Military Shop


PKVM sistemi D.A.M.rs - prodaja ribolovacke opreme nemackog proizvodjaca DAM
Carp Mania - sve za takmicarski i rekreativni ribolov Vodomar.rs MG Servis
Plovak Plus - prodavnica ribolovacke opreme Marketing Marketing Riboshop

Autor Tema: Istorija rečnog brodarstva Srbije  (Pročitano 5853 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Goachild

  • Global Moderator
  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Jun 2009
  • Poruke: 5,026
  • Lokacija: Novi Beograd
  • 11070
Odg: Istorija rečnog brodarstva Srbije
« Odgovor #30 poslato: 06 Februar 2017, 21:59:13 »
Речни вук упознат са тајнама Дунава

Последњих 16 радних година Мићо Петковић Пандур провео је као заповедник на два наша ледоломца који труле у Новом Саду – „Чакор” и „Вучево”. – Животно искуство испекао је пловећи на 125 бродова

Аутор: Бранка Васиљевић недеља, 05.02.2017. у 21:04


(Фото: Д. Жарковић)

Замрзнути јануар чији су крај са олакшањем дочекали многи заузима високо десето место по хладноћи откако се у последњих 129 година мери температура у престоници. Иако ледена, ова зима ипак није пробила све рекорде хладноће и дужине трајања. Многи и даље памте ону из 1984/85. године када је борба са ледом на рекама трајала од децембра до краја марта. Међу њима је и речни вук Мићо Петковић Пандур који је искуство испекао пловећи на 125 бродова. Последњих 16 радних година, до 2000, провео је као заповедник на два наша ледоломца „Чакору” и „Вучеву” која данас труле у Новом Саду.

Купио их је приватник и већ неколико година због небриге пропадају.

– У јулу 1984. године укрцао сам се први пут на „Чакор”. Већ у децембру кренуо је хаос на реци. Дунав је заледио па смо све до 24. марта непрестано „тукли” ледене громаде. Кидали смо их на комаде величине собе. Код Даља смо чак четири дана ломили лед. Није било нимало лако. Радили су и „Чакор” и „Вучево”, а у помоћ су нам пристигли и Мађари. Као што обичај налаже, на реци су ледоломци радили увек у пару. Разбијали су лед са обе стране реке, гурали га ка матици, док су га на том путу уситњавали мали ледоломци – прича Петковић и напомиње да је у ледоломачкој флоти низбрдо кренуло почетком деведесетих година, у време увођења санкција нашој земљи. Наставило се, истиче, после 2005. године у време транзиције.

Проблема на реци ове зиме не би било, каже он, да је уклањање леда почело одмах када је покорица, такозвани снежник, тек почела да се ствара. Требало је већ тада да ледоломци буду код „Ђердапа” и да узводно крену у разбијање јер је уклањање санти, када се ледоломцем крене низводно, опасно по брод и посаду.

    Мићо Петковић Пандур
    „У престоници постоје бар три зимовника где власници могу да склоне чамце. А сплавовима и кафанама зими и није место на реци”

Највеће претње за кретање бродова по реци су лед, олупине из Другог светског рата, потонули делови мостова, сплавови...

– Постоје четири врсте леда. Снежник који се ствара по површини, поднац настаје по дну корита реке, санте и ведрац, који је опасна претња за све на реци. Он је и најгори јер све три врсте леда веже и буквално „зацементира” реку. Претња су нам била и потопљена пловила. После Другог светског рата у Дунаву их је евидентирано више од 500 не рачунајући део између Кусјака и Прахова где се налазило 135 објеката немачке ратне флотиле. Један део тих олупина извађен је претходних деценија, али има и оних који и дан-данас леже у дубинама Дунава – прича Петковић.

Он сматра да су сва пловила већ 15. децембра морала да буду на обали или у зимовницима.

– У престоници постоје бар три зимовника где власници могу да склоне чамце. А сплавовима и кафанама зими и није место на реци – напомиње Петковић.

Свака од наших река има своју ћуд и места која могу бити критична и где се за време зиме могу створити такозвани чепови. Дунав је свакако најмоћнији и најзахтевнији. Критичних места где се појављује ледостој има доста, и то од самог улаза реке у нашу земљу – од Бездана, преко Апатина, Даља, Бачке Паланке, Новог Сада, Бесног фока, Гроцке, Смедерево... на свим оним деловима где река прави кривину. На тим местима ствара се плићак па пешчани спруд, а на то се најлакше закачи лед.

Раније се, како каже Петковић, већ на основу ниских температура на рекама знало када ће Дунав да заледи.

