Military Shop


PKVM sistemi D.A.M.rs - prodaja ribolovacke opreme nemackog proizvodjaca DAM
Eurofish Beograd Vodomar.rs MG Servis
Carp Mania - sve za takmicarski i rekreativni ribolov Fanatic Tackle Shop
Lov i ribolov Marketing VBA Soft Lures

Autor Tema: Kanal Dunav–Morava–Vardar  (Pročitano 6851 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Na mreži pikemanTopic starter

  • Administrator
  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Jul 2008
  • Poruke: 11,136
  • Lokacija: Apatin
    • Vukovi sa DUNAVA
Kanal Dunav–Morava–Vardar
« poslato: 10 Januar 2013, 22:26:40 »
Oživela ideja stara 13 vekova - da se Evropa prebrodi povezivanjem reka, od severozapada ka jugoistoku

Kada je 1992. godine, simboličnim “presecanjem” mlaza iz vodenih topova, otvoren kanal Rajna – Majna – Dunav dovršen je posao koji je Karlo Veliki započeo 793 godine projektom Fossa Carolina. Rečna saobraćajnica od Severnog do Crnog mora, duga 3.500 kilometara povezuje Roterdam na ušću Rajne sa gradom Suline, na ušću Dunava. Ali, ovaj evropski rečni koridor, označen brojem pet na međunarodnim transportnim kartama i pored svih, nesumnjivih prednosti za transport roba najjeftinijim vodenim saobraćajem ima jednu manu – do Sredozemnog mora, dakle, od Crnog mora dalje do plovnih puteva ka Aziji i Africi moraju se proći uska grla – turski moreuzi, Bosfor i Dardaneli.

Ideja o projektu druge evropske plovne magistrale: Dunav – Morava – Vardar – Solun, koja bi sa već postojećim kanalom Rajna – Majna – Dunav spojila Egejsko sa Severnim morem skratio bi plovni put od Severnog mora do Sredozemlja za oko 1.200 kilometara, u odnosu na trasu koja sada ide preko Crnog mora. Stručnjaci su izračunali da to donosi uštedu operativnih troškova plovidbe za 25 do 30 %. Izraženo u novcu to je smanjenje troškova za 1,6 do 2 dolara po toni korisnog tereta. Još veći učinak novi plovni put bi dao zbog mogućnosti da se iz severne i centralne Evrope do zemalja na obalama Sredozemnog mora i dalje tereti transportuju vodom umesto daleko skupljim prevozom drumom i železnicom. Uz to bi bilo omogućeno i efikasnije i ekonomičnije saobraćajno i transportno povezivanje Evrope sa morskim trasama kroz Suecki kanal. Srbija bi, svakako, od ovog projekta imala korist.

Srbi inicijatori

Ideja o gradnji kanala nije nova. U drugoj polovini 19. veka u SAD je poslovalo preduzeće za izgradnju plovnih puteva. Jedan od direktora ovog preduzeća, Srbin, knez Igor Eugen Lazarević Hrebeljanović je 1879. godine naručio u Beogradu projekat kanala Dunav - Morava - Vardar - Egejsko more. Projekat ovog kanala izradio je Nikola Stamenković, profesor Univerziteta u Beogradu, stručno i kreativno odredivši glavnu trasu kanala, koja je opstala do danas. Ovaj projekat je promociju imao 1900. godine na srpskom jeziku a projektno rešenje na engleskom jeziku objavljeno je 1932. godine.

Tu nije kraj planovima. Konstantin Bobrov, inženjer Projektnog zavoda rečnog saobraćaja „Ivan Milutinović“ u Beogradu radi drugi projekat 1961. godine, s tim što u svom radu zadržava glavna rešenja prvog projekta.

Sledeću varijantu daje "Preduzeće Ivan Milutinović" 1973. godine. Stručnjaci ove firme u projektu Dunav – Morava- Vardar – Egejsko more (Aksioz) daju prednost plovidbi nad energetskim komponentama. Ovaj kanal projektovan je za plovidbu brodova do 1.350 tona nosivosti. Bio bi to kanal IV klase kvaliteta, poput kanala Dunav-Rajna-Majna-Dunav. Njime bi se plovilo dvosmerno, u lokalnom i međunarodnom saobraćaju. Projektom je predviđen početni godišnji transport roba od deset miliona tona godišnje.

Zanimljivo je da su eksperti Ujedinjenih nacija revidirali ovaj projekat i odobrili ga, čime je on stekao međunarodni legitimitet. Na osnovu toga je Evropska zajednica do 1990. godine finansirala studiju vodoprivrednog uređenja Vardara.

