Ako imaš čisto, zdravo i zrelo voće, održavaš higijenu u svakom pogledu i poštuješ procedure u svim pojedinostima, ne treba ti ništa drugo. Napravićeš dobru rakiju. Prosto ko pasulj.
Ako voće ove godine ima manje slasti biće manje i rakije i obrnuto. Prosto ko pasulj.

A fruktozu, koliko sam ja čuo, ne dodaju rakijaši već samo vindžije.

Spojene poruke: 11 Decembar 2020, 10:15:34

I još, kilogram fruktoze košta 2.770 din. a kilogram šećera samo 70 din.

Možda sam i pobrkao ne ulazim u to....možda je čak i dekstroza bila to što su pominjali ali ko će to pohvatati sve moj Slob.

Mulja se sa rakijama samo tako.... Dodaje se i secer i kvasac i sta li ne samo da bude sto vise...
Ono sto je mene zapanjilo je nacin pecenja rakije. Prosle godine krenem kod jednog hvaljenog proizvodjaca rakije u Slankamenu da kupim desetak litara jabuke. Ulazim pitam ima li, kaze ima, al da treba da sacekam desetak minuta jer treba da razblazi !? Ja se cudim u sebi dal sam ja to dobro cuo... Ode covek negde, vraca se sa kofom rakije i vadi ispod stola neku plasticnu kantu. Pitam sta je to? Kaze destilisana voda, da razblazim posto je rakija ispecena  na 72 stepena.... Kazem hvala prijatelju idem ja....
Posle sedim u marini pricam, pa mi rekose da on i ne kupuje destilisanu vodu, vec skuplja ono sto kaplje iz klima uredjaja...

Lepo si Slob sve rekao, količina šećera ne utiče na vrenje već kvasci, bilo na samom voću, bilo dodati u kljun - kominu. Količina šećera iz voća kao i dodatog šećera utiče na dužinu vrenja, više šećera duže kvascima treba da odrade vrenje. Mada se i oni umnožavaju tokom vrenja pa ta dužina vrenja nije puno duža kod dodavanja male količine šećera. 
Ibanezi, to što si rekao da šećer ne daje aromu si u pravu ali zaobilaziš činjenicu da dodati šećer povećava dobijenu količinu rakije. Ako u kazanu imamo određenu količinu materija koje daju aromu - ukus i miris rakije i koja je nepromenljiva, a od istog tog kazana dobijemo više ili manje rakije, koja će rakija biti aromatičnija? Nemoj samo da kažeš da dodavanjem 2 kila šećera na 100 kg voća si dodao 2%, što bi stvarno bilo zanemarljivo i verovatno niko živ ne primeti razliku. 

Spojene poruke: 11 Decembar 2020, 11:15:45

Dulen, ne znam šta vam je čudno što čovek razblažuje rakiju. Dobra rakija prepečenica ne može da izađe iz kazana sa manje od 24 - 25 gradi ili 75 stepeni. Rakije za piće imaju uglavnom oko 18 gradi (45 stepeni). Da bi dobio rakiju za piće moraš da sipaš destilovana vodu u nju. E sad to što sipa pred tobom govori da je verovatno u pitanju sveže pečena rakija. I ako je odležala a on je čuva nerazblaženu, opet ne valja da se razblažuje od jednom. I to je proces koji se radi polako i postepeno i traje mesec i više dana. Za dodavanje vode iz klime nemam komentar. 

Spojene poruke: 11 Decembar 2020, 13:36:21

I da  me neko ne razume pogrešno, brat Ibanezi pravi odličnu rakiju koju redovno konzumiram kad se vidimo. Ja samo hoću da ga uputim kako da napravi još bolju. 

