Mnoge od barki, laptaša i drvarica, koje je napravio Marko Bokan, već nekoliko decenija odolevaju dunavskim talasima

Marko Bokan (72), najstariji apatinski graditelj drvenih čamaca, do sada je izgradio stotine barki, laptaša i drvarica, od kojih mnoge već nekoliko decenija odolevaju dunavskim talasima. U svojoj radionici još čuva izbledele fotografije sportskih čamaca, koje je sredinom prošlog veka gradio sa Zlatojem Tominom, jednim od doajena kajakaškog sporta u Vojvodini. O Markovom graditeljskom umeću svedoče i makete čikli, manjih ribarskih plovila, za koje je vezana priča o nastanku prvog ,,apatinca", čamca koji dugo nije imao premca u pogledu kvaliteta i pouzdanosti.

– Početkom šezdesetih godina masovnije su počeli da se koriste ,,Lamovi" motori, a oni nisu mogli da se smeste na klasičnu čiklu, jer je bila zaobljena sa obe strane. Zbog toga sam došao na ideju da izravnam zadnji deo čamca, gde je ugrađena daska za motor i tako je nastao ,,apatinac" – priča za ,,Politiku" Marko Bokan.

Bokan je radni vek proveo kao poslovođa u Ribarskoj centrali u Apatinu, koja je tada zapošljavala oko 150 ribara, raspoređenih od Batine do Dalja u Hrvatskoj. Svaki ribar je bio opremljen sa stotinak vrški, dok su za prevoz korišćene čikle i barke nosivosti od 50 do 1.000 kilograma ribe.

– Uz redovno održavanje, čikle izrađene od slavonske hrastovine mogle su da traju i po 30 godina. Na njihovoj sredini se nalazila nepromočiva pregrada, koja je omogućavala da se riba i voda ubace u prednji deo, a da ribar ostane u suvom delu čamca. Apatinski graditelji su, osim čikli, nadaleko bili poznati i po laptašima, za čije pokretanje veslima su bila potrebna najmanje tri ribara. U Apatinu su sačuvana dva laptaša koji se odavno ne koriste, kaže Marko, setno se prisećajući vremena kada se tražio čamac više. Kupci su dolazili i iz okolnih gradova, a najviše ih je bilo iz Osijeka.

– Mesečno sam pravio i po četiri čamca, pri čemu gotovo nijedna primopredaja nije mogla da prođe bez odlaska sa kupcem u restoran ,,Šaran" na čuveni ,,aldrmaš", koji je, uz muziku ciganskih tamburaša, uključivao konzumaciju ribljeg paprikaša i pića u neograničenim količinama. Osječani nisu škrtarili na bakšišu, pa je pravljenje čamaca donosilo zaradu od koje se vrlo solidno moglo živeti – kazuje naš sagovornik.

Iako je u penziji već desetak godina, Marko i dalje druguje sa Dunavom i čamcima. Sa sinom Brankom, bivšim državnim reprezentativcem u kanuu, redovno pobeđuje na trkama čamaca, koje se tokom leta organizuju u okviru Apatinskih ribarskih večeri. Stariji Bokan nakon ovogodišnje trke najavljuje povlačenje, ali tu je Branko da ga dostojno zameni.

Koliko para za jednu od 7 metara ?

 Ko zna da li josh uvek radi, star je dosta i chuo sam da je prestao, e sad ko zna neshto vishe od "pricha" neka kaze!

To je  ono vecito pitanje koji je camac za Dunav najbolji.
Neko bi rekao najskuplji - i nije bas pogresan odgovor mada . . .
Plastika je dosta skupa i cesto se desava da se plasticni camac polupa na kamenjarima ali je oped najlaksi za odrzavanje. Metalni ima manu sto je skupa zastita i zvoni, a to znaci da je pecanje iz njega znatno otezano. Aluminijum je neko recimo najsrecnije resenje ali bez 1300 eura ne treba uopste zapocinjati potragu za ovim zadovoljstvom.Drveni camac ako je kvalitetno uradjen po mom skromnom misljenju zaista predtsavlja veoma dobro resenje za Dunavsku vodu, pecanje, varalicarenje, plazu, itd. Osnova kod drvenog camca je da se dobro pripremi pre nego sto izadje prvi put na vodu i naravno da kada ga narucujete znate sta hocete. Godisnje redovno odrzavanje ako ga sami radite je oko 50 eura a cena novog je od prilike ( 6m+hrast+oterisan+olakiran+podascan) oko 500 eura , mada za camac od manje kvalitetnog drveta treba izdvojiti oko 250 ali nikom ne preporucujem.Iako drveni camci sve vise izlaze iz upotrebe ( opravdano ili neopravdano ) za ljubitelje Dunava drveni camac predstavlja posebno uzivanje . . .   

