Stvarno  nikada nisam  imao priliku da uopste probam ukus recnog raka.

Marina,
Kvalitetni recni rakovi su delikates. Izuzetno ukusni! Ranije, dok sam ziveo u inostranstvu kupovao sam vrlo cesto u velikim supermarketima ili Metrou rakove i uzivao. Ovde ih u Metrou ima jako, jako retko , tako da ih i ne kupujem...

Ok morski al recni.

Видим да је ДулеН написао више порука у овој теми и да је приказао и нека од писама подршке које је г. Ненад Пешут добио у свом настојању да покуша да учини нешто на заштити домаће врсте ракова.

Надам се да неће бити погрешно схваћено, као самохвалисање, али хтео бих да вам покажем да је и наше Удружење наутичара "Моја лађа", знајући колико пецароша има међу наутичарима, проценило да настојања г. Пешута вреди подржати.

Bravo, 

Zaista zanimljiv video. A evo ga i u pisanoj varijanti. https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3334699/recni-rakovi-unistavaju-dunav-ribe-sve-manje-godisnja-steta-pedeset-miliona-evra-foto
Ne sumnjam da je štetan i da tamani ikru, ali reći da je zbog njega riblji fond devastiran je priča za malu decu i nema veze sa istinom. Spominju se neke desetine milona evra štete na godišnjem nivou, kao i da godišnje pojede 100-150 milona tona ikre. Prilično je neozbiljno davati takve podatke koji su neutemeljeni i neprovereni. Kao prvo, uopšte se ne zna njegova brojnost u Dunavu i ostalim rekama jer se niko ozbiljno do sada nije pozabavio tim problemom. Očigledno da ga ima dosta na delu Dunava gde je sniman ovaj prilog, ali pitanje je da li ga toliko ima svuda i u svim rekama. Traže podršku za smanjenje njegovog broja i iskorenjivanje, ali ako se samo malo razmisli, tako nešto je nemoguće izvesti koliko god se trudili. Tok Dunava kroz našu zemlju je skoro 600 km, plus sve pritoke. Kako na delu Dunava kroz Mađarsku ima ribe ? Verovatno zato što su zabranili rad alasima i ribokrađu bilo kojeg oblika sveli na najmanju moguću meru. A ovima našima je rak kriv što više ne mogu da tamane ribu kao pre. Rak pojede deo ikre, a ovi naši kormorani pobiju i matice u mrestu sa sve ikrom, pa sledeće godine više nema šta ni da se mresti.   
Možda bi mogao da se uništi tako što bi ga proglasili za delikates sa cenom od recimo 20-30 evra za kilogram. E tada bi mu dani bili odbrojani..

Rak ima jednog prirodnog neprijatelja koji se zove som. Tu gde obitava rak, neminovno ces soma docekati. Kod nas na Celijama som slabo radi, bas zbog prenamnozenosti raka, jer mu sam u usta ulazi. Da som nije devastiran, ni rak ne bi postigao toliku brojnost. Da uspu samo 2-3 mresta soma, da se isti ne izlovljava, kroz 10tak godina ne bi bilo brojnosti raka, sve bi se vratilo u normalu. Raka nikad nije bilo ovoliko, dok je soma bilo vise.

Tako je. Ma rakovi su krivi za manjak ribe, soma pogotovo..    Ove godine su na rekama koje su bile izlivene u vreme mresta soma, istog izmasakrirali sve zajedno sa ikrom.
Jadni rakovi nisu ni stigli da omaste brkove. Som je jedna od riba koja čuva ikru dok se ne izlegu ribice. Ženka položi ikru, mužijak oplodi i ostane da je čuva.
Svaki rak koji joj priđe blizu, sigurno biva pojeden.    Slično je i sa smuđem koji takođe čuva ikru i svakog uljeza tera sa gnezda.

Prvi put sam u kalenu video raka na Moravi mozda 90te, pravi bas recni, pa posle nisam godinama. Sad u jesen ih vidim i po 50 uz obalu, isto recnog. Nema soma, sitan drcan ko cverglan, da ima 5taka dosta crni bi raku dani dosli. U mrestu je na zalost najlakse detektovati soma, te isti onda najvise i strada. Gledao sam ih na gnezdu, tu gde se mresti parove mozes izbrojati, samo da budes na vodi. Kad napuste mlade, ovi vec ko mali prst.

@Orka

Posto znamo kako zaposleni u tom odvratnom listu dolaze na ta radna mesta-nista nije cudno takvo lupetanje. Pa tamo ne postoji niko ko zna sta znaci pojam zurnalistika.

Zbog bodljobradih rakova, koji su sve brojniji u Dunavu, nedavno su se na istom mestu našli i naučnici i kuvari. U laboratoriji za senzornu ocenu ispitivana je zdravstvena bezbednost, ali i gastronomski potencijal ove vrste najinvazivnijih rakova slatkovodnih ekosistema u Evropi. Šta su utvrdili i kakvu su ocenu bodljobradi dobili, razgovaramo, sa tri gošće,  iz Novog Sada. Ivana Čabarkapa i Jasmina Lazarević iz Naučnog instituta za prehrambene tehnologije i Maja Banjac sa Katedre za gastronomiju Prirodno-matematičkog fakulteta.

Kako najlakše raspoznati koji je američki rak?