Vukovi sa DUNAVA

Dunavske priče...

Signalne stanice

Krajem šezdesetih godina XX veka Dunav je pregrađen velikom branom sa hidrocentralom i brodskom prevodnicom, koja je najvažniji deo Hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap. Podizanjem nivoa Dunava stvoreno je veštačko Đerdapsko jezero, koje znatno olakšava plovidbu Dunavom. Čitav posao zajednički su realizovale Jugoslavija i Rumunija, a danas ga jednako koriste Rumunija i Srbija.

Najdramatičniji prirodni predeo celog toka Dunava je Kazan, i on je bio i najopasniji za plovidbu pre izgradnje velike brane. Mnogobrojne stene koje visoko štrče iz vode, i one ispod vode (svaka je imala ime), bile su izvor stalne opasnosti. Mnoge su se samo nekoliko centimetara nalazile ispod korita brodova, a prosečeni uski plovni putevi bili su, često, samo nekoliko metara širi od dimenzija vuče, i to nije dozvoljavalo nikakvo skretanje sa pravca plovnog puta. Otežane uslove plovidbe u Kazanu tada je regulisao specifičan sistem vođenja i kontrole rečnog saobraćaja – signalne “balon” stanice. Naime, u vremenima pre izgradnje đerdapske brane u Kazanima nije bilo dovoljno mesta da se mimoiđu dva broda. Zato je na obali bilo nekoliko mesta na kojima su velike aluminijumske kugle (baloni) svojim položajem davali na znanje kapetanima mogu li kroz Kazane, ili treba da sačekaju prolazak drugog broda koji tog trenutka iskušava svoju sudbinu. Radi obezbeđenja saobraćaja na teškim i uzanim prolazima, na kojima je bilo nemoguće prestizanje i ukrštanje, bile su instalirane signalne stanice koje su putem različitih signala - balona i zastava, obaveštavale brodarce u kom trenutku mogu koristiti plovni put. Sistem od šest signalnih stanica na obe obale velike reke služio je kao jedinstveni semafor na Dunavu.

Izgradnjom sistema Đerdap i stvaranjem akumulacionog jezera, nestale su prirodne smetnje i opasnosti, i sada se plovidba odvija bez ograničenja. Signalne stanice koje su ostale sačuvane danas imaju ulogu spomeničkog infrastrukturnog nasleđa.

U balon stanici „Pena”, koja je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, danas se nalazi umetnički atelje Radisava Trkulje. Na izlazu iz Velikog i na ulazu u Mali Kazan, na samoj krivini zvanoj Dubovo, jednom od najopasnijih mesta u Đerdapu, gde je Dunav najuži, najuzbudljiviji, uzburkan i natkriljen klisurom, malo ispred Hajdučkih vodenica, svoje mesto za inspiraciju našao je i Radisav Trkulja, poznati akademski slikar i direktor Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. U ovoj kući iz koje je pre podizanja brane regulisana plovidba, 1975. godine otvorena je galerija “Pena”, nazvana po obližnjem viru. Ovo je raj na zemlji, i jedina tačka u Srbiji kojoj je Rumunija zapad. Sunce zalazi iza rumunskog brda preko Dunava. Ovde je nekada bila rimska karaula, a takođe i habzburška vodenica.

Na ulasku u Veliki Kazan nalazila se signalna stanica „Varnica“. Velika lopta na poluzi je menjanjem položaja davala signal narednoj stanici iz kog smera se propušta brod. Nekadašnja balon stanica „Varnica” bila je privremeno pretvorena u ulaznu turističku recepciju i informativni centar regiona, sa pratećim ugostiteljskim objektom. Informativni centar i ugostiteljski objekat danas su van funkcije.

I sa rumunske strane postojala je signalna balon stanica - „Mrakonija“ (“Mraconia”), između Malog i Velikog Kazana, ali i ona je promenila namenu - pretvorena je u pravoslavnu kapelu.

U galeriji, pored današnjeg izgleda signalnih “balon” stanica možete da vidite i delove Đerdapske klisure, Gvozdena vrata i Kazan.

Jos neke slike od nekadasnjih dunavskih legendi...











Golubac, marina.

Wikipedia kaze da je dumendžija isto sto krmanoš. A za matroza nista nisam nasao. 

