Речни вук упознат са тајнама Дунава

Последњих 16 радних година Мићо Петковић Пандур провео је као заповедник на два наша ледоломца који труле у Новом Саду – ,,Чакор" и ,,Вучево". – Животно искуство испекао је пловећи на 125 бродова

Аутор: Бранка Васиљевић недеља, 05.02.2017. у 21:04


(Фото: Д. Жарковић)

Замрзнути јануар чији су крај са олакшањем дочекали многи заузима високо десето место по хладноћи откако се у последњих 129 година мери температура у престоници. Иако ледена, ова зима ипак није пробила све рекорде хладноће и дужине трајања. Многи и даље памте ону из 1984/85. године када је борба са ледом на рекама трајала од децембра до краја марта. Међу њима је и речни вук Мићо Петковић Пандур који је искуство испекао пловећи на 125 бродова. Последњих 16 радних година, до 2000, провео је као заповедник на два наша ледоломца ,,Чакору" и ,,Вучеву" која данас труле у Новом Саду.

Купио их је приватник и већ неколико година због небриге пропадају.

– У јулу 1984. године укрцао сам се први пут на ,,Чакор". Већ у децембру кренуо је хаос на реци. Дунав је заледио па смо све до 24. марта непрестано ,,тукли" ледене громаде. Кидали смо их на комаде величине собе. Код Даља смо чак четири дана ломили лед. Није било нимало лако. Радили су и ,,Чакор" и ,,Вучево", а у помоћ су нам пристигли и Мађари. Као што обичај налаже, на реци су ледоломци радили увек у пару. Разбијали су лед са обе стране реке, гурали га ка матици, док су га на том путу уситњавали мали ледоломци – прича Петковић и напомиње да је у ледоломачкој флоти низбрдо кренуло почетком деведесетих година, у време увођења санкција нашој земљи. Наставило се, истиче, после 2005. године у време транзиције.

Проблема на реци ове зиме не би било, каже он, да је уклањање леда почело одмах када је покорица, такозвани снежник, тек почела да се ствара. Требало је већ тада да ледоломци буду код ,,Ђердапа" и да узводно крену у разбијање јер је уклањање санти, када се ледоломцем крене низводно, опасно по брод и посаду.

    Мићо Петковић Пандур
    ,,У престоници постоје бар три зимовника где власници могу да склоне чамце. А сплавовима и кафанама зими и није место на реци"

Највеће претње за кретање бродова по реци су лед, олупине из Другог светског рата, потонули делови мостова, сплавови...

– Постоје четири врсте леда. Снежник који се ствара по површини, поднац настаје по дну корита реке, санте и ведрац, који је опасна претња за све на реци. Он је и најгори јер све три врсте леда веже и буквално ,,зацементира" реку. Претња су нам била и потопљена пловила. После Другог светског рата у Дунаву их је евидентирано више од 500 не рачунајући део између Кусјака и Прахова где се налазило 135 објеката немачке ратне флотиле. Један део тих олупина извађен је претходних деценија, али има и оних који и дан-данас леже у дубинама Дунава – прича Петковић.

Он сматра да су сва пловила већ 15. децембра морала да буду на обали или у зимовницима.

– У престоници постоје бар три зимовника где власници могу да склоне чамце. А сплавовима и кафанама зими и није место на реци – напомиње Петковић.

Свака од наших река има своју ћуд и места која могу бити критична и где се за време зиме могу створити такозвани чепови. Дунав је свакако најмоћнији и најзахтевнији. Критичних места где се појављује ледостој има доста, и то од самог улаза реке у нашу земљу – од Бездана, преко Апатина, Даља, Бачке Паланке, Новог Сада, Бесног фока, Гроцке, Смедерево... на свим оним деловима где река прави кривину. На тим местима ствара се плићак па пешчани спруд, а на то се најлакше закачи лед.

Раније се, како каже Петковић, већ на основу ниских температура на рекама знало када ће Дунав да заледи.

– Лед се прво појављује на пловним путевима где се вода креће врло споро – Велики и Мали бачки канал, канали на Бегеју и Босуту. Ту увек прво замрзне само недељу дана после пада температуре испод нуле. Од пловних река Тиса се најбрже заледи јер је мирна. У случају да је велики минус, она може да смрзне за једну ноћ. На Драви и Дунаву формирање покорице траје нешто дуже, око десет дана, ако је температура минус десет степени. Сава се тешко леди јер у њој има доста шалитре и минерала – објашњава Петковић.


