Vukovi sa DUNAVA

Hidroelektrana Đerdap je sistem od jedne branske i jedne rečne-protočne hidroelektrane, ,,Đerdap I" i ,,Đerdap II", koje su izgrađene na reci Dunav na izlasku iz Đerdapske klisure, na srpsko-rumunskoj granici, tako da pripada Srbiji i Rumuniji.

U ukupnoj proizvodnji električne energije u Srbiji elektrane Đerdap učestvuju sa oko 20%.


Đerdap I je sagrađen 1970. godine na 943. kilometru reke, 10 km uzvodno od Kladova. Na srpskoj i rumunskoj strani Dunava je napravljeno po 6 generatora od po 176,3 MW. Snaga generatora na pragu sa srpske strane iznosi 1.058 MW. Instalisani su za protok od 4800 m³/s i puštani su u pogon od 1970. do 1972. godine. Prvo puštanje je bilo 5. avgusta 1970. godine. Nalazi se u mestu Karataš, a neposredno ispod hidrocentrale se nalaze ostaci rimske utvrde Diana.

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.djerdap.rs%2Fupload%2FGallery%2FImages%2F2013_12%2FHE_erdap_1_2.jpg&hash=00bc9fb068e638c3993ac4bca4322ce64ae212c0)

Akumulaciono jezero je zapremine 1380 miliona m³. Brana je simetrična, sa prelivnom branom u sredini i prevodnicama na rumunskoj i srpskoj strani. Godišnje u proseku radi oko 7500 časova i proizvede oko 6000 GWh. Turbine su Kaplanovog tipa i projektovane za padove od 17,5 do 35,4 metara. Generatori su sovjetske proizvodnje LMZ Lenjingrad.


Đerdap II je sagrađen 1984. godine na 863. kilometru, 80 km nizvodno od Đerdapa I. Na srpskoj strani je snaga generatora na pragu 270 MW (10 agregata po 27 MW i protok od 422 m³/s). Puštani su u pogon 1985, 1986, 1987, 1998. i 2001. godine.

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.djerdap.rs%2Fupload%2FGallery%2FImages%2F2013_12%2FHE_DJERDAP_II_SNIMCI_IZ_VAZDUHA_84_71285.jpg&hash=32577b85bfee3a425212c8eddb30ca96820f0698)

Turbine su Kaplanovog tipa i projektovane za padove od 2,5 do 11 metara. Zapremina jezera je oko 700 m³. Prosečna godišnja proizvodnja je oko 1500 GWh električne energije. Generatori su sovjetske proizvodnje LMZ Lenjingrad.

Pri gradnji "Djerdapa" poginulo je oko 50-tak ljudi koliko se secam informacije iz jedne knjge...

Usporio Dunav i navukao se mulj u donjem toku,ne volim tu gradjevinu  smiley326

Prevodjenje brodova preko brane izvodi se iz dva puta kroz dve komore, gde se brodovi dizu ili spustaju za po oko 18m ukupna visina dizanja- spustanja je oko 36m./misli se na nivo Dunava ispod i iznad brane.Vreme prevodjenja je 2-2,5 casova smiley033

Šta ćeš Vojo, ona je nužno zlo... a da te obradujem, kako sam čuo postoji plan o izgradnji H.E. Đerdap III .

http://www.balkanmagazin.net/kolumna/energija/djerdap_3_najisplativija_investicija_na_svetu.xhtml (http://www.balkanmagazin.net/kolumna/energija/djerdap_3_najisplativija_investicija_na_svetu.xhtml)

http://www.balkanmagazin.net/kolumna/energija/politicari_opet_najavljuju_izgradnju_he_derdap_3.xhtml (http://www.balkanmagazin.net/kolumna/energija/politicari_opet_najavljuju_izgradnju_he_derdap_3.xhtml)

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:251281-Djerdap-3---trecina-EPS (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:251281-Djerdap-3---trecina-EPS)

Kod mesta DOBRA u kazanu, u planu je da se gradi REVERZIBILNA hidroelektrana kao
BAJNA BASTA na DRINI smiley033

Jedno je sigurno, gradiće se kad tad, smao mislim da ćemo se načekati do početka radova, znamo već kako to ide u ovoj zemlji.

Đerdapska brana skladište otpada

Elektrane na Dunavu svakodnevno ugrožavaju klade i plastika, a akumulacije se, dugoročno, pune i ,,nevidljivim" opasnim otrovima

Kladovo – U minule četiri decenije, od uključivanja u rad prvog agregata, 1970. godine, ,,Đerdap 1" dao je Jugoslaviji i Srbiji 222 milijarde kilovat-časova struje. Istovremeno, uložio je mnogo para da svoju akumulaciju i agregate zaštiti od svakojakog otpada koji Dunav donosi sa svog dugog evropskog puta. I otrovni crveni mulj koji je 4. oktobra u ogromnim količinama istekao iz havarisane mađarske aluminijske kompanije ,,Mal" i stigao u Dunav delom će, najverovatnije, završiti u akumulaciji prve đerdapske elektrane.