– Лед се прво појављује на пловним путевима где се вода креће врло споро – Велики и Мали бачки канал, канали на Бегеју и Босуту. Ту увек прво замрзне само недељу дана после пада температуре испод нуле. Од пловних река Тиса се најбрже заледи јер је мирна. У случају да је велики минус, она може да смрзне за једну ноћ. На Драви и Дунаву формирање покорице траје нешто дуже, око десет дана, ако је температура минус десет степени. Сава се тешко леди јер у њој има доста шалитре и минерала – објашњава Петковић.

 
„Чакор” и „Вучево”

„Чакор” и „Вучево” су „рођени” у Мађарској и близанци су. Део њихове опреме изграђен је на Балатону, а део у Будимпешти. У употребу су пуштени 1971. године.

– Оба пловила су моторни тегљачи, а имају и класу за ледоломца. Челични труп им је дебео 36 милиметара. Изграђен је тако да се уопште не види вар, а могао је да сече санте леда дебљине до пет и по метара. Ледоломци су дугачки 41 метар, а широки око девет и по. На њима су се налазила по два мотора, укупне снаге 1.300 коња, и клатна за лупање леда тешка по 16 тона. Сваки од ледоломаца има по 12 кабина, 23 кревета, два купатила... – каже Петковић.

Преузето са: http://www.politika.rs/articles/details/373623


 smiley033



Van mreže pikemanTopic starter

  • Administrator
  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Jul 2008
  • Poruke: 10,268
  • Lokacija: Apatin
    • Vukovi sa DUNAVA
Odg: Istorija rečnog brodarstva Srbije
« Odgovor #31 poslato: 12 Februar 2017, 14:14:10 »
Dunavske priče...

Signalne stanice

Krajem šezdesetih godina XX veka Dunav je pregrađen velikom branom sa hidrocentralom i brodskom prevodnicom, koja je najvažniji deo Hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap. Podizanjem nivoa Dunava stvoreno je veštačko Đerdapsko jezero, koje znatno olakšava plovidbu Dunavom. Čitav posao zajednički su realizovale Jugoslavija i Rumunija, a danas ga jednako koriste Rumunija i Srbija.

Najdramatičniji prirodni predeo celog toka Dunava je Kazan, i on je bio i najopasniji za plovidbu pre izgradnje velike brane. Mnogobrojne stene koje visoko štrče iz vode, i one ispod vode (svaka je imala ime), bile su izvor stalne opasnosti. Mnoge su se samo nekoliko centimetara nalazile ispod korita brodova, a prosečeni uski plovni putevi bili su, često, samo nekoliko metara širi od dimenzija vuče, i to nije dozvoljavalo nikakvo skretanje sa pravca plovnog puta. Otežane uslove plovidbe u Kazanu tada je regulisao specifičan sistem vođenja i kontrole rečnog saobraćaja – signalne “balon” stanice. Naime, u vremenima pre izgradnje đerdapske brane u Kazanima nije bilo dovoljno mesta da se mimoiđu dva broda. Zato je na obali bilo nekoliko mesta na kojima su velike aluminijumske kugle (baloni) svojim položajem davali na znanje kapetanima mogu li kroz Kazane, ili treba da sačekaju prolazak drugog broda koji tog trenutka iskušava svoju sudbinu. Radi obezbeđenja saobraćaja na teškim i uzanim prolazima, na kojima je bilo nemoguće prestizanje i ukrštanje, bile su instalirane signalne stanice koje su putem različitih signala - balona i zastava, obaveštavale brodarce u kom trenutku mogu koristiti plovni put. Sistem od šest signalnih stanica na obe obale velike reke služio je kao jedinstveni semafor na Dunavu.

Izgradnjom sistema Đerdap i stvaranjem akumulacionog jezera, nestale su prirodne smetnje i opasnosti, i sada se plovidba odvija bez ograničenja. Signalne stanice koje su ostale sačuvane danas imaju ulogu spomeničkog infrastrukturnog nasleđa.

U balon stanici „Pena”, koja je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, danas se nalazi umetnički atelje Radisava Trkulje. Na izlazu iz Velikog i na ulazu u Mali Kazan, na samoj krivini zvanoj Dubovo, jednom od najopasnijih mesta u Đerdapu, gde je Dunav najuži, najuzbudljiviji, uzburkan i natkriljen klisurom, malo ispred Hajdučkih vodenica, svoje mesto za inspiraciju našao je i Radisav Trkulja, poznati akademski slikar i direktor Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. U ovoj kući iz koje je pre podizanja brane regulisana plovidba, 1975. godine otvorena je galerija “Pena”, nazvana po obližnjem viru. Ovo je raj na zemlji, i jedina tačka u Srbiji kojoj je Rumunija zapad. Sunce zalazi iza rumunskog brda preko Dunava. Ovde je nekada bila rimska karaula, a takođe i habzburška vodenica.

