Muzej Lepenski Vir nalazi se 15 km od Donjeg Milanovca, na putu koji preko Golupca vodi za Požarevac i Beograd (na mestu označenom putokazom se spuštate par stotina metara strmim putem). Do lokaliteta možete dospeti samo ovim putem, koristeći sopstveni prevoz ili lokalni autobus iz Donjeg Milanovca.
Arheološko nalazište Lepenski Vir predstavlja jedno od najznačajnijih otkrića svetskih razmera, ali na žalost zbog ograničenih sredstava i mogućnosti, ne može da zasija punim sjajem i da postane uporište svetskog turizma. Ceo kompleks se sastoji od etno-parka, sa kućama karakterističnim za ovo područje s kraja prošlog veka, gde dospevate čim se spustite sa glavnog puta. Na oko 400 metara odatle, idući kroz ovaj prijatan park pešačkom stazom, dolazite do zgrade muzeja, gde se nalazi galerija sa mapama, reljefnim prikazima, fotografijama i zapisima vezanim za arheološka ispitivanja ovog područja, a tu su i svetski poznate neolitske statuice (kopije, originali se nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu).

Odmah pored zgrade nalazi se lokalitet sa osnovama praistorijskih objekata. Ceo ovaj lokalitet je izmešten sa svog originalog mesta (za nekih 30 metara gore), jer je izgradnjom hidrocentrale i akumulacionog jezera nivo vode podignut za nekih 12 metara. Iako je na ovaj način sve sačuvano na veoma autentičan način, onemogućena su dalja istraživanja, pa je pod muljem i vodom Dunava verovatno ostalo mnogo dragocenih predmeta iz proteklih 20 hiljada godina, za koliko se zna da su ljudi živeli na ovim prostorima.

U razvoju ovog naselja postojale su četiri faze. Najranija datira iz 6500 godine pre naše ere, kada su se prva ljudska plemena naselila na ovom platou uz Dunav. Zahvaljujući pogodnoj klimi, položaju i bogatsvu ovog područja, ove prve lovo-sakupljačke zajednice podižu svoju naseobine. Sledeće dve faze, zajedno sa prvom, pokrivaju prvih sedam građevinskih slojeva i pripadaju periodu do 5300 godine pne, kada dolazi četvrta faza, sa dva građevinska sloja. U ovoj fazi koja je trajala do 4500 godine pne, ljudi su počeli da se bave zemljoradnjom i stočarstvom i došlo je do unapređenja naselja. To je bilo doba tzv. neolitske revolucije, kad su ljudi, uz lov i ribolov, počeli da pripitomljavaju prve životinje i da obrađuju zemlju. Tako su počeli da prave i razne posude, alate i ostale predmete koji bi im mogli pomoći, a razvila su se i razna verovanja, kult Majke zemlje. Otuda i specifican način sahranjivanja, van staništa u embrionalnom položaju, što potkrepljuje verovanja najstarijih zemljoradničkih kultura da sve potiče od Majke zemlje i da se u njeno okrilje sve vraća. Statue koje su pronađene na području naselja imaju izuzetan značaj i predstavljale su neku vrstu božanstva stanovnika Lepenskog Vira, neku vrstu kamenih idola. Statuice su napravljene od oblutaka i predstavljaju ribolika bića (zato se pretpostavlja da su božanstva bila vezana za reku) ili su ukrašena nekom vrstom arabeske.
Posebno interesantni su ostaci naselja. Naime, da bi što bolje iskoristili plato uz Dunav, stanovnici Lepenskog Vira su morali planski da ga grade. U svim fazama postoji centralna građevina, ispred koje postoji prazan prostor okrenut prema Dunavu, koji je verovatno imao funkciju glavnog trga. Svi ostali objekti su pravilno postavljeni okolo, potkovičasto uokvirujući trg i formirajući neku vrstu primitivnih ulica širine od oko 1 metra, koje vode prema trgu ili Dunavu. Zbog ovih činjenica, Lepenski Vir prestavlja najstarije poznato urbano naselje u Evropi. Osnove svih građevina su trapezoidne i smatra se da je nad njima bila podignuta neka primitivna drvena konstrukcija, nalik šatoru. U jednom kraju osnove, uzidano je ognjište.

