Military Shop


PKVM sistemi D.A.M.rs - prodaja ribolovacke opreme nemackog proizvodjaca DAM
Eurofish Beograd Vodomar.rs MG Servis
Carp Mania - sve za takmicarski i rekreativni ribolov Fanatic Tackle Shop
Riboshop Lov i ribolov Sportski ribolov VBA Soft Lures

Autor Tema: Pelikani na Dunavu  (Pročitano 1071 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže marina1983Topic starter

  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Jan 2015
  • Poruke: 4,122
  • Lokacija: Beograd
Pelikani na Dunavu
« poslato: 16 Februar 2019, 10:09:23 »
Samo nam je još ovo trebalo!



Pelikani na Dunavu posle 100 godina!

Dunav je ove godine prava oaza za ptice. Pored labudova, sive čaplje i pataka od skoro su počeli da stižu i pelikani.


Reč je o kudravim pelikanima koji su na ovim prostorima poslednji put viđeni pre stotinak godina. Kako javlja Zamediatelevizija, ima ih duž Dunava na više lokacija a nekolicina njih utočište je našla kod Mihajlovca. Video u nastavku teksta.

Pelikan je jedna od najugroženijih vrsta ptica. To je poznati kudravi pelikan, čije je naučno ime Pelecanus crispus.

Kudravi pelikan je najveći od svih pelikana. Izvanredan letač, odličan plivač, nenadmašan ribolovac. Ispod više od pola metra dugog kljuna visi neobična kesa, jedinstvena u ptičjem svetu. Veruje se da tu pelikan čuva zalihe ulovljene ribe. Zapravo, kesa je pre svega “ribolovački alat”, pomoću nje ptica lovi ribu u plitkoj vodi, pošto je pelikan jedina ptica-plovuša koja ne može zaroniti. Iz kese hrani mlade, njome se hladi za vreme vrućih letnjih dana.


Za opstanak ovih ptica potrebne su velike vodene površine bogate ribom. Kudravi pelikani dugi su 160 do 180 centimetara, a dostižu težinu do čak 10 kilograma. Hrane se ribom i drugim vodenim beskičmenjacima, a procenjuje se da u celom svetu ima od 11.400 do 13.400 jedinki.

Istraživanja su pokazala da pelikani gnezde isključivo na malim plovećim tresetnim ostrvima, poznatim kao “arbunosi”. Ostrva su nastajala zimi, od odumrlih trsova barske trave i trske, dejstvom vetra i talasa. Na odabranom ostrvcetu ili na više njih, pelikani grade svoja gnezda. Nakon završenog gnežđenja, plodna tresetna podloga, dodatno nađubrena izmetom pelikana, odmah obraste bujnom trskom, tako da ostrvce više nije pogodno za pelikane i oni dogodine moraju da traže novo.

Pelikani i čovek

Veličanstvena pojava pelikana, njihova privrženost gnezdilištima, mirno i bezazleno ponašanje, kao i veština u ribolovu, uslovili su da oni budu veoma omiljeni. Naročito njihov trud kod ishrane mladih budi plemenita osećanja kod ljudi. Zato su pelikani veoma prisutni u svakodnevnom životu čoveka.


Ornitolog Milan Ružić objašnjava da pelikani povremeno dolaze u potrazi za hranom.

- U prošlosti su pelikani naselljavali velike močvare uz Dunav, Tisu, Savu, ali su ta područja vremenom isušena i pretvorena u šumska ili poljoprivredna zemljišta, zbog čega su te ptice već četrdesetih godina prošlog veka izgubile stanište u Srbiji i gnezde se uglavnom na jugu Evrope i nešto ih ima na Skadarskom jezeru u Crnoj Gori, Albaniji i Grčkoj. Ipak, povremeno, van perioda gneždenja, pelikani krenu uzvodno uz Dunav do mesta na kojima ima hrane, a ona se nalaze posebno oko HE Đerdap II, koja je prirodna brana gde se riba skuplja u većem broju. Tako da smo imali nekoliko, doduše, usamljenih slučajeva - kaže Ružić i podseća da je pelikan i dalje jedna od najugroženijih vrsta ptica na svetu.



Van mreže pikeman

  • Administrator
  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Jul 2008
  • Poruke: 11,011
  • Lokacija: Apatin
    • Vukovi sa DUNAVA
Odg: Pelikani na Dunavu
« Odgovor #1 poslato: 18 Februar 2019, 13:04:29 »
Pelikani nam se vratili posle pola veka!

Dunav je ove godine prava oaza za ptice. Labudovi, sive čaplje, patke, a posle pola veka su stigli i pelikani!