Citat: slob poslato 11 Decembar 2020, 08:39:49
Pokušao sam da na Netu pronađem odgovore na pitanje: -kristal šećer u kominu (pravilnije je reći kljuk) da ili ne i zašto da ili zašto ne?
Oni koji zagovaraju Da, imaju sasvim racionalan odgovor; dobiješ više rakije. Oni koji zagovaraju Ne; kažu samo to da se dodavanjem šećera kvari kvalitet rakije. Odgovor na to koji je aspekt kvaliteta u pitanju ne nađoh.
Ibanezi je u pravu kada kaže da kristal šećer u kljuku ne može da pokvari ukus rakije. Iz jednostavnog razloga koji je i on naveo. Kristal šećer nema aromu. I sad to je ono što rakijaše stimuliše da dodaju šećer. Kušanjem rakije zaista ne može da se oseti prisustvo kristal šećera u kljuku. Ja bar nisam sreo čoveka koji to može. Ostaje jedino eventualna pojava mamurluka i glavobolje posle oveće konzumacije.

Poznato je da glava sigurno boli od tzv. "šećeruše", ali ona je pravljena od džibre, koja daje samo aromu i kristal šećera koji daje samo alkohol. Zašto boli glava?  Pa najverovatnije zbog neke druge vrste alkohola koji izađe iz kazana. Nisam ekspert ali znam da ima više vrsta šećera; glikoza, fruktoza, saharoza .......i više vrsta alkohola: etil alkohol, metil alkohol,.......itd. I da to nije sve jedno te isto.
Dodavanjem male količine šećera u kljuk verovatno se ne kvari mnogo kvalitet rakije, a razlog za dodavanje je ubrzanje vrenja. Međutim ono ustvari treba da se odradi dodavanjem kvasca a ne šećera. Ali narod ipak ne može da odoli kojem litru više.
S druge strane, ako imaš zrelo voće ne treba ti ni kvasac ni šećer. A ja bih dodao; ako nemaš zrelo voće nemoj da praviš rakiju jer takvo voće nije za taj posao.

Vidiš, moj Slob , tu sam ti ja stručnjak  Moraš uroniti duboko u nešto da bi mogao da tvrdiš.  Glavobolja i mamurluk nastaju od zaostalog metil-alkohola u rakiji . Mala količina šećera u alkoholu se ne može prepoznati , ali zaostao metil-alkohol može , čak i pre nego što se rakija spusti niz jednjak . Receptori za to su na korenu jezika bočno sa strana i ukus je neka vrsta grkosti . Zato je za izdvajanje metil -alkohola potrebna kontinuirana vatra , a ne čas naloži grančice , čas kukuruzne čoke a čas ubaci panj.  Nije proizvodnja kvalitetnog alkohola misterija , već treba ispoštovati celokupnu tehnologiju , imati merne uređaje i poznavati organsku hemiju. I tu čvrsto držim stranu svome Pobratimu.
Kad bih sad Vama , ljubiteljima domaće Radže , rekao da mi se nikad nije desilo da me posle boce dobrog viskija zaboli glava , verovatno bi me razapeli  Da se razumemo , izšteka mene kilo Čivasa iz struje, ali kad ponovo otvorim oči , nemam posledica ... dok razno-razne "kumovske" rakije ... zakopavane ... otkopavane ... leeelllle   

Evo još malo dobrih informacija....naravno prekopiran text ponovo.