Zmajevac:



Dinara na navozu:



Brod "Ljubljanica"

Ima nade za liniju ĐERDAP - BEOGRAD?

http://www.blic.rs/riznica/imali-su-tenkovske-motore-a-karta-za-njih-bi-danas-kostala-100-evra-sta-se-dogodilo/wcqw7dw

Remorker Rudnik sada čeka topionicu ili nekog zaljubljenika da mu vrati stari izgled

Podgorina,samohotka pim-a pre par meseci radila na utvrdi obale kod Golupca sa njihovim brodicem cres koji ima bager na sebi,posle toga zavrsila na brodoservisu u Brnjici i mislio sam da ce tu i da ostane posto je firma u rasulu i to sto dodje u brodoservis vise se ne pomera a neke barze je od njih vec kupio karin(cini mi se ali nisam siguran da karin eksploatise i rudnik kamena na jelenskoj steni ispod Golupca),ali vidim danas na sajtu marinetrafic da su je ipak osposobili i da plovi trenutno je stigla do Grocke.Inace par nekih brodova je dovuceno skoro u Brnjicu ali nisam stigao da vim koji su.

1. Godina i mesto gradnje:   1969 / Brodogradilište „Veljko Vlahovic“, Bijela
2. Deplasman:   1.968,57 t
3. Glavne dimenzije:
- Dužina preko svega   74,80 m
- Širina trupa   12,10 m
- Gaz max   2,62 m
- Gaz min   0,53 m
- Visina objekta   2,95 m
- Slobodan bok   0,33 m
4. Tehnicke karakteristike:
- Korisna nosivost   1.615,50 t
- Pogonski motori   Deutz – BF12L714, 2 ×184 kW
- Pomocni motor   Lombardini – LDA 450, 9 kW















Koga zanima a nije nasao,na sajtu marinetraffic moze da vidi trenutni polozaj brodova na rekama i na morima,cesto se azurira ima i slika cak pokazuje i koliko cvorova ide i gde kao i koji je tip da li je usidren ili u plovidbi.
 

Potiskivac Banat takoce od Pim Ivan Milutinovic uglavnom potiskivao sljunak u barzama,nazalost ni on nije vise u radu potopljen je tu negde kod danasnjeg Beograda na vodi pocetkom 2011  led je prouzrokovao ulazak vode i cinimi se pre toga pucanje ventila pre toga.2014 je izvucen njihovom plovnom dizalicom Soca moze da izvadi teret do 150t.Tada je pim morao odatle da iseli na meni nepoznatu lokaciju oko 26 plovila.






 

Da Banat ima bratski brod blizanac Srem koji takodje nije u funkciji.
 

Bodaci za dizalicu iznad Zica ili Soca.

Plovna naprava „ŽICA“
Reg.br. 55116
1. Godina i mesto gradnje:   1985 / Brodogradilište „Tito“, Beograd
2. Deplasman:   870,00 t
3. Glavne dimenzije:
- Dužina preko svega   40,20 m
- Širina trupa   11,52 m
- Gaz max   2,00 m
- Gaz min   1,05 m
- Visina objekta   6,45 m
- Slobodan bok   0,50 m
4. Tehnicke karakteristike:
- Nosivost plovila   435,00 t
- Na palubi postavljena dizalica-bager   „MANITOWOC“, TIP 3900
5. Tehnicki podaci dizalice-bagera „MANITOWOC“
- Maksimalna nosivost na suvom:   51.000 kg, na L=7m
- Nosivost:   12.000 kg pri dohvatu 15m, 5.000 kg pri dohvatu od 25m
- Brzina dizanja tereta :   0,91 m/min
- Brzina okretanja max :   4,95 o/min

Spojene poruke: [time]16 Novembar 2018, 09:53:53[/time]

Ovo je elektronski upisnik izdatih isprava za 2018 a ispod njega za 2016.Tu su podaci o firmama i registrovanim plovilima.



http://uprava-brodova.gov.rs/registar_stage/cir/wp-content/uploads/sites/4/2018/11/Elektronski_upisnik_Cir_07-11-2018.pdf



http://uprava-brodova.gov.rs/en/pdf/elektronski_upisnik.pdf

Spojene poruke: [time]16 Novembar 2018, 11:29:17[/time]

