Vukovi sa DUNAVA

Plovidba Dunavom odvija se još od vremena Starih Grka, nastavlja se u doba Rimljana, koji duž vodenog toka grade puteve i premošćuju ga. U doba vladavine Vizantije, Dunavom se u periodu krstaških ratova prevozi vojska. U vreme Turaka plovidba zamire, a ponovo se obnavlja od Beogradskog mira 1739. godine, kada Turci priznaju slobodu plovidbe. Pariskim mirom 1856. godine Dunav je proglašen međunarodnom rekom sa slobodnom plovidbom, a Srbija je, kao obalna zemlja tada ušla u Pribrežnu dunavsku komisiju i time prvi put postala članica nekog medjunarodnog tela. Nosilac zamisli o osnivanju parobrodarskog društva bio je Miša Anastasijević, tada poznat kao kapetan Miša, koji je 1825. godine kupio svoju prvu lađu, a 1830.  još 12 lađa. Tako je 1843. godine raspolagao sa 74 lađe i zapošljavao 500 radnika. Pokušaj Miše Anastasijevića da se osnuje Društvo parobrodsko u Knjaževstvu Srbije nije uspeo, ali se zato 1856. osniva Francusko - serbsko parobrodarsko društvo sa zadatkom razvijanja prometa na Dunavu, Savi i Moravi. Društvo je radilo s četiri parobroda sve do 1864. godine, kada je ukinuto.


Savremeno rečno brodarstvo u Srbiji započelo je 1862. godine, kada je ukazom kneza Mihajla, od Rusije kupljen parobrod ,,Deligrad", tako nazvan po deligradskom šancu u Prvom srpskom ustanku. Izgradjen je u Francuskoj 1851. imao je nosivost od 275 tona i plovio  uspešno preko pola veka Dunavom, Savom i Tisom. Posredni dokazi koji ukazuju na to da se tadašnja srpska vlada odlučila za nabavku parobroda ,,Deligrad", bila je potreba za modernizacijom saobraćaja, kako bi se zadovoljile sve veće potrebe za prevoznim sredstvima koje su nastajale usled pojačane robno-novčane privrede u Srbiji. U to vreme obala Save i Dunava, na srpskoj strani, od Drine do Timoka iznosila je 502 km i povezivala je Srbiju sa Crnim morem. Suvozemni putevi su bili u lošem stanju, te su kao i izgradnja železnice, zahtevali za tadašnje finansijske prilike Srbije velika sredstva, koje ona nije mogla da uloži. Prema tome,nnajbrža modernizacija saobraćaja mogla se postići preko rečnog brodarstva, nabavkom parobroda. Loše iskustvo sa Austrijskim parobrodarskim društvom (DDSG), koje je grubo zloupotrebljavalo svoj monopolistički položaj na Dunavu, bio je jedan razlog više da se Srbija osamostali u rečnom saobraćaju, a drugo da se knezu, koji je u to vreme uživao naročitu reputaciju, stavi na raspolaganje udobnije prevozno sredstvo. Sa ,,Deligradom" se Knez Miloš vratio u Srbiju posle Svetoandrejske skupštine, a ,,Deligrad" je i prvi ratni brod na paru, jer je u ratovima bio naoružan sa dva topa. Iste te godine ovaj parobrod je odvezao iz Beograda niz Dunav i poslednjeg turskog komandanta Ali-Riza-pašu, što je Čika Ljubu Nenadovića inspirisalo da ispeva uzbudljive patriotske stihove pod naslovom ,,Deligrad".  Parobrod je 1895. godine prepravljen u moderan putnički brod, i od tad pa sve do 1914. godine plovio je na liniji Beograd-Radujevac.

Osnivanjem Srpskog brodarskog društva 1891. godine, koji je naslednik Prvog Kraljevskog Srpskog povlašćenog brodarskog društva, država je ustupila ,,Deligrad", na kome se prvi put vijorila srpska trobojka, tom društvu, kao i ostala plovila koja su sačinjavala srpsku državnu flotu.

Nakon završetka Prvog svetskog rata, 1918. godine, u novoformiranoj državi Srba, Hrvata i Slovenaca zatekao se veliki broj brodova austrougarskih i nemačkih brodarstava. Pariskim ugovorom iz 1921. godine Kraljevini SHS dodeljen je veći deo brodova, tako da je s dobijenim plovnim parkom tadašnja država bila prva po veličini flote na Dunavu.


Jula 1945. godine osniva se Glavna uprava rečnog saobraćaja, a u okviru nje se formira Državno rečno brodarstvo, koje 1947. godine dobija naziv Jugoslovensko državno rečno brodarstvo. Od 1952. posle reorganizacije i decentralizacije dobija naziv Jugoslovensko rečno brodarstvo – JRB, koji ostaje i do danas. U periodu velikog privrednog zamaha, posle II svetskog rata, nakon izvlačenja potopljenih brodova i čišćenja plovnih puteva, na red je došao plovni park JDRB. Plovila su morala ozbiljno biti popravljena da bi se dostojno ispratile narastajuće potrebe privrede. Uzimajući u obzir tehničku zastarelost tadašnje flote, sredinom 1950-tih dolazi do izgradnje brodova, motornih tegljača (poznate ,,JOTA" flote), motornih teretnjaka, rečno-morskih brodova i tegljenica za rasute i tank-potisnica za tečne terete. Flota, koja je delom poticala iz 19. veka, a delom pripadala Austro-Ugarskoj od koje je bila dobijena po okončanju I svetskog rata, doživela je da bude popravljena. Do tada je prosečna starost putničkih brodova iznosila 60 godina, tegljača 40, a tegljenica za suvi i tečni teret 45 godina. Novu flotu sačinjavaju: Džervin, Veternik, Košutnjak, Topčider, Jablanik, Javornje, Jagodnja, Jelašnica, (po kojima je JOTA flota dobila ime), Vitorog, Trebević, Dinara, Komovi, Udarnik, Junak, Vitez, Kolubara, Mlava, Tamnava i Morava. Tokom prepravki  starih brodova uvedena su značajna poboljšanja u sistemima za proizvodnju pare. Umesto ručnog loženja čvrstim gorivima, prešlo se na poluautomatsko loženje mazutom i naftom čime se skratilo vreme pripremanja parnih brodova za plovidbu, smanjio broj ložača i poboljšani uslovi života i rada ukrcanog osoblja. U ovom periodu ozbiljno se prišlo rešavanju problema pijaće vode i struje na brodovima.

Tih godina za potrebe prevoza veštačkog đubriva i novootvorene fabrike u Prahovu, flota je obnovljena sa 4 nova potiskivača (tzv. ,,Prahovska flota"), a 1961. u saobraćaj biva uključen čuveni motorni tegljač ,,Tara", koji je bio angažovan u Sektoru Đerdapa i koji će ostati upamćen po svojoj snazi, sigurnosti plovidbe i  svom prelepom izgledu.

Kao što je sredinom XIX veka sa parobrodom ,,Deligrad" predstavljena nova koncepcija tegljenja na Dunavu, tako se od sredine XX veka, tačnije od 1962. godine pojavljuje novi koncept plovidbe, a to je uvođenje sistema potiskivanja konvoja. Novu tehnologiju rečnog transporta je prvi ma međunarodnoj evropskoj reci Dunav primenio JRB, a druga brodarstva su sledila. Krajem 70-tih godina u Brodogradilištu ,,Tito" u Beogradu uspešnom konstrukcijom naših inžinjera brodogradnje,  projektovani su gurači serije ,,K" (,,Kragujevac", ,,Kadinjača" i ,,Kumanovo"), najboljoj i najjačačom flotom na Dunavu. To su bili  najmoderniji i najsnažniji brodovi koji potiskuju konvoje u sastavu od 16 barži nosivosti i do 25.000 tona, na sektoru Donjeg Dunava. Kvalitet domaćih brodogradilišnih kapaciteta ogledao se i u činjenici da je čak 90% najsavremenije opreme potiskivača izgrađeno u domaćim preduzećima, a samo 10%  je uvezeno.  80-tih godina JRB pušta u rad najsnažnije potiskivače na Dunavu toga doba- ,,Karlovac" i  ,,Karađorđe", sa motorima od po 3.061KW, projektovani za rad isključivo na Donjem Dunavu. U narednom periodu, pojačava se namera JRB-a da preuzme zapadna tržišta i u tu svrhu nabavljaju se brodovi malog gaza predviđeni za rad na Gornjem Dunavu, poput Zlatibora, Kajmakčalana i Velebita.


1991. godine JRB dobija još jednu šansu da punim kapacitetima za tečni teret prevozi naftne derivate duž Dunava, usled zatvaranja jugoslovenskog naftovoda, kao posledica ratnih sukoba na tlu SFRJ. Vremenom, ekonomske prilike se pogoršavaju i 1992. godine Ujedinjene Nacije uvode zabranu plovidbe. Tada flota JRB-a ostaje usidrena duž obala Save i Dunava, čak i zarobljena u stranim lukama. Krajem 1995. godine ova blokada biva suspendovana i kreće se sa rekonstrukcijom flote. Nažalost, ona biva zaustavljena 1999. godine usled bombardovanja, kada stradaju mostovi na reci Dunav i svaka dalja međunarodna plovidba opet biva onemogućena.

U nastupajućim godinama državne planove za rekonstrukciju mostova prati JRB-ov plan o izgradnji najmodernijeg broda-samohotke za prevoz suvog i kontejnerskog tereta. Samohotka dobija naziv ,,Deligrad" po prvom brodu koji je zaplovio pod zastavom Kneževine Srbije, daleke 1862. godine. 2004. godine, puštanjem u saobraćaj  ,,Deligrad"-a, otvoreno je novo poglavlje u istoriji JRB-a.

JRB danas predstavlja četvrto preduzeće za rečni transport u regionu Donjeg Dunava. Svoje aktivnosti obavlja na delu Dunava koji su pogodni za plovidbu velikih rečnih plovila od obale Crnog mora i Konstance na ušću kanala Dunav-Crno more, pa sve do Kehlheima u Nemačkoj. Prevoz roba se prvenstveno ugovara na konkurentnom spot tržištu, a preduzeće je u novijem periodu  uspelo da poveća obim ugovorenih poslova, naročito u domenu prevoza nafte i naftnih derivata (eurodizel, euro BMB, VGO, HS dizel, itd).

Ekstra, dajte jos nesto.

Navodno, ovo je po recima nekih jedan od prvih guraca na Dunavu, mada me po izgledu neodoljivo podseca na tegljaca prepravljenog u potiskivaca. Rec je o gromadi od broda a to je "Deli Jovan" clan RBK flote koja je prosle godine ponovo pocela sa radom, te cu u narednim postovima pokusati da skupim vise informacija o tom dunavskom gigantu.

(https://s23.postimg.cc/ku9rq1amz/13256200_542683319248940_2171390520120434493_n.jpg) (https://postimg.cc/image/mm2qkxtzr/)

Tri broda odlaze u Stajicevo u remont , to su Bor , Badnjevo i Bukovo .
Navodno ce od Badnjeva i Bukova biti sredjen jedan brod , najverovatnije Badnjevo , dok ce drugi biti isecen. Kladovo i Hajduk Veljko ce nesto kasnije otici u remont , kada budu zavrsili Bor i Badnjevo .Firma ce i dalje biti RBK sa sedistem u Prahovu. Da bacimo pogled na navedene "brodice".Bukovo je napravljen 1963. godine u brodogradilištu u Apatinu.

