Hajmo malo da otvorimo dušu. Svako od nas ima neke stvari kojih se plaši, ne prijaju mu, nelagodno se oseća...
Strah od aviona, vode, neke životinje ili ko zna čega sve još.
Generalno se ne bojim ničega ali mi je kao detetu (6-7godina) ostala i do dan danas usađena priča u glavi pa i na samo viđenje ista prorade leptirići u stomaku.
Ne sećam se od koga sam priču čuo ali je sigurno nikada zaboraviti neći.
Priča ide ovako...
Dete u kući živelo sa ocem i maćehom. Otac vredan i radan, maćeha domaćica.
Nakon svakodnevnih odlazaka na posao susreće komšiju koi mu skreće pažnju kako nakon svakog njegovog odlaska iz kuće dete brizne u plač koji ne prestaje satima.
Zabrinut otac reši da jednog dana ne ode iz kuće nego se sakrije i vidi šta se dešava.
Tako i uradi. Izađe na vrata ali ne ode na posao nego se sakrije ispod prozora.
Posle izvesnog vremena sin počinje da plače a otac uleće u kuću i zatiče maćehu sa punom kutijom šibica u kojima su bube ulože - ušare ili kako ih ko već zove, koje detetu stavlja u uši.
Od tada do dan danas kada vidim tu bubu toliko se loše osećam i toliko mi ne prija susret sa istom da je to strašno.
Eto šta mi jedna "budala" i jedna priča napraviše u životu totalno bespotrebno.

Nastavnica prakse. 

Ma pusti me u pm, uvek nešto ima u mraku, nije da ne smem da prođem, samo kažem 

Plašim se bolesti, jako zeznuta stvar a naročito u našoj sredini gde su "doktori"-"kasapini" ili beše obrnuto?
Gde se na neki pregled ili snimak nečega što ti treba za juče čeka mesecima i koji mnogi koji nemaju para ni ne dočekaju.
Sve će im to,nažalost, saopštiti "ljubazna",nafrakana,medicinska sestra...Horor film!!!
Dok sam zdrav, svemu se mogu nadati i ništa me neće uplašiti... a ovo drugo- ne dao Bog!

Zmije se plasim samo tako. Nisam navukao strah od nekog susreta, od kada znam za sebe se presecem kada je vidim u prirodi. I rakcine sam se plasio jedno vreme, kada su mi neke bliske osobe obolele. Zdravstveni sam radnik, znam ponesto pa sam svuda simptome nalazio. Imao sam ih 5-6.

Sent from my LG-H955 using Tapatalk

Pacovi. Nije da ih se plasim ali ih mrzim u svojoj blizini ufff najodvratnije stvorenje

Sent from my Redmi 4 using Tapatalk

Strahovi su bolesti koje se lece.
Problem je nas mentalitet. Kada bi okolina cula da smo trazili strucnu pomoc (psihijatar), tek onda bismo videli sta su problemi.
Premda smatram odredjenu dozu straha zdravom navikom.

Ja imam problema sa grmljavinom kada sam na pecanju. Iako mi nije bas jasno dali brisem sto se bojim ili sto nisam glup.
Deca kada su bolesna do prehlade je sve OK, ali sve preko toga mi ne lezi nikako.

Da probam da se držim ribolova. Najveći strah je da ode a da ga bar ne vidim. 

Strahovi su, za civilizovanog čoveka , zamena za instikt ili šesto čulo , koji su mu trebali u prirodi . Tako da ... da,  plašim se raznih stvari ... a najviše toga, da neđe slučajno ne izgubim obraz .... jer čast i bruka žive dovijeka 

Samo bolesti,vec iam dve dijabetes i visok pritisak...i smeta mi a sve ostalo ne razmisljam jer sam na poslu za 33 godine video svasta

Večito aktuelni strahovi u nas! 

 
Odavno nisam video ovog "zbogom Kikindo" a to mi je omiljeni lik iz klipova sa youtube-a.  On je uplašio druge tako što je skočio u skeptičku jamu.     Pozdrav Vladimire, nisam te "video" duuugo na forumu, i uvek me nasmeje ova slika sa profila. 

Pozdrav za tebe Gagi, tu sam ja, pratim redovno a evo došlo vreme i da se malo aktiviram. 

 Strah me je da joj muž nije naoružan 

Plasim se lažnih moralista

Poslato sa VTR-L09 uz pomoć Tapatoka