I SANU za kanal

Profesor Nenad Mileusnić, član Odbora za ekonomske nauke SANU početkom ovog veka takođe zagovara izgradnju kanala Dunav – Velika Morava – Vardar – Egejsko more i ističe da bi se tako obezbedila znatna proizvodnja električne energije novim sistemom hidroelektrana. Uz to, „akumulacijama vode snabdevalo bi se stanovništvo središnje Srbije pitkom vodom i omogućilo navodnjavanje plodnog zemljišta Pomoravlja. Izvela bi se zaštita zemljišta od poplava i erozije. Zapošljavanje ljudi na izgradnji i eksploataciji kanala i proizvodnih kapaciteta u mašino, elektro i brodogradnji bilo bi značajno. A celokupnu izgradnju mogla bi da realizuju naša preduzeća,” navodi Mileusnić.

Radi lokalnog saobraćaja projektovani su i bočni kanali koritom Zapadne Morave do Kraljeva, dužine 73 kilometara, koritom Nišave do Niša, dužine 15 kilometara, kanalom od Pčinje i Kumanova do Skoplja, dužine 37 kilometara, kanalom uz Vardar do Skoplja, dužine 35 kilometara i kanalom od Vardara do Soluna, dužine 17 kilometara.

Rečna i kanalska varijanta

„Time se na određeni način otvaraju uslovi za koncesije i potencijalna ulaganja domaćeg i stranog kapitala”, zaključuju građevinski inženjeri Božidar i Miodrag Jovanović u svojoj studiji „Hidroenergetsko-plovidbeni sistem Morava” iz 1998. godine.

Jovanovići su u svom radu dali dve varijante rešenja regulacije Velike i Južne Morave za plovidbu i proizvodnju električne energije. Jedno rešenje bazirano je na kanalisanju vodotokova ovih reka sa čak 11 brana a drugo predviđa izgradnju lateralnog kanala za plovidbu, uz proizvodnju struje na 9 brana.

U svojoj studiji Božidar i Miodrag Jovanović obrađuju samo plovni put između ušća Velike Morave u Dunav i Doljevca na Južnoj Moravi. To obrazlažu argumentima da je uređenje sliva i glavnih vodotokova Južne i Velike Morave celovito i višenamensko. Ta višenamenska šema korišćenja Južne i Velike Morave je razrađena u dve varijante, nazvane “rečna” (kanalisanje vodotoka) i “kanalska” (izgradnja laterlanog kanala). Za obe varijante je utvrđen broj stepenica i određeni su: lokacija, padovi, instalisani podaci, investicije i rentabilnost. Posebna pažnja je posveđena proceni stepena sigurnosti sistema od zasipanja nanosom, što je po mišljenju autora najvažniji kriterijum, po značaju ispred svih ostalih kriterijuma (uključujući kriterijum investicija). Takođe je razmatrana i sigurnost objekata u priobalju od poremećaja režima podzemnih voda usled kanalisanja vodotoka.

Sam plovni put podeljen je na dve deonice: Dunav – Niš – Doljevac i Doljevac – Preševo – vododelnica.

Scenario “rečna varijanta” hidroenergetskog i plovidbenog sistema Južne i Velike Morave, na ukupnoj dužini od 206 kilometara predviđa brane – betonske pragove sa ustavama visine od oko osam metara, pomoću kojih se formiraju akumulacije u koritu reke. Pored brane svaki hidročvor treba da ima elektranu, prevodnicu, pristanište i prilaze železnici i glavnom putu.

Kanalska varijanta predviđa energetsko – plovidbeni laterlani kanal dug 206 kilometara, koji teče od Doljevca preko Đunisa do bazena Stalać pa dalje do Ljubičeva i završava se u koritu Velike Morave. Sam kanal treba da bude trapeznog poprečnog preseka, širine u dnu 19 a na površini - “vodenom ogledalu” 43 metra, sa nagibom kosine 1:4 i dubinom od oko četiri metra. Imao bi nasip visine od osam do 12 metara i bio bi neobložen, ali sa obezbeđenjima od erozije.

Autori studije napominju da je ovo projekat od izuzetnog nacionalnog značaja jer “pokriva” oko 40 % teritorije Srbije gde živi oko tri miliona stanovnika. Kao sistem objekata predstavlja tehničko – ekonomsku celinu, povezujući važne gradove

„Rečna” varijanta predviđa sedam “stepenica” na Velikoj i četiri na Južnoj Moravi sa ukupno 44 agregata za proizvodnju struje na sledećim lokacijama: Niš 2, Aleksinac, Đunis, Stalać, Paraćin, Ćuprija, Bagrdan, Svilajnac – Velika Plana, Vladičin Dol i Ljubičevo.

“Kanalska” treba da ima pet “stepenica” na velikoj i, takođe, četiri na Južnoj Moravi sa ukupno 27 agregata. Sistema hidroelektrana u obe varijante radi kao celina, sa komandom iz jednog centra, s mogućnošću kombinovanja korišćenja vode iz akumulacija i režima rada protočne elektrane.