(https://s30.postimg.cc/pabo3bksx/1958579_369145176602756_1113968535346805025_n.jpg) (https://postimg.cc/image/vb9d0e7f1/)

Najvece domace preduzece koje se bavi recnim transportom je naravno JRB- Jugoslovensko recno brodarstvo. Sredinom 50-tih u doba kada su rekama i morima harali tegljači JRB započinje izgradnju nekoliko tegljača,  kasnije poznatih kao JOTA flota kao i nekoliko drugih tipova brodova.Za razvoj firme ali i celokupnu istoriju rečnog saobraćaja ključne godine su 60-te kada dolazi do menjanja koncepta tegljača u potiskivača. Tih godina započeta je rekonstrukcija motornog tegljača ''Kosmaj'' u potiskivač. Tada je započela izgradnja nove flote sastavljene isključivo od brodova potiskivača i potisnica. Time je JRB bio prvi na Dunavu koji je uspešno uveo novu tehnologiju transporta – sistem potiskivanja konvoja. 1961. u saobraćaj biva uključen motorni tegljač ''Tara''.Mogli su da jačinom motora od 2.429 KW potiskuju 8 potisnica od po 1.550 tona nosivosti brzinom od 14 km/čas. 1980 JRB pušta u rad najsnažnije potiskivače na Dunavu toga doba – Karlovac i Karadjordje. Sa motorima od po 3.061 KW projektovani su za rad isključivo na donjem Dunvu.Sad malo slika:
Tu je naravno i "Triglav":

(https://s28.postimg.cc/j68f9ucq5/triglav.jpg) (https://postimg.cc/image/vkv7a6489/)

I konacno JRB-ov ponos brod "Karlovac" kog sam licno video u Futogu pre nekih 9-10 godina, kada je prisao obali da napuni rezervoare.Karlovac je najsnažniji potiskivač JRB-a sa 2060 kW sada, a postoji podatak da je imao 3.061 KW.Nizvodno od Beograda na Dunavu su mogući sastavi od maksimalni 27 000 t nosivosti.I za velike morske brodove ovo su velike količine tereta.U sastavu je 16 barži ( 13 tank sa naftom i 3 sa rasutim teretom ).Evo kako to izgleda kad "Karlovac" radi:
Davne 1984:

(https://s27.postimg.cc/bcxbe426r/Karlovac_1984_sr.jpg) (https://postimg.cc/image/7gjzi4h73/)

Sva tri ledolomca napravljena su nakon izgradnje hidroelektrane "Đerdap 1" kako bi čuvali plovni put u tom reonu. Ledolomac Greben ima ojačan pramac i mogućnost da razbija led debljine čak i do 4 metra. Ledolomac Bor je dat u zakup a po nekim informacija nalazi se "negde u Bugarskoj". Ledolomac Deli Jovan već neko vreme je van saobraćaja i vodi se knjigovodstveno da je "u raspremi". Sva 3 ledolomca su ZAJEDNO poslednji put razbijali led na Dunavu daleke 1985. godine.
Tegljac "Jablanik" u Nemackoj 'iljadu devetsto i neke... :smiley:

(https://s23.postimg.cc/jzdsx33kb/jablanik.jpg) (https://postimg.cc/image/4dwhd4rlz/)

Posada broda "Stolovi"

(https://s28.postimg.cc/sck0baa9p/stolovi.jpg) (https://postimg.cc/image/5nutbpsvt/)

Mnogo lep tekst i jos lepse fotografije

Deli Jovan je parkiran kod Slankamena, letos sam ga video. Kolika je to azdaja. Gledao sam na Umci ono groblje brodova, kako mi tuzno izgledaju.
A koji sve tipovi brodova postoje kod nas? Jel postoje remorkeri na Dunavu, koja je razlika izmedju remorkera i tegljaca?
Ko je pravio motore za brodove kod nas?
Kako su i zasto u Tekiji vukli brodove vozom?

Bas lep zimski tekst bez vesti i TV

Srpska lađa ko sa Misisipija

Od osnivanja srpske flote, krajem 19. veka, pa do danas, naši brodovi i brodari izuzetno su cenjeni u Evropi. Kuriozitet je da je do sredine osamdesetih godina prošlog veka Savom plovio naš parobrod ,,Boka" koji je bio jedinstven na Starom kontinentu. Sagrađen je između dva rata po ugledu na slične  brodove na Misisipiju. Za razliku od ostalih evropskih parobroda kod kojih su točkovi sa lopaticama bili na bokovima, njegov je bio na zadnjem delu.


- To je bio jedini takav brod u Evropi. Napravljen je u Austriji. Imao je parnu mašinu od 150 konjskih snaga, a zbog malog gaza od 60 centimetara, korišćen je samo u gornjem toku Save, jer tada nije bilo izgrađenih plovnih puteva, nego se plovilo tamo gde je to dozvoljavao rečni tok. ,,Boka" je vukla šlepove i završila je neslavno, na Adi ciganliji, sredinom osamdesetih. Trebalo je da bude sačuvana u muzeju, čak su i Austrijanci hteli da je otkupe i zaštite, ali je potonula jedne zime zbog naslaga leda i vode. Posle su je isekli u staro gvožđe – kaže Milan Stefanović, penzinisani kapetan AD Jugoslovensko rečno brodarstvo.

Prvi primitivni slovenski ,,brodovi", inače, zaplovili su Dunavom tek u 9. veku. To su bile takozvane drvarice, vinarice i žitarice, koje su naziv dobile prema robi koju su prevozile. Ove ,,lađe" su pored obale uglavnom vukle konjske zaprege, a ponekad i ljudi, zbog čega se taj način plovidbe i naziva kopitarenje. Krajem 19. veka naročito je bilo poznato brodarstvo našeg prvog kapetana Miše Anastasijevića, koje je brojalo 74 ,,drvarice".

Međutim, iako je Anastasijević još 1825. godine kupio ,,prvi brod za prevoz espapa Dunavom", kao datum izgradnje prve srpske lađe obeležava se 11. april. Tog dana, pre 171 godine, u Dunav je porinut brod ,,Knez Mihailo" (mogao je da se koristi i u vojne svrhe, jer je na njemu bilo mesta za 18 topova). Što je slava, umesto Anastasijeviću, pripala beogradskim trgovcima, braći German, koji su platili carigradske majstore da naprave ,,Kneza Mihaila", može se objasniti samo time što je ova lađa sagrađena u Brzoj Palanci (1824. godine).

Sve u svemu, moderna istorija plovidbe Dunavom, počinje skoro tri decenije ranije, puštanjem u saobraćaj pravog (austrougarskog) parobroda ,,Karolina", 1817. godine. Prvi srpski parobrod, ,,Deligrad", zaplovio je tek 1862. godine. Ostaće upamćen po tome što su ovim brodom Turci izvedeni iz Beograda, pri čemu je njegov tadašnji kapetan bio čuveni Boža Džaja.


- ,,Deligrad" je bio putnički brod koji je korišćen i za prevoz robe. I njega su napravili Austrougari. Primao je 130 putnika. Posadu su činili kapetan i dva oficira, dva krmaroša, kao i po četiri mornara i ložača, uključujući i osoblje u restoranu. Imao je dva salona i 17 kabina, i saobraćao je između Beograda i Kladova. Ni on nije sačuvan, isečen je pre petnaestak godina – priča Stefanović.

Krajem 19. veka formiraju se prva parobrodarska društva: Savsko – kupsko, Bosansko – parobrodarsko, Pančevačko društvo, Srpsko brodarsko društvo, kao i privatna brodarstva ,,Blažek", ,,Vajfert", kapetan ,,Todić" i druga. Nova srpska flota pod firmom Prvog srpskog kraljevskog povlašćenog društva (SBD) formirana je 1890. godine. Činili su je brodovi ,,Deligrad", ,,Takovo", ,,Mačva", ,,Stig", ,,Beograd", ,,Šumadija", ,,Neretva", ,,Vardar" i ,,Krajina", uz 53 gvozdena teretnjaka, nosivosti 27.380 tona.


- U ono vreme, Srbija je bila jedna od jačih sila na Dunavu. Zato su Austrijanci, odmah po objavljivanju ultimatuma, i otpočeli napad na sve naše parobrode. Dunav je pretvoren u brodarsku grobnicu. Nijedan naš putnički brod nije dočekao kraj rata, ali je u naknadu za to Kraljevina SHS dobila deset puta veći plovni park, od 89 brodova sa 4.600 KS i 850 teretnjaka, nosivosti 450.000 tona – kaže Stefanović.

Mada je između dva rata Rečna plovidba Kraljevine Jugoslavije bila prva na Dunavu po veličini flote, za četiri nove ratne godine uništeno je čak 77 odsto plovnih objekata. Pri tom su nam saveznici odvukli 286 brodova, koji su posle vraćeni, da bi 31. decembra 1945. godine jugoslovenska rečna flota brojala 444 lađe.  Godine 1947. osnovano je Jugoslovensko državno rečno brodarstvo.


Najveći brodovi


Trenutno, naši najveći brodovi su potiskivači ,,Karađorđe" i ,,Karlovac", koji su pušteni u rad 1980. godine i imaju po 4.200 KS. Oni u jednom konvoju mogu da prevezu 25.000 tona robe, što odgovara nosivosti jednog srednjeg morskog broda.



Najveća rečna nesreća

Stariji Beograđani i brodari još pamte tragediju broda ,,Senta", koji se prevrnuo 1935. godine na ušću Save u Dunav, kojom prilikom je poginulo 106 putnika i članova posade. Do prevrtanja broda, koji je primao manje od 80 putnika, došlo je zbog preopterećenosti i nevremena.


Kapetan Nodilo Ferdinand, zajedno sa još par članova posade i nekolicinom putnika, spasao se. Ovom brodu je kasnije promenjen naziv u ,,Niš", i još uvek plovi.


Kraljevska jahta

,,Krajina", nekada bela kraljevska putnička jahta ,,Dragor", kojom je kraljica Marija iz Rumunije došla u Srbiju, napravljena je 1928. godine, a kraljevska porodica koristila ju je sve do 1941. Od 1948, pa do smrti 1980, ovu jahtu je koristio Tito. Kasnije je prodata prvo Kombinatu u Majdanpeku, pa privatniku. Poslednji vlasnik je izvadio parnu mašinu i palube dogradio tako da je potpuno izmenjena prvobitna elegantna linija broda, koji je potpuno izgoreo u požaru 2007. tokom snimanja filma ,,Na lepom plavom Dunavu". Olupina "Krajine" privezana je za savsku obalu ispod mosta Gazela.

@Milan M. Tegljač ili remorker je brod koji se koristi za okretanje vuču i tegljenje drugih plovnih objekata u lukama, na otvorenom moru ili kroz rijeke i kanale. Kod nas se ovaj tip broda najčešće naziva remorker tal. rimorchio = tegljenje, vuča) Glavna karakteristika tegljača je jakost njihovog stroja u odnosu na veličinu broda, odnosno odnos snaga (P)/tonaža (T). Jakost postrojenja danas se kreće od 500 do 2500 kW za manje, lučke tegljače, dok oceanski tegljači imaju znatno jača postrojenja, koja se kreću i preko 20000 kW. Radi usporedbe, P/T odnos se za putničke brodove kreće većinom ispod 1, a kod tegljača ide između 2.2 (veliki tegljači), pa sve do 9,5 (lučki tegljači).
Da ne ispadne da smo u proslosti imali samo teretne brodove, evo i primer jednog malog putnickog.Jedan od najpoznatijih malih brodova (JRB) koji je vršio prevoz putnika i manje robe na relaciji Smederevo - Kovin i tako indirektno spajao Šumadiju sa Banatom, bio je mali brod koji je imao ime ,,Kovin", ali ga je narod zvao ,,Lađica Kovinka".

(https://s29.postimg.cc/s7ra4da1z/content_kovinka.jpg) (https://postimg.cc/image/l4jeor4mb/)

Putnički brod "Car Nikola" nabavljen 1899. godine u Kasteli.

(https://s28.postimg.cc/8odya7u9p/car_nikola.jpg) (https://postimg.cc/image/q1o8p2pkp/)

Remorker Sprskog brodarskog društva "Takovo"
Godine 1912. prošlo je Dunavom kroz Đerdap uzvodno 967 šlepova sa 468.486 tona tovara, a nizvodno 762 šlepa sa 276.534 tone tovara.
Takovo:
(https://s23.postimg.cc/sjywn3bx7/takovo.jpg) (https://postimg.cc/image/clq6wyhp3/)

Komandni brod Rečne flotile VS na vojnoj paradi:
(https://s24.postimg.cc/8twlebf2d/2dh7a5f.jpg) (https://postimg.cc/image/cdij44hs1/)
(https://s24.postimg.cc/6np2fha5h/11m3qkl.jpg) (https://postimg.cc/image/et74dmye9/)

Svaka Vam cast, lepse ovako da pricamo nego da jurimo sve na google. Ima ljudi koji su malo cesce nauticari, a ima i nas koji smo par puta u zivotu seli u camac i nismo zagledali neke stvari toliko.
Jednom sam kao srednjoskolac isao na ekskurziju u Titel sa nekim brodom, znam da je Holandski neznam kako se zvao. Od tada sam se vozio par puta u camcu i nekom malom brzom gliseru (cime i nisam bas fasciniran) i letos na brodu koji je covek sam napravio. E to me odusevilo, 8,5 t gvozdja, 12 metara, motor Mercedes 220D sa sve menjaca, oko 50-ak kvadrata prostora, nista mahagoni,inoks i slicno, nego da se lepo provedes i nemoras da mu robujes i cistis.
A gde su oni putnicki brodovi sto su isli za Kladovo, oni ultra brzi, gliseri sto su ih zvali Rakete (valjda), jel znate nesto o njima.