,,Чакор" и ,,Вучево"

,,Чакор" и ,,Вучево" су ,,рођени" у Мађарској и близанци су. Део њихове опреме изграђен је на Балатону, а део у Будимпешти. У употребу су пуштени 1971. године.

– Оба пловила су моторни тегљачи, а имају и класу за ледоломца. Челични труп им је дебео 36 милиметара. Изграђен је тако да се уопште не види вар, а могао је да сече санте леда дебљине до пет и по метара. Ледоломци су дугачки 41 метар, а широки око девет и по. На њима су се налазила по два мотора, укупне снаге 1.300 коња, и клатна за лупање леда тешка по 16 тона. Сваки од ледоломаца има по 12 кабина, 23 кревета, два купатила... – каже Петковић.

Преузето са: http://www.politika.rs/articles/details/373623

Dunavske priče...

Signalne stanice

Krajem šezdesetih godina XX veka Dunav je pregrađen velikom branom sa hidrocentralom i brodskom prevodnicom, koja je najvažniji deo Hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap. Podizanjem nivoa Dunava stvoreno je veštačko Đerdapsko jezero, koje znatno olakšava plovidbu Dunavom. Čitav posao zajednički su realizovale Jugoslavija i Rumunija, a danas ga jednako koriste Rumunija i Srbija.

Najdramatičniji prirodni predeo celog toka Dunava je Kazan, i on je bio i najopasniji za plovidbu pre izgradnje velike brane. Mnogobrojne stene koje visoko štrče iz vode, i one ispod vode (svaka je imala ime), bile su izvor stalne opasnosti. Mnoge su se samo nekoliko centimetara nalazile ispod korita brodova, a prosečeni uski plovni putevi bili su, često, samo nekoliko metara širi od dimenzija vuče, i to nije dozvoljavalo nikakvo skretanje sa pravca plovnog puta. Otežane uslove plovidbe u Kazanu tada je regulisao specifičan sistem vođenja i kontrole rečnog saobraćaja – signalne "balon" stanice. Naime, u vremenima pre izgradnje đerdapske brane u Kazanima nije bilo dovoljno mesta da se mimoiđu dva broda. Zato je na obali bilo nekoliko mesta na kojima su velike aluminijumske kugle (baloni) svojim položajem davali na znanje kapetanima mogu li kroz Kazane, ili treba da sačekaju prolazak drugog broda koji tog trenutka iskušava svoju sudbinu. Radi obezbeđenja saobraćaja na teškim i uzanim prolazima, na kojima je bilo nemoguće prestizanje i ukrštanje, bile su instalirane signalne stanice koje su putem različitih signala - balona i zastava, obaveštavale brodarce u kom trenutku mogu koristiti plovni put. Sistem od šest signalnih stanica na obe obale velike reke služio je kao jedinstveni semafor na Dunavu.

Izgradnjom sistema Đerdap i stvaranjem akumulacionog jezera, nestale su prirodne smetnje i opasnosti, i sada se plovidba odvija bez ograničenja. Signalne stanice koje su ostale sačuvane danas imaju ulogu spomeničkog infrastrukturnog nasleđa.

U balon stanici ,,Pena", koja je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, danas se nalazi umetnički atelje Radisava Trkulje. Na izlazu iz Velikog i na ulazu u Mali Kazan, na samoj krivini zvanoj Dubovo, jednom od najopasnijih mesta u Đerdapu, gde je Dunav najuži, najuzbudljiviji, uzburkan i natkriljen klisurom, malo ispred Hajdučkih vodenica, svoje mesto za inspiraciju našao je i Radisav Trkulja, poznati akademski slikar i direktor Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. U ovoj kući iz koje je pre podizanja brane regulisana plovidba, 1975. godine otvorena je galerija "Pena", nazvana po obližnjem viru. Ovo je raj na zemlji, i jedina tačka u Srbiji kojoj je Rumunija zapad. Sunce zalazi iza rumunskog brda preko Dunava. Ovde je nekada bila rimska karaula, a takođe i habzburška vodenica.

Na ulasku u Veliki Kazan nalazila se signalna stanica ,,Varnica". Velika lopta na poluzi je menjanjem položaja davala signal narednoj stanici iz kog smera se propušta brod. Nekadašnja balon stanica ,,Varnica" bila je privremeno pretvorena u ulaznu turističku recepciju i informativni centar regiona, sa pratećim ugostiteljskim objektom. Informativni centar i ugostiteljski objekat danas su van funkcije.

I sa rumunske strane postojala je signalna balon stanica - ,,Mrakonija" ("Mraconia"), između Malog i Velikog Kazana, ali i ona je promenila namenu - pretvorena je u pravoslavnu kapelu.