Ono što je fascinantno je to, da je oblik osnova i materijal od kojih je ono bilo sačinjeno, uticao na način zagrevanja i funkcionalnost objekta. Naime, toplota uzidanog ognjišta se ravnomerno širila po podlozi kuće, a i sam oblik je predvidao ekonomičnije zagrevanje, pa su ove gradevine imale neku vrstu podnog grejanja!(opis,ukratko)

Lepo od tebe Milane što si se setio da napišeš nešto o Lepenskom viru, treba ljudi da svrate do muzeja kad već idu u Đerdap. Samo kako je to moja struka moram malo da te ispravim, nemoj se ljutiš ništa lično.
Nova istraživanja su pokazala da te njihove kuće nisu bile baš jednostavne, šatorske konstrukcije, ima tragova od stubova prečnika nekoliko desetina cm, tako da se radi o ozbiljnijim stambenim objektima.
Što se tiče istraživanja, moguće je da je nešto preostalo i da je potopljeno, mada se tamo ozbiljno radilo 60-ih i 70-ih, istražen je ceo pojas koji je potopljen, a dalja iskopavanja se povremeno obavljaju, ja sam prošle godine radio na Vlascu, ti sigurno znaš gde je, a biće verovatno još iskopavanja i na drugim mestima, ko zna šta će se još naći.

A sad malo da promovišem turističku ponudu tog kraja. Moj kum treba da počne sa projektom, koji će ujedno biti i njegov diplomski rad, rekonstrukcija neolitske kuće sa Vlasca(koji je svega par km od Lepenskog vira ali može da se dođe samo čamcem), i to će biti gotovo za nekih mesec dana, pa se nadam da će biti dostupno svim zaintresovanim turistima da posete taj lokalitet i vide kako su živeli neolitski ribari iz Đerdapa.

Ma zasto da se ljutim,cak sam i ocekivao tvoj strucni komentar.Greota da nema ova tema na  .

E šta sve ima pored Dunava, od praistorije do srednjeg veka, jednom ću da sednem, kad budem imao vremena (nadam se uskoro) i da napišem tekst sa svim znamenitostima na našem delu Dunava, greota da ljudi ne znaju za sve te zanimljivosti.

Zanimljivo ,imenjace pisi nesto oko toga 

Muzej "Lepenski vir"

Posto je ova tema zapostavlljena a Muzej Lepenski Vir ima ima novi izgled, evo malo slika.
Otvaranje muzeja je bilo 25.6.2011.

Svaka cast za temu.

Odlična rekonstrukcija iz 1970. godine  .

Sve je to lepo ali meni odvuče pažnju onaj kamenjar na obali ispod muzeja koji se vidi na slici koju je Milan postavio!

Ala dobro deluje, može li se obalom spustiti na njega, to bi bila win-win kombinacija...poseta muzeju pa malo pecanja sa tog mesta?!

Sjajan autentični dokumentarac sa iskopavanja Lepenskog vira, vide se detalji o kojima govori Peđa Ristić.



(naslov klipa nema veze sa sadržinom)

Obisao sam skoro muzej sa decom. Iako nikada nisam video Dunav pre izgradnje brane, kada sam ga video na filmu, osetio sam neku nostalgiju i zal sto nije vise takav. Mogu da zamislim kako je ljudima koji ga pamte u punom sjaju. Takodje mi je bilo krivo sto je originalni lokalitet potopljen, i ko zna koliko jos potencijalnih nalazista, ali dobro...  Fascinatno je to kako su ljudi nekada naizgled ziveli prosto, a opet su poznavali neke fizicke zakone nama i danas tesko razumljive koji su im omugucavali da zive u skladu sa prirodom, bez preteranog uticaja na nju. Za razliku od njih, savremeni covek zivi na ustrb prirodnih bogatstava, i njegov napredak je direktno povezan sa degradacijom njegove okolone...

Dragane, spustio sam se do vode. ALi nisam imao stap da barem steknem okvirno sliku sta je dole i ima li uospte sanse da se peca sa obale dubinski. Da se varalicari moze sigurno

Bolesno dobro deluje, kao sa Domeovih klipova kad peca na Dunavu u Hu!

Jeste, samo sto je kod njega iza ledja ravno a u vodi 3m    A ovde  brdo pod 45% ulazi u vodu    E sad, dokle ide dole, mozda nam kaze neko od ljudi koji pecaju tamo.  Inace pregledao sam na mapsu dobar deo klisure sa broda, prelepa je 

Batica je cini mi se iz MIlanovca...  Batice, imali ovde ispod muzeja, levo-desno sanse da se peca sa obale dubinski?