Kad Dunavom "prosisaju" pored mene obuzme me neka radost .Mnogi od njih stasali su na nasim rekama,ostvarivali odlicne rezultate,takmicili se na Internacionalnim regatama,Evropskim,Svetskim prvenstvima ,Olimpijskim igrama, dolazili sa mnogobrojnim medaljama i vracali se Dunavu.
Reke i mora bile su velike prirodne ''magistrale'', koje su povezivale narode i njihove kulture, a često su bile i poprišta sudbonosnih istorijskih događaja. Zato i ne čudi što postoje crteži i modeli čamaca i vesala starih više od pet hiljada godina. To je daleka istorija, koja nam ne govori mnogo o modernom, pre svega sportskom veslanju, ali podaci iz tako davnih vremena jasno svedoče o uticaju veslanja na razvoj čovečanstva.
Kada i gde je održana prva takmičarska veslačka regata verovatno neće biti skoro poznato, ali najraniji zapis o regati, i to viđen očima pesnika, datira iz I veka pre nove ere. Rimski pesnik Publije Vergilije Maron (od 70. do 19. godine pre n.e.), opisujući u Petoj knjizi svog epa ''Eneida'' takmičenja koja je Eneja, osnivač Rima, upriličio na pogrebu svoga oca Anhisa, zapisao je:
''Veslači čekaju okrunjeni grbovim vencima,
Gola im ramena sijaju, uljem namazana,
Poređani u niz, ruku spremnih na zaveslaj, čekaju napeto na znak da urone vesla.
U trenu na prodoran zvuk truba,
Njihove savijene ruke uspenušaju vodu, a dubine mora otvaraju se pod zamahom njihovih vesala.
Od podvikivanja i klicanja nestrpljivih takmičara odzvanjaju šume,
Ore se niska peščana žala, odjekuju brežuljci.''
Kao kolevka modernog veslanja smatra se Engleska. Trke čamaca datiraju iz vremena kada na rekama nije bilo mnogo mostova, a one uglavnom ''prelažene'' skelama i brodicima.
Početkom XVIII veka samo u Londonu je bilo više od 10.000 ovlašćenih skeledžija i čamdžija. Ponosni na svoje brze čamce i u želji da se dokažu protiv konkurencije, ti profesionalni lađari prvi su počeli da se takmiče organizovano. Trka ''Doggett's Coat and Badge'', ustanovljena 1716. godine, na kojoj su skeledžije i čamdžije pokazale svoju veštinu i brzinu, temelj je sportskog veslanja kakvog ga mi danas poznajemo. Ova trka traje kroz vekove i još uvek se održava svakog leta. Ipak, najstarija regata u veslačkom kalendaru je ''Česterska regata'', koja datira od pre 1814. godine.
Negde u to vreme, između 1815. i 1820. godine, osnovan je ''Leander Club'', koji važi za najstariji i najproslavljeniji engleski veslački klub. Klub postoji i danas, a jedinstven je u svetu s obzirom da je članstvo u njemu počasno, na poziv, zbog izvanrednih veslačkih zasluga, tako da nije ograničeno samo na takmičare iz Engleske.
Ako danas kažete tri reči - veslanje, Oksford i Kembridž - malo je ljudi na svetu koji neće znati o čemu se radi. ''Univerzitetska trka osmeraca Oksforda i Kembridža'' (''The University Boat Race'') postala je sinonim za veslanje i praktično je nemoguće naći neki događaj koji tako jasno ukazuje na neki sport. A kako je sve počelo? Kembridž je 1828. godine uputio Oksfordu izazov za trku u osmercima. Godinu dana kasnije, 10. jula 1829, održana je prva trka između ova dva Univerziteta na Temzi, u gradicu Henleju kraj Londona. U istoriji će ostati zabeležno da je Oksford bio prvi pobednik ''Univerzitetske trke osmeraca''. Druga trka je održana u Londonu, juna 1836. godine, kada se Kembridž ubedljivo revanširao. Od 1839. i treće trke Oksforda i Kembridža, ovo takmičenje postaje stalno, i kao takvo održava se svake godine i danas.
Dakle, izvesno je da je veslanje jedan od najstarijih sportova, o čemu svedoči i činjenica da je na Olimpijskim igrama prisutan od 1896. godine, dakle od prvih igara modernog doba.
Sportsko veslanje u naše krajeve stiže 60-ih godina XIX veka, a kada je reč o Republici Srbiji, najstariji klubovi su VK ''Begej 1883'' iz Zrenjanina i ''Danubius 1885'' iz Novog Sada, koji u imenu nose i godinu osnivanja.
Ovogodisnja prva regata
Internacionalna regata Croatia Open
Na prvoj međunarodnoj regati u tekućoj sezoni, "Croatia Open-u" koja je održana od 10. do 11.04.2010. godine u Zagrebu, posade iz Srbije su se čak 19 puta popele na pobedničko postolje. Devet zlatnih medalja, sedam srebrnih i tri bronzane, sa kojima se naši veslači vraćaju u Srbiju, najbolji su pokazatelj uspeha koji je ostvaren na Internacionalnoj regati "Croatia Open", koja je ove godine okupila više od 1500 takmičarki i takmičara iz cele Evrope.