U galeriji, pored današnjeg izgleda signalnih "balon" stanica možete da vidite i delove Đerdapske klisure, Gvozdena vrata i Kazan.

Pozdrav,imam da postavim jedno pitanje pa reko da ne postavljam novu temu posto je u neku ruku vezano za ono sto je ovde pisano i moze da je upotpuni.

Da li neko od vas mozda zna kakva je trenutna situacija sa radom na teretnim brodovima kod nas,kakav je posao obicnog mornara,kolike su plate,prednosti i mane ovog posla?Hvala.

Jos neke slike od nekadasnjih dunavskih legendi...











Golubac, marina.

Prijatelji   

Iako sam mladi brodar, imam pristojnu kolekciju slika starih brodova, koje ću večeras okačiti..

Može li neko reći koju reč o starim zanimanjima na brodu? Sad sam pročitao da su na brodovima pre bili "Krmanoš", "Matroz", "Dumendžija" i slično, može li neko reći nešto više o tim zvanjima?

Wikipedia kaze da je dumendžija isto sto krmanoš. A za matroza nista nisam nasao. 

Zmajevac:



Dinara na navozu:



Brod "Ljubljanica"

http://staznaci.com/matroz - mornar, tako kaže i Mika Antić, "Plavi kit".

Ima nade za liniju ĐERDAP - BEOGRAD?

http://www.blic.rs/riznica/imali-su-tenkovske-motore-a-karta-za-njih-bi-danas-kostala-100-evra-sta-se-dogodilo/wcqw7dw

Jos par slicica: 

Remorker Rudnik sada čeka topionicu ili nekog zaljubljenika da mu vrati stari izgled

Udruženja ,,Akva et arheologija" izradilo je mapu pod nazivom ,,Potopljeni brodovi beogradskog akvatorijuma"

1. Parobrod ,,Zemun" - potonuo marta 1929. godine usled provale leda u Čukaričkom rukavcu. Led je nosio oštećeni brod ,,Zemun" sve do ušća Save u Dunav, gde je konačno i potonuo.

2. Nepoznata drvarica - veliki broj drvenih brodova različitih tipova i namene nekada je pretstavljao sastavni deo vizure Beograda. Potopljeni ostaci jednog od njih, za sada neidentifikovanog, nalaze se na ušću Save u Dunav.

3. Turska galija - izvori navode da su tokom opsade Beograda 1456. godine potopljene tri turske galije čiji se pojedini ostaci i danas nalaze u sedimentima rečnog dna u akvatorijumu Zemuna.

4. Brod Nićifora Žigića - u leto 1792. godine, žitom natovareni brod novosadskog trgovca Žigića, pretrpeo je brodolom i potonuo na ušću Save u Dunav.

5. ,,Vulkan" – ovaj parni tegljač potopljen je u blizini današnjeg Pančevačkog mosta oktobra 1918. godine. Na njegove ostatke 1927. godine nailazi putnički brod ,,Štrosmajer" i tone. Delovi ,,Vulkana" su verovatno još uvek u koritu reke.

6. ,,Sip" - brod od armiranog betona, ,,podavljan" ove godine na Savskom pristaništu gde se i sada nalazi. Ovakvi brodovi proizvodili su se za vreme Drugog svetskog rata, a do današnjih dana sačuvano je svega tri u svetu.

7. Brodovi Demeta Dursa - iz arhivske građe nam je poznat događaj u kome su Turci kod Bežanijske kose 1798. godine potopili pet brodova trgovca Demeta Dursa.

8. Šlep ,,DRP 35706" - na dnu Savskog jezera i danas se nalaze ostaci zatvorenog šlepa koji su, kao i veliki broj drugih plovnih objekata u Beogradu, potopile nemačke trupe 18. oktobra 1944. godine.

9. ,,Kosovo" - parni tegljač koji je do Drugog svetskog rata nosio ime ,,Jug Bogdan", već skoro dve decenije leži podavljen na novobeogradskoj obali Save. Od fizičkog uništenja koje mu je već nekoliko puta pretilo, čuvaju ga građani.

10. ,,Otadžbina" - ovaj parni putnički brod je 1. septembra 1944. godine kod Umke naišao na minu i potonuo zajedno sa šlepom ,,Nišava" koji se i danas nalazi na mestu potapanja. U ovoj nesreći stradalo je oko 70 putnika i jedan član posade.

11. ,,Kostolac XIV" - otvoreni šlep koji je 23. oktobra 1944. godine naišao na minu i potonuo kod Bele stene. U ovoj nesreći poginuo je i general Ivan Milutinović.