Beogradske priče: Gliserima do Đerdapa

Beograđani su sedamdesetih godina uživali u ekskluzivnim putovanjima Dunavom. Moderna, brza plovila do Tekije stizala za samo tri i po sata, a u povratku, uzvodno, putovala četiri časa


SREDINOM sedamdesetih godina prošlog veka Beograđani su bili posebno ponosni na hidroglisere, prave "rečne avione", koji su do Tekije i Đerdapske klisure stizali za oko tri i po sata. Bili su jedan od sinonima za "zlatne sedamdesete" kada je poboljšanje životnog standarda osećao značajan deo svih slojeva društva.

Biti Beograđanin, koji svoje goste vodi na izlet ovakvom, munjevitom lađom - bila je stvar prestiža i značajnog ponosa.

- To su bili moderni gliseri onog doba, a kada zaplove, uzdigli bi se i jurili privlačeći značajnu pažnju publike - objašnjava kapetan unutrašnje plovidbe JRB Petar Antić. - Putnici su maksimalno uživali u vožnji i pogledu. U to doba mnogi nisu imali priliku da se voze avionom, ali su mogli da vide stjuardese na ovom plovilu. A zaista su bile veoma lepe, pa tako pamtim kako je svojevremeno održano takmičenje između onih, "nebeskih" i ovih, "rečnih" stjuardesa. Najveće rivalstvo je, dabome, bilo u lepoti.

Veliki gliseri bili su vlasništvo tadašnjeg "Centroturista", a vozili su na relaciji Beograd - Tekija, sa zaustavljanjem u Donjem Milanovcu. Do odredišta je putovanje trajalo tri i po sata, a natrag, uzvodno ka Beogradu oko četiri.

- S obzirom na to da su za kratko vreme prelazili distancu od 220 kilometara, bili su znatno brži od redovne autobuske linije kojoj je za istu relaciju trebalo oko šest časova - objašnjava Antić. - Postojala su dva tipa glisera: "meteor" i "raketa". Prvi je bio atraktivniji, udobniji, imao je veći zastakljen prostor pa su putnici imali jasniji pregled obale, a kapacitet mu je bio oko stotinu osoba. Nešto manja "raketa" prevozila bi oko 60 izletnika.

- U to vreme postojala su čak tri redovna polaska vikendom - podseća Antić.- Sećam se da su cene bile vrlo prihvatljive jer je država dotirala cenu karte, a sama tura izgledala je tako što bi u Tekiji putnike preuzimao "Đerdapturist", koji bi ih dalje autobusima vozio u Kladovo. U večernjim satima, turisti bi se vraćali u Beograd, posle nezaboravne vožnje.

Kapetani koji su upravljali gliserima morali su da budu među najuglednijima u svojoj branši.

- Pravilo je da najbolji kapetani rečne plovidbe rade na putničkim brodovima - zaključuje Antić. - Tako su i hidroglisere vozili veoma stručni i iskusni ljudi.


VIDIKOVAC NA PALUBI

MODERNI gliseri za prevoz turista išli su zaista brzo, ali su bili efektno projektovani tako da putnici za vreme plovidbe mogu da izađu na palubu.

Jedan deo bio je napravljen kao specijalni vidikovac, odakle bi mogli da osete svu čar brze vožnje na reci.

HIDROBUS

SLIČNA plovila sa panoramskim pogledom za putnike bili su popularni hidrobusi, ali njihova brzina je bila skromnija, a namena da voze na bliske destinacije.

Gornji deo palube bio je bezmalo sav u prozorima, pa su posetioci Beograda i okoline imali sjajnu izletničku lađu i priliku da pogledaju glavni grad sa reke.


BRODSKI ŠANK

HIDROGLISERI koji su "leteli" Dunavom u to vreme imali su poseban kafe-bar, tako da su putnici uživali u maksimalnom luksuzu.

- Šta je čovek više mogao da poželi u danu kada hoće da se odmori i opusti - šarmantno pita Antić. - Nalazio bi se na predivnom gliseru, oslonjen na šank, ispred njega stajala bi kafa ili piće, imao je predivan pogled sa broda, na brodu na stjuardesu, a smeo je da zapali i cigaretu!?

GLISER PORED REKORDERA

FOTOGRAFIJA koju čuva Zbirka rečnog saobraćaja Muzeja nauke i tehnike prikazuje hidrogliser koji prolazi pored broda koji je u tom trenutku obarao dunavski rekord.

Sastavljene barže gurao je potiskivač za čijim kormilom je bio legendarni kapetan Milan Grubor. Stručno rečeno, sastav koji je prevozio bio je težak 23.000 tona, širina mu je bila 54, a dužina 288 metara. Spojene barže činile su površinu od 13.000 kvadratnih metara!

Od sedamdesetih godina prošlog veka, kada je rekord postavljen, do danas, niko se nije usudio da na ovaj način preveze teret Dunavom.

Ovoga mi je, uz vidikovac na Beograđanki, najžalije iz stare zemlje. Imali smo prijatelje, koji su posedovali vikendicu u Tekiji, pa sam nekoliko letovanja tamo proveo. I na svako išao hidrogliserima. Taj osećaj je neopisiv.  :sad:

Gde li jadni zavrsise? Nije valjda u Smederevu, topionici? Ko je pravio te hidro glisere.

Prvi brod pod srpskom zastavom

Prvi brod pod srpskom zastavom i nazivom "Srbija" zaplovio je 30. aprila 1883. godine pet godina nakon njegove narudžbine. Miloš Obrenović je angažovao grka kapetana Nikolu Kefala, a brod je koštao 5.000 talira i izgrađen je u brodogradilištu Dubravica nedaleko od Smedereva. Njegovu repliku napravio je smederevac Zlatko Pajić.

Istraživački rad na prikupljanju crteža i detalja oko broda "Srbija" trajali su dve godine. Bečki arhivi i britanska literatura bili su glavni izvori i informacije o brodu, jer u srpskim arhivama ima jako malo podataka o plovilima iz 17., 18. i 19. veka.




Zlatko Pajić je po obrazovanju avio inženjer, a u svojoj kolekciji ima samo dva avio modela. Za ovaj hobi treba mnogo strpljenja i preciznosti.

Zlatkova radionica smeštena je na kuhinjskom stolu. Tu su pribori alati i odabrana muzika. Ozbiljna replika zahteva mnogo vremena, ali i od neobičnih materijala nastane brod.

Jedan od modela brodova, najverovatnije brod "Srbija" mogao bi u skorije vreme da postane prepoznatljivi suvenir Grada Smedereva.

Suvenir bi bio dostupan svima a za pravu repliku broda potrebno je i do 1.000 sati rada, a za one koji bi ga hteli u svojoj kolekciji i dosta para.

rts.rs (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/srbija-danas/2330415/prvi-brod-pod-srpskom-zastavom-.html)

Citat: Milan.M poslato 27 Januar 2017, 21:22:22
Gde li jadni zavrsise? Nije valjda u Smederevu, topionici? Ko je pravio te hidro glisere.

Građeni su u SSSR-u.

Raketa smiley318 (http://www.spkflot.ru/raketa.htm)

Meteor smiley318 (http://www.spkflot.ru/meteor.htm)

Zbog velike potrošnje goriva i maziva relativno brzo su povučeni iz upotrebe, neki su pretvoreni u ploveće restorane, neki isečeni.

Bio sam klinac, sećam se da su se povremeno pojavljivali kod Apatina sredinom osamdesetih...

Ala su jurili samo im ime kaze,zato su verovattno i trosili toliko jer rus napravi da ide i bude izdrzljivo ali mora da trosi!Radovao sam se kao klinac kada ih vidim na dunavu ,to je bio dozivljaj!

Kao što je sredinom XIX veka sa parobrodom ,,Deligrad" predstavljena nova koncepcija tegljenja na Dunavu, tako se od sredine XX veka, tačnije od 1962. godine pojavljuje novi koncept plovidbe, a to je uvođenje sistema potiskivanja konvoja. Novu tehnologiju rečnog transporta je prvi ma međunarodnoj evropskoj reci Dunav primenio JRB, a druga brodarstva su sledila. Krajem 70-tih godina u Brodogradilištu ,,Tito" u Beogradu uspešnom konstrukcijom naših inžinjera brodogradnje,  projektovani su gurači serije ,,K" (,,Kragujevac", ,,Kadinjača" i ,,Kumanovo"), najboljoj i najjačačom flotom na Dunavu. To su bili  najmoderniji i najsnažniji brodovi koji potiskuju konvoje u sastavu od 16 barži nosivosti i do 25.000 tona, na sektoru Donjeg Dunava.
Kadinjaca:
(https://s30.postimg.cc/4um296su9/image.jpg) (https://postimg.cc/image/k3bzmymil/)
Kumanovo i do njega Karlovac:
(https://s24.postimg.cc/mxmfz082d/potiskivaci_23_20140604_1380650317.jpg) (https://postimg.cc/image/bl9uh7zdd/)

80-tih godina JRB pušta u rad najsnažnije potiskivače na Dunavu toga doba- ,,Karlovac" i  ,,Karađorđe", sa motorima od po 3.061KW, projektovani za rad isključivo na Donjem Dunavu. U narednom periodu, pojačava se namera JRB-a da preuzme zapadna tržišta i u tu svrhu nabavljaju se brodovi malog gaza predviđeni za rad na Gornjem Dunavu, poput Zlatibora, Kajmakčalana i Velebita.
Zlatibor:
(https://s29.postimg.cc/9e6heyc9z/brod_zlatibor_1_20150907_1747399023.jpg) (https://postimg.cc/image/b5zg9uvmr/)
Kajmakcalan, kog sam samo jednom video na Dunavu a to je bilo mislim 2009:
(https://s29.postimg.cc/6jydfo347/brod_kajmakcalan_2_20150907_1446830514.jpg) (https://postimg.cc/image/omrg6vyyr/)
(https://s23.postimg.cc/t0w2f7ru3/brod_kajmakcalan_1_20150907_1234846438.jpg) (https://postimg.cc/image/5zfh9gs6f/)
Velebit, na prvoj slici pod jugoslovenskom, a na drugoj pod srpskom zastavom:
(https://s27.postimg.cc/5g3i42l83/brod_velebit_1_20150907_1211999303.jpg) (https://postimg.cc/image/h57hs1c6n/)
(https://s28.postimg.cc/da05stua5/potiskivai_1_20150914_1522343577.jpg) (https://postimg.cc/image/wrut8rr7t/)

Video sam Velebit jednom u Ritopeku.
Fasciniran sam ovim zverima, nnikad nebih rekao da su ih Rusi pravili.
Neznam bas Ruski, vidim da su imali po 1.000 i 1.100 ks, sta je ono vazduhom, hladjenje ili neki pogon? Sta su trosili od goriva? Verovatno su ppo jos necemu bili specificni (u tehnickom smislu).

Citat: pikeman poslato 27 Januar 2017, 21:48:28
Građeni su u SSSR-u.

Raketa smiley318 (http://www.spkflot.ru/raketa.htm)

Meteor smiley318 (http://www.spkflot.ru/meteor.htm)

Zbog velike potrošnje goriva i maziva relativno brzo su povučeni iz upotrebe, neki su pretvoreni u ploveće restorane, neki isečeni.

Bio sam klinac, sećam se da su se povremeno pojavljivali kod Apatina sredinom osamdesetih...

Raketa mi je bila kulja, iako manja. Puštali su nas klince, kada uspore pred Milanovcem, da izađemo na otvoreni deo u pramcu, tek toliko da promolimo glavu. Aaaaaaaa, najjači osećaj, čuka da ti stane.

Milane, msm da ce ti pikeman dati odgovor na to.  :takoje:
Ja nastavljam po starom.  :cheesy:
Brod-potiskivac m/p ,,KABLAR". Ne znam zasto ali mi se jako svidja.  :rolleyes:
Reg.br. 51447
1. Godina i mesto gradnje:   1961 / Brodogradilište ,,Sava" Macvanska Mitrovica"
2. Deplasman:   121,28 t
3. Glavne dimenzije:
- Dužina preko svega   22,08 m
- Širina trupa   6,00 m
- Gaz max   1,40 m
- Gaz min   1,26 m
- Visina objekta   2,20 m
- Slobodan bok   0,80 m
4. Tehnicke karakteristike:
- Pogonski motori   2 × 110 KW
- Proizvodac i tip motora   Litostroj – B8W343F
- Pomocni motor, tip i snaga   Deutz – F4L912, 46 KW
(https://s29.postimg.cc/5q6a4mjxz/kablar.jpg) (https://postimg.cc/image/d65jqf7n7/)
(https://s27.postimg.cc/glptp1fqr/69513051.jpg) (https://postimg.cc/image/u2ms7wq27/)
Motorni tegljac ,,HERKULES"
Reg.br. 54522
1. Godina i mesto gradnje:   1972 / Backi Monoštor
2. Deplasman:   22,80 t
3. Glavne dimenzije:
- Dužina preko svega   12,94 m
- Širina trupa   3,70 m
- Gaz max   1,15 m
- Gaz min   0,87 m
- Visina objekta   1,45 m
- Slobodan bok   0,30 m
4. Tehnicke karakteristike:
- Pogonski motori   96 kW
- Proizvodac i tip motora   Torpedo T-538
(https://s27.postimg.cc/uh51yq70z/herkules.jpg) (https://postimg.cc/image/teuvg6o7j/)

Inace brodovi su iz preduzeca PIM - Ivan Milutinovic.  :smiley:  :thumbup:
Podaci preuzeti sa njihove stranice.