Ono što su reprezentativne posade Srbije učinile prvog takmičarskog dana u disciplini dvojac bez kormilara, drugog dana je ponovljeno u disciplini četverac bez kormilara. Ponovo potpuna dominacija naše reprezentacije i sve tri medalje u ovoj trci dolaze u Srbiju. Najbrži su bili Miljan Vuković, Goran Jagar, Miloš Vasić, Radoje Đerić koji su trku završili sa vremenom 06:15,12 , ostavivši iza sebe Igora Lucića, Luku Đorđevića, Nenada Beđika, Igora Perzića sa vremenom 06:16,96 , dok su trećeplasirani bili Nemanja Nešić, Miloš Stanojević, Nenad Babović, Miloš Tomić, koji su deonicu od 2000 metara prešli za 06:18,06.
nasi Olimpijci Goran Jagar i Nikola Stojic
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi40.tinypic.com%2F35jf0b8.jpg&hash=f884cf6514aecab5dbd70b497b44af49b8682c84)
olovo ti je ekspert za VESLO. :takoje: :cheesy:
kod mene cim ja sjednem da pecam , kao da gledaju iz coska , evo ih ....i jos neki lik iza u gumenjaku dere se u neki lonac...uvijek se odusevim kad ih vidim...i oni dijele isto misljenje
I moj kum je expert za veslo,,,potegne ga u sekundi :lol: :lol:
jeli rj i tebi kum :lol:
Eh nekad davno sam i ja veslao :takoje: smiley033 što li ostavih kajak i zabi se u pecanje nikad mi neće biti jasno :sad:
@damjan ,Olovo koga potpise sa veslom taj je za arhivu :lol: smiley033
@ dushanne, jel ima u Apatinu KAJAK ili VeSLACKI klub sada, ranije znam da je bilo i u Backoj Palanci i u Apatinu i to dobri klubovi . :question: smiley033
Njemu bolje leži sekira, u to sam se uverio lično :lol: :rolleyes:
ja imam kanu i ponekad ljeti odem odveslati koji kilometar...pa onda mi treba tri dana da se izljecim od kojekakvih bolova
Eh ,pa to se zove zdravlje kad ruke i noge bole od vesla . Po definiciji veslanje predstavlja pokretanje čamca snagom ljudskih mišića preko poluge drugog reda (vesla).
Čamci koji se koriste u sportskom veslanju ranije su pravljeni od drveta, ali se danas uglavnom izrađuju od ugljeničnih vlakana i plastike. Čamci su slobodne gradnje, ali postoje određena pravila koja se moraju poštovati. Širina čamaca varira između 59,7 i 62,2 centimetra, dok dužina i težina zavise od klase čamaca. Postoji osam zvaničnih klasa čamaca, smiley033
Vozio sam kajak,malu funu.Pre 25 god jeste lepo ali me oteralo sto zimi nije bilo treninga.
Steta, to sam od mnogih sportista cuo kako su uslovi u ono vreme bili losi za veslace ,sada je situacija znatno bolja smiley033
Ma da ,mala funa je kajak za spustove niz brzake.A u to vreme nije bilo termo odela tako da treninzi u oktobru dodju ko robija.Ali je sport prelep i upoznas dosta lepih reka.Ali bilo drugo vreme,,nemalose,,
pre par godina pecam sa jednim kolegom,pozamasne gradje iz camca,pecali soma.on je pecao na germine debele ko kolac i jake najloncuge.zabacili nizvodu,kad u medju vremenu sprema se neka oluja samo sto nije.kajakasi isli uzvou i videli sta se sprema,i poceli bezati nazad.jedan prodje kajakom pored naseg camca i nizvodu sa onim kracima u vodi zakaci najlon od kolege,kad stap u vodu i pocne strahovit dril,kolega ne moze da iscupa stap iz drzaca,a kajakas podigao sistem i jos otisao dalje nizvodu,tako da kolega ne primecuje da ga je ovaj zakacio kajakom,vec misli ribetina ohoho.zateze on dril i stopuje kajakasa,a ovaj mucenik salta u mestu,ne zna sta ga snaslo,kad u momento kolega sirovina pocne da ga navlaci uzodno,a ja hocu da umrem od smeha i pokazujem mu na kajak.kako on ije primetio da ga je ovaj zakacio nemam pojma,ali je to bila scena za secanje.na kraju kolega popusti najlon da ovaj veslom skine najlon sa kraka i ode u PM. :lol:
Opet jedno lepo iznenadenje od strane naseg cetverca sa Svetskog kupa u veslanju iz Slovenije.
http://www.b92.net/sport/na_vodi/veslanje.php?yyyy=2010&mm=05&dd=30&nav_id=435019 (http://www.b92.net/sport/na_vodi/veslanje.php?yyyy=2010&mm=05&dd=30&nav_id=435019)