Javnosti je malo poznato koliko je voda đerdapskih akumulacija zatrovana i kojim sve otrovima, koji u nju Dunavom dospevaju iz cele Evrope, i šta se sve čini da se elektrane, pre svega kladovska, zaštite od krupnog otpada i plastike. U vreme visokog vodostaja i poplava, a takvih je bilo desetak u minule četiri decenije, na brani je bilo drveća, plastike, uginulih životinja, ljudskih leševa... To se svakodnevno hvata na moćnim zaštitnim rešetkama, ispred 14 prelivnih polja elektrane.

Dugogodišnji rukovodilac Službe za informisanje Čedomir Dragišić priča da se sav taj otpad, po više tona svakog dana, uklanja moćnim dizalicama, i odvozi na deponiju kod kladovskog sela Sip. Tu se mnogi Kladovljani, po pristupačnim cenama, snabdevaju otpadnim drvetom, a deo se prerađuje u briket.

– Mnogo ljudi je uključeno u ove poslove i u Privrednom društvu ,,Đerdap" u Beogradu i u elektranama u Kladovu i Negotinu. O tome brine Sektor za održavanje priobalja đerdapskih akumulacija sa sedištem u Požarevcu – kaže za ,,Politiku" Čedomir Dragišić. – Bez svega toga, i moćne mehanizacije, bila bi otežana proizvodnja struje i ugrožena plovidba, a nataloženi otpad bi poplavio hiljade hektara zemljišta. Mora se ulagati neprekidno i u velike nasipe i crpne sisteme, ali se to ulaganje, dobrom proizvodnjom, isplati.

Mnogo nevolja pričinjava i ljudski nemar. Najviše taložnog mulja u akumulaciju ,,Đerdapa 1" stiže iz Velike Morave. Zato što u njenom slivu, nemilice i ,,divlje", velikim bagerima eksploatišu šljunak i pesak. Uz to, mnogo se kanalizacija ne prečišćava, a brodovi, još nekažnjeno, ispuštaju otpadno ulje u reku i rasipaju drugi otpad. Velika opasnost za ovu akumulaciju su i evropske nuklearne elektrane na toku Dunava. Pre 20 godina na ekološkom skupu u Donjem Milanovcu rečeno je da Dunavu preti, eventualnim havarijama, i 15 nuklearnih elektrana. Sada ih ima i više, a Dunav je postao i veliki evropski kolektor otpada.

Brana prve đerdapske elektrane zaustavlja i taloži svu nečistoću sa velikog slivnog područja Dunava. I ova i brana kod Negotina sprečavaju oticanje teških metala, otrova koji lancem ishrane stižu i u organizam čoveka. I otrov iz Mađarske, koji će se u Đerdapu dugo taložiti, zatrovaće akumulacije. A ne zna se još tačno šta nam je doneo posle bombardovanja hemijskih postrojenja u Novom Sadu i Pančevu, 1999. godine.

Stručnjake podilazi jeza od čitavog spektra hemikalija nađenih u školjkama koje obitavaju u akumulaciji ,,Đerdapa 1". Hemija je, po svemu sudeći, već ugrozila i lubenice. Njihov prinos je između Negotina i Kladova, posle izgradnje ,,Đerdapa 2", znatno opao. Ispitivanja će pokazati da li je glavni ,,krivac" za manju proizvodnju lubenica porast nivoa podzemnih voda koje su do korena ovih biljaka donele i nataložene otrove.

Stojan Todorović

To je to, o čemu se uporno - ŠUTI... :shocked: :grin:

Da napišem i ja koju reč u vezi Djerdapa 3.Naime ta priča nije ni malo nova datira ona od mnogo davno ,još početkom osamdesetih godina pokazivali su tadašnji političari projekte čak je i ceo grad (Donji Milanovac),jedno vreme bio oblepljen trodelnim plakatima na kojima je bilo prikazano kako bi to čudo izgledalo.Lokacija je mesto  zvano Pesača-Donji Milanovac .Gledano sa Dunava to je klanac okružen visokim stenama ,čija je tvrdoća pod znakom pitanja pošto se pri jakim kišama obrušavaju na magistralu.Pesača ,zajedno sa selom Boljetin i mzv Kožica kod Dobre je prirodna nazovi rupa u koju može da stane ogromna količina vode koju bi trebalo jakim pumpama upumpavati iz Dunava a zatim preko turbina vraćati nazad u korito Dunava .
Naslušali smo se mi ovde u Donjem Milanovcu toliko tih priča što političara koji su ovde dolazili sa strane a još više naših lokalnih koji su veće sebe videli u rukovodećim strukturama preduzeća u izgradnji.Moje lično mišljenje je da od toga nema ništa pošto su se prizvali mpameti pa sad vrše merenja ruža vetrova kako bi ovde posejali polje vetrogeneratora.

Ako nista drugo bar bi unistili neka od najboljih mesta za pecanje :sad: :help: Sreca te to nece skoro, bar ne za moga zivota :bye:

Citat: voja poslato 13 April 2010, 18:40:27
Usporio Dunav i navukao se mulj u donjem toku,ne volim tu gradjevinu  smiley326

...to je tacno ima dosta mulja...