Nasao sam sve sto me zanimalo (mada sladje ovako, :cheesy: kad kao da pricamo) Imali su Ruske 12 cil. zvezda motore, ali po dva komada od po 1.100 ks trosili od 130 do 280 L/H dizela. Video sam u cemu je razlika u koritu i sistemu upravljanja. Ako nekoga zanima zvezda motori se koriste u avionima i helikokpterima, prvi put cujem za zvezda dizel motor. Ali Rus je to :cheesy: i svaka im cast osmisljeno i uslo u proizvodnju 50-ih.

Имаш доста података на сајту јрб-а.

@Blok_64 - Znam da ima, uzimao sam odatle neke podatke, al' mi je sladje ovako sa svih strana po malo.  :rolleyes:

Veteran ,,Kovin" - najstariji brod i kulturno dobro Srbije

Jugoslovensko rečno brodarstvo naredne godine obeležiće 155 godina postojanja. U sastavu rečne flote je oko 100 plovila među kojim su i tri broda koja su kulturno dobro pod zaštitom Republike Srbije. Jedan od njih je ,,Kovin", najstariji brod u Srbiji koji spada u red brodova-veterana na celom toku Dunava.

Izgrađen je krajem 19. veka kao parobrod pod imenom ,,Stapar". Današnje ime i pogonsku vuču dobija 1955. godine. Pre 10 godina na predlog stručnjaka Muzeja nauke i tehnike proglašen je za kulturno dobro Republike Srbije.


,,On je jedini sačuvan brod ovog tipa putničkih brodova, manjih za oko 120 putnika koji su veoma bili karakteristični za plovidbu rekama Sava, Dunav i Tisa između dva svetska rata ali i kasnije. Predstavlja istorijski biser Beograda i što je najvažnije još je u funkciji, njime može i danas da se plovi", kaže arheološkinja u Muzeju nauke i tehnike Gordana Karović.

Pored brodskog zvona na Kovinu su sačuvani i autentično sidro i krmeni uređaj. Upravljati plovećim muzejom posebna je čast, kaže kapetan Petar Antić.

,,Ovaj brod je poseban ne samo što je muzejski primerak već po brodo-građevinskoj konstrukciji, ima dve palube, ovakvih brodova više nema. Ovo je šetni brod bez kabina, ima malu brzinu. Danas su brodovi brzi, oni su hoteli na vodi, ovo je jedna druga dimenzija putovanja. Jednom prilikom sam rekao da je voziti ovaj brod kao i doručkovati s Monalizom", ističe zapovednik broda ,,Kovin" Petar Anić.

Pored broda ,,Kovin", koji je pre tri godine delom renoviran i danas organizovano prevozi putnike, u floti Jugoslovenskog rečnog brodarstva su ,,Kosmaj" i ,,Srbija" koji zbog lošeg tehničkog stanja ne plove.

,,Čekaju neka bolja vremena da uložimo sredstva u njih da bi mogli biti dostupni svim građanima Srbije. S druge strane, to je istorija koju moramo da čuvamo i bez obzira na sjajnu saradnju s Muzejom nauke i tehnike nadamo se da će se jednog dana ili veoma brzo otvoriti Muzej brodarstva koji Srbija sigurno zaslužuje", kaže pomoćnik direktora JRB Mladen Grujić.

Kao deo neke buduće muzejske postavke pored starih brodova ljubitelji nautike mogli bi da vide i sačuvane brodske dnevnike, crteže, brodske karte i mape.

Pre dve godine pored Bele stene prošao je hidro glise prizor ne svakidašnji , ljudi ostali zgranuti . Da li je još u opticaju i gde li je završio ko zna .
Inače jedan ovakav vojni ruski hidro gliser STRELKA je u privatnom vlasništvu mog prijatelja iz Zemuna . Par puta je i provozan Dunavom ,  prava atrakcija .
Ubačen mercedesov benzinski motor od x,y kubika

(https://s23.postimg.cc/3w5il01jv/Volga_70_2.jpg) (http://postimg.cc/image/6q8nyg3pz/)

E sad da predjemo na pravu istoriju.Naravno slede slike domacih brodova, a znam da ce se mnogi od vas pa i ja pitati: "A gde su svi ovi brodovi nestali?"  smiley205

(https://s27.postimg.cc/um9ykhffn/badnjevo.png) (https://postimg.cc/image/bty3gwj1b/)
(https://s27.postimg.cc/xts46a0tv/drvar_podgora.png) (https://postimg.cc/image/41v1r3e0f/)
(https://s29.postimg.cc/q77hayihj/fruska_gora.png) (https://postimg.cc/image/l8jywfeoj/)
(https://s23.postimg.cc/e12r0l0ff/greben.png) (https://postimg.cc/image/e12r0l0fb/)
(https://s27.postimg.cc/w9wkhv577/jagodnja.png) (https://postimg.cc/image/xc6r0eo0f/)
(https://s27.postimg.cc/xojoed9dv/jelasnica.png) (https://postimg.cc/image/wz0w208u7/)
(https://s24.postimg.cc/6gxb3hpf9/karavanke.png) (https://postimg.cc/image/u7wollpm9/)
(https://s23.postimg.cc/lcqgt1uff/karlovac_i_brzi.png) (https://postimg.cc/image/6tjbrn1af/)
(https://s24.postimg.cc/e18jl9305/komovi_i_jablanik.png) (https://postimg.cc/image/567paqe7l/)
(https://s29.postimg.cc/7zwa81j0n/komovi.png) (https://postimg.cc/image/6kupjbhxf/)
(https://s30.postimg.cc/wsfqplgdt/konjuh.png) (https://postimg.cc/image/ub3zibwh9/)
(https://s24.postimg.cc/b9fpo7ixx/kopaonik.png) (https://postimg.cc/image/5y0t3hwv5/)
(https://s27.postimg.cc/mspznvugz/perister.png) (https://postimg.cc/image/t6f2r4zcv/)
(https://s24.postimg.cc/unz5gtx1x/sa_ledolomca_1.png) (https://postimg.cc/image/yx3vj00b5/)
(https://s24.postimg.cc/indpg3pn9/sa_ledolomca_2.png) (https://postimg.cc/image/yydtcf24x/)

Hvala Kapetanu Miodragu Cehajicu na pomoci! :clap2:  :tongue: :smiley:

Prvo,  da podelim da sam kao "pionir" iz Bgd. u OŠ ucestvovao u  razmeni djaka iz Kladova, koje smo dočekali na Bgd pristaništu i koji su izasli upravo iz hidroglisera koji je spominjan.
Kasnije smo i mi isli u Kladovo tim cudom ...Nezaboravno!

A onda se setih jednog  teksta od pre par gidina iz Politike i "zivog spomenika" koji u nemaru niko i ne zna da postoji  ...


Брод са којег је почео Велики рат труне на Ади Хуји

(https://uploads.tapatalk-cdn.com/20170128/c4cf22fb85dee49db75ad5bcc53ed3ea.jpg)

Некадашња топовњача ,,Бодрог" са које су 28. јула 1914. испаљене прве аустроугарске гранате на Београд, чиме је отпочео Први светски рат, стогодишњицу овог догађаја дочекаће заробљена у муљу на обали Аде Хује. Пре скоро годину дана покренута је иницијатива да се ово пловило обнови и претвори у музеј на води. Али, уместо да буде центар сећања на почетак највећег сукоба у дотадашњој историји света, његова палуба служи за претовар терета са других бродова на обалу. Још 2005. брод је проглашен културним добром, чиме је барем спречено да буде расходован, исечен и послат на стовариште старог гвожђа, што се лако могло десити с обзиром на стање у коме се налази. Када је старатељство над корозијом нагриженим пловилом Министарство културе и информисања 30. јануара ове године поверило Министарству одбране, чинило се да је то одсудан корак у остварењу идеје о меморијалном центру. Међутим...

– Међу активностима које је Министарство одбране предложило за програм обележавања стогодишњице Првог светског рата јесте да се од брода ,,Бодрог" формира музеј. За ту намену су уједно тражена и извесна финансијска средства од Министарства културе и информисања, имајући у виду да је један део буџета одређен за обележавање јубилеја. Међутим, како до сада није донет званичан програм обележавања стогодишњице Првог светског рата, у овом тренутку не можемо са потпуном сигурношћу да наведемо тачан рок завршетка пројекта – наведено је у писаном одговору Министарства одбране нашем листу, које нам је прослеђено у петак.

У јучерашњем допису Министарства културе, које смо упитали о њиховом уделу у финансирању овог пројекта, добили смо само подсећање да је ,,закључком владе о усвајању акта о распореду средстава за обележавање сто година од Првог светског рата у 2014. године за пребацивање брода ,,Бодрог" у Апатин намењено 2,5 милиона динара, а за корисника ових средстава одређено је Министарство одбране".

Та одлука је донета 19. јуна, а новац би тек требало да буде уплаћен Министарству одбране.

И док почетак обележавања стогодишњице првог рата појачава интересовање за обилазак места значајних за овај период историје, једини посетиоци палубе са које је сукоб почео јесу радници са оближње шљункаре који ту обављају претовар.

С обзиром на то у каквом је стању брод, ходочашће на овај својеврсни споменик не препоручује се ни највећим заљубљеницима у историју. Прилаз је неуређен и води преко камених неравнина. Уместо чувара овог споменика културе, тим потезом ,,патролира" чопор паса, на чију се мирољубивост не сме рачунати.

На олупину је могуће попети се само уз мостић од дасака, налик мердевинама од ужади, који се опасно клати над дунавским приобалним муљем. Кретање палубом је релативно безбедно, ако се изузме опасност да се посечете на неку од зарђалих оплата. Врата кабине су оштећена и улубљена, као и лим око њих, док је унутрашњост прекривена отпадом и рђом. После опадања нивоа Дунава, лева страна корита је остала заглибљена у речном дну, па је читава конструкција накривљена, што отежава кретање палубом.

– Најпре је неопходно обезбедити брод од даљег пропадања и сместити га под надзор. Тада би требало приступити рестаурацији по фазама, тако да посао буде окончан до 2018, када се навршава сто година од краја Првог светског рата – предлаже Гордана Каровић, саветница у Музеју науке и технике, институције која је овај брод 2005. огласила културним добром.

Како истиче, представници музеја одржали су неколико састанака са надлежнима из Министарства одбране на ову тему и дали низ предлога.

– Овај брод је јединствен, односно ниједан такав више не постоји у свету. Четири деценије старији модел, брод-монитор под именом ,,Лајта", Мађари су оживели пре неколико година а при том су, осим корита, морали све да надограде како би дочарали дух времена изградње тог брода. Тако је настао пажње вредан музеј речног бродарства, а није тешко закључити каква би атракција био ,,Бодрог", с обзиром на његову 
историјску улогу – истиче Гордана Каровић.


Три пута потапан

(https://uploads.tapatalk-cdn.com/20170128/2fb6ec3a4b34c722a7ace161f08197cd.jpg)

Топовњача ,,Бодрог" уочи Првог светског рата

1904. монитор ,,Бодрог" је у Будимпешти поринут у Дунав

1905. улази у састав аустроугарске Дунавске војне флотиле

1914. ,,Бодрог" 28. јула испаљује прве гранате на Београд, а учествује у ратним дејствима на Сави и Дунаву све до пада српске престонице 1915.

1918. у току повлачења пред нападом српске артиљерије, ,,Бодрог" се 31. октобра насукао. Посада га напушта, а пловило завршава на дну реке

1920. извучен је са дна Дунава, ремонтован и придодат морнарици Краљевине СХС под именом ,,Сава"

1941. војска Краљевине Југославије у Априлском рату потапа га у Дунав код Земуна, да не би пао у руке окупатора

1942. брод је извучен из реке – за чување источних граница, користе га трупе Независне државе Хрватске

1944. брод је 9. септембра потопљен код Славонског брода, трећи пут од када је поринут

1951. Нови живот ,,Сава" започиње после ремонта, у саставу Речне флотиле ЈНА

1959. Монитор ,,Сава" окончава своју војну службу

1962. прерађен је за цивилне потребе и додељен предузећу ,,Херој Пинки" из Новог Сада, које је данас део ,,Дунав групе"

2005. проглашен је културним добром

2012. из Новог Сада је довучен на Аду Хују
....................