Gledam na grupi da često ljudi traže preporuke za dobre rakije, međutim nisam primetio da najbolji proizvođači objavljuju svoje proizvode pa sam rešio da ovde stavim par vrhunskih proizvođača, možda i najboljih u Srbiji, sa opisima rakija, i cenama, da ljudi mogu da nabave zaista najkvalitetnije moguće rakije kod nas na tržištu. Bazirano na mišljenu najvećeg autoriteta za rakije profesora Nikićevića i bloga Rakija uglavnom. A i potvrđeno nagradama sa sajmova i festivala. Pa da krenemo redom.
1. Rakija od šljive - ubedljivo najbolja moguća rakija koja može da se proizvede od voća (ne računajući konjak) i koja da bi bila vrhunski proizvod MORA da odleži u hrastovim buradima, najbolje od 10-25 godina, a može da izađe na crtu najboljim francuskim konjacima i škotskim singl maltovima starim preko 20 godina.
- Ilija Rudić iz Borče (čija rakija stara 20 godina je ne fotografiji) jedan od naših najboljih proizvođača čija požegača je višestruko nagrađivana. Ima rakije raznih godina starosti a cena je od 1.500 RSD do 3.500 RSD za najstarije šljivovice koje su stare preko 15 godina. Što je smešna cena za takvo piće kada znamo da XO konjaci i singl maltovi stari preko 20 godina kao i jako stari kalvadosi koštaju preko 150€. Pri tom kod njega u Borči mogu da se degustiraju direktno u podrumu. Proizvode i vrhunsku rakiju od dunje (odležalu u buretu) kao i odličnu rakiju od kruške. Sve sam vrhunski kvalitet.
- Milovan Kolaković - proizvođač iz sela Stapar kraj Valjeva i njegova rakija "Knez,  je jedan od najboljih proizvođača rakije u Srbiji svih vremena. Ima rakije stare 10 i 15 godina. Cena veoma pristupačna za takav kvalitet, od 15€ je litar. Ponovo jedna neverovatna rakija.
- Plazinić šljivovica - profesor Milan Plazinić takođe je jedan od najboljih proizvođača u Srbiji, ima šljivovice raznih godina starosti gde je najjeftinija od 8g - 16€ a premium šljivovica od 15g - 50€.
http://vocnerakije.rs/ Plazinić voćne rakije
- Bojkovčanka - još jedna izvrsna rakija od šljive stara 10 godina koja košta oko 4.000 RSD. Takođe imaju i dunju staru 10 godina. Može da se nabavi u više maloprodajnih objekata.
http://quburich.rs/ Bojkovčanka

Dodao bih ovde još neke od odličnih rakija: Minićeva rakija - takođe jedan od najbolje ocenjenih proizvođača https://www.miniceva.info/, Rakija svetica - odlična rakija od kombinacije požegače i čačanske rodne stara 10 godina Rakija Svetica, zatim imamo Staru Sokolovu - možda najpoznatiju rakiju sa spiska jer je ima u većini marketa, a najbolja njihova rakija je stara sokolova 12 godina, koja košta oko 6.000 RSD Stara Sokolova. Ima još vrlo kvalitetnih proizvođača kod nas na tržištu ali i ovo će biti dovoljno... :-)
2. Rakija od dunje - po kvalitetu i ukusu iza starih šljivovica i kalvadosa ali još jedna rakija specifična za našu zemlju, i gde ima dosta zloupotreba. Često je ljudi traže pa da pomene ovde par proverenih proizvođača. Najbolje su, takođe kao i šljive, odležale u buretu, i tu imamo takođe par odličnih proizvođača.
- Dunja dukat - podrum Radulović, rakija stara 5 godina, cena oko 2.400 RSD http://dunjadukat.rs/
- Dunja Stara pesma - firma Tim d.o.o iz Bajine bašte, takođe jedan od najboljih proizvođača rakije kod nas. Imaju rakije odličnog kvaliteta, preko šljive, jabuke, maline i naravno pomenute dunje koja je stara 5 godina i košta oko 3.500 RSD. Klekovača im je najbolja u Srbiji. Stara Pesma
- Manastir Kovilj - proizvode veoma kvalitetne rakije, gde su dunjevača i kajisevača jedne od najkvalitetnijih. Cena dunje je oko: 2.300 RSD. Imaju takođe rakiju od jabuke staru 8 godina, ali iako nesumnjivog kvaliteta kod nas na tržištu niko ne proizvodi jabukovaču kao što je francuski kalvados, pa samim tim srpske a ni jabukovače drugih zemalja ne mogu da dobace do kvaliteta kalvadosa. Manastir Kovilj
Već pomenuti proizvođači Ilija Rudić, Bojkovčanka takođe prave izuzetne dunje.
3. Vinjak Paun - ovaj srpski konjak firme Primag iz Beograda bih izdvojio kao posebnu kategoriju jer je neverovatan proizvod. Vinjak apsolutna arhiva star preko 15 godina može da parira francuskim konjacima bez problema. Firma nekadašnjeg profesora Paunovića, eksperta za jaka alkoholna pića, je napravila nešto najbolje na našem tržištu. A cena je prosto neshvatljiva, košta 1.900 RSD! Konjaci stari preko 15 godina koštaju preko 100€, pa je sama ova činjenica da se jedan takav proizvod kod nas prodaje po ovoj ceni neverovatan podatak, a ljudi ni ne znaju da on postoji. Firma Primag naravno proizvodi i druge kvalitetna rakije ali ovaj vinjak je ubedljivo njihov najbolji brend.
http://www.primagdoo.com/index.html
4. Još jedna posebna kategorija koju bih ovde pomenuo je rakija od meda destilerije Novićević. U pitanju je prava rakija od meda, dakle dobijena destilacijom meda, a ne dodavanjem meda u postojeću rakiju. Nevena koja je vlasnik firme je bivši student pomenutog profesora Nikićevića pa je imala i gde i od koga da nauči kako se pravi vrhunski proizvod. Rakija je odležala u jasenovim buradima 3 godina i cena je za 0.5 l oko 1.600 RSD. Naravno uz pomenuu medovaču imaju i odlične likere od višnje, maline, kupine i orahovače i to bez šećera ako ne grešim. Rakija od meda