Jedna od najugroženijih ptičjih vrsta u svetu u prošlosti je naseljavala obale Dunava, Save i Tise, a danas naseljavaju jug Evrope. Poslednji put ove ptice viđene su na našim prostorima pre skoro pola veka.

Povratak pelikana je neobična pojava, za koju ornitolog dr Saša Marinković, iz Instituta „Siniša Stanković“, kaže:


„Kudravi pelikani gnezde se na Dunavu, a vezani su za Mediteran, i ovo je jedna slučajnost u lutanju tih ptica. To ne znači da će oni ostati na našem području, ali ukazuje na uspešnost programa zaštite pelikana koji se sprovodi u Bugarskoj i Grčkoj. Nekada se mali pelikan gnezdio u Pančevačkom ritu i to je naša vrsta koja je nestala, i ako se vrati, prvo će se vratiti mali ružičasti pelikan“, objasnio je Marinković.

Pojavilo se oko 20 kudravih pelikana u jatu, koji su ime dobili po svojoj neobičnoj frizuri.

„Ovo je lep događaj, jer se u zaštitu biodiverziteta kod nas ne ulaže, jer to nije profitabilno, i svaka od ovih pojava vraća optimizam da se u prirodi može mnogo popraviti“, istakao je Marinković.

Stanje je dosta loše, problemi su brojni. Velika droplja, impozantna ptica, više se ne gnezdi u Srbiji, orao krstaš je pred nestajanjem.

„Sve ovo donosi optimizam da sada možemo nešto da promenimo i to sada, kada su vrste pred nestajanjem, a ne sutra, kad ih neće biti“, objasnio je Marinković dodajući da je kudravi pelikan na crvenoj listi jako ugroženih životinja.

Da bi se ugrožene vrste spasle, neophodno je sačuvati staništa, kada je u pitanju kudravi pelikan, to je Carska bara, koja je ostala sačuvana.

„Vodena staništa su najugroženija zbog zagađenja voda i potrebno je da čuvamo ta staništa i da ih kasnije nekim od programa vratimo, kao i da naselimo neke od vrsta ptica ponovo“, ukazao je Marinković navodeći sve češći postupak u kojem se vrste razmnožavaju u zarobljeništvu, a zatim se jedinke vraćaju u prirodu.

Jato kudravog pelikana, dok je na našim prostorima, možemo videti kod Golupca, Velikog Gradišta i Kladova, Male Vrbice.

„Čovek mora da sprovodi mere zaštite i da se toga pridržava. Postoje već vrhunski programi. Ali mora i sudstvo da se uključi, pošto se ne osuđuju oni koji ubijaju životinje. Niko nije kažnjen za ubijanje beloglavog supa na hranilištu. Tužba je zastarela. Te mere su preventiva, ljudi moraju da znaju da neke stvari ne treba da rade, i zato su neophodne sankcije koje bi nas naučile ponašanju u prirodi“, smatra Marinković.

Sa druge strane malo se ulaže, malo biologa radi u svim zaštićenim područjima, imamo dva-tri biologa, što je nedopustivo. Nije rešeno ni pitanje upravljača zaštićenim područjima, ona ne donose prihod i ne mogu da se izdržavaju, što je realan problem, ukazao je Marinković.

Izvor: rts.rs


Van mreže marina1983Topic starter

  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Jan 2015
  • Poruke: 4,122
  • Lokacija: Beograd
Odg: Pelikani na Dunavu
« Odgovor #2 poslato: 18 Februar 2019, 18:36:38 »
Istrebiti to dok je vreme, pa to jede ribe od pet kila. Živeli smo bez njih i do sada  dok se to ne nakoti kao kormoran cverglan .... a i ovi labudovi mi se smučili ima ih sačuvaj bože .
Kukaju i ovi po Zasavici kažu dabrovi opustošiše sve,  živi nisu.
Srastven sam ljubitelj prirode i životinja al što je mnogo mnogo je.

Van mreže DuleN

  • Štukaroš
  • *
  • Vuk od: Jan 2014
  • Poruke: 747
  • Lokacija: Stara Pazova
Odg: Pelikani na Dunavu
« Odgovor #3 poslato: 18 Februar 2019, 18:42:17 »
Labudovi nisu problem, oni se ne hrane ribom...
Problem su najezda kormorana, roda, galebova a sad i pelikani...
Po meni su naj gori kormorani, koji se bar kod nas u sremskom dalu Dunava razmnozavaju nenormalnom brzinom, a jedu dve ipo svoje tezine dnevno... Od drugara lovaca cujem da su i dalje zasticena vrsta !!?? Zbog cega????

