c c c c . . . ta valjda smo najgori baš oni Mi koji - sve volemo  . . . po zimi goniti smudje na tristere - ali i otić' na Drinu da malko "jajca" zasmrznu u onoj lepoti! . . . e ondak naproleće dok se grabežljivci ne iseksaju - ajd plovak u ruke ili onaj finder pecaljku . . . e a kad mi se bassonja u kraj juna uozbilji iihhhaaajj teraj zanjim . . . i miksujem tako do nove zime jopet malko ovog - malko onog . . . tuda - vuda . . . il' kako bi to kazali ljudi kraj Drine - aj'  gor' ovamo . . . il' aj' dol'  onamo . . . pa ti znaj kud trebaš ići 

Svaki nacin pecanja je divan,  i ne mozes u svakoj tehnici da budes bas "majstor" jer prosto nemas vremena za sve  u jednom zivotu  , ali to ne umanjuje zadovoljstvo da malo probas i pokusas svaku oni  koja ti je dostupna ili interesantna ... Recimo,  odes na selo i u blizini je mala reka a ti si kao "ljuti" sarandzija ili pecas iskljucivo smudja ... Pa zar zbog toga ne treba da probamo  drugu tehniku saglasno uslovima i da se radujemo nekoj krkusici od 50g  ?
Ili na moru si... pa pozelis da upecas neku enigmu iz dokument. filmova  , a u skladu sa znanjem i priborom to ces i da uradis (sem ako ti ne sedi zenka na lobanji ) :)
Ne treba biti rigidan po pitanju tehnike , i ako si posvecen i imas malo dara bices sigurno uspesan i onoj tehnici koja ti nije primarna. Mozda ne savrsen, ali bar ces da uzivas ...
A sto kaze Orka , tu su i lovostaji,  i vremenski faktori ( poplave i sl) koji te prosto nateraju da pokusas malo da skliznes
Meni nije dosadno na vodi i kad samo gledam kolegu, a kamoli da probam njegovu tehniku ,

Za napr.zadrtog varalicara-smudjarosa se moze reci da jeste iskljuciv na neki nacin, ali to ne znaci da time sam sebe ogranicava. Varalicarenje smudja na divljim vodama je uvek izazov, koji ne moze da dosadi, cak i kad neko pretpostavlja da je smudj neaktivan ili da je vodostaj neodgovarajuci...
Ali, ok, svako ima svoje zadovoljstvo i dozivljavanje pecanja...

Ja pecam uglavnom sarana na Dunavu, ali dodje mi ponekad da odem na neku maaaaajusnu vodu, zazelim se da pecam na fini pribor neke ribice ili na plovak ... sto da ne, pecanje je pecanje, gde god da je :)

Kao što reče kolega gore, postoji mesto na koje bih se preselio, da mogu. Par godina pecam isključivo na tom mestu, pre toga sam bio nomad,  obilazio kanale, prelazio po 60-70km u jednom pravcu, zarad par kg babuške, iako mi je Dunav na 5 min. Sad sam se ovde skrasio, ne bih ga menjao ni za šta. Mirno, slabije posećeno, puno potopljenih panjeva, duboko, prelepa priroda, mogu da pecam po gotovo svakom vodostaju, izuzev extrema. I kad ne peca, ja sam tu, čekam. I nikad nisam bio razočaran, ako ne bude ulova. Poklopilo se više stvari, koje meni odgovaraju, pre svega mir, dočekaću penziju ovde :-)

Eeee,tako je micko.tegi!Ti si pogodio pravu stvar!

Kako može da dosadi? Uvek se nadaš da će zagristi veća, - Večito nadanje.

Meni pre ili kasnije sve dosadi, pa tako i pecanje. Da vam opisujem koliko sam bio zaludjen nema potrebe jer smo manj vise svi ovde u slicnoj situaciji, a onda  ko gorm iz vedra neba stap ne da nisam uzeo nego ni video bar jedno 3 godine, imao sam neke druge hobije. Secam se da sam na poslednjem pecanju 2010 jedne tople avgustovske veceri tako zestoko nagazio na linjaka da mi bukvalno nista drugo na udicu nije dolazilo celo vece od nekih 18-22h i onda tajac. Bar da sam zavrsio neuspehom pa da bude nekako lakse nego bas mi je islo, al potraga za zenkama je bila majo jaca od volje za pecanjem.  E ta dosada je trajala do letos kad sam ponovo poceo da se bavim pecanjem i zestoko zagrizao.

U pecanju tehnikom kojom si ovladao i na vodi koju znaš leži sigurnost i visok procenat realizacije.  Sa druge strane, u primeni novih tehnika i upoznavanju nove vode lezi izazov.  Meni treba i jedno i drugo 

Sam odlazak na vodu je za mene praznik,sto zbog ljubavi prema pecanju sto zbog svakodnevnog stresa na poslu.E sada gde cu tog dana pecati zavisi od vise faktora/novac,drustvo,slobodno vreme,riba koju ce mo pecati.../,ali u sustini nemam nista protiv da i vise puta za redom izadjem na isto mesto.

 Kada idem sam na vodu ni ne razmišljam o tome da mjenjam vodu na kojoj sam navikao pecati, jedino kada idem sa prijateljima koji nisu kao mi zagriženi ribiči već imaju neke druge hobije i u ona dva izlaska na vodu godišnje žele valjda dobiti upalu mišića vadeći ribu onda odem na neko "lakše" mjesto gdje se dečki mogu razbacati pecajući sitniju bjelu ribu

Ne bi Orka bio tako iskusan u davanju saveta da nije jedan tako svestran momak  Šalim se, ali nije da ga ne razumem. Međutim...

Ja imam jedno mesto kod Oreškovice, 3 km ispred Donjeg Milanovca, Dunav 4 km širine, kameni kej pa izbetoniran, a kada su betonirali ostavili plastične cevi za ubosti štap, a sve to ispod drvoreda, jedno 50ak metara ispred krivine, kameno dno, pa još štošta nanese Dunav pošto liman malo zavrće i usporava vodu. E tu varaličarim smuđa i bandara predveče, a ove godine ću, Bože zdravlja i sreće, da metem i jedan dubinac za brku, pa da se "obaramo".

A sa druge strane puta, Zaliv koji pravi rečica, zarastao u lokvanje taman koliko treba, spora voda tu gde se razlila u zaliv, Drveće se savilo skoro do reke, prepuno babuški, a verovatno ima i koješta drugo, meračim se da probam malo i UL za bandara. E tu pre podne dođem sa petljašem i skuvanim žitom sa aromom kaka(o)a, bacim jednu šaku i do podneva cimam svaki čas dlanare i malo krupnije.

Pa kako to da dosadi, pitam ja vas?

Posto sam skobaljas i plovkaros cesto pecam na istim vodama ali na razlicitim virovima, prelivima, mestima...
Apsolutno mi ne dosadi osim kada sam 10ak dana vezano na istom, bas istom mestu a riba ubija...
E tada me malo smori, treba mi promena, neizvesnost...
Inace Kolubara i Drina su usle u krv a volim i Savu i Dunav, voleo bih da pecam na Limu npr...

Dojadi mi, u 70 % izlazaka...ALIII    ovih 30 % drži jer sam ziheraš (znam četir rupe đe nemašim) :)

Nikad meni ne dosadi, jer nastojim mijenjati vode. Ali kad bi bio osuđen loviti samo u nekom jezercetu gdje su babuške i žutooke, misim da baš ne bih previše uživao. Ali srećom u okolini imam puno različitih voda, što rijeka, što kanala, a i jezera.