foru za stavljenje kukuruza na mindjusu ranije sam se kuci mucio i pravio tako sto sam kuci vezivao konac na kukuruz pa onda stavljao cackalicu i pravio vezove par puta i punio kutijuce time a od njega sam naucio da je jednostavno nanizem na konac napravim duplu omcu,ostaje 5 do 10 cm konca namaknem  na udicu i par puta zarotiram konac i nanizem na udicu....radim na licu mesta i zavrsavam za 2 minuta sve.bolje i prakticnije od dlake...Inace ja sam bas dosta ljudi kroz godine upoznao na raznim pecanjima tako da sad imam ekipu od 10 tak probranih ljudi sa kojima se uklapam kad ko moze usput dobijam gomilu informacija gde se sta radi i na taj nacin kad krenem odluciujem gde cu.....Naravno da su to ljudi normalni posveceni pecanju  nisu naporni i bez prevelikih poroka,tako da mogu dan lagano da provedem sa njima ako nam se prica pricamo ako ne  odmaramo,ako se nekom riba jede nosi sa tim sto se uglavnom pusta narocito veci komadi....neke sam upoznao i preko ovog sajta,,,,sam na pecanje bas retko kad idem...

Prve korake sa tatom, oko 8-12 godine zivota. Posle pauza od skoro 30ak godina i nakon toga @Veliki89 na poslu, u kancelariji. Doneo udice 18-20, tanak najlon i da vezbam da vezujem  a ja bez naocara. Posle toga par izlazaka na vodu sa njim, pa sta sam uspeo da pohvatam.

Od 2.5 godine sa tatom, i dan danas kad odem kući pričammo i delimo iskustva za naš teren na kojem sam odrastao.

Za Dunav pokojni čika Cvele - pilot iz  Vršca, kućni prijatelj i jedan od najvećih ljudi koje sam poznavao, nadaleko poznat u Staroj Palanci preko puta Rama, sa njim sam provodio raspuste na Dunavu u tom delu, gledao je na mene i braću kao na svoju decu...