Ovde ne bih pisao o kajisijama, kruškama (divljim i viljamovkama), jabukama, malinama, lozama i ostalim bezbojnim rakijama jer po kvalitetu, ukusu, mirisu i ostalim kvalitetima ne mogu da pariraju starim odležalim rakijama. A i piju se kao dižestivi.

Nadam se da sam ovim spiskom doprineo da ljudi sad znaju kome da se obrate za kvalitetne i vrhunske domaće rakije.

Citat: pexon poslato 11 Decembar 2020, 11:04:44

Dulen, ne znam šta vam je čudno što čovek razblažuje rakiju. Dobra rakija prepečenica ne može da izađe iz kazana sa manje od 24 - 25 gradi ili 75 stepeni. Rakije za piće imaju uglavnom oko 18 gradi (45 stepeni). Da bi dobio rakiju za piće moraš da sipaš destilovana vodu u nju. E sad to što sipa pred tobom govori da je verovatno u pitanju sveže pečena rakija. I ako je odležala a on je čuva nerazblaženu, opet ne valja da se razblažuje od jednom. I to je proces koji se radi polako i postepeno i traje mesec i više dana. Za dodavanje vode iz klime nemam komentar. 

Uz duzno postovane pexon, moram da ti napisem par recenica:
Ja imam 57 godina, i bar 30 godina sam na mojim obroncima Ravne Gore prisustvovao i ucestvovao prilikom pecenja rakije. Proces izgleda otprilike ovako:
- Ubaci se komina, krene rakija, nakon cega se skupi kod nas takozvana "patoka", koja se baci, a nakon toga dok tera kazan se skuplja rakija sa jako niskim gradima.
- Kada se zavrsi sa pecenjem komine, ista t rakija, koja se kod mene naziva "prvenac" se vraca u kazan i krece se sa pecenjem "prepecenice", to jest rakije od 17-18 gradi ( 40-45 stepeni). Nikada u zivotu nisam video da neko kvalitetnu rakiju razblazuje sa destilisanom vodom, a posebno ne sa vodom iz klima uredjaja.... Doduse , nikada nisam video ni da se kvalitetna rakija moze dobiti bez prepeka, a ovde u Vojvodini se rakija u 90% slucajeva pece iz cuga, ali sad da ne i demo u sitna creva...
U svakom slucaju, ja cu se kao ljubiteljrakije i dalje truditi da nabavim neke kolicine krsteno ispecene, a sad do kad cu uspevati...

"Nikada u zivotu nisam video da neko kvalitetnu rakiju razblazuje sa destilisanom vodom..."


Destilacija se izvodi obavezno u frakcijama

Pri hlađenju vodom, hladnjak mora biti u gornjoj trećini topao, u sredini mlak, a u donjem delu hladan. Destilacija se izvodi obavezno u frakcijama, a to znači da treba izdvajati tri frakcije: prvenac, srednju frakciju - srce i poslednju frakciju - patoku. Kad iz hladnjaka poteče tanki mlaz rakije, to je prvenac, a on sadrži veliki postotak lako isparljivih komponenti, koji kvare miris rakije i zato se mora odvojiti u količini 0,3-0,6% od komine u kotlu (3 dl do 6 dl na 100 l komine).