Rbk-recno brodarstvo krajina krako opisana na predhodnim stranama,flota sacinjena od guraca Kladovo,Hajduk Veljko,Deli Jovan,Pionir,tegljaca badnjevo i bukovo,ledolomac Greben i Bor mada je Bor vise gurac mada se koristi i kao ledolomac.Danas fakticki ne postoji i ne radi jedino ako radi mali potiskivac Pionir ako je verovati ovom registru iznad mada sam primetio da fale neke firme i brodovi u registru koji plove.Greben je prodat eps-u i radi na ciscenju brane Djerap kao i Bor koga sam vidjao da i potiskuje barže.Greben je pre imao i po 15 clanova posade kasnije 4-5.Za ostale brodove ne znam kakva je situacija i gde su i dali su iseceni.

Evo i tekst o nastanku i kraju rbk-a,sta i kao.Brodovi su dati su u hipoteku zbog fabrike djubriva u Prahovu.Sto je najgore vecina tih brodova su kupljeni tako sto su radnici odvajali od plata.Ovo mogu da potvrdim jer firma za koju je moj deda radio iz Pozarevca,on je bio vozac kamiona,odvajali su radnici od plata uz malu pomoc drzave da se kupe bageri za vadjenje sljunka na moravi i ko zna sta jos.Naravno firme su namerno unistene i tehnika prodata privatnicima za bud zasto.

Zahvaljujući ulaganjimna borskih rudara u Prahovu je 1960.godine stvoreno brodarsko preduzeće. Prve lađe pod zastavom Rečnog brodarstva „Krajina“ Prahovo, su dunavskim vodama zaplovile daleke 1961.godine. Bili su to remontovani samohodni teretni brodovi - pakleri: „Pionir“, „Sloboda“, „Junak“ i „Vitez. Daljim ulaganjima (izdvajanjem iz zajedničkog dohotka) i planskim razvojem prahovskog brodarskog giganta na Dunavu mesto dotrajalih zauzeli su novi moderniji brodovi tegljači i gurači: „Greben“, „Bor“, „Badnjevo“, „Bukovo“, „Deli Jovan“, Kladovo“, „Pionir“ i „Tekija“. Stvorena je nova dunavska moćna flota od 8 brodova i 40 barži, kapaciteta 65.000 tona, ponos radnika borskog kombinata i prahovske industrije a posebno članovima posada - mornarima, jer su to bili njihovi drugi domovi, prelepe višespratne kuće na najvećoj evropskoj reci, koridoru 7.

 
I sve to do juče - 4. marta 2017.godine, jer, juče su iz luke Prahovo put Beograda, tiho i bez brodskih sirena zauvek otplovili svi naši brodovi, brodivi Rečnog brodarstva "Krajina" Prahovo, koje na poslovnoj karti Srbije više ne postoji. Iz tog poslovnog sveta izbirsala su ih dva nepromišljena ili bahata potpisa overena hipotekarnim pečatom. U luci više nema ni „Pionira“ ni „Tekije“, kao lučkih manevarskih brodova. Kapetanija Prahovo nema brodića ni za intervencije, za nedaj bože, a luka Prahovo je na sreću sačuvala samo stari pakler - „Vitez“, koji decenijama služi kao pristan, iščekujući da se na njega prikače neki tuđi brodovi jer naših više nema. 
















Spojene poruke: [time]16 Novembar 2018, 16:06:44[/time]

Sad videh da sam pogresio deo teksta,soca i zica su dve razlicite dizalice soca 150t a zica kao gore navedeno.

Spojene poruke: 18 Novembar 2018, 23:26:16

Gurac Topola takodje pim-ov duzine 38,8 sirine 9,6 i visine 6,1m sa dva motora jacine 650ks,jos uvek plovi.U potpaljublju se nalaze dve prostrane kabine,gornji i donji salon,spavace sobe,kuhinja i kupatilo.U srecnija vremena po pim i nase brodarstvo imala je 10 clanova posade,sada ima 5 1 bocman,2 strojara,1 mornar i 1 kuvar.Na jednoj slici je i deo motornog prostora gde strojar hrani ventile uljem najverovatnije.