Vukovi sa DUNAVA

Orao Belorepan
- latinski naziv: Haliaeetus albicilla
- raspon krila: od 210 do 265 cm
- dužina: 69 do 100 cm
- opis: odrasli su tamnosmeđi sa žućkastim perjem po glavi i vratu, žutim kljunom i sjajnobelim repom; polno nezrele ptice imaju taman kljun i rep
- stanište: plavne šume i velika močvarna područja, takođe veće reke, bogate ribom
- hrana: zimi iscrpljene ili povređene vodene ptice, uglavnom patke, takođe strvine, a u proleće i leto krupnija riba (štuka, jaz, deverika, šaran, babuška i dr.)


Orao Belorepan je najveći orao Evrope. Rasprostranjen je od severne Evrope (zapadna Irska, obala Norveške) prema istočnoj i južnoj, pa preko zemalja bivšeg SSSR-a na istok do Kamčatke i Japana. Ornitolozi razlikuju pet geografskih rasa od kojih je jedna dobro rasprostranjena u Severnoj Americi. Tamo su ga Amerikanci stavili i u svoj grb (bela glava i rep). Njegova ishrana je odraz životnog prostora. Hrani se pticama močvaricama (patke, guske, labudovi, gnjurci, galebovi, čaplje i dr.), sisarima do veličine zeca i lisice, kornjačama, zmijama i ribama do 8 kg težine. Plen hvata snažnim kandžama, grubo ga očerupa i raskomada. Hranu brzo guta i skuplja u volji, a kasnije je postepeno vari. Često se prehrani i strvinama, najčešće uginulim ribama. Satima može jedriti na struji toplog vazduha. Vršno perje na krilima je rašireno, glava i vrat su istegnuti, a nazad je kratki klinasti rep. Ženka je nešto veća od mužjaka.



Orao Belorepan se najčešće gnezdi u blizini velikih vodenih površina: reka, mora, jezera, ili velikih ribnjaka. Gnezdo gradi visoko u krošnji drveća a najpogodnije su mirne, stare šume. Promer gnezda je do 180 cm, a kako ga godinama nadograđuje, može biti toliko i visoko. Literatura spominje da gradi gnezdo i na tlu. Ima jedno leglo. Tokom februara i marta na jajima naizmenično sede ženka i mužjak (ženka duže). Mladi orlići – čučavci, izvale se otvorenih očiju i ušiju, pokriveni zametnim paperjem koje u prvih nedelju dana zamene pravim paperjem. Nakon 70 dana, oko sredine meseca juna, počinju leteti. Primećeno je da jači mladunac baca slabijeg iz gnezda pre poletanja, verovatno zbog nedostatka hrane jer mladi su veliki gladeži, puno jedu i najčešće su teži od roditelja. Nakon poletanja, mladunac se do 28 dana vraća u gnezdo da ga roditelji hrane pre nego što se potpuno osamostali. Mladi orlić je nešto tamnijeg perja, bez karakterističnog belog repa. Luta do pete godine, kada kao znak polne zrelosti dobija beli rep, koji mu je nešto kraći nego predhodni smeđi. Tada počinje tražiti ženku i graditi gnezdo. Uz odgovarajuću zaštitu nizijskih poplavnih područja i šuma preostalo bi dovoljno životnog prostora i mesta za njegovo gnežđenje. Tada bi se stvorili uslovi za naseljavanje novih parova. Zaštita te vrste mogla bi povećati mogućnost opstanka i brojnim drugim biljnim i životinjskim vrstama.

Prekrasan i poučan tekst uz fotke za svaku je pohvalu   :ok:

Da mi je jedan dan biti on.E to ti je život pogled sa visoka i svi ti se dive.

Orao Belorepan (http://www.youtube.com/watch?v=4nU2_1kqHtQ#lq)

Kad god ga vidim, pogledom ga pratim dokle god mogu ! Zadivljujuča ptica  smiley033

Ima 1 par izmedju Zemuna i Banovaca .... pokusacu da gi uslikam ove godine!