Mulj se toliko nataložio da je već i plovidba brodova otežana na ovom delu mislim na Donji Milanovac ,počela su i ostrva da se ukazuju .Od Grebena pa do mzv Ribnica to je oko 1,5 km nizvovno sredinom Dunava ima sprud koji ji je pri najvišem nivou Dunava na samo 2,5 metra od površine a širinu ne mogu da procenim ali je dosta velika i stalno se povećava i postoji mogućnost za desetak godina da se načisto zatvori taj deo i da se dobije rukavac u kome će biti ribe na pretek ako se ne napuni travom i onemogući pecanje što je veći problem od mulja

prijatelju potpuno se slazem sa tobom...trava jeste veliki problem ali ta trava cini vodu veoma bogatu raznim hranjivim bicima koji u njoj obitavaju...od raznih puzica, pijavica i ko zna kakvih sve malih zivotinjica u njoj...posto si iz Milanovca verovatno znas za grabulje kojima se cupa trava i pravi mesto za pecanje tako da je to jako dobro resenje za tepih trave pored obale... :bye:

1:100 O projektovanju HE Djerdap (http://www.youtube.com/watch?v=KsVrDAqwr3A#)

Gvozdena vrata dokumentarni film (http://www.youtube.com/watch?v=RCtde2UBDm4#)

Ovi filmovi vraćaju u mladost ... a kao da je juče bilo ...

Tekst Uroša Banovića iz današnje Politike...

Stvarno imponzantne cifre i detalji..Danas bi verovatno bez "Derdapa" bili veliki uvoznici elektricne energije..
Ne mogu a da se osvrnem na to koliko smo nekada mogli i znali i bili u stanju da uradimo,a gde smo danas.. :sad:

Izgradnja Djerdapa 1.deo (http://www.youtube.com/watch?v=5Yt-dBx45tI#)

Izgradnja Djerdapa 2.deo (http://www.youtube.com/watch?v=S6qHu8df3fI#)

he djerdap je ucinila ogromna unistenja ekosistema. rumunima je itekako dobrodosla,ali je u srbiji napravila haos. mnoge male pritoke,recice i potoci su nestali. kod panceva je reka nadel totalno unistena,jer je porastom nivoa dunava vodotok potpuno zaustavljen,zbog cega se natalozio mulj . tu smo se nekada kupali i uspesno pecali. ogledalo je potpuno nestalo,ostala je samo trska. mislim da su nas rumuni debelo zaj...  .  zbog izgradnje HE.  je vlast morala da odgovara i da neko napipa kvaku na dugi niz godina. unistili smo prirodu zbog gigavata,koje smo mogli da dobijemo i na drugi,pametniji nacin.   :veryangry:

Ajde reci na koji su se pametniji nacin mogu dobiti gigavati u to vreme? Da cujem i te bisere... Imao si 3 nacina proizvodnje energije, termo (najprljavije), nuklearno (opasno i zahteva mnogo stvari na svetskom nivou) i hidro sto je najcistije.
A jezero kao jezero stvara stetu, to ne poricem.
Energeticar sam, dipl. el. inz. sa ETF-a u BG-u i znam da nije bilo boljeg nacina za proizvodnju energije tada a mogu da potpisem da ga nema ni sada.

Slažem se da je u to vreme to bilo jedino dobro i svakako "najčistije" rešenje, a nekakva kolateralna šteta uvek mora da postoji.

Pokojni otac je kao geodetski ing. radio dosta na oba "Djerdapa", a meni kao klincu preneo ljubav prema klisuri kad smo davne 1973. gumenim čamcem "Sport II" sa "Tomos 4" otišli do brane "Djerdapa I".

Usput, Srbija ni dan danas nije dorasla za nuklearnu centrala, sa našom aljkavošću i lošim radnim navikama.

smiley033

Slazem se s tobom u potpunosti...

Nema spora da je HE Djerdap bila neophodna ,da bi zadovoljila rastuće potrebe za električnom energijom u to vreme.Problem je u sledećem.Mogla je da se isprojektuje i riblja staza,što je i u to vreme bilo uobičajeno, i samim tim sačuva mogućnost za mrest i život morune i još nekih vrsta u Dunavu i uzvodno od hidrocentrale. Reka je presečena i stvorene su dve odvojene reke, na neki način. Mnoge crnomorske vrste su nestale,ili su se maksimalno proredile u medjuvremenu.

Naravno, to je trebalo uraditi na svakoj brani u zemlji. A koliko ja znam ima je samo Zvornik a to je jedna od najstarijih velikih HE.

Koliko je MW Zvornik

4x25MW, ali ce sad u revitalizaciju pa ce biti cini mi se, 4x32MW.

Hronologija Djerdapske Klisure 1 (http://www.youtube.com/watch?v=R_75WQjdqNI#)

Hronologija Djerdapske Klisure 2 (http://www.youtube.com/watch?v=fdeGf54Z3Qg#)

Hronologija Djerdapske Klisure 3 (http://www.youtube.com/watch?v=r_bZFlJKs9g#)