Izgradnja “Hidroenergetsko-plovidbenog sistema Morava” bi, prema proceni autora studije trajala 13 godina. Ovi inženjeri smatraju da “kanalska” varijanta ima određene prednosti zbog višenamenskog korišćenja sistema (energetika, plovidba, vodosnabdevanje, navodnjavanje) sa manjim brojem “stepenica”, što automatski smanjuje i inversticije. Kako kažu, “veći obim zemljanih radova kompenzovan je manjim utroškom skupih materijala: gvožđa i betona. Pri tome ne bi bilo morfoloških promena rečnog korita i remećenja sistema podzemnih voda. Osim što se eliminišu nepovoljne ekološke posledice ovo rešenje ne bi dovelo do trajnog potapanja velikih površina zemljišta u priobalju. Rešenje se, inače, uklapa u postojeću saobraćajnu infrastrukturu (pruge, putevi, mostovi) i štiti infrastrukturne objekte u priobalju (vodovode, kanalizaciju, bunare, pumpne stanice).



Van mreže ellesar

  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Jan 2010
  • Poruke: 4,336
  • Lokacija: Apatin
Odg: Kanal Dunav–Morava–Vardar
« Odgovor #1 poslato: 10 Januar 2013, 22:43:17 »
Odlicno, camcem u Greciju na morence :thumbup:
I have come here too chew bubble gum and kick ass!!!
And i`m all out off bubble gum :) !!!!

Van mreže nidzabgd

  • Štukaroš
  • *
  • Vuk od: Mar 2011
  • Poruke: 583
Odg: Kanal Dunav–Morava–Vardar
« Odgovor #2 poslato: 10 Januar 2013, 23:37:34 »
citao sam o ovome na nautickom sajtu...ovo otvara milion mogucnosti...nadam se da  cemo doziveti da vidimo to cudo...evo teksta sa nautickog sata:

Prostorni plan za izgradnju kanala Dunav–Morava–Vardar do sredine 2013, najavio ministar Milan Bačević. Za projekat su zainteresovane mnoge strane kompanije, rekao ministar.
Najznačajnija aktivnost Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja u 2013. u sektoru za prostorno planiranje biće izrada prostornog plana posebne namene za izgradnju plovnog kanala Dunav–Morava–Vardar, koji bi trebalo da bude završen do sredine 2013. godine, izjavio je resorni ministar Milan Bačević.
"Prilično smo odmakli u pripremi dokumentacije i metodologije za izradu prostornog plana za izgradnju kanala Beograd–Solun, poznatijeg kao Dunav–Morava–Vardar", rekao je Bačević u intervjuu agenciji Beta, navodeći da je predviđeno da se tim planom obuhvati površina od 10.500 kvadratnih kilometara, što je, prema njegovim rečima, jednako površini Kosova i Metohije.
Ministar je istakao da je to ozbiljan posao, ali da je uveren da će početkom jula moći da se sa planom izađe pred javnost.
Bačević je objasnio da bi potom usledila priprema posebnog zakona koji bi označio gradnju plovnog kanala kao projekta od nacionalnog značaja, kao što je to gasovod "Južni tok" kroz Srbiju.
"Nadam se da ćemo u tom roku od šest meseci dovesti do kraja i razgovore koje vodimo sa zainteresovanim kompanijama koje žele da učestvuju u realizaciji građevinskog dela projekta, studije izvodljivosti", rekao je Bačević.
On je rekao da su za taj projekat zainteresovane mnoge strane kompanije, jer su svesne njegovog značaja.
Bačević je rekao i da trenutno ne postoji tačno utvrđen proračun vrednosti projekta, jer poslednje procene o vrednosti investicije datiraju sa kraja sedamdesetih godina prošlog veka, kada je ulaganje procenjeno na iznos od 15 do 17 milijardi dolara, u šta su bili uračunati i radovi na teritoriji Makedonije i Grčke.
Bačević je rekao da se ozbiljno razmišlja o izradi studije izvodljivosti, odnosno biznis planu, i da je za taj posao zainteresovano nekoliko kompanija "među kojima najveću upornost pokazuju dve državne kineske kompanije, ali i američka savezna država Ilinois".
"Mnogi učešće u tom projektu vide kao šansu za dobru zaradu i dobro pozicioniranje u Evropi, a na Balkanu posebno. U Srbiji i ne postoje uslovi za realizaciju većeg projekta od ovog, kako prostorno, tako i ekonomski", rekao je ministar prostornog planiranja.
Milan Bačević je dodao da bi Srbija izgradnjom kanala Dunav–Morava–Vardar postala nezaobilazan faktor u svim saobraćajnim i infrastrukturnim vezama na relaciji između juga Evrope i srednjeg i zapadnog dela kontinenta.
"Ovakvim plovnim sistemom čitava Srbija bi se povezala sa sistemom Rajna–Majna–Dunav, koji je od najvećeg značaja u Evropi, ali i sa sistemom plovnih tokova Rone i Sene u Francuskoj, kao i Odre i Visle", rekao je Bačević.
On je napomenuo i da bi izgradnjom kanala Morava sve te sisteme povezala i brodove usmerila u Egejsko more odakle se račvaju pomorske veze prema drugim delovima južne Evrope, Aziji i Africi.
Izgradnjom tog plovnog kanala, kako je rekao, na bolje bi se promenio geopolitički položaj Srbije i njen međunarodni status.