Viđao sam ih mnogo puta.  :takoje:

Evo jednog lepog snimka ovog savršenog letećeg predatora.

http://www.arkive.org/white-tailed-eagle/haliaeetus-albicilla/video-00.html (http://www.arkive.org/white-tailed-eagle/haliaeetus-albicilla/video-00.html)

U Srbiji, orao belorepan najčešće se sreće u Vojvodini, uz velike ravničarske reke koje su bogate plenom, a naročito ribama. Glavna gnezdilišta su u zoni ,,Gornjeg Podunavlja" i Bosutskih šuma, a značajna su još i područja: Plavna-Futog, Koviljski rit, Obedska bara, Potisje i Potamišje. Pojedini parovi polako osvajaju područja južno od Save i Dunava. Gnezde se na starijim visokim stablima u listopadnim šumama, najčešće na visini od 20 metara do 33 metra. Gnezdo je impozantna građevina širine čak do dva i po metra. Na pogodnim mestima zabeležena su gnežđenja i preko sto godina. Najpogodnija mesta za izgradnju gnezda su stabla crne i bele topole, hrasta, jasena i vrbe. Ženka nosi od dva do tri jaja, koja obično polaže u drugoj polovini januara ili početkom februara. Inkubacija traje 38 dana, a mladi poleću sa 70-75 dana starosti. Prve dve godine života, mladi nemaju najkarakterističniju oznaku belorepana, kako mu i samo ime kaže: beli rep, a polnu zrelost dostižu tek sa pet ili šest godina starosti. Ishrana je veoma raznovrsna, od živog plena (ribe, ptice, sisari, vodozemci, gmizavci), do lešina poluraspadnutih životinja. Često otima plen od drugih životinja, a rado se nastanjuje i u blizini kolonija ptica močvarica, gde krade jaja, mladunce ili lovi odrasle ptice na gnezdima. Brojnost u Srbiji se procenjuje na oko 80 parova. Znatan broj negativnih faktora je tokom prošlog veka redukovao brojnost ove vrste na celom kontinentu. Među tim faktorima posebno su značajni sužavanje povoljnih mesta za gnežđenje sečom starih i autohtonih šuma i pojedinačnih stabala, kao i redukovanje hranidbene baze isušivanjem močvara i drugim hidromelioracionim radovima. Takođe, zagađenje životne sredine teškim metalima i hemijskim sredstvima korišćenim u poljoprivredi i šumarstvu doveli su do velike smrtnosti odraslih ptica, niskog nataliteta i obimne intoksikacije tadašnje populacije. Raniji period intezivnog hvatanja i odstrela ptica uzrokovanih željom za kolekcionarstvom i redukcijom ,,štetočina", danas je u značajnoj meri prevaziđen. U Evropi su ostvareni pozitivni rezultati na povećanju populacije formiranjem hranilišta. Kada je u pitanju Srbija, ova mera je delimično primenjena u lovištima ,,Gornjeg Podunavlja" i Bosutskih šuma, ostavljanjem iznutrica odstreljene visoke divljači. Takođe, namenska hranilišta otvorena su na Fruškoj Gori, kod Pančeva, na Vršačkim planinama i u Deliblatskoj peščari.
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi43.tinypic.com%2F2e67lgi.jpg&hash=ed9b9fa42a8faddad506c39112d610b98ebcd65f)
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi40.tinypic.com%2F2l8g0wn.jpg&hash=e3f4b5540375f8ba8db4628def79b17e35d4b86e)
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi39.tinypic.com%2Fnoy6hh.jpg&hash=cef1fafe8ff830b61caa23ab82761596f36effe1)

Bio je jedan par u Krcedinu tacnije u starom kamenolomu gde je odavno zabranjena eksplatacija kamena,ali neka gospoda su minirali u kamenolomu i naravno oterali ovu divnu pticu.

Naravno #krasna gospoda# ala je digo šarana, da je meni takog dignit i ja bi od sreče poletio :cheesy:

Kakvo savršenstvo i sklad nevjerojatno  :tongue:  kralj neba -tako se trebao zvati  :takoje:

Kakva fotka!  :tongue: :tongue:

voleo bi da vidim fotke orlova sa naših terena, paziva sve vukove koji provode više vremena na vodi i imaju takve slike da ih postave, stvarno su kraljevske ptice,  ove što ja imam su sve iz drugih zemalja u okruženju. kod nas (srbiji), po saopštenju nekakvog udruženja za zaštitu ptica,  treba da živi oko 10 do 15 parova čije su teritirije u proseku oko 30 km. i ugrlavom se nalaze na teritorijama zaštićenih prirodnih staništa. a ja do sada samo jednom jednog video,  :no:
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi27.tinypic.com%2F15po9vm.jpg&hash=cf1691bcfc31bf7332da7c1d493bbee2ce970d9b)

