Military Shop

Lovacke lampe


PKVM sistemi D.A.M.rs - prodaja ribolovacke opreme nemackog proizvodjaca DAM
Carp Mania - sve za takmicarski i rekreativni ribolov Vodomar.rs MG Servis
Marketing Fanatic Tackle Shop Riboshop

Autor Tema: Plaže na Dunavu kojih više nema...  (Pročitano 846 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže GagiTopic starter

  • Somdžija
  • *
  • Vuk od: Jul 2014
  • Poruke: 1,149
Plaže na Dunavu kojih više nema...
« poslato: 11 Jun 2017, 13:55:25 »
Slike su deo privatne arhive autora



      Jezava je bila lepa i zdrava reka koja se kod Tvrđave ulivala u Dunav. U kasno proleće Jezava je često dostizala visok nivo i izlivala se u Godominsko polje, iako se sa njene desne strane nalazila „dama“- nasip za odbranu od poplave. Sa leve strane, u gradskom jezgru grada Smedereva, nalazila se od 1916. godine fabrika „Državna radionica“, koja je nakon oslobođenja preimenovana u „Heroj Srba“- Fabrika za popravku i remot šinskih vozila.

Kamenjar na Dami i Jezavi kod Šumice i„Heroj Srbe“


      U Jezavi su živele mnoge vrste riba i to u znatnim količinama, tako da su je ribari izlovljavali sa mrežama, a pecaroši lovoli na udice. U njoj je bilo lepih šarana, štuka, linjaka, karaša i sve vrste bele ribe. Pošto je voda bila vrlo čista i bistra u njoj je bilo moguće kupanje. Omladina, deca, pa i neki odrasli ljudi, za mesto kupanja oderedili su tzv. Kamenjar kod „Heroj Srbe“.
      Praktično, Kamenjar se nalazio na desnoj strani Jezave, pored dame, pri čijoj je izradnji ostala veća količina kamena, pa je obala tu bila malo uzdignuta, a Jezava nešto dublja i sporija. Na suprotnoj strani bila je lepa Šumica, kao zaštita fabrike „Heroj Srba“, u kojoj su mnogi mladi parovi „provodili“ vreme, dok su čekali da idu u bisokop. Naime, u blizini Šumice nalazila se velika zgrada (i danas postoji), koja je u prizemlju imala kancelariske prostorije, dok je na spratu imala veliku salu u kojoj bio bioskop „Heroj Srba“. Pored te zgarade nalazila se druga prizemna zgrada u kojoj su bile praktično dve škole: Najpre je to bila Zanatska škola, a onda nastala Industrijska škola.

Jezava na ušću u Dunav u prolećnom periodu


     Kupanje kod Kamenjara je, od strane odraslije dece i omladine, počinjalo još u maju mesecu. Omladina koja je išla u Industrijsku školu, a i drugi Smederevci kupali su se u Jezavi još dok im je trajala nastava u školi. U letnjem periodu oni su tu provodili veći deo dana, kupajući i sunčajući se.

Veslački klub.

      Ova plaža je po prirodi stvari bila prava gradska plaža. Na njoj, ali i niže kod Silosa i na Keju, odvažni Smederevski „mangupi“ kupali su se još maju mesecu, i „pravili se važni“ pred prisutnim šetačima i posmatračima. Plaža Veslački klub nalazila se na desnoj strani Dunava, ispod fabrike „Železara“, pa do Veslačkog kluba. Naravno, u to vreme 50-tih godina i ona nije bila „registrovana“ ni uređena kao takva, ali je većini Smederevaca služila kao mesto za rashlađivanje, plivanje i rekreaciju u letnjem periodu.

Plaža kod Lomare, odn. kod Veslačkog kluba, u prvoj polovini 50-tih godina


     Obala je bila jako pogodna za kupanje, odnosno za ulazak u vodu i izlazak iz nje, što je naročito odgovaralo deci i neplivačima.Tu su radni ljudi nedeljom dolazili sa porodicama i prijateljima i provodili slobodno vreme, kupajući i sunčajući se, ali i upražnjavaljući neku sportsku igru u prirodi (fubdal, odbojka, badminton,...). To su praktično bili ti prvi porodični izleti u prirodu.       Za kupanje i učenje dece i ljudi da plivaju koristile su se po 2 uvezane tikve, pa stavljane pod miške, ali i unutrašnje automobilske ili traktorske gume. Za rekreativnu vožnju po Dunavu koristile su se praktične i lepe sandoline; jednosede i dvosede. Na samom početku tog prostora uz Dunav, ispod Železare nalazila se tzv. Lomara (Trokraki rogalj sa velikim tegom), gde su se razbijale „mečke“, odnosno viškovi kod izlivanje gvožđa i čelika povezani sa šljakom, u cilju izdvalanja metala. Neki ljudi su, zbog te blizine, ovu plažu nazivali i - plaža kod Lomare.