12. Brod Nikole Petrovića - brod ovog novosadskog trgovca potonuo je na ušću Tamiša 1861. godine. Raznesen dejstvom srpske obalske artiljerije, 1914. godine na istom mestu tone austrijski patrolni čamac.

13. ,,Smederevo" - naišavši na minu u oktobru 1944. godine, parni putnički brod ,,Smederevo" tone zajedno sa motornim čamcem ,,Rade" i senkerima koji su činili deo plovidbenog sastava.

14. ,,Belgrad" - u martu 1915. godine srpska artiljerija je kod Ritopeka potopila parni teretni brod iz 1900. godine ,,Belgrad" koji se i danas nalazi na mestu potapanja.

15. Turska šajka - na ušću Mokroluškog potoka srpski ustanici su 20. maja 1806. godine potopili šajku na kojoj se u tom trenutku nalazilo 100 turskih vojnika.

Podgorina,samohotka pim-a pre par meseci radila na utvrdi obale kod Golupca sa njihovim brodicem cres koji ima bager na sebi,posle toga zavrsila na brodoservisu u Brnjici i mislio sam da ce tu i da ostane posto je firma u rasulu i to sto dodje u brodoservis vise se ne pomera a neke barze je od njih vec kupio karin(cini mi se ali nisam siguran da karin eksploatise i rudnik kamena na jelenskoj steni ispod Golupca),ali vidim danas na sajtu marinetrafic da su je ipak osposobili i da plovi trenutno je stigla do Grocke.Inace par nekih brodova je dovuceno skoro u Brnjicu ali nisam stigao da vim koji su.

1. Godina i mesto gradnje:   1969 / Brodogradilište ,,Veljko Vlahovic", Bijela
2. Deplasman:   1.968,57 t
3. Glavne dimenzije:
- Dužina preko svega   74,80 m
- Širina trupa   12,10 m
- Gaz max   2,62 m
- Gaz min   0,53 m
- Visina objekta   2,95 m
- Slobodan bok   0,33 m
4. Tehnicke karakteristike:
- Korisna nosivost   1.615,50 t
- Pogonski motori   Deutz – BF12L714, 2 ×184 kW
- Pomocni motor   Lombardini – LDA 450, 9 kW















Koga zanima a nije nasao,na sajtu marinetraffic moze da vidi trenutni polozaj brodova na rekama i na morima,cesto se azurira ima i slika cak pokazuje i koliko cvorova ide i gde kao i koji je tip da li je usidren ili u plovidbi.


Potiskivac Banat takoce od Pim Ivan Milutinovic uglavnom potiskivao sljunak u barzama,nazalost ni on nije vise u radu potopljen je tu negde kod danasnjeg Beograda na vodi pocetkom 2011  led je prouzrokovao ulazak vode i cinimi se pre toga pucanje ventila pre toga.2014 je izvucen njihovom plovnom dizalicom Soca moze da izvadi teret do 150t.Tada je pim morao odatle da iseli na meni nepoznatu lokaciju oko 26 plovila.








Da Banat ima bratski brod blizanac Srem koji takodje nije u funkciji.


Bodaci za dizalicu iznad Zica ili Soca.

Plovna naprava ,,ŽICA"
Reg.br. 55116
1. Godina i mesto gradnje:   1985 / Brodogradilište ,,Tito", Beograd
2. Deplasman:   870,00 t
3. Glavne dimenzije:
- Dužina preko svega   40,20 m
- Širina trupa   11,52 m
- Gaz max   2,00 m
- Gaz min   1,05 m
- Visina objekta   6,45 m
- Slobodan bok   0,50 m
4. Tehnicke karakteristike:
- Nosivost plovila   435,00 t
- Na palubi postavljena dizalica-bager   ,,MANITOWOC", TIP 3900
5. Tehnicki podaci dizalice-bagera ,,MANITOWOC"
- Maksimalna nosivost na suvom:   51.000 kg, na L=7m
- Nosivost:   12.000 kg pri dohvatu 15m, 5.000 kg pri dohvatu od 25m
- Brzina dizanja tereta :   0,91 m/min
- Brzina okretanja max :   4,95 o/min

Spojene poruke: 16 Novembar 2018, 09:53:53

Ovo je elektronski upisnik izdatih isprava za 2018 a ispod njega za 2016.Tu su podaci o firmama i registrovanim plovilima.