Na mojem terenu gdje pecam ima ih nekoliko pari  kruže na velikoj visini kreću se recimo od Bogojevskog mosta pa uzvodno nekoliko km nikad ih nisam vidio kako love tako da ih ni snimit nisam uspio, obično su na velikoj visini krstare i hlade se na vjetru .Gnjezde se  sa vaše strane u onim šumama otprilike na 1368 km Dunava   neznam gdje ali tamo su skroz  :takoje:

gledao sam ih i ja na 47 km save , a ekipa sa national zemljopisa je imala reportazu o njima i glavni kamerman je jedno 2 meseca cucao da opali 6-7 fotki..pre ceh kaze videti kako krokodil lovi u dunavu nego orao..

samo sam ga vidjo na visini kako kruzi i bas mu zavidim :takoje:

Kazu ribari stari kad leti nad vodom i klikce onako,dolazi porast i vise puta sam se uverio da je stvarno tako :takoje:

Duž celog Dunava 750 orlova belorepana

BEOGRAD - Svetski fond za prirodu (WWF) saopštio je danas da duž celog toka Dunava živi 750 orlova belorepana, koliko ih je evidentirano tokom prvog međunarodnog zimskog prebrojavanja te vrste.

U prebrojavanju je učestvovalo 300 ornitologa volontera iz devet zemalja regiona.

"Kada je reč o Srbiji, u Gornjem Podunavlju ove zime izbrojana su 22 para orla belorepana. Kako bi se broj ovih ugroženih ptica povećao, WWF u Srbiji intenzivno radi na obnavljanju vlažnih staništa uz Dunav koja su ključni izvor hrane za orla belorepana", izjavila je direktorka programa WWF u Srbiji Duška Dimović.

Orao belorepan je najveća ptica grabljivica u Dunavskom regionu i nalazi se na samom vrhu lanca ishrane, tako da njegovo stanište mora biti u dobrom stanju kako bi populacija te vrste rasla.

Iz WWF-a podsećaju da je već neko vreme broj primeraka te vrste izuzetno nizak, a da je u Austriji u jednom periodu orao belorepan bio istrebljen.

Prvo prebrojavanje orla belorepana urađeno je kao projekat u okviru međunarodne mreže zaštićenih područja na Dunavu "Danubeparks", u kojoj učestvuju sve zemlje dunavskog sliva, a koja je izradila akcioni plan za očuvanje orla belorepana duž Dunava 2009. godine.

Prvi korak u sprovođenju tog plana bilo je bolje upoznavanje sa zimovalištima orla belorepana koja treba zaštititi, zbog čega je duž celog toga Dunava istovremeno organizovan prvo međunarodno zimsko prebrojavanje.

Najveći broj orlova prebrojan je u Donjem Podunavlju, i to 360 jedinki, u bugarskom i rumunskom delu, prevashodno u delti Dunava.

Podseća se i da je jedna od najvažnijih oblasti za belorepana u dunavskom slivu nalazi se na tromeđi između Srbije, Mađarske i Hrvatske gde je uočeno 200 jedinki.

Očuvanje Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje u Srbiji, Parka prirode Kopački rit u Hrvatskoj, kao i Nacionalnog parka Duna-Drava u Mađarskoj, od ključnog su značaja za opstanak ove populacije, istakli su iz WWF-a.

Ta tri prirodna bogatstva, poznatija kao deo "evropskog Amazona", uskoro će postati deo prekograničnog UNESCO rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav.

Ovo su fantastične vesti s obzirom da je njegoov opstanak u više navrata doveden u pitanje.

Снимљен летос на парцели код уласка у ловиште ...

Dopustio mi je da mu priđem dovoljno blizu da opalim par fotki, hvala mu na tome :tongue:


(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi41.tinypic.com%2F24cdxdu.jpg&hash=eb86f63c2de083e6a4f0602d08b66f9509c8ead2)

Prelepo !