Posle prvenca hvata se najveći deo srednjeg destilata, kojim dobijamo meku šljivovicu do jačine koju želimo (28-38 %). Kad jačina destilata na izlazu iz hladnjaka padne na oko 10%- 15% alkohola, dalje se hvata poslednja frakcija, patoka, sve dok u destilatu alkohol ne padne na 2%-3%. Frakcija prvenca i patoke mešaju se i na kraju zajedno ili posebno destiluju uz ponovo odvajanje prvenca i patoke. Tako dobijena rakija je obično slabijeg kvaliteta. Vrlo loša praksa je ubacivanja patoke i prvenca u kominu sledećeg kotla, jer se tako ozbiljno narušava kvalitet šljivovice. Nema nikakvog smisla da ono što smo jednom odvojili kao loše još jednom ulivamo u kotao i opet odvajamo.

Izbegnite rakiju od koje boli glava

Dobijanje vrlo kvalitetne rakije jačine od 37%-45 % jednokratnom destilacijom komine vrlo je teško, a to podrazumeva pravilno odvajanje sve tri frakcije. Ima i onih koji jednokratno peku rakiju jačine i 38%-42 % (15-17 gradi), ali imajte na umu da takve rakije imaju pomalo neugodan, patočan miris, ukoliko šljiva nije bila izuzetnog kvaliteta, pravilno ukomljena i na vreme pečena. Ne treba zaboraviti da su upravo takve patočne rakije teškog mirisa, koji rakiji daju viši alkoholi, glavni uzročnik jakog mamurluka, ako se "popije" malo više.

Jake, kako volimo reći, ljute šljivovice 45%-50% alkohola (18-20 gradi), odličnog kvaliteta, mogu se dobiti samo prepečenjem meke rakije. To znači da se uređaj za destilaciju (kotao) rastavi i temeljno opere 5%-6 % toplim rastvorom sode uz jako ispiranje hladnom vodom. Nakon toga kotao se puni sirovom, mekom rakijom do 70% svoje zapremine. Svrha druge destilacije, tj. prepeke mekane (slabe) rakije, jeste da joj se povisi sadržaj alkohola, ali ujedno i prečisti (rektifikacija) od eventualnih nepoželjnih sastojaka (kiseline, patočnog mirisa, itd.). Tajna visokog kvaliteta naših odličnih starih prepečenica je u tome što se prepečenjem koncentrišu aromatične materije, koje im daju onaj izvanredan miris i ukus plodova plave šljive.

Kod prepeka treba odvojiti nešto više prvenca

Prepek rakije obavlja se takođerfrakcionom destilacijom, sa odvajanjem prvenca, srednje frakcije i patoke, dakle kao i kod pečenja meke rakije. Razlika je u tome što se kod prepeka odvaja 1-2 litre prvenca, to više što je šljivovica slabijeg kvaliteta. Najčešća i najveća je greška kod prepeka upravo je prerano prelaženje sa frakcije prvenca na hvatanje srednje frakcije. Zbog toga se dobije rakija koja jako "pali" u grlu i vrlo je oštrog mirisa i u njoj se alkohol baš ističe. Zbog toga je uvek bolje odvojiti nešto više prvenca, nego manje.

Iskusni "pecmajstori" uz alkoholometar i degustacijom mogu tačno da odrede trenutak kad treba preći na hvatanje srednje frakcije. Prepek meke rakije treba da se odvija polagano (4-5 sati), jer samo tako u prepečenicu prelaze sve fine aromatične i ispraljive materije odlučujuće za kvalitet šljivovice. I napokon, najvažnije je pravovremeno odvojiti patoku, i to onda kad jačina destilata koji izlazi iz hladnjaka padne na 20% do 25%, a jačina srednje frakcije je oko 60%-65%.