Na ulasku u Veliki Kazan nalazila se signalna stanica „Varnica“. Velika lopta na poluzi je menjanjem položaja davala signal narednoj stanici iz kog smera se propušta brod. Nekadašnja balon stanica „Varnica” bila je privremeno pretvorena u ulaznu turističku recepciju i informativni centar regiona, sa pratećim ugostiteljskim objektom. Informativni centar i ugostiteljski objekat danas su van funkcije.

I sa rumunske strane postojala je signalna balon stanica - „Mrakonija“ (“Mraconia”), između Malog i Velikog Kazana, ali i ona je promenila namenu - pretvorena je u pravoslavnu kapelu.

U galeriji, pored današnjeg izgleda signalnih “balon” stanica možete da vidite i delove Đerdapske klisure, Gvozdena vrata i Kazan.














































Van mreže uiop

  • Kederaš
  • *
  • Vuk od: Apr 2017
  • Poruke: 1
Odg: Istorija rečnog brodarstva Srbije
« Odgovor #32 poslato: 11 April 2017, 01:19:23 »
Pozdrav,imam da postavim jedno pitanje pa reko da ne postavljam novu temu posto je u neku ruku vezano za ono sto je ovde pisano i moze da je upotpuni.

Da li neko od vas mozda zna kakva je trenutna situacija sa radom na teretnim brodovima kod nas,kakav je posao obicnog mornara,kolike su plate,prednosti i mane ovog posla?Hvala.

Van mreže pikemanTopic starter

  • Administrator
  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Jul 2008
  • Poruke: 10,268
  • Lokacija: Apatin
    • Vukovi sa DUNAVA
Odg: Istorija rečnog brodarstva Srbije
« Odgovor #33 poslato: 18 Jul 2017, 23:52:00 »




Van mreže Gagi

  • Somdžija
  • *
  • Vuk od: Jul 2014
  • Poruke: 1,138
  • Lokacija: 🌐www.listribolov.co.rs 🎣
  • • Redakcija lista "Ribolov" •
Odg: Istorija rečnog brodarstva Srbije
« Odgovor #34 poslato: 19 Jul 2017, 17:37:42 »




Van mreže NikolaNS

  • Štukaroš
  • *
  • Vuk od: Maj 2016
  • Poruke: 731
  • Lokacija: Novi Sad
Odg: Istorija rečnog brodarstva Srbije
« Odgovor #35 poslato: 07 Avgust 2017, 17:10:38 »
Jos neke slike od nekadasnjih dunavskih legendi... :thumbup:











Golubac, marina.


Rekao je Dunav, a on dobro zna, Na prvom je mestu zemlja Srbija. A gradovi i prije i sad, Kako Dunav rece, to je Novi Sad.

Van mreže mladi_brodar

  • Kederaš
  • *
  • Vuk od: Okt 2017
  • Poruke: 1
  • Lokacija: Beograd
Odg: Istorija rečnog brodarstva Srbije
« Odgovor #36 poslato: 23 Oktobar 2017, 15:52:19 »
Prijatelji   smiley033

Iako sam mladi brodar, imam pristojnu kolekciju slika starih brodova, koje ću večeras okačiti..

Može li neko reći koju reč o starim zanimanjima na brodu? Sad sam pročitao da su na brodovima pre bili "Krmanoš", "Matroz", "Dumendžija" i slično, može li neko reći nešto više o tim zvanjima?


Van mreže NikolaNS

  • Štukaroš
  • *
  • Vuk od: Maj 2016
  • Poruke: 731
  • Lokacija: Novi Sad
Odg: Istorija rečnog brodarstva Srbije
« Odgovor #37 poslato: 23 Oktobar 2017, 18:31:56 »
Wikipedia kaze da je dumendžija isto sto krmanoš. A za matroza nista nisam nasao.  :no:

Zmajevac:



Dinara na navozu:



Brod "Ljubljanica"


Rekao je Dunav, a on dobro zna, Na prvom je mestu zemlja Srbija. A gradovi i prije i sad, Kako Dunav rece, to je Novi Sad.

Van mreže Jeremija

  • Prijatelj foruma
  • Somdžija
  • *
  • Vuk od: Nov 2012
  • Poruke: 1,040
  • Lokacija: Beograd
Odg: Istorija rečnog brodarstva Srbije
« Odgovor #38 poslato: 23 Oktobar 2017, 19:39:20 »
http://staznaci.com/matroz - mornar, tako kaže i Mika Antić, "Plavi kit".
Nou frks. Nou paniks.


Van mreže jugov

  • Štukaroš
  • *
  • Vuk od: Maj 2009
  • Poruke: 790
  • Lokacija: Нови Сад-Novi Sad
дом је тамо, где је дунав
dom je tamo, gde je dunav

 




List Ribolov Spin & Fly Smuki Mrdalice HiT Feeder Sportski Ribolov Ribarstvo Info Marketing