Plaža kod Lomare, odnosno kod Veslačkog kluba 1957.god. 


      U uz samu obalu  često je bilo odlaganja i pretovara šodera i lepog belog dunavskog peska, koji su dovoženi dereglijama, a odvoženi konjskim zapregama do mesta korisnika ili upotrebe. Zanimljivo je  da su istovar iz dereglija na obalu obavljali ljudi sa drvenim kolicima, koja su im bila i kaišem oslonjena na leđa; ti ljudi su se zvali „obalski radnici“.

Plaža kod Veslačkog kluba 1959. godine


Metalor :
      To je plaža koja se nalazila na samom ušću Jezave u Dunav, na desnoj strani, tj. na Dunavu nizvodno, a preko puta Tvrđave. U zeleđu te plaže nalazila se Dama - nasip pored Dunava radi zaštite fabrike „Metalor i Ekonom“ od poplava, koja je tu osnovana između dva Svetska rata, 1928. godine, a onda je posle rata preimenovana u „Milan Blagojević“. Tih 50-tih godina plaža Metalor, koja je zbog blizine te fabrike i dobila to ime, nije bila „registrovana“ kao takva, ali je kao pogodno gradsko područje od Smederevskog naroda određeno za kupanje u letnjem periodu.
       Na plažu kod Metalora ljudi su dolazili porodično i sa prijateljima i tu su provodili po čitav dan, ponevši sa sobom potrebnu hranu, piće i sve što potrebno za boravak u prirodi, ali i za rekreaciju. I ovde su se igrali fudbal, odbojka i badminton. Naravno, omiljena igra kod starije populacije bile su karte ili šah. Deca i neplivači su učili da plivaju iz pomoć tikvi, ili naduvanih unutrašnjih automobilskih guma.

Metalor danas - pogled od Tvrđave


Ada :
      Ada je naše rečno ostrvo naspram Smedereva. Iza te velike Ade nalazi se i Adica, nešto manje ostrvo. Ade administrativno pripadaju Pokrajini Vojvodini, ali zbog blizine gradu, nazivaju se Smederevskim. Njima gazduju Vojvodina šume. Ali, spor oko vlasništva  Smederevske Ade datira odavno.
      Pod Opštinskim rukovodstvom 50-tih godina doneta je odluka da se ostrvu na Dunavu, na Adi preko puta Smedereva, izgradi regularna gradska plaža. U drugoj polovini 50-tih napravljena je drvena zgrada, u čijem je prizemlju bio restoran, a u spratnom delu nalazile su se ženska i muška garderoba. Ispred te zgrade izgrađen je divno uređen plato na kome su bili postavljeni slolovi, stolice i neizbežni suncobrani. Nešto niže u produžetku zgrade nalazila su igrališta u pesku za decu i omladinu: fudbal, odbojka, košarka...

Plaža na Adi 1958. godine


     Ispred zgrade uz obalu formirana je lepa peskovita plaža, dok su se u samom dunavu nalazila dva flosa sa bazenima. Bazeni su bili podeljeni u dva dela: za baš malu i odrasliju decu i za odrasle ljude, ali neplivače. U tom drugom delu bazena mnogi Smederevci su se divno zabavljali igrajući čuvene „jurke“- gnjuranjem. Između flosova u vodi je postojala i jedna ogromna bova (metalna šarena lopta), koja je služila za kratke odmore onih koji uče da plivaju, ali i za izvođenje „ludih“ skokova i vratolomija u vodi.

Plaža na Adi 1961.godine


     U vreme leta veliki broj dece i omladine na Adi je provodio po čitav dan. Obično je to bilo tako što se izjutra, oko 10 sati, ponese nešto za jelo, fudbal, knjiga, novine, karte, domine,.. i onda se ostaje do 5-6 sati popodne. Mnogi su tada polazeći na Adu, odlazili prvo kod čuvenog Save Burekdžije, pa kupovali nešto za jelo. Za odlazak na Adu, tj. za prevoz preko Dunava postojao je organizivan prevoz motornim čamcem i/ili dereglijom. To je bio poznati motorni čamac „Komunalac“, po istimenom preduzeću koje je bilo zaduženo za plažu i prevoz. Njega je vozio penzinisani policajac Steva. Naravno, oni koji su imali čamce, samostalno su dolazili i odlazili, a za one koji su želeli da idu na plažu van regularnog vremena, brinuo se stari, penzionisani  ribar, Dragoslav Tasić, zvani Draga Calion.
      U letnjem peridu mnogi radni ljudi su dolazili i popodne porodično na Adu radi odmora i kupanja, a kad dođe nedelja, tada su posete plaže na Adi bile gotovo masovne. Plivanje je „uzelo maha“, pa su se mnogi odvažili i preplivavali Dunav: Žilić Cokula, Šale, Šapalo, Ivan Alentijev,... Ovaj poslednji je bio toliko dobar i snažan plivač da je 1961. godine na čuvenom plivačkom maratonu od Umke do Beograda, 25 km, zauzeo III mesto!