Na kraju se prepeku prvenac i patoka

Prvenac i patoka se mešaju i posebno ponovno prepeku u slabiju, lošiju prepečenicu. Najčešća greška kod prepeka je nastojanje da se dobije rakija približne jačine onoj u potrošnji (45%-50%). Takvim lošim postupkom prepeka uhvaćen je veći deo patoke, koji dobijenoj prepečenici znatno pokvari ukus i miris. Od 100 l mekane šljivovice (30%) prepekom se dobije 1-2 litre prvenca, 30 litara prepečenice, 20-25 litara patoke, 40-45 litara džibre koja ostaje u kotlu.

Dobijena prepečenica (srednja frakcija) jačine 65%, razblažuje se destilovanom vodom da se dobije 45% rakija od 18 gradi, ugodna za piće. Tako se 30 litara 65% rakije razblažuje sa 13,8 litara destilovane vode.

Rakija zahteva određeno vreme starenja (odležavanja) kojim dobija harmonični ukus, pitkija je, mekša i izraženijeg bukea. Minimalno razdoblje starenja iznosi 8-10 nedelja i to samo u hrastovim buradima, koje rakiji, uz zlatnožutu boju, daju i niz drugih sastojaka važnih za njen odličan ukus i miris.

DDj,
Hvala na vrlo iscrpnom i profesionalnom tekstu iz koga se jasno vidi kako to treba da se radi...
Ja sam upravo mislio na to, al sam ga napisao koncizno, bez detaljisanja...
Na zdravlje svima koji ovako pecu rakiju !!!

Samo da napomenem da naravno gornji tekst nije moj, preuzet je sa interneta i deo je veceg strucnog teksta. Ja nikada nisam pekao rakiju. Sedenje uz kazan dok je drugi peku se naravno ne racuna.

Uf. Ne poznajem baš potpuno detalje pečenja rakije ali po nešto sam čuo, video ili pročitao.
Postoje dva načina pravljenja prepečene rakije. Jedan način je da se skuplja prepek do 60-70 stepeni i to izdvaja kao najkvalitetnija rakija koja će, najbolje, odležati u buretu nekoliko godina pa se tek onda flašira razblažena destilovanom vodom na 43-45 stepeni. I drugi način da se čeka da prikupljen prepek dođe do 45-50 stepeni i onda da se skloni. Bolji način je onaj prvi. Zašto? Zato što što kada iz kazana izlazi što slabija rakija to ona sadrži više kiseline i loših ukusa. Iskusni majstori čak i ne mere gradom jačinu rakije već im je dovoljno da liznu jezikom, procene kiselost i prekinu dolivanje u posudu koju na vreme treba izmaknuti.
Ostatak rakije je, i u prvom i u drugom slučaju, rakija lošijeg kvaliteta i obično ide ponovo u prepek.
Naravno, prejaka rakija se može i odmah, bez odležavanja, razblažiti destilovanom vodom da bi se procenat alkohola smanjio na konzumnu meru koja je najbolja, 43-45 stepeni. Neko ostavlja i na 50 stepeni. Dakle razblaživanje destilovanom vodom nije ništa neobično. Za tu svrhu najbolje je upotrebiti apotekarsku dvostruko destilisanu vodu, koja košta oko 70 din/litri.

Inače, ono što sam ja čuo, prvencem se naziva rakija koja prvo poteče prilikom prepeka i obično se skupi , oko 0,5-1 l i baci jer je puna metil alkohola. A patokom se naziva ona rakija koja prilikom prepeka dostigne 12 do 15 stepeni, kada se prekida prikupljanje, jer ona sadrži mnogo kiseline i loših ukusa, da ne bi kvarila ukus već prikupljene rakije. Ili se baca ili stavlja u sledeći kazan za prepek.

PS
Dok sam pisao DDJ me je pretekao sa detaljnim tekstom o proizvodnji kvalitetne rakije. To je to čega se obavezno, uz mere higijene, treba držati da bi rakija bila kvalitetna.