 smiley033

Van mreže Ad fines

  • Somdžija
  • *
  • Vuk od: Maj 2010
  • Poruke: 1,995
  • Lokacija: Surcin
Odg: Kanal Dunav–Morava–Vardar
« Odgovor #3 poslato: 09 Februar 2013, 10:55:59 »
ko voli Morave, ovakve kakve su danas, ovo mu se nece bas svideti...  barem se meni ne svidja ako ce se iskoristiti sadasnji tok reka.  Sa politicko-ekonomskog aspekta, ideja je OK.

Van mreže pop

  • Šarandžija
  • *
  • Vuk od: Sep 2008
  • Poruke: 194
Odg: Kanal Dunav–Morava–Vardar
« Odgovor #4 poslato: 09 Februar 2013, 13:59:16 »
Sa visinskom razlikom od 100 m koliko treba prevodnica? A za 1000 m visinske razlike?

Odakle mislite da se kupi voda da napuni taj kanal?

Da li je iko od vas ikada pokušao da plovi Južnom i Velikom Moravom (i uverio se zašto te reke nikada nisu bile plovne za išta veće od dereglije sa 2 tone bostana)?

Da li je iko pokušao da održava DTD kanal? Od kad je zreo za odmuljavanje i ostalo održavanje???

Obećanje, ludom radovanje.

Van mreže razotevs

  • Smuđaroš
  • *
  • Vuk od: Maj 2011
  • Poruke: 273
Odg: Kanal Dunav–Morava–Vardar
« Odgovor #5 poslato: 09 Februar 2013, 13:59:38 »
Mislim da od toga nema nista, takvi projekti, MEGA projekti su sada samo misaona imenica, i mislim da time nece nesto mnogo da se dobije...
Ne znam za krizu dok mi ribe grizu!

Van mreže nidzabgd

  • Štukaroš
  • *
  • Vuk od: Mar 2011
  • Poruke: 583
Odg: Kanal Dunav–Morava–Vardar
« Odgovor #6 poslato: 09 Februar 2013, 14:06:34 »
osim ako ne daju kinezima koncesiju...

Van mreže ekv2

  • Babuškar
  • *
  • Vuk od: Sep 2012
  • Poruke: 62
Odg: Kanal Dunav–Morava–Vardar
« Odgovor #7 poslato: 13 Februar 2013, 00:54:47 »
sarena laza,to nema sanse da zazivi :no:

Van mreže Zare Gusar sa Morave

  • Babuškar
  • *
  • Vuk od: Sep 2012
  • Poruke: 53
  • Lokacija: Zapadna Morava
  • Morava je moje more :)))
Odg: Kanal Dunav–Morava–Vardar
« Odgovor #8 poslato: 13 Februar 2013, 07:38:22 »
Nadam se da vise znate o negatvnim stranama ovog pojekta tako da ne moram ulaziti u objasnjavanja.
Bolje bicikloom na pecanje nego mercedesom na posao!!!

Van mreže Pirke vuk s Tise

  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Dec 2010
  • Poruke: 3,648
  • Lokacija: Dve krive Vrbe na Tisi
Odg: Kanal Dunav–Morava–Vardar
« Odgovor #9 poslato: 13 Februar 2013, 09:07:29 »
Plovio sam kanalskom mrežom D.T.D Sećam se čak i izgradnje dela kanala kod Odžaka. Kanal je "zamuljen" trska, sa leve i desne strane, suzila kanal. A i to je bio projekt "veka" za navodnjavanje i odvodnjavanje, da "hranimo" pola Evrope. A ono poplave svake godine. Ne može da se održava, pred svakom prevodnicom gomila plastičnih flaša i svakojakog otpada. Hoću da kažem: Ne možemo da održavamo ni postojeći kanal, a "pravimo" kanal........... do Soluna. :no: :no:

 


Efikasna energija - Portal posvecen energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije List Ribolov Spin & Fly Smuki Mrdalice Sportski Ribolov Marketing Marketing