Toliko o nama i "zlatu" koje pretvaramo u staro gvozdje!

A sta je sve od nase istorije zavrsilo u starom gvozdju. :no: neverovatno, tako je prvi automobil u Srbiji otkupljen na otpadu, bukvalno su ga sati delili od kraja.

Parobrod Deligrad

Autor: Gordana Karović

Prvi srpski parobrod doplovio je Dunavom 1862. godine, a pet godina kasnije poverena mu je važna istorijska uloga - prevoženje poslednjih turskih četa iz naše zemlje...


Posle nekoliko neuspelih pokušaja da osnuje parobrodarsko društvo, Kneževina Srbija je 1862. godine uspela da kupi Deligrad, svoj prvi parobrod i osam šlepova, čime je donekle sputala postojeći monopol austrijskog brodarstva u srpskim vodama. Prva dva kapetana Deligrada bili su Bokelji, pomorski kapetani: Božo Radoničić, rodom iz Dobrote, koji ga je doveo u srpske vode i Aleksandar Poznanović, rodom iz Ratiševine kod Herceg Novog, koji je ovim brodom izvezao iz Srbije poslednje turske posade.

Na osnovu podataka iz Delovodnog protokola za 1862. godinu i nekoliko originalnih dokumenata sačuvanih u Arhivu Srbije, mogu se dosta dobro rekonstruisati prvi meseci koje je parobrod Deligrad proveo pod srpskom zastavom.

Kapetan Franja Franasović, koji je kao stručno lice bio zadužen za poslove oko kupovine i preuzimanja broda, angažovao je u Galacu (Rumunija) Boža Radoničića da u svojstvu drugog kapetana odvede brod od tog pristaništa do Beograda. Iz Galaca Deligrad je zaplovio 15. jula, a u Kusjaku su ga očekivali posle tri dana, tačnije 18. jula 1862. godine. Planirano putovanje do Beograda nije bilo moguće obaviti zbog niskog vodostaja, tako da su posada i brod ostali nekoliko meseci u Kusjaku, a zatim u Brzoj Palanci, gde su se sklonili kako bi se zaštitili od kretanja leda na Dunavu. U Beograd Deligrad je doplovio u rano proleće 1863. godine.

Tada kapetan Radoničić piše molbu Ministarstvu finansija Kneževine Srbije:


Rađeno 13. aprila 1863. u Beogradu

Boža Radoničić kapetan parobroda, prestavši (?) lično Ministarstvu finansija, pokazao je, kako je on prošle godine u mesecu julu u Galacu prihvatio od g. Franasovića na parobrodu srpskom, bez ikakve pogodbe, no samo sa 60 forinti srebra mesečnom platom, da bi isključivo do Beograda došao, a kada se u Beograd dođe da će mi se plata urediti. Pored toga kazao sam da ako sin g. Franasovića ne bude se za kapetana lađe primiti hteo, da ću ja biti prvi kapetan. / No budući da je prošle godine voda mala bila, te se do Beograda s lađom doći moglo nije, to sam kod Kusjaka i Brze s lađom do meseca marta ostao, izvršavajući sve dužnosti prvog kapetana lađe. / Ovde došavši, vidim da za mene nema mesta prvog kapetana i zato molim da mi se za ovi odsluženi osam meseci da potpuna plata prvog kapetana i tri mesečne plate kao anticipacija, a ujedno i otpust iz dosadanje službe moje. / Za zasluge moje navodim, da sam pored otpravljanja dužnosti prvog kapetana, parobrod Deligrad sa svima šlepovima zimus, bez ičijeg uputstva i zapovesti od leda izbavio time što sam ga na vreme od Kusjaka u Brzu doveo i spasao. / Ovo sve navodeći čak i dokazati mogu, molim Ministarstvo finansija da bi zasluge moje u priznanje uzelo i meni što pre gore navedenu platu prvog kapetana i tri mesečnu anticipaciju isplatilo pa me iz službe otpustilo, kako bi sebi drugo ubrođenje (?) tražiti mogao.

Na gore navedenu molbu kapetana Radoničića da mu se isplati plata prvog kapetana za sve vreme provedeno na brodu, 27. aprila 1863. godine donet je ukaz kneza, prema kome izrađeno sledeće rešenje: ,,Da je Božo Radoničić, koji je bio uzet, te je na parobrodu Deligradotpravljao dužnost kapetana, otpušten iz službe po svojoj želji i plaća će mu se izdati do konca t. mca., a po najvišem rešenju od 17 t.m. u ime odobrene nagrade i 25 dukata cesarskih iz kredita budžetom određenog na drugog kapetana rečene lađe". Na ovo rešenje Radoničić je 2. maja 1863. godine podneo knezu žalbu, ,,moleći za blagonaklonosti i pravednije rešenje". Ova molba je odbijena 4. maja 1863. godine, a Božo Radoničić je krajem istog meseca napustio službu, a verovatno i Srbiju.

Deligrad je bio bez kapetana od kraja maja 1863. do 13. marta 1864. godine, kada njegovu komandu preuzima još jedan Bokelj, pomorski kapetan Aleksandar Poznanović, Novljanin iz Ratiševine. Sa dosta sigurnosti možemo da pretpostavimo da je kapetana Poznanovića u Carigradu angažovao dr Jovan Ristić, tamošnji predstavnik srpske vlade (kapućehaja). Naime, ubrzo pošto je kapetan Božo Radoničić napustio službu, Ministarstvo finansija je dobilo dve molbe za prijem na mesto kapetana Deligrada. Obe su odbijene, a na rešenju po molbi Nikole Đurčića iz Boke Kotorske, pisalo je sledeće: ,,Ne može se primiti kad neće da postane srpski građanin. Pisati g. Ristiću u Carigrad da nađe jednog" (Savin 1962, 326).

Na molbu da bude primljen za kapetana na parobrodu Deligrad, koju Aleksandar Poznanović podnosi 5. marta 1864. godine, Ministarstvo finansija donosi pozitivnu odluku  i obaveštava Glavno kaznačejstvo (blagajnu) ,,da je na prazno mesto kapetana parobroda praviteljstvenog (Deligrada) primljen Aleksandar Poznanović privremeno u službu za kapetana istog, sa godišnjom platom od 600 talira i preporučuje mu da g. Poznanoviću od 13 t.m. a iz kredita određenog ovogodišnjim budžetom pripadajuću platu izdaje" (Savin 1962, 328).

Pod zapovedništvom novog kapetana, u proleće i leto iste 1864. godine, Deligrad prevozi ogrevno drvo na relaciji Golubac – Beograd, za potrebe Ministarstva vojnog. U proleće 1865. godine, sa tri šlepa prenosi municiju iz Kragujevca u magacin Kosovac i u magacin kod Gamzigrada, a odmah zatim knez Mihailo i kneginja Julija njime putuju do Šapca na čuvene šabačke konjičke trke. U eksploataciji Ministarstva finansija Deligrad je ostao do 1. aprila 1866. godine, kada je prešao u eksploataciju Ministarstva vojnog (Savin 1962, 329).

Za vreme zapovedništva kapetana Poznanovića, Deligradu je bila poverena veoma značajna istorijska misija. Kao rezultat sporazuma između turskog sultana i kneza Mihaila o predaji gradova u srpske ruke, 24. marta 1867. godine, parobrod Deligrad je na tri šlepa utovario 2.000 Turaka, glavni deo posada iz tvrđava Beograd, Smederevo i Kladovo, i odvezao ih u Ruščuk. Mesec dana kasnije, Deligrad je pokupio i poslednje čete Turaka i odvezao ih niz Dunav. O tome Srpske novine, 24. aprila 1867. godine, pišu sledeće: ,,Danas se i ostatak turske posade iz Beogradske citatele izvezao oko 9½ sati iz jutra na Deligradu niz Dunavo i tako su sada, kada mi ovo pišemo, svi gradovi u Srbiji zauzeti srbskom vojskom."

O ovom događaju je sačuvan i pisani spomenik savremenika, Poznanovićevog I brodskog krmara Jovana Dimitrijevića iz Donjeg Milanovca. Ponosan na svoje učešće u ovom velikom istorijskom događaju, Dimitrijević je štampao ,,Spomenik" koji je delio poznatim i nepoznatim Srbima duž Dunava, a koji glasi: ,,Da sam ja dole potpisani sa gospodinom kapetanom Aleksandrom Poznanovićem, rodom iz Dalmacije i gospodinom kontrolorom Svetozarom Protićem iz Srbije, 24. marta i 24. aprila 1867. godine na srpskom parobroduDeligrad, posle predaje u ruke Srbima Beograda grada, svu tursku vojsku u tursku zemlju na večito odvezao, koje svima srodnicima i prijateljima na večiti spomen izdajem."

Inspirisan ovim događajem, Ljubomir Nenadović je ispevao pesmu ,,Deligrad":


Kapetan Aleksandar Poznanović je kao zapovednik parobroda Deligrad bio u službi srpske države od 13. marta 1864. do 25. marta 1868. godine, kada je, iz nepoznatih razloga, prestalo njegovo zapovedništvo, a time i služba na Deligradu. Čovek koji je poslednje turske vojnike ,,izvezao iz Srbije", ostavio je kosti ,,na večito" daleko od rodne bokeljske obale, na srpskom pravoslavnom groblju u Istambulu 26. februara 1880. godine (Stamatović 1987, 60).

---

ZAPIS O NAJPOZNATIJEM SRPSKOM PAROBRODU "DELIGRAD"

Ranko Jakovljević

Preovlađuju mišljenja da je brod kupljen u Italiji, te da brodski pogon datira iz 1836.g. Korito je bilo dužine 58 m, širine 7,10 m, visine 2,30 m. Snaga motora iznosila je 100 nominalnih i 650 indiciranih KS /Izvor: Marinko Paunović, Žerdap i Timočka krajina, Zagreb 1970/. Prema Radoju Zečeviću /Brodarstvo i carina na Dunavu, Beograd 2004./, DELIGRAD je imao 450 KS, kasnije mu je pridodato ''10 malih gvozdenih šlepova ukupne nosivosti 650 tona i četiri drvarice, ukupne nosivosti 200 tona''

Bio je na čelu plovećeg sastava koji je teglio 8 barži nosivosti 120-150 tona.

Srpsku zastavu dobio je 1862.g, bivajući u ingerenciji Ministarstva finansija, od kada je plovio pod zapovedništvom pomorskog kapetana iz Dobrote /Kotor/ BOŽA RADONIČIĆ. Od 1864. zapovedništvo je preuzeo ALEKSANDAR POZNANOVIĆ. Posadu su činili, između ostalih:

· JOVAN DIMITRIJEVIĆ, krmanoš, rođen 1834, iz Kladova

· JORDAĆIJE GLIGORIJEVIĆ, krmanoš, rođen 1812.g, iz Tekije,

· DUMITRU GLIGORIJEVIĆ, matroz, rođen 1841, iz Tekije,

· ĐORĐE ZDRMBOJ, matroz, rođen 1832, iz Tekije,

· NIKOLA T. DIMITRIJEVIĆ, matroz, rođen 1822, iz Tekije,

· NIKOLA BOJAŠEVIĆ, matroz, rođen 1832, iz Tekije,

· ĐORĐE JORDAĆIJEVIĆ, dumendžija, rođen 1820.g, iz Tekije /Izvor: Popis stanovništva i imovine sreza Ključkog 1862.g, Negotin 2005.g./.

Od 1866. DELIGRAD je u nadležnosti Ministarstva vojnog

Kako se zna, Jovan Dimitirjević, rođen u Kladovu, radio je kao krmanoš kod kapetana Miše Anastasijevića. U zapisu čiji je tekst unet u letopis porečke crkve /''Baštinik'' br.8, Negotin 2005/, navodi se da je Jovan Dimitrijević izdao sledeću ''spomenicu'':

''Da sam ja dole podpisani, sa gospodinom kapetanom Aleksnadrom Poznanovićem rodom iz Dalmacije i gospodinom kontrolorom Svetozarom Protićem iz Srbije, 29.marta i 24.aprila1867.godine na srbskom brodu Deligradu, posle predaje u ruke Srbima Beograda grada, svu tursku vojsku u tursku zemlju- mesto Ruščuk, na večito odvezao, koje svima srodnicima i prijateqima na večiti spomen izdaje, Beograd''.