Meni recimo nije jasno kako neko ko ne pije rakiju stalno ili nije ni probao mnogo  , moze da ispisuje redove do ujutro.
Da prvo utvrdimo gradivo za voce..
Nije svaka sorta voca ista i nije sadrzaj fruktoze isti u svakoj sorti, a samim tim i ne moze da bude ista rakija od sljive ove ili one sorte. Proces moze da bude slican , ali ne i kolicina,  ukus itd.
Da budemo jos malo precizniji, nije ista sorta sljive ili nekog drugog voca  zasadjena  u Cacku i na Fruskoj gori bas istog ukusa.
E posto to nije isto, onda da razdvojimo nacin proizvodnje i "domaca" kao izraz.

Domaca moze da bude samo ona koju si iz npr. gore spomenutog Cacka pokupio i garantujes da je samo ta u pravljenju ,   dok ove koje si iz Cacka prebacio na Frusku goru i pravis jer ti zafalilo 300kg vise nije isto.

To vazi i za vina, i za ostale vocne kvalitetne igre.
Slazem se da sam rod vocke i odredjena godina roda diktira i sadrzaj fruktoze u njima, i time  diktira i kolicinu i ukus.

Iskreno, ja ne verujem domacim proizvodjacima u MEGA kolicinama koliko god godina da su zalepili na etiketu, jer upravo nemaju svi hektare pod vockama , a svi su majstori !
Pa jesu mozda u tehnoloskom delu i procesu  proizvodnje ili plasmana na rafove , al' ne pise nigde na flasi da je iz istog podrucja, i da nije malo dopunio drugom sortom, trecom i cetvrtom.

Verujem vise domacinima koji sa svoje njive naprave 30 litara, i jos ako znaju... to je pobeda.  Problem je samo sto je to malo , pa ne saceka koliko treba i ne prodaje se jer se prijateljski podeli ili popije u uskom krugu.

Zato cu lepo da nastavim da pijem sa uzivanjem rakiju od ovakvih malih, a narocito od onih koje poznajem i samo to rade ... od sadnje, uzgoja odredjene sorte i nadalje, a ostale kad moram i ako moram. 

Posto nererko probam i u restoranu te "domace" ispod sanka, ili ove brendirane sto je Branko prepisao , moram da kazem da je tesko naci dobru rakiju.
Odredjeni brendovi nisu iste ni po sezonama, pa  ni u jacini posle par godina, pa ni u ukusu i to je tako.
Pa sad , vi se zazutite kao Osa , iz nostalgije ili drugih afiniteta, al' ovo su cinjenice. 

Najbolji pristup je da probas i sam sebe definises ako volis to, kao i za pivo , vino i ostalo. Imas favorite, imas zamene i one koje moras bar da probas zbog domacina koji te posluzio.

Jedino sto znam,  da ono sto mi se ne dopadne ni na prvu,  nema sanse da cu da "lezim" na njoj citavu noc pa da je zadnja ... mislim na rakiju.