Послато са GT-S6500D користећи Тапаток 2

Mislim da se bar jedan par gnezdi negde oko Beograda jer sam ih par puta video kako kruže iznad Košutnjaka (dvogledom sam ih posmatrao). Na žalost još nemam foto aparat kojim bih mogao da slikam tako daleko :-(

Stari ribari vikali uvek kad belorepani lete nad vodom i klikcu, da dolazi porast vode. Valjda osete :huh:

Tekst "Orao belorepan" Borisa Garovnikova, objavljen u Riboreviji broj 36, 1997. godina.

Jako zalosno   :veryangry:
http://www.021.rs/Info/Srbija/FOTO-Kod-Apatina-potrovani-orlovi-belorepani.html (http://www.021.rs/Info/Srbija/FOTO-Kod-Apatina-potrovani-orlovi-belorepani.html)

Nemam reči, koji su to idioti uradili, ali smislio bi ja njima odgovarajuću kaznu, ja sam samo jednom imao priliku da ga vidim uživo, prekrasna ptica.

Ovo je za 3 godine zatvora najmanje. I to presudu objaviti u svim sredstvima informisanja. Samo da ga nadju.

Verovatno su "stručnjaci" postavljali zatrovane mamke za sitne glodare po njivama, zbog toga se ovo često dešava. :grin:

Туга једна ...  :sad:

Bez komentara sam na ovo. Tako lepe i mocne ptice a ......::sramota::

Zabranjen pesticid odgovoran za trovanje orlova smiley318 (http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/zabranjen-pesticid-odgovoran-za-trovanje-orlova_465778.html)

NOVI SAD - Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pozdravili su danas odluku Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kojom je ukinuta dozvola za promet u Srbiji insekticida Furadan 35 ST.

Danas pre podne sam gledao dva para belorepana u rejonu Malih voda na Dunavu, kako izvode onaj ritual udvaranja u vazduhu. Znači, biće podmlatka ovih izuzetnih ptica  :takoje:

По трећи пут у истом атару, у кратком временском периоду. А кривца нема ...  :huh: :sad:

http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/sombor/ponovo-otrovani-orlovi-belorepani_470050.html (http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/sombor/ponovo-otrovani-orlovi-belorepani_470050.html)

Cija je njiva-toga u zatvor.

Ako tako nastave, ta tica će se uskoro zvati ''orao beloKrepan'' ... A baš jutros slušam nekog tipa na RTV iz neke lige za zaštitu nečega, kako se trovanje štetočina više neća odobravati ako to ne rade stručne ekipe u skladu sa važećim propisima ... Dok oni skupe ekipu, ovi naši primitivci ima da pobiju sve živo.

Citat: Zmaj Strasni poslato 14 Mart 2014, 19:59:42
Cija je njiva-toga u zatvor.

Ne mora da znaci da je vlasnik njive postavio furadan ili kreozan. Moguce je da i lovci postavljaju zatrovano meso ne bi li se resili predatora kao sto su lisice, sakali... a na to nalete i belorepi i drugi primerci zasticenih ptica grabljivica. U svakom slucaju ljudski faktor je u pitanju i tu u ljudskoj savesti treba traziti krivca.

Bio sam u utorak i sredu u Mačvi (atar sela Ravnje), danas u Futogu i Rumenci.
Sve su njive prepune miševa, hrčkova i drugih glodara, rupa do rupe.
Ljudi su trujući miševe i ostale glodare desetkovali grabljivce koji se njima hrane.
Za ovih par dana sam video dva kobca i jednu vetrušku.
Od sova ni traga.
Iskopali smo sami rupu u koju ćemo upasti.
:sad: :sad:

Na području Potamišja u okolini Idvora, Uzdina i Farkaždina ove godine je amaterski zabeleženo šest primeraka Orla Belorepana (Haliaeetus albicilla) naše nejveće ptice grabljivice. Pored ove zaštićene vrste, na ovom lokalitetu je primećeno i veliko jato čaplji kašikara. O tome je obavešten Pokrajinski Zavod Za Zaštitu Prirode (PZZP). Od PZZP smo dobili odgovor da je službeno pokrenuo proces za zaštitu ovog područja.

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi60.tinypic.com%2F2aan63c.jpg&hash=56e1e4fac763263416c7f2fddb7efa3523a020ee)

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi59.tinypic.com%2F9iwqyd.jpg&hash=3d4f74662bc5f0d15e8a22111cce6fae9099986f)