Ovaj događaj ima veliki značaj za srspku istoriju jer se, kao retko kada, desilo da se mirnim putem, upornom diplomatskom borbom izdejstvuje oslobođenje jakih vojnih postaja od turske uprave.

Uočivši priliku da se iskoristi splet povoljnih međunarodnih okolnosti, kako to Vladimir Jovanović kazuje, srpski kapućehaja u Carigradu Jovan Ristić, nalazio je da bi se Srbija mogla koristiti zabunom u koju je Turska bila dovedena ustankom Krita, i nemoći Austrije da, posle pretprtpljenog poraza u ratu sa Prusijom, pritekne Turskoj u pomoć, pa je savetovao Knezu Mihailu da zatraži da se gradovi u Srbiji oslobode od posada turskih. Knez Mihailo prihvatio je taj savet, te je u oktobru 1866. godine upućen od strane Srbije zahtev da se otomanski garnizoni uklone iz tvrđava u Srbiji.

Iseljenje turskih garnizona i z tvrđava Beograd, Šabac, Smederevo, Soko, Užice i Kladovo, uz asistenciju Austrije, prevashodno je rezultat oglušivanja Srbije o pozive Italije i Pruske za učešće na njihovoj strani u ratu protiv Austrije 1866.godine. Svojom neutralnošću, Srbija je uspela da se otrgne turskih skuta i postane opštepriznati subjekt međunarodnih odnosa toga doba. Tek deceniju ranije oslobođena ruskog protektorata, Srbija se dokazala kadrom da zajedničke garantije evropskih sila po pitanju elemenata njene državnosti, pretoči u aktivnu politiku svoje poptune i konačne emnacipacije /izvor: Ranko Jakovljević, Fragmenti srpske autonomnosti, ''Baštinik'' br.2, Negotin 1999.g./.

Događaj odvoženja poslednjih turskih vojnika iz Srbije DELIGRADOM ovekovečio je Ljubomir Nenadović u pesmi nazvanoj po najpoznatijem srpskom parobrodu.

DELIGRAD je bio angažovan za transportno-bolničku službu u Srpsko- turskom ratu 1876.g.

1881.g. knjaževskim ukazom da se pristupi detaljni popravkama DELIGRADA

Od 1889.godine parobrod je vršio redovnu plovidbu na linijama uz srpske obale Save i Dunava.

1890.godine zapovednik DELIGRADA je BOŽA ĐAJA, koji je zajedno sa kontrolorom NIKOLIĆEM izradio plan rada broda i pravilnik o dužnostima članova posade.

1893.godine DELIGRAD je poveren Prvom srspskom parobrodskom društvu.

1895.godine DELIGRAD je u Lincu prepravljen u moderan putnički brod.

Tokom Prvog svetskog rata brod je zaplenjen na Đerdapu od strane autrougarske flote. Tu je bio i potopljen, a potom odvučen u Budimpeštu, gde je opet potonuo. Kako kaže dr.Ivan Đaja, ''našao je sebi grob u Mađarskoj kao i mnogi naši ratnici''.

Poslednji dokument o DELIGRADU datiran je 1925. i kaže da se brod nalazi u jednom mađarskom zimovniku.

Do početka Drugog svetskog rata krmeni točak i zvono sa Deligrada bili su izloženi u Sali uprave Srpskog brodarskog društva. /Izvor:Matinko Paunović, Đerdap i Timočka krajina/

Brod koji je nosio ime po jednoj od najvećih srpskih pobeda u Prvom ustanku, svojom istorijom zaslužuje počasno mesto među simbolima srpske državnosti.

Maljen, Komovi i Karas.  :cheesy:  :thumbup:  :takoje:

(https://s27.postimg.cc/x8287yq1v/10922652_1403900833239514_3360740352980273173_n.jpg) (https://postimg.cc/image/mxzt8q067/)

(https://s29.postimg.cc/h420dby5j/10801696_1403900886572842_7827375052785474129_n.jpg) (https://postimg.cc/image/8lsk8zrmr/)

Речни вук упознат са тајнама Дунава

Последњих 16 радних година Мићо Петковић Пандур провео је као заповедник на два наша ледоломца који труле у Новом Саду – ,,Чакор" и ,,Вучево". – Животно искуство испекао је пловећи на 125 бродова

Аутор: Бранка Васиљевић недеља, 05.02.2017. у 21:04

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.politika.rs%2Fupload%2FArticle%2FImage%2F2017_02%2FMico.jpg&hash=4dfec76e9c1963ecf02b138bcef77018a72b1f51)
(Фото: Д. Жарковић)

Замрзнути јануар чији су крај са олакшањем дочекали многи заузима високо десето место по хладноћи откако се у последњих 129 година мери температура у престоници. Иако ледена, ова зима ипак није пробила све рекорде хладноће и дужине трајања. Многи и даље памте ону из 1984/85. године када је борба са ледом на рекама трајала од децембра до краја марта. Међу њима је и речни вук Мићо Петковић Пандур који је искуство испекао пловећи на 125 бродова. Последњих 16 радних година, до 2000, провео је као заповедник на два наша ледоломца ,,Чакору" и ,,Вучеву" која данас труле у Новом Саду.

Купио их је приватник и већ неколико година због небриге пропадају.

– У јулу 1984. године укрцао сам се први пут на ,,Чакор". Већ у децембру кренуо је хаос на реци. Дунав је заледио па смо све до 24. марта непрестано ,,тукли" ледене громаде. Кидали смо их на комаде величине собе. Код Даља смо чак четири дана ломили лед. Није било нимало лако. Радили су и ,,Чакор" и ,,Вучево", а у помоћ су нам пристигли и Мађари. Као што обичај налаже, на реци су ледоломци радили увек у пару. Разбијали су лед са обе стране реке, гурали га ка матици, док су га на том путу уситњавали мали ледоломци – прича Петковић и напомиње да је у ледоломачкој флоти низбрдо кренуло почетком деведесетих година, у време увођења санкција нашој земљи. Наставило се, истиче, после 2005. године у време транзиције.

Проблема на реци ове зиме не би било, каже он, да је уклањање леда почело одмах када је покорица, такозвани снежник, тек почела да се ствара. Требало је већ тада да ледоломци буду код ,,Ђердапа" и да узводно крену у разбијање јер је уклањање санти, када се ледоломцем крене низводно, опасно по брод и посаду.

    Мићо Петковић Пандур
    ,,У престоници постоје бар три зимовника где власници могу да склоне чамце. А сплавовима и кафанама зими и није место на реци"

Највеће претње за кретање бродова по реци су лед, олупине из Другог светског рата, потонули делови мостова, сплавови...

– Постоје четири врсте леда. Снежник који се ствара по површини, поднац настаје по дну корита реке, санте и ведрац, који је опасна претња за све на реци. Он је и најгори јер све три врсте леда веже и буквално ,,зацементира" реку. Претња су нам била и потопљена пловила. После Другог светског рата у Дунаву их је евидентирано више од 500 не рачунајући део између Кусјака и Прахова где се налазило 135 објеката немачке ратне флотиле. Један део тих олупина извађен је претходних деценија, али има и оних који и дан-данас леже у дубинама Дунава – прича Петковић.

Он сматра да су сва пловила већ 15. децембра морала да буду на обали или у зимовницима.

– У престоници постоје бар три зимовника где власници могу да склоне чамце. А сплавовима и кафанама зими и није место на реци – напомиње Петковић.

Свака од наших река има своју ћуд и места која могу бити критична и где се за време зиме могу створити такозвани чепови. Дунав је свакако најмоћнији и најзахтевнији. Критичних места где се појављује ледостој има доста, и то од самог улаза реке у нашу земљу – од Бездана, преко Апатина, Даља, Бачке Паланке, Новог Сада, Бесног фока, Гроцке, Смедерево... на свим оним деловима где река прави кривину. На тим местима ствара се плићак па пешчани спруд, а на то се најлакше закачи лед.

Раније се, како каже Петковић, већ на основу ниских температура на рекама знало када ће Дунав да заледи.

– Лед се прво појављује на пловним путевима где се вода креће врло споро – Велики и Мали бачки канал, канали на Бегеју и Босуту. Ту увек прво замрзне само недељу дана после пада температуре испод нуле. Од пловних река Тиса се најбрже заледи јер је мирна. У случају да је велики минус, она може да смрзне за једну ноћ. На Драви и Дунаву формирање покорице траје нешто дуже, око десет дана, ако је температура минус десет степени. Сава се тешко леди јер у њој има доста шалитре и минерала – објашњава Петковић.


,,Чакор" и ,,Вучево"

,,Чакор" и ,,Вучево" су ,,рођени" у Мађарској и близанци су. Део њихове опреме изграђен је на Балатону, а део у Будимпешти. У употребу су пуштени 1971. године.

– Оба пловила су моторни тегљачи, а имају и класу за ледоломца. Челични труп им је дебео 36 милиметара. Изграђен је тако да се уопште не види вар, а могао је да сече санте леда дебљине до пет и по метара. Ледоломци су дугачки 41 метар, а широки око девет и по. На њима су се налазила по два мотора, укупне снаге 1.300 коња, и клатна за лупање леда тешка по 16 тона. Сваки од ледоломаца има по 12 кабина, 23 кревета, два купатила... – каже Петковић.

Преузето са: http://www.politika.rs/articles/details/373623 (http://www.politika.rs/articles/details/373623)


smiley033

Dunavske priče...

Signalne stanice

Krajem šezdesetih godina XX veka Dunav je pregrađen velikom branom sa hidrocentralom i brodskom prevodnicom, koja je najvažniji deo Hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap. Podizanjem nivoa Dunava stvoreno je veštačko Đerdapsko jezero, koje znatno olakšava plovidbu Dunavom. Čitav posao zajednički su realizovale Jugoslavija i Rumunija, a danas ga jednako koriste Rumunija i Srbija.

Najdramatičniji prirodni predeo celog toka Dunava je Kazan, i on je bio i najopasniji za plovidbu pre izgradnje velike brane. Mnogobrojne stene koje visoko štrče iz vode, i one ispod vode (svaka je imala ime), bile su izvor stalne opasnosti. Mnoge su se samo nekoliko centimetara nalazile ispod korita brodova, a prosečeni uski plovni putevi bili su, često, samo nekoliko metara širi od dimenzija vuče, i to nije dozvoljavalo nikakvo skretanje sa pravca plovnog puta. Otežane uslove plovidbe u Kazanu tada je regulisao specifičan sistem vođenja i kontrole rečnog saobraćaja – signalne "balon" stanice. Naime, u vremenima pre izgradnje đerdapske brane u Kazanima nije bilo dovoljno mesta da se mimoiđu dva broda. Zato je na obali bilo nekoliko mesta na kojima su velike aluminijumske kugle (baloni) svojim položajem davali na znanje kapetanima mogu li kroz Kazane, ili treba da sačekaju prolazak drugog broda koji tog trenutka iskušava svoju sudbinu. Radi obezbeđenja saobraćaja na teškim i uzanim prolazima, na kojima je bilo nemoguće prestizanje i ukrštanje, bile su instalirane signalne stanice koje su putem različitih signala - balona i zastava, obaveštavale brodarce u kom trenutku mogu koristiti plovni put. Sistem od šest signalnih stanica na obe obale velike reke služio je kao jedinstveni semafor na Dunavu.

Izgradnjom sistema Đerdap i stvaranjem akumulacionog jezera, nestale su prirodne smetnje i opasnosti, i sada se plovidba odvija bez ograničenja. Signalne stanice koje su ostale sačuvane danas imaju ulogu spomeničkog infrastrukturnog nasleđa.

U balon stanici ,,Pena", koja je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, danas se nalazi umetnički atelje Radisava Trkulje. Na izlazu iz Velikog i na ulazu u Mali Kazan, na samoj krivini zvanoj Dubovo, jednom od najopasnijih mesta u Đerdapu, gde je Dunav najuži, najuzbudljiviji, uzburkan i natkriljen klisurom, malo ispred Hajdučkih vodenica, svoje mesto za inspiraciju našao je i Radisav Trkulja, poznati akademski slikar i direktor Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. U ovoj kući iz koje je pre podizanja brane regulisana plovidba, 1975. godine otvorena je galerija "Pena", nazvana po obližnjem viru. Ovo je raj na zemlji, i jedina tačka u Srbiji kojoj je Rumunija zapad. Sunce zalazi iza rumunskog brda preko Dunava. Ovde je nekada bila rimska karaula, a takođe i habzburška vodenica.