Što se tiče razblaživanja destilovanom vodom, ono je u većini situacija neophodno jer se sa smanjenjem količine alkohola u isparenju tokom pečenja sve više pojavljuju i štetne materije koje kvare ukus i kvalitet. Alkohol je najisparljiviji i prvi krene čist, ali što više pada koncentracija alkohola u isparenju, sve više kreču i ostale materije, neke korisne, one bez kojih rakija ne može da bude rakija, a za njom i štetne. Iskusni spremaoci rakije u koje bez lažne skromnosti smatram i sebe koji ne pečem velike kojičine, ali to radim za svoje potrebe skoro 3 decenije često "na liz" sa kašike probaju ono što teče iz lule. Na prvi najminimalniji osećaj gorčine ili kiselosti, a najčešće idu "ruku pod ruku" se prekida proces odvajanja i razređuje se destilovanom vodom u opisanom procesu. Nekada se to desi ranije, a nekada kasnije, zavisno od godine i kvaliteta voća. Što god je potreba za destilovanom vodom veća, više se uz alkohol, naravno razblažuje i miris i ukus rakije i ta godina kada se rano prekine, sa rakijom velike jačine koja traži mnogo destilovane vode spada u godine "ništa naročito" rakije. Rakija je zdrava, pitka, ali fali ono što bi moji Mačvani rekli; " k'o kompot da si srkn'o". Ali dese se s vremena na vrema godine kada je sastav voća izuzetnog kvaliteta, bez kiselina i gorkih materija koje kvare ukus. Nije često, ali kada se desi, do kraja i kada sav alkohol izađe, teče mirišljava sladunjava vodica sa svim aromama koje su krasile voće. Tada ne treba prekidati nego time blažiti rakiju do kraja ili sve dok ide voda takvog ukusa i mirisa. Dakle biti oprezan i "liznuti" često za svaki slučaj. Tada je rakija najukusnija, najmirišljavija, najkvalitetnija i najbogatija - prinos je najveći. Posle je samo treba pustiti da zavrži punu fermentaciju. Poslednji put sam to imao 2013e i tu rakiju sam ostavio da načnem za ćerkino punoletstvo 2018e. Ta rakija je posle 5 godina ležanja bila savršenstvo savršenstva. Imam još oko 3 l te i ona je samo za spec prilike. Upravo kao i sa vinom. Nije bitno koliko je staro, ako je dovoljno staro, nego uz starost se ceni  kakva je berba bila te godine. I za one koji su još neiskusni da napomenem jednu važnu stvar. Primetio sam da kod mene za razblaživanje kupuju u marketima demineralizovanu vodu! Traže destilovanu, ljubazni prodavci im ukažu na tu demineralizovanu i to ne iz namere, nego iz neznanja, a i kupci koji se ne razumeju u materiju zaosta misle da su kupili destilovanu. NISU!!!! Demineralizivana voda je delimično destilovana, odstranjeni su u brzom procesu teški minerali metalnog i kvarcnog porekla. Laki karbonati i druge lake mineralne soli nisu! Dobra je za fajtalice u pegli i zato je i namenjena. Za razblaživanje rakije kupovati isključivo pravu destilovanu vodu u apotekama koja jeste skuplja od demineralizovane koja je oko30rsd l, ali nije skupa kada je rakija i njen kvalitet u pitanju. Ona je između 50 - 60 rsdl. Nemoj da vam nisam rekao!!

DuleN@,evo ukratko da ti kazem sta je Pexon pricao i kako ja radim unazad nekih 12,13 godina.
Kad prepices rakiju,ona veoma jaka krene i curi,curi,curi i kad je meris da tebi odgovara,npr.18 gradi,ti prestajes.
E sad,vidi razliku.Ovakvim radom,ti jaku rakiju razblazujes curenjem destilata iz kazana do zeljene jacine,ali taj destilat je sve manje snage i sve losijeg kvaliteta pa ti tako kad padne curenje ispod 10,12 gradi taj destilat kvari ukus prvobitno dobijene rakije koja je curila s pocetka.

Kad radis sa destilovanom vodom,ti u stvari meris jacinu koja na lulu iz tabarke curi i kad ta jacina padne na npr.14 gradi da iz lule izlazi tad se prestaje sa prepicanjem.U ovom slucaju ti u posudi imas rakiju od npr. 24 grada ali koju nisi razblazivao losijom rakijom nego u nju dodajes destilovanu vodu kojom joj samo jacinu spustas dok ona ukus zadrzava a u prvobitnom primeru gubi i na samom kvalitetu.

Takodje,bolje je sa destilovanom sacekati da rakija sazreva pa posle razblazivati.

Spojene poruke: 11 Decembar 2020, 18:00:11

Ibanezi bio brzi dok sam kuckao... 

Sax i ibaneze,
Ja postujem svako misljenje, nacin rada, tehnologiju... Ako mislite da je tako dobro, samo napred. 
Ipak, navikao sam na ovu nasu seljacku ravnogorsko-sumadijsku  prepecenicu, bez razblazivanja, bez destilisane vode  ....
PS
Posto ne gledam ove informativne televizije, vec samo one tipa nacionalna geografija, discaveri,.... izmedju ostalog gledam i one sto prave wiski u sumama... Pogledajte njihovu tehnlogiju. Ima se tu svasta nesto nauciti....