     Za plažu na Adi postoje nekoliko zanimljivisti, od kojih se posebno ističu sledeće :
Prva zanimljivost je vezana za vlasništvo nad Smedervskom Adom. Nekada su Smederevci na Adi imali i obrađivali njive, i zbog brojnih hrastovih stabala, tamo su žirom hranili svinje. To im niko nije zabranjivao sve do 1819. godine kada su im Austrougari uskratili prilaz i korišćenje. Prema jednoj od verzija, Ada je pripadala Smederevu sve do Prvog Srpskog ustanka, a onda je Vožd Karađorđe prodao Adu Austrougarima, za koju je za uzvrat tražio barut za potrebe borbe protiv Turaka! Kasnije je Knez Miloš, u nekoliko mahova, ali bezuspešno, pokušavao da ospori Austriji svako pravo vlasništva nad pojedinim Dunavskim ostrvima, među kojima, i nad Smederevskom Adom.
     Druga zanimljivost je da su Smederevci igrali „jurke“ u vodi Dunava. Kako su se igrale „ jurke“ u bazenu? Jurke u vodi bazena obično su igrala 3 ili 4 mladića. To su bili uglavnom dobri ronioci, ali i dobri i brzi plivači. Pravila su bila takva da je jedan gnjuranjem i/ili plivanjem jurio druge igrače sve dok ne dotakne nekog od njih. U nastavku je sada taj dodirnuti, sa istim zadatkom jurio opet ostale igrače da ih dotakne, i tako redom. Kao prednost u igri isticalo se to, koliko je ko od njih bio vešt u korišćenju dasaka i letvi u bazenu za odbijanje nogama pri ronjenju i jurnjavi. Igralo se dok se igrači ne zamore. Kad su u bazenu bili neki “dobri” igrači, bilo je tu i posmatrača, pa i navijča.
     Ali, najveća zanimljivost i dika Smedereva jeste ta, da je u drugoj polovini 50-tih godina u našem gradu od 20-tak hiljada stanovnika postojao i Vaterpolo klub Smederevskih studenata - entuzijansta. Prema kazivanju starih Smederevaca i sportista, Jovice Cokule - Pukovnika Jovana Miloševića i Brace Slona -Branislava Đorđevića, osnivač i vođa tog Vaterpolo kluba bio je veliki sportista, sportski radnik i entuzijasta Ljuba Glista - Ljubomir Milojević.
Inače, Ljubomir Milojević je po struci bio pravnik, ali i poliglota i publicista, kao i organizator u sportu. U tom „njegovom“ Vaterpolu klubu igrali su (vidi fotografiju):
Sleva na desno:  Krakac, Đoka Čokalija - Đorđe Mihajlović, Mlađa - Mladen Cvetković, Pera Krka - Petar Pavlović, Sveta Koreja - Svetomir Đorđević, Srećko - Boško Srećković, Krivi - Branko Krivokuća, ali i dr.
Na toj fotografiji, gospodin u odelu je Ljuba Glista - Ljubomir Milojević.





Inače, plaža na Adi je imala i neke svoje „junake“ koji su se međusobno "zezali", ali su istovremeno uveseljavali i sve prisutne kupače. Recimo, Micko Rajić (poznati smederevski golman) je izvodio izvanredne skokove u vodu - čuvene laste, ali i šale sa Dimitrijević Ciletom K.....m (koji je postao dobar pozorišni glumac) i izvesnom L...m Katom, pri njenim skokovima u Dunav.

Jugovo.

U drugoj polovini 60-tih godina započeta je izgradnja odmarališta uz desnu obalu Dunava, na Jugovu. U gornjem delu Jugova, postojeća stara vila adaptirana je u restoran „Đurđevi vajati“, u koju su rukovodioci Železare dovodili svoje poslovne partnere i goste. 
Na platou pored Dunava sagrađene su jednosobne konforne kućice sa lepim terasama, a u blizini se nalazio društveni restoran za ishranu ljudi. Ispred tih kućica sagrađeni su mnogi tereni za fudbal, košarku, odbojku i lepa i korisna tzv. trim-staza. Naravno, deca nisu zaboravljena, pa su za njih napravljene ljuljaške, klackalice, penjalice sl. Uz samu obalu izgrađena divna obaloutvrda sa tuševima, koja je postala pogodna za sunčanje, šetanje i naravno, za pecanje. U vodu Dunava postavljena su dva flosa sa bazenima u kojima su mogla da se kupaju deca i odrasli. Mnogi kupači su se „spuštali“ od jednog do drugog flosa plivajući i/ili održavajući se navodi, a onda su nakon izlaska iz vode odlazili na mnoge drvene ležaljke da se sunčaju, da igaraju šah ili karte - čuveni preferans. Naravno, neki su odlazili u obližnji bife na piće, kafu i razgovor za prijateljima.