Van mreže marina1983Topic starter

  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Jan 2015
  • Poruke: 4,122
  • Lokacija: Beograd
Odg: Pelikani na Dunavu
« Odgovor #4 poslato: 18 Februar 2019, 18:47:04 »
Znam da ne jedu ribu (labudovi)  al su vazda nešto bolesni .
Ne preporučuje se pipanje hranjenje boravak u bližoj okolini!
Vidim da se i vidre masovno šire.
Ovi (pelikani)  neka jedu svoju jedamput dnevno i mrtva trka sa kormoranima
http://www.gimnazijaso.edu.rs/gornje-podunavlje/zivotinje/ptice/pelikan-kudravi.php

Van mreže Zoran

  • Štukaroš
  • *
  • Vuk od: Jan 2009
  • Poruke: 657
  • Lokacija: Stari Slankamen
Odg: Pelikani na Dunavu
« Odgovor #5 poslato: 18 Februar 2019, 18:55:16 »
Kolega @marina, nasmeja me lepo tvojim komentarom, mada ne ide to baš tako  :cheesy:
Ovi pelikani ne rone za plenom kao kormorani, nego u grupama sateruju sitnu ribu po površini u plićak i tamo je organizovano makljaju. Srećom, brzo će da odu, jerbo neima tu ničega za njih, gladovaće ...
A generalno gledano sa tvog stanovišta, u pravu si, namnožilo se to poprilično, pre svega iz razloga što su onomad sa nestankom tih vrsta nestali i predatori koji su se hranili njima. Trebalo i njih vratiti u ova staništa da se održi nekakva ravnoteža. Da uvezemo nekog Dejvi Kroketa  :smiley:  Ili da se jednostavno dozvoli lov na te vrste, mada je to skoro neizvodljivo ... lovili bi labudove recimo, ali dabrove ne, jerbo nisu jestivi  :cheesy: A krzna više nikom ne trebaju. Možda nam ne trebaju ni dabrovi ... o kormoranima i pelikanima da i ne pričamo  :cheesy:

Van mreže marina1983Topic starter

  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Jan 2015
  • Poruke: 4,122
  • Lokacija: Beograd
Odg: Pelikani na Dunavu
« Odgovor #6 poslato: 18 Februar 2019, 19:11:41 »
Ma veća šteta nego korist.
Nit se muzu niti  šišaju jaja ne nose znači istrebiti
https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/stete-od-dabrova-u-macvi-seljaci-nemocni/38937/
A za pelikane samo pustiti buvu da je najzdravije spavati na jastucima punjenim perjem pelikana ( leči glavobolju , nesanicu , bolove u vratu mokre snove ....)  ima da ih nema za 15  dana :)
Taman ide mrest pa mogu lepo da se ubuce
Ma treba naraniti toliku ptičurinu.

Spojene poruke: 18 Februar 2019, 19:30:16

Zoćo, da su gladovali ne bi ni ostajali
Nakotiće se to gore od smrdibuba i uvoznih bubamara
Živi bili pa videli , eto ih oko splavova kolko ove godine , samo da provale da ih niko ne dira.

Van mreže Zmaj Strasni

  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Feb 2009
  • Poruke: 4,310
  • Lokacija: Apatin
Odg: Pelikani na Dunavu
« Odgovor #7 poslato: 18 Februar 2019, 20:42:56 »
Po meni su naj gori kormorani, koji se bar kod nas u sremskom dalu Dunava razmnozavaju nenormalnom brzinom, a jedu dve ipo svoje tezine dnevno...

Ne jedu. Pola kilograma dnevno su im dnevne potrebe. Ima gomila podataka koji to potvrdjuju.

Van mreže Stefan_feeder kid

  • Babuškar
  • *
  • Vuk od: Avg 2017
  • Poruke: 86
  • Lokacija: Na vodi
Odg: Pelikani na Dunavu
« Odgovor #8 poslato: 18 Februar 2019, 20:43:30 »
Orao mišar,korisna ptica je pred istrebljenjem,zbog ogromne količine pesticida i herbicida na njivama.Nekad vozeći se na svakom drvetu kraj puta mogao se videti bar po jedan Mišar,sad vrlo retko.
Kao i sve kod nas što vredi sigurno nestaje,ali zato razne žgadije i štetočine opstaju uz našu zaštitu.TUGA. :huh:

 


Efikasna energija - Portal posvecen energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije List Ribolov Spin & Fly Smuki Mrdalice Sportski Ribolov Marketing Marketing