Na ulasku u Veliki Kazan nalazila se signalna stanica ,,Varnica". Velika lopta na poluzi je menjanjem položaja davala signal narednoj stanici iz kog smera se propušta brod. Nekadašnja balon stanica ,,Varnica" bila je privremeno pretvorena u ulaznu turističku recepciju i informativni centar regiona, sa pratećim ugostiteljskim objektom. Informativni centar i ugostiteljski objekat danas su van funkcije.

I sa rumunske strane postojala je signalna balon stanica - ,,Mrakonija" ("Mraconia"), između Malog i Velikog Kazana, ali i ona je promenila namenu - pretvorena je u pravoslavnu kapelu.

U galeriji, pored današnjeg izgleda signalnih "balon" stanica možete da vidite i delove Đerdapske klisure, Gvozdena vrata i Kazan.

Pozdrav,imam da postavim jedno pitanje pa reko da ne postavljam novu temu posto je u neku ruku vezano za ono sto je ovde pisano i moze da je upotpuni.

Da li neko od vas mozda zna kakva je trenutna situacija sa radom na teretnim brodovima kod nas,kakav je posao obicnog mornara,kolike su plate,prednosti i mane ovog posla?Hvala.

https://www.youtube.com/watch?v=J2qW2Vliip4

Jos neke slike od nekadasnjih dunavskih legendi... :thumbup:

(https://s2.postimg.cc/9iig4s2p5/Capture.png) (https://postimages.org/)

(https://s1.postimg.cc/vq7we3idb/image.png) (https://postimages.org/)

(https://s1.postimg.cc/f509yfr9b/ikdva.png) (https://postimages.org/)

(https://s1.postimg.cc/56fbbyhtr/iktri.png) (https://postimages.org/)

(https://s2.postimg.cc/84qt9h3ft/Split04.jpg) (https://postimages.org/)

Golubac, marina.

(https://s2.postimg.cc/frlibwecp/hosszucsat.jpg) (https://postimages.org/)

Prijatelji   smiley033

Iako sam mladi brodar, imam pristojnu kolekciju slika starih brodova, koje ću večeras okačiti..

Može li neko reći koju reč o starim zanimanjima na brodu? Sad sam pročitao da su na brodovima pre bili "Krmanoš", "Matroz", "Dumendžija" i slično, može li neko reći nešto više o tim zvanjima?

Wikipedia kaze da je dumendžija isto sto krmanoš. A za matroza nista nisam nasao.  :no:

Zmajevac:

(https://s1.postimg.cc/25ep5boibz/voznja05.jpg) (https://postimages.org/)

Dinara na navozu:

(https://s1.postimg.cc/2geacn18of/DINARA_8.jpg) (https://postimages.org/)

Brod "Ljubljanica"

(https://s1.postimg.cc/3fudptehxb/brod_ljubljanica.png) (https://postimages.org/)

http://staznaci.com/matroz - mornar, tako kaže i Mika Antić, "Plavi kit".

Ima nade za liniju ĐERDAP - BEOGRAD?

http://www.blic.rs/riznica/imali-su-tenkovske-motore-a-karta-za-njih-bi-danas-kostala-100-evra-sta-se-dogodilo/wcqw7dw

Jos par slicica:  :smiley:

(https://s15.postimg.cc/3vv1j428b/Capture.png) (https://postimages.org/)

(https://s15.postimg.cc/gahtjggvv/image.png) (https://postimages.org/)

(https://s15.postimg.cc/irtkqq8i3/image.png) (https://postimages.org/)

Remorker Rudnik sada čeka topionicu ili nekog zaljubljenika da mu vrati stari izgled



(https://s15.postimg.cc/74rjq13gr/Rudnik.jpg) (https://postimages.org/)


(https://s15.postimg.cc/c4ozxkw4b/Rudnik_SM.jpg) (https://postimages.org/)

(https://s15.postimg.cc/uyasut79n/rudnik_Fotografija0248.jpg) (https://postimages.org/)

Udruženja ,,Akva et arheologija" izradilo je mapu pod nazivom ,,Potopljeni brodovi beogradskog akvatorijuma"

1. Parobrod ,,Zemun" - potonuo marta 1929. godine usled provale leda u Čukaričkom rukavcu. Led je nosio oštećeni brod ,,Zemun" sve do ušća Save u Dunav, gde je konačno i potonuo.

2. Nepoznata drvarica - veliki broj drvenih brodova različitih tipova i namene nekada je pretstavljao sastavni deo vizure Beograda. Potopljeni ostaci jednog od njih, za sada neidentifikovanog, nalaze se na ušću Save u Dunav.

3. Turska galija - izvori navode da su tokom opsade Beograda 1456. godine potopljene tri turske galije čiji se pojedini ostaci i danas nalaze u sedimentima rečnog dna u akvatorijumu Zemuna.

4. Brod Nićifora Žigića - u leto 1792. godine, žitom natovareni brod novosadskog trgovca Žigića, pretrpeo je brodolom i potonuo na ušću Save u Dunav.

5. ,,Vulkan" – ovaj parni tegljač potopljen je u blizini današnjeg Pančevačkog mosta oktobra 1918. godine. Na njegove ostatke 1927. godine nailazi putnički brod ,,Štrosmajer" i tone. Delovi ,,Vulkana" su verovatno još uvek u koritu reke.

6. ,,Sip" - brod od armiranog betona, ,,podavljan" ove godine na Savskom pristaništu gde se i sada nalazi. Ovakvi brodovi proizvodili su se za vreme Drugog svetskog rata, a do današnjih dana sačuvano je svega tri u svetu.

7. Brodovi Demeta Dursa - iz arhivske građe nam je poznat događaj u kome su Turci kod Bežanijske kose 1798. godine potopili pet brodova trgovca Demeta Dursa.

8. Šlep ,,DRP 35706" - na dnu Savskog jezera i danas se nalaze ostaci zatvorenog šlepa koji su, kao i veliki broj drugih plovnih objekata u Beogradu, potopile nemačke trupe 18. oktobra 1944. godine.

9. ,,Kosovo" - parni tegljač koji je do Drugog svetskog rata nosio ime ,,Jug Bogdan", već skoro dve decenije leži podavljen na novobeogradskoj obali Save. Od fizičkog uništenja koje mu je već nekoliko puta pretilo, čuvaju ga građani.

10. ,,Otadžbina" - ovaj parni putnički brod je 1. septembra 1944. godine kod Umke naišao na minu i potonuo zajedno sa šlepom ,,Nišava" koji se i danas nalazi na mestu potapanja. U ovoj nesreći stradalo je oko 70 putnika i jedan član posade.

11. ,,Kostolac XIV" - otvoreni šlep koji je 23. oktobra 1944. godine naišao na minu i potonuo kod Bele stene. U ovoj nesreći poginuo je i general Ivan Milutinović.

12. Brod Nikole Petrovića - brod ovog novosadskog trgovca potonuo je na ušću Tamiša 1861. godine. Raznesen dejstvom srpske obalske artiljerije, 1914. godine na istom mestu tone austrijski patrolni čamac.

13. ,,Smederevo" - naišavši na minu u oktobru 1944. godine, parni putnički brod ,,Smederevo" tone zajedno sa motornim čamcem ,,Rade" i senkerima koji su činili deo plovidbenog sastava.

14. ,,Belgrad" - u martu 1915. godine srpska artiljerija je kod Ritopeka potopila parni teretni brod iz 1900. godine ,,Belgrad" koji se i danas nalazi na mestu potapanja.

15. Turska šajka - na ušću Mokroluškog potoka srpski ustanici su 20. maja 1806. godine potopili šajku na kojoj se u tom trenutku nalazilo 100 turskih vojnika.

(https://s15.postimg.cc/i3gld26dn/43398296552_20b0b5569f_b.jpg) (https://postimages.org/)

(https://s15.postimg.cc/o4eaa50pn/43398296892_408c9288cd_b.jpg) (https://postimages.org/)

(https://s15.postimg.cc/k80ye5nfv/Capture.png) (https://postimages.org/)

Podgorina,samohotka pim-a pre par meseci radila na utvrdi obale kod Golupca sa njihovim brodicem cres koji ima bager na sebi,posle toga zavrsila na brodoservisu u Brnjici i mislio sam da ce tu i da ostane posto je firma u rasulu i to sto dodje u brodoservis vise se ne pomera a neke barze je od njih vec kupio karin(cini mi se ali nisam siguran da karin eksploatise i rudnik kamena na jelenskoj steni ispod Golupca),ali vidim danas na sajtu marinetrafic da su je ipak osposobili i da plovi trenutno je stigla do Grocke.Inace par nekih brodova je dovuceno skoro u Brnjicu ali nisam stigao da vim koji su.

1. Godina i mesto gradnje:   1969 / Brodogradilište ,,Veljko Vlahovic", Bijela
2. Deplasman:   1.968,57 t
3. Glavne dimenzije:
- Dužina preko svega   74,80 m
- Širina trupa   12,10 m
- Gaz max   2,62 m
- Gaz min   0,53 m
- Visina objekta   2,95 m
- Slobodan bok   0,33 m
4. Tehnicke karakteristike:
- Korisna nosivost   1.615,50 t
- Pogonski motori   Deutz – BF12L714, 2 ×184 kW
- Pomocni motor   Lombardini – LDA 450, 9 kW




(https://dodaj.rs/images/podgorina.jpg)
(https://dodaj.rs/images/PODGORINA.jpg)
(https://dodaj.rs/images/PODGORINA-1.jpg)
(https://dodaj.rs/images/PODGORINA-2.jpg)
(https://dodaj.rs/images/PODGORINA-3.jpg)
(https://dodaj.rs/images/PODGORINA-4.jpg)
(https://dodaj.rs/images/PODGORINA-5.jpg)
(https://dodaj.rs/images/PODGORINA-6.jpg)
(https://dodaj.rs/images/PODGORINA-7.jpg)


Koga zanima a nije nasao,na sajtu marinetraffic moze da vidi trenutni polozaj brodova na rekama i na morima,cesto se azurira ima i slika cak pokazuje i koliko cvorova ide i gde kao i koji je tip da li je usidren ili u plovidbi.


Potiskivac Banat takoce od Pim Ivan Milutinovic uglavnom potiskivao sljunak u barzama,nazalost ni on nije vise u radu potopljen je tu negde kod danasnjeg Beograda na vodi pocetkom 2011  led je prouzrokovao ulazak vode i cinimi se pre toga pucanje ventila pre toga.2014 je izvucen njihovom plovnom dizalicom Soca moze da izvadi teret do 150t.Tada je pim morao odatle da iseli na meni nepoznatu lokaciju oko 26 plovila.


(https://dodaj.rs/images/09.jpg)


(https://dodaj.rs/images/zica.jpg)


Da Banat ima bratski brod blizanac Srem koji takodje nije u funkciji.


Bodaci za dizalicu iznad Zica ili Soca.

Plovna naprava ,,ŽICA"
Reg.br. 55116
1. Godina i mesto gradnje:   1985 / Brodogradilište ,,Tito", Beograd
2. Deplasman:   870,00 t
3. Glavne dimenzije:
- Dužina preko svega   40,20 m
- Širina trupa   11,52 m
- Gaz max   2,00 m
- Gaz min   1,05 m
- Visina objekta   6,45 m
- Slobodan bok   0,50 m
4. Tehnicke karakteristike:
- Nosivost plovila   435,00 t
- Na palubi postavljena dizalica-bager   ,,MANITOWOC", TIP 3900
5. Tehnicki podaci dizalice-bagera ,,MANITOWOC"
- Maksimalna nosivost na suvom:   51.000 kg, na L=7m
- Nosivost:   12.000 kg pri dohvatu 15m, 5.000 kg pri dohvatu od 25m
- Brzina dizanja tereta :   0,91 m/min
- Brzina okretanja max :   4,95 o/min

Spojene poruke: 16 Novembar 2018, 09:53:53

Ovo je elektronski upisnik izdatih isprava za 2018 a ispod njega za 2016.Tu su podaci o firmama i registrovanim plovilima.



http://uprava-brodova.gov.rs/registar_stage/cir/wp-content/uploads/sites/4/2018/11/Elektronski_upisnik_Cir_07-11-2018.pdf



http://uprava-brodova.gov.rs/en/pdf/elektronski_upisnik.pdf

Spojene poruke: 16 Novembar 2018, 11:29:17

Rbk-recno brodarstvo krajina krako opisana na predhodnim stranama,flota sacinjena od guraca Kladovo,Hajduk Veljko,Deli Jovan,Pionir,tegljaca badnjevo i bukovo,ledolomac Greben i Bor mada je Bor vise gurac mada se koristi i kao ledolomac.Danas fakticki ne postoji i ne radi jedino ako radi mali potiskivac Pionir ako je verovati ovom registru iznad mada sam primetio da fale neke firme i brodovi u registru koji plove.Greben je prodat eps-u i radi na ciscenju brane Djerap kao i Bor koga sam vidjao da i potiskuje barže.Greben je pre imao i po 15 clanova posade kasnije 4-5.Za ostale brodove ne znam kakva je situacija i gde su i dali su iseceni.