Verujte kako vreme polazi.Pre otprilike 40-43god.bio sam sa ujakom izgleda bas kod majstora Bokana da bi 'snimio' pravljenje Apatinca,jer se u to vreme po Zemunskoj obali vozio peglas,ravan ko pegla,prevrtao se.Majstor mu je dao premer jer su iste struke, ipo povratku nakon 15 dana prva voznja.Nemogu Vam opisati koji je to dozivljaj i atrakcija bilo u to vreme.Uvek sam bio za drvenjake.Nek je majstor Bokan ziv i zdrav jos 100god.

mikele,mogu samo da zamislim koji je to dogadjaj bio za tebe pre 40 godina i one  koji su takodje imali to zadovoljstvo da plove u to vreme.Za majstor Bokana 

Da bilo je to nezaboravno,dolazili su mnogi,crtali,merili pa u radionice.Nije bilo mnogo camaca,nisu zakljucavani,samo navuceni na obalu i vezani kanapom.Mnogo je njih koristilo jedan camac,uz dogovor da ga operu naravno.bilo je to pravo vreme pravih ljudi,zaljubljenih u reku i obalu.

Samo kad se setim vata me neka .... nostalgija, a secam se i sam kad sam dolazio sa prijateljem kod Siroke staze, kako smo prali camac po povratku ko za izlozbu. Ostavili smo ga ciscek nego sto smo ga nasli. Isto ga je delio sa drugom pa se znao red.    

Ala ste me rastužili 

Apatinski majstor za drvene čamce

Marko Bokan, poznati graditelj drvenih čamaca, uspešan i tražen na evropskoj izložbi plovila. Izgradio na stotine barki, laptaša i drvarica. Svaki čamac ,,natopljen" špricerom i čorbom

JEDAN od nekad najpoznatijih apatinskih majstora za drvene čamce Marko Bokan (76), konstruktor poznatog čamca ,,Apatinca", za kojim je tražnja prelazila granice bivše Jugoslavije, u svojoj čamdžijskoj karijeri izgradio je na stotine barki, laptaša i drvarica, radeći u Ribarskoj centrali i u svojoj radionici, pored Dunava.

Nedavno je dobio poziv da modele svojih rečnih plovila predstavi stručnjacima i publici u nemačkom gradu Ulmu. Njegovi čamci će u julu biti prikazani na Evropskoj izložbi,što će svakako biti najveće priznanje u Bokanovoj graditeljskoj karijeri.

- Za mene je velika čast što sam dobio poziv Ulmskog muzeja, poznatog po dunavskim eksponatima - kaže Bokan.

I dok se priprema za odlazak u Ulm, priseća se lepog vremena. Gradio je Marko i sportske čamce, sredinom šezdesetih prošlog veka, zajedno sa još čuvenijim majstorom kajaka i doajenom kajakaškog sporta Zlatojem Tominom. Ipak, Marko je najponosniji na svoj čamac ,,apatinac".

- Kada su se pojavili ,,lamovi" motori, zbog zaobljenog trupa, švancovanog, tada standardni čamci, čikle, nisu mogli da ga koriste. Zbog iskustva koje sam imao radeći na izradi barki i laptaša, koje su koristili ribari, došao sam na ideju da zadnji trup čamca izravnam i ugradim dasku za motor - priseća se Marko, tada jednostavnog ali spasonosnog rešenja, zbog kojeg su po ,,apatince" dolazili kupci iz svih krajeva tadašnje zemlje, a najviše iz Osijeka.

Apatinski graditelji, šoperi, bili su poznati u prošlom veku po brojnim rešenjima i kvalitetu plovila koja su se koristila u ribarstvu. Samo na apatinskoj Ribarskoj centrali u Markovo doba je bilo 150 profesionalnih ribara.

- Svaki ribar nosio je stotinak vrški, a na Dunav su izlazili sa čiklama i barkama, u koje je moglo da se ubaci od 50 do 1.000 kilograma ribe - sa setom priča Marko, objašnjavajući da je slavonski hrast i tada i sada najbolji za drvena plovila na vodi.

Čikle se više ne izrađuju, kao ni laptaši, za čije je pokretanje bilo potrebno najmanje tri ribara za veslima.

Marko, koji je za mesec dana, pravio i po četiri čamca, dok je trajala tražnja, i danas rado prepričava svoje doživljaje sa reke.

- Svaki isporučeni čamac prilkom predaju kupcu se obeležavao u restoranu ,,Šaran" kraj Dunava. Zalivao se špricerima, ribljim paprikašima, uz neizostavne tamburaše iz obližnjeg Romskog naselja - šeretski će Marko, uz napomenu da su Osječani bili široke ruke, i da se od gradnje čamaca moglo pristojno živeti.

Markovi čamci su hranili mnoge ribarske porodice, a njemu su bili izvor zarade i velikog zadovoljstva. Vezivali su ga uz reku, bez koje ni danas ne može. Uvek je učestvovao u trci čamaca, a tu ljubav preneo je i na sina Branka, koji je bio reprezentativac u kanuu.

Grade li on ili njegov sin jos uvek camce ili je zanat zamro?

Graditelj čamaca i majstor tog zanata Marko Bokan poklonio Muzeju Dunava u Ulmu sedam modela čamaca.

  Jel zna neko jel čika Markov sin nastavio zanat, molim vas za odgovor ???

@mali supermen
nije, drzi prodavnicu sa sportskom opremom.