Miličić: Gledao sam smrti u oči

Kada je pre dve godine Marinko Šolak pomogao mladiću na Dunavu da izbegne gotovo sigurni sudar sa brodom koji mu je dolazio u susret,

nije ni sanjao da je spasao poznatog košarkaša Darka Miličića. Ni pre neki dan, kada je Miličić došao kod njega da mu se zahvali, Milenko ga nije prepoznao. Onako uzgred ga je pitao: "Baš si visok, jel treniraš košarku?" Uzvratnu posetu nije očekivao, a još manje poklon kojim je Miličić želeo da pokaže koliko ceni Marinkov podvig.
Čovek koji skromno kaže da se samo našao na reci u trenutku kad je čoveku bila potrebna pomoć, prisećajući se tog letnjeg popodneva priča kako se čamcem usidrio tu negde oko Šodroša, da zabaci udice.
- Bilo je oko pet sati i već se pomalo smrkavalo, kad sam nekih sto metara dalje čuo poziv u pomoć. Video sam gliser koji plutao na plovnom putu Dunava i u prvi mah pomislio da će neko koje u blizini otići da vidi šta se dešava. Međutim, posle samo nekoliko trenutaka ugledao sam od Mosta Slobode dve barže koje su išle direktno na gliser. Kako sve se brzo dešavalo, shvatio sam da sam tu najbliži i koliko sam mogao brzo, potrpao sam pecaljke u čamac i krenuo prema njemu – priča Marinko Šolak.
Kad je stigao blizu glisera, Miličić mu je rekao da mu voda ulazi u plovilo i da ne može ništa da učini da pokrene gliser. Milenko mu je dobacio uže, kako bi ga povukao i sklonio sa plovnog puta ali je, posle samo nekoliko trenutka, uže puklo. Jedino što mu je preostalo na čamcu bio je lanac koji je što je brže mogao dobacio Miličiću rekavši mu da ga veže za nešto čvrsto.
- Počeo sam da ga vučem i tom momentu video da mu se s druge strane, od Beočina približava drugi brod. Vukao sam koliko sam mogao, bio je mnogo teži od mene. Išlo je sporo, voda je stalno navirala u gliser koji je bio sve teži. Uspeo sam da ga odvučem na stranu prema Šodrošu, i tada je na samo desetak metara od nas prošao brod – seća se Milenko ovog spasavanja.
Drama nije bila završena, voda je u gliseru bila do kolena, i trebalo ga je odvući do obale.
- On me vuče nizvodno, dok kočim koliko mogu, posle skoro celog sata borbe na vodi jedva sam ga odvukao do obale gde smo ga privezali. Kada je bio na sigurnom rukovali smo se, a mladić za kojeg sam tek sada saznao ko je, pitao me je: "Kako mogu da vam se odužim?" – "Niste vi meni ništa dužni, a ako želite da se upoznamo dođite do mog restorana u Sremskoj Kamenici" – rekao sam mu i vratio se da pecam.
Od tada je prošlo dve godine. Darko je zaboravio ime restorana, ali ne i nesebičnu pomoć nepoznatog čoveka. Pronašao je Marinka prošle nedelje u Kamenici i odneo mu nov čamac sa novim motorom u znak zahvalnosti.
- Ostavili su me bez reči, očekivao sam da dođe da popijemo piće, ali ovakav poklon ne – kaže Marinko, koji ne krije da mu je drago zbog poklona jer o dobrom čamcu i motoru sanja svaki pecaroš.
Miličićev otac, Milorad, kaže da mu je Darko ispričao da je gledao smrti u oči i da bi sve dao da nađe svog spasioca.
- Bio je nemoćan, na reci, bez telefona. Gliser je tonuo, motor nije radio jedino što mu je preostalo je da zove u pomoć. Srećom, Marinko se tu našao i nesebično se žrtvovao da mu pomogne iako je njegov čamac bio višestruko manji, vukao ga je, nije odustajao – kaže otac srećan što se u zemlji, u kojoj su, kako kaže, ljudi retko spremni da priteknu u pomoć, našao čovek koji se nesebično žrtvovao da izbavi njegovog sina.
Ne želeći sebi da pripisuje velike zasluge za ono što je učinio, Marinko kaže da se solidarnost na vodi podrazumeva.
- Živeći na vodi i sa rekom čovek se moralno i duhovno vaspitava – završava Marinko koji ne sumnja da bi svaki ribar isto učinio.
L. Niković

 

Alal vera Miličiću, retko se danas nalaze takvi ljudi! 

   Svaka cast Milicicu, ali i Marinku na hrabrosti i velikom "srcu" 

Poklonio je Primus lux 17 i Tohatsu 9,8ks

malo je dobrih ljudi a jos manje zahvalnih

Dobri ljudi postoje
Evo da se i ja pohvalim.
Prije tri godine podižem stambeni kredit 51000 eurićki...
I baš tih dana kada se sve vrtilo oko kredita i papirologije
na putu do posla pronađem 35000 eura u kožnoj pederuši na
haubi od auta.
Pet sati u jutro,nigdje nkoga.
Odem na posao i pregledam sadržaj torbice.
35000 eura,dva mobitela,15000kn i novčanik sa karticama i još nešto keša.
Pomoću brojeva iz tel nađem vlasnika koji mi dođe na posao i predam mu
torbicu.
Prebrojio je novac,provjerio kartice i dao mi 500kn uz hvala i ode.
Nije mi ni palo na pamet da zadržim novac a dižem kredit sa je.enim kamatama

Još jednom sam našao torbicu s novcima ali nisam
brojao i vratio sam ih vlasnici i ni hvala mi nije rekla nego mi
istrnula torbicu iz ruku i otišla bez riječi

Pa što nam to nisi rekao na okupljanju. Svaka čast za potez 500kn kako ga nije sramota , ja bi onda tražio zakonskih 10%

Memi prvo poklonite camac i motor da bih mogao nekogda spasim,ovako bez camca tesko :lol:sala mala pozdrav plemenitom Marinku

zorro 

Dobar covek si zorro, ovo je dostojno delo ! Bravo !

zorro , svaka čast

Ja sad nisam shvatio da li je ova prica negde objavljena pa je ovde neko prepisao, u svakom slucaju ukoliko nije trebalo bi svakako neko ko ima nekog prijatelja u stampi da zamoli da se ovo objavi jer ovo je danas prava retkost.I nesumnjiva hrabrost Marinka i postenje i zahvalnost Milicica. Za svaku pohvalu. CESTITAM