Spojene poruke: 16 Novembar 2018, 11:29:17

Rbk-recno brodarstvo krajina krako opisana na predhodnim stranama,flota sacinjena od guraca Kladovo,Hajduk Veljko,Deli Jovan,Pionir,tegljaca badnjevo i bukovo,ledolomac Greben i Bor mada je Bor vise gurac mada se koristi i kao ledolomac.Danas fakticki ne postoji i ne radi jedino ako radi mali potiskivac Pionir ako je verovati ovom registru iznad mada sam primetio da fale neke firme i brodovi u registru koji plove.Greben je prodat eps-u i radi na ciscenju brane Djerap kao i Bor koga sam vidjao da i potiskuje barže.Greben je pre imao i po 15 clanova posade kasnije 4-5.Za ostale brodove ne znam kakva je situacija i gde su i dali su iseceni.

Evo i tekst o nastanku i kraju rbk-a,sta i kao.Brodovi su dati su u hipoteku zbog fabrike djubriva u Prahovu.Sto je najgore vecina tih brodova su kupljeni tako sto su radnici odvajali od plata.Ovo mogu da potvrdim jer firma za koju je moj deda radio iz Pozarevca,on je bio vozac kamiona,odvajali su radnici od plata uz malu pomoc drzave da se kupe bageri za vadjenje sljunka na moravi i ko zna sta jos.Naravno firme su namerno unistene i tehnika prodata privatnicima za bud zasto.

Zahvaljujući ulaganjimna borskih rudara u Prahovu je 1960.godine stvoreno brodarsko preduzeće. Prve lađe pod zastavom Rečnog brodarstva ,,Krajina" Prahovo, su dunavskim vodama zaplovile daleke 1961.godine. Bili su to remontovani samohodni teretni brodovi - pakleri: ,,Pionir", ,,Sloboda", ,,Junak" i ,,Vitez. Daljim ulaganjima (izdvajanjem iz zajedničkog dohotka) i planskim razvojem prahovskog brodarskog giganta na Dunavu mesto dotrajalih zauzeli su novi moderniji brodovi tegljači i gurači: ,,Greben", ,,Bor", ,,Badnjevo", ,,Bukovo", ,,Deli Jovan", Kladovo", ,,Pionir" i ,,Tekija". Stvorena je nova dunavska moćna flota od 8 brodova i 40 barži, kapaciteta 65.000 tona, ponos radnika borskog kombinata i prahovske industrije a posebno članovima posada - mornarima, jer su to bili njihovi drugi domovi, prelepe višespratne kuće na najvećoj evropskoj reci, koridoru 7.


I sve to do juče - 4. marta 2017.godine, jer, juče su iz luke Prahovo put Beograda, tiho i bez brodskih sirena zauvek otplovili svi naši brodovi, brodivi Rečnog brodarstva "Krajina" Prahovo, koje na poslovnoj karti Srbije više ne postoji. Iz tog poslovnog sveta izbirsala su ih dva nepromišljena ili bahata potpisa overena hipotekarnim pečatom. U luci više nema ni ,,Pionira" ni ,,Tekije", kao lučkih manevarskih brodova. Kapetanija Prahovo nema brodića ni za intervencije, za nedaj bože, a luka Prahovo je na sreću sačuvala samo stari pakler - ,,Vitez", koji decenijama služi kao pristan, iščekujući da se na njega prikače neki tuđi brodovi jer naših više nema. 
















Spojene poruke: 16 Novembar 2018, 16:06:44

Sad videh da sam pogresio deo teksta,soca i zica su dve razlicite dizalice soca 150t a zica kao gore navedeno.

Spojene poruke: 18 Novembar 2018, 23:26:16

Gurac Topola takodje pim-ov duzine 38,8 sirine 9,6 i visine 6,1m sa dva motora jacine 650ks,jos uvek plovi.U potpaljublju se nalaze dve prostrane kabine,gornji i donji salon,spavace sobe,kuhinja i kupatilo.U srecnija vremena po pim i nase brodarstvo imala je 10 clanova posade,sada ima 5 1 bocman,2 strojara,1 mornar i 1 kuvar.Na jednoj slici je i deo motornog prostora gde strojar hrani ventile uljem najverovatnije.

Zima "Krajina" - leto.






Spojene poruke: 25 Decembar 2018, 13:24:44

Prospekcija ostataka parobroda Kosovo potopljenog na reci Savi u Beogradskom akvatorijumu. Izgrađen 1915 u brodogradilištu Christof Ruthof-Werft u Regensburgu, vlasništvo je Bayerische Lloyd-a i nosi ime D I. U 1921 menja ime u Jug Bogdan, a ime Kosovo nosi od 1946. godine.