Evo i tekst o nastanku i kraju rbk-a,sta i kao.Brodovi su dati su u hipoteku zbog fabrike djubriva u Prahovu.Sto je najgore vecina tih brodova su kupljeni tako sto su radnici odvajali od plata.Ovo mogu da potvrdim jer firma za koju je moj deda radio iz Pozarevca,on je bio vozac kamiona,odvajali su radnici od plata uz malu pomoc drzave da se kupe bageri za vadjenje sljunka na moravi i ko zna sta jos.Naravno firme su namerno unistene i tehnika prodata privatnicima za bud zasto.

Zahvaljujući ulaganjimna borskih rudara u Prahovu je 1960.godine stvoreno brodarsko preduzeće. Prve lađe pod zastavom Rečnog brodarstva ,,Krajina" Prahovo, su dunavskim vodama zaplovile daleke 1961.godine. Bili su to remontovani samohodni teretni brodovi - pakleri: ,,Pionir", ,,Sloboda", ,,Junak" i ,,Vitez. Daljim ulaganjima (izdvajanjem iz zajedničkog dohotka) i planskim razvojem prahovskog brodarskog giganta na Dunavu mesto dotrajalih zauzeli su novi moderniji brodovi tegljači i gurači: ,,Greben", ,,Bor", ,,Badnjevo", ,,Bukovo", ,,Deli Jovan", Kladovo", ,,Pionir" i ,,Tekija". Stvorena je nova dunavska moćna flota od 8 brodova i 40 barži, kapaciteta 65.000 tona, ponos radnika borskog kombinata i prahovske industrije a posebno članovima posada - mornarima, jer su to bili njihovi drugi domovi, prelepe višespratne kuće na najvećoj evropskoj reci, koridoru 7.


I sve to do juče - 4. marta 2017.godine, jer, juče su iz luke Prahovo put Beograda, tiho i bez brodskih sirena zauvek otplovili svi naši brodovi, brodivi Rečnog brodarstva "Krajina" Prahovo, koje na poslovnoj karti Srbije više ne postoji. Iz tog poslovnog sveta izbirsala su ih dva nepromišljena ili bahata potpisa overena hipotekarnim pečatom. U luci više nema ni ,,Pionira" ni ,,Tekije", kao lučkih manevarskih brodova. Kapetanija Prahovo nema brodića ni za intervencije, za nedaj bože, a luka Prahovo je na sreću sačuvala samo stari pakler - ,,Vitez", koji decenijama služi kao pristan, iščekujući da se na njega prikače neki tuđi brodovi jer naših više nema. 


(https://dodaj.rs/images/01-EPS-MZS-Greben---36000157---14.10.2016.jpg)
(https://dodaj.rs/images/1604646_369145303269410_9197336355480720557_n.jpg)
(https://dodaj.rs/images/1797316_369145186602755_1960204581633951595_n.jpg)
(https://dodaj.rs/images/1948056_369145339936073_743623348773124909_n.jpg)
(https://dodaj.rs/images/1958579_369145176602756_1113968535346805025_n.jpg)
(https://dodaj.rs/images/10177520_369145183269422_7537531141110427069_n.jpg)
(https://dodaj.rs/images/10387208_369145233269417_1489357102786080795_n.jpg)
(https://dodaj.rs/images/10959563_369145243269416_7765324142056277521_n.jpg)
(https://dodaj.rs/images/10959640_369145313269409_219419310164855921_n.jpg)
(https://dodaj.rs/images/10959859_369145246602749_21133432597099465_n.jpg)
(https://dodaj.rs/images/20170205_143745.jpg)
(https://dodaj.rs/images/greben.png)


Spojene poruke: 16 Novembar 2018, 16:06:44

Sad videh da sam pogresio deo teksta,soca i zica su dve razlicite dizalice soca 150t a zica kao gore navedeno.

Spojene poruke: 18 Novembar 2018, 23:26:16

Gurac Topola takodje pim-ov duzine 38,8 sirine 9,6 i visine 6,1m sa dva motora jacine 650ks,jos uvek plovi.U potpaljublju se nalaze dve prostrane kabine,gornji i donji salon,spavace sobe,kuhinja i kupatilo.U srecnija vremena po pim i nase brodarstvo imala je 10 clanova posade,sada ima 5 1 bocman,2 strojara,1 mornar i 1 kuvar.Na jednoj slici je i deo motornog prostora gde strojar hrani ventile uljem najverovatnije.



(https://i.postimg.cc/Dzj0PvZ6/DSCN4258.jpg) (https://postimg.cc/cK3dsNft)

(https://i.postimg.cc/XYgpXc6T/DSCN4262.jpg) (https://postimg.cc/jDLsFf5X)

(https://i.postimg.cc/cHzWr6Hq/DSC-1194rs.jpg) (https://postimg.cc/xJLhZfMg)

(https://i.postimg.cc/mZ0cngS6/TOPOLA-1.jpg) (https://postimages.org/)

(https://i.postimg.cc/jqWwv7y7/topola-motor.jpg) (https://postimages.org/)

(https://i.postimg.cc/SjFpf5CD/x-OWk9l-La-HR0c-Dov-L29j-ZG4u-ZXUva-W1h-Z2-Vz-L3-B1b-HNjb-XMv-Wk-Rr-N01-EQV8v-Mm-E5-Z.jpg) (https://postimages.org/)

Zima "Krajina" - leto. :smiley:

(https://i.postimg.cc/wM9n3C9x/Dunav-2.png) (https://postimages.org/)

(https://i.postimg.cc/d3npC502/Dunav-3.png) (https://postimages.org/)


Spojene poruke: 25 Decembar 2018, 13:24:44

Prospekcija ostataka parobroda Kosovo potopljenog na reci Savi u Beogradskom akvatorijumu. Izgrađen 1915 u brodogradilištu Christof Ruthof-Werft u Regensburgu, vlasništvo je Bayerische Lloyd-a i nosi ime D I. U 1921 menja ime u Jug Bogdan, a ime Kosovo nosi od 1946. godine. 

https://www.youtube.com/watch?v=75lVNcKmTEo

U brod-muzej na proleće

Gde je monitor "Sava" sa kog je započet Prvi svetski rat?


Monitor "Sava", poznat i kao "Bodrog", sa kog je započet Prvi svetski rat, trebalo je da bude pretvoren u brod-muzej i dopremljen u luku-sidrište "Ušće" u novembru, ali to se neće dogoditi sve do proleća, potvrđeno je "Blicu" iz Ministarstva odbrane Republike Srbije.

Radnici u brodogradilištu "Apatin" zaduženi su za remont broda "Sava". Zamisao je bila da ova čelična tvrđava bude pretvorena u brod-muzej koji je trebalo da bude otvoren povodom obeležavanja završetka Velikog rata, međutim, plan je promenjen zbog vodostaja Dunava, kažu iz ministarstva.

- S obzirom na to da je vodostaj Dunava na decenijski niskom nivou, izvođač radova nije mogao da izvrši prevlačenje broda do Beograda, te nije bilo mogućnosti da se brod muzej otvori u novembru 2018. godine, kako je prvobitno planirano - kažu iz Ministarstva odbrane u čijem se vlasništvu nalazi.

Tokom 2017. i 2018. godine urađena je restauracija broda, prevashodno u brodograđevinskom smislu, poručuju iz Ministarstva odbrane, nakon čega je trebalo da usledi muzeološko opremanje broda.

Brod star više od jednog veka trunuo je na Adi Huji, njegova sudbina je bila neizvesna iako je 2005. proglašen kulturnim dobrom, sve dok nije odlučeno da ga kupi i restaurira ministarstvo.


- Svečano otvaranje broda-muzeja planirano je nakon preuzimanja broda i uređenja mesta na kome će biti izložen, načelno po završetku zimske sezone i stvaranja uslova za bezbedan pristup posetilaca što je ustaljena praksa i u drugim zemljama koje imaju ovakvu vrstu izloženih muzejskih eksponata - kažu naši sagovornici.

Šta će posetioci moći da vide?

Posetiocima će biti predstavljen deo izgleda broda sa stanjem iz 1924. godine.

- Biće predstavljeno brodsko naoružanje, prostor i oprema za vođenje navigacije i proračun elemenata za artiljeriju na brodu, sredstva i način održavanja veze, uniforme mornara, podoficira i oficira mornarice Kraljevine SHS kao i otvoreni komandni most. Takođe, posetioci će moći da pogledaju dokumentarni film o istorijatu broda u produkciji Vojnofilmskog centra "Zastava film" - kažu iz Ministarstva odbrane.


Kako dodaju, u narednim godinama planirano je fazno muzeološko opremanje broda izradom replika prostorija u potpalublju: kabine komandanta, kabine oficira, prostorije podoficira, prostorije oficira, pogonskog dela broda, skladišta, municionih komora i slično.

Tri puta potapan i bio u vlasništvu četiri države

Monitor "Sava" ili "Bodrog" je ima zanimljivu istoriju zbog čega ga neki smatraju najmisterioznijim srpskim brodom. Naime, bio je u vlasništvu austrougarske vojske koja je 28. jula 1914. ispalila prve granate na Beograd čime je i počeo Veliki rat. Potom je postao ratni plen srpske vojske, po završetku rata i umesto "Bodrog" dobio novo ime - "Sava". Tokom Drugog svetskog rata srpska vojska ga je potopila da ga se Nemci ne bi dokopali, ali su ga 1942. izvukli iz reke pripadnici NDH. Samo dve godine kasnije ponovo je potopljen, da bi od ponovo isplivao na površinu i to zahvaljujući JNA. Posle remonta je plovio sve do 1959. godine.

---

---

Monitor "Sava" nakon restauracije u brodogradilištu "Apatin", spreman za odlazak u Beograd.

Lepo što su mu dali novi sjaj.  :thumbup:


(https://i.postimg.cc/MpCCLtgT/l.png) (https://postimages.org/)

(https://i.postimg.cc/VNXxPncF/modrica.png) (https://postimages.org/)

(https://i.postimg.cc/gj2Qh7LM/morava.png) (https://postimages.org/)

(https://i.postimg.cc/Jnm9r0rC/n.png) (https://postimages.org/)

(https://i.postimg.cc/jdG3q2c3/p.png) (https://postimages.org/)

(https://i.postimg.cc/JhKQXz3L/pobeda.png) (https://postimages.org/)

(https://i.postimg.cc/90wPsP6m/prevodnica.png) (https://postimages.org/)

(https://i.postimg.cc/Kc1dm6Fz/s.png) (https://postimages.org/)

(https://i.postimg.cc/4dSb82F2/sloboda.png) (https://postimages.org/)

Sipski kanal:

(https://i.postimg.cc/pT4c9dxd/sipski-kanal.png) (https://postimages.org/)

Najstarija sačuvana akcija – 1895. godina

Prvo srpsko kraljevsko povlašćeno brodarsko društvo osnovano je u Beogradu, marta 1891. godine. Pravilima iz 1901. godine utvrđeno je trajanje društva od 90 godina, osnivački kapital iznosio je 3.000.000,00 dinara u srebru, emisijom 30.000 akcija nominalne vrednosti 100 dinara. Osnovna delatnost bila je održavanje redovne plovidbe na rekama i kanalima kao i na drugim rekama van Kraljevine. Pod imenom Srpsko brodarsko društvo posluje od 1926. godine.
Jula 1945. godine osniva se Glavna uprava rečnog saobraćaja, a u okviru nje se formira Državno rečno brodarstvo, koje 1947. godine dobija naziv Jugoslovensko državno rečno brodarstvo. Od 1952. posle reorganizacije i decentralizacije dobija naziv Jugoslovensko rečno brodarstvo – JRB AD Beograd, koji ostaje i do danas.

Parobrod "Bačka" na Kupi kod Siska.

(https://i.postimg.cc/QdjLDdRz/Parobrod-Backa1.jpg)

(https://i.postimg.cc/02YghwHm/Parobrod-Backa.jpg)

Zanimljiva priča o hidrogliserima, brodovima sa podvodnim krilima, koji su u prošlom veku plovili i Dunavom kod nas, a sada doživljavaju preporod sa novim modelima..
Jedan od poslednje napravljenih modela je Ciklon 250 M , dugačak 46m, može da primi 300 putnika i razvije brzinu od čak 100 km/h .

https://rs.rbth.com/science/93471-brodovi-sa-podvodnim-krilima-preporod