Jugovo- Plaža na Dunavu


Jugovo- Veliki flos


Na tom prostoru, više godina, radni ljudi Železare su organizovali i održavali Prvomajski uranak. To je bila manifestacija porodičnog izlaska u prirodu i susreta sa prijateljima i izvesne bliskosti ljudi. Uvek je postojao kulturno-zabavni program, i/ili neko sportsko takmičenje, uz nezaobilaznu zakusku - doručak i neko piće. Za dolazak/odlazak na Jugovo letnjoj sezoni postojao je organizovan gradski prevoz autobusima. Veliki broj građana je koristio sopstvene automobile, a deca i omladina za prevoz su koristila bicikle i motore. Nije bila retkost videti i ljude da, u rekreativne svrhe, dolaze do Jugova pešice.
Dok je taj prostor i sva infrastruktura bilo Železarino Jugovo, sve je funkconisalo i plaža je radila, ali je nažalost, lošom privatizacijom i pokazanom neodgovornošću i nebrigom nekih odgovornih ljudi, od 2006. godine ona je prestala da radi.
Nešto niže nalazilo se „Heroj Srbino“ Jugovo. Po sličnom principu i tu je postojao restoran sa velikom terasom, a u produžetku na obali uz Dunav, takođe su bile izgrađene kućice za porodični boravak i odmor. Dunav i tu ima obaloutvrdu, podešenu za sunčanje, šetanje i pecanje. Igrađeni su i sportski tereni za fudbal i odbojku u pesku, ali i lepi teniski tereni. Za zabavu i igru male i veće dece, postavljene su simpatične ljuljaške, klackalice, njihalice, penjalice, ali i prostori sa peskom za igru.
U vreme promene Ustava, preimenovanja države u SFR Jugoslavija 1974. godine, udruživanja fabrika, kasnih 70-tih i ranih 80-tih, tada zvanih OOUR-a u velike sisteme SOUR-e, spojili su se Železara - Metalurški kombinat i „Heroj Srba“. Izvesnim istarživanjima i iskopima pronađeno je i ustanovljeno postojanje termalne vode, pa je doneta zajednička odluka da se betonski zimovnik za brodiće i čamce adaptira i izgradi u prvi otvoreni bazen za kupanje sa tom termalnom vodom. Pošto tada nije imao recirkulacioni ni filterski sistem, bazen je nedeljno pražnjen, pa onda ponovo punjen svežom vodom.Početkom 90-tig godinama bazen je postao jako posećen, pa su bile i velike gužve za ulazak, pogotovu u vreme letnjeg raspusta i godišnjeg odmora.
Već duže vremena, na Bogojavljanje 19. januara, u njemu se održava ritualno takmičenje u plivanju i vađenju Časnog krsta iz vode. Jer je Bogojavljenje jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika, kojim se podsećamo na krštenje Gospoda Isusa Hrista u reci Jordan, i on se obeležava svake godine svetim Liturgijama u svim pravoslavnim hramovima, vodo-osveštenjima i takmičenjima u vađenju Časnog krsta iz vode.

Prvi otvoreni bazen Jugovu 90-tih



Nikola Tasić Cale
Dipl.maš.inženjer (u penziji)
Stari Smederevac

Van mreže d2d

  • Babuškar
  • *
  • Vuk od: Dec 2016
  • Poruke: 71
  • Lokacija: Novi Sad
Odg: Plaže na Dunavu kojih više nema...
« Odgovor #1 poslato: 11 Jun 2017, 16:04:21 »
Svaka čast za tekst  :clap2:
Uživanje je bilo citati ga.

Van mreže GagiTopic starter

  • Somdžija
  • *
  • Vuk od: Jul 2014
  • Poruke: 1,149
Odg: Plaže na Dunavu kojih više nema...
« Odgovor #2 poslato: 11 Jun 2017, 18:32:34 »
Hvala, d2d, drago mi je da ti se dopalo !   :bye:

Van mreže Zmaj Strasni

  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Feb 2009
  • Poruke: 4,239
  • Lokacija: Apatin
Odg: Plaže na Dunavu kojih više nema...
« Odgovor #3 poslato: 11 Jun 2017, 19:29:09 »
Odlicno! Retko ko ima ovakve uspomene u slikama

 

Sitemap 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 

Efikasna energija - Portal posvecen energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije List Ribolov Spin & Fly Smuki Mrdalice HiT Feeder Sportski Ribolov Marketing