Pošto sve više nije kao pre... odnosno vode na kojima pecamo, riblji fond, ali i obala moramo da se dovijamo da ulovimo nešto. Taktika tj. promena načina feeder ribolova u datim okolnostima je vrlo bitna. Samim dolaskom na vodu treba je 'pročitati'. Jak tok, liman, potopljene prepreke, mulj ili šljunak. Nije uvek lako ali iskustvom se dosta vidi.
Ako dolazimo na vodu gde smo bili ranije znamo uglavnom koji vrh nam treba, koju težinu hranilice koristimo i može se kući montirati štap. Uglavnom znamo koji je riblji fond prisutan i hranu smo poneli prema vrstama koje obitavaju u takvim vodama.
Prvo je po meni mešanje hrane (ako niste doneli zamešanu) jer njoj prija da odstoji, da upije dovoljno vode do prosejavanja (i dovlaživanja iste).
Montiranje stolice, štapova i ostalog pribora je sledeći korak.

Otvorio sam temu u nameri da otvorimo nekoliko segmenata koje takmičari ali i rekreativni ribolovci koriste a interesuju sve fideraše.

-postavljanje opreme
-sondiranje
-biranje daljine pecanja
-početno hranjenje
-izbor udice i plasiranje mamaca
-izvlačenje hranilice i kontre
-održavanje hranilišta
-zamaranje i prihvat ribe

Tu su neke ideje, da 'pretresemo' sve po redu, vidim da je veliko interesovanje za način pecanja na feeder kupu Vukova. Nemojmo žuriti, pišite, pitajte, komentarišite.
Ovo će biti tema za strpljive i uporne koji će naći odgovor na nejasne stvari. Ima kod nas dosta takmičara iz plovka ali i fidera koji imaju dosta tajni koje bih želeo da podele sa Vukovima. Udavio sam ali krenuo...
Pišite, pitajte...

Da saznamo nesto za lov kedera npr... 

Ne bih mogao ništa konkretno da napišem na ovu temu..Taktiku bih imao kada bi se takmičio..Ovako,u slobodnom ribolovu sve se svodi na osećaj,intuiciju,praksu i skustvo svakog od nas ponaosob koje je teško opisati i baciti na papir.Tu je jako bitna i ona već postojeća tema pod nazivom "Čitanje vode".. Ono čemu najviše pridajem značaja je odabir mesta i tajming..Sve ostalo je relativno i zavisi od mnogo čega..

Evo ja da iznesem neko moje vidjenje. Fiderisem trecu godinu tek, ali mislim da sam mogao vise da napredujem. Mislim da je vreme i ucestalost izlazaka na vodu kljucna. Vidim da neke kolege pecaju maltene svaki dan. Svaka cast, drago mi je da uspevaju. Uz to su i verovatno studiozne i sistematicne osobe, pa brze prelaze nivoe i igrice. Nazalost, ja nemam puno vremena, dokopam se vode 3-4 puta mesecno maksimalno u sezoni. Tako nestrpljiv da se dokopam vode ispostujem najosnovnije. Najlon 0,20 za Dunav nemam drugi. Kad ga izakam kupim novi i teram. Predvez imam jedan kotur 0,16 i teram dok ga imam. Udice 12 i 14 po jedna kesica, ali bato bacim posle pecanja udicu . Sistem i hranu ispostujem. Malo se zaigram sa boltuskom i aditivima u hrani, malo krupnijih frakcija. Eto moje taktike, dokopaj se vode, kad nece rokni nasred Dunava zapali pljugu i uzivaj u prirodi. I naravno visi na Vukovima jer sam tu sve naucio. Ziveli.

Sent from my LG-H955 using Tapatalk

Mnogi od vas neće loviti kedera na feeder ali vidim da je Mićoni zagolicao neke pa ću napisati par reči.Na mnogim takmičenjima na žalost se lovi keder kada krupna riba neće da uzima. Lovi se štapom bar 3.6m sa najmekšim vrhom koji imate.Skine se predvez sa vrtilice ispod hranilice i napravi prolunga( najlon dužine 70-100cm sa dve omčice na krajevima) na koju se veže predvez a druga omčica na vrtilicu.Tako dobijete predvez od 120-150cm .Prolunga se napravi od debljeg najlona nego predvez(npr. 0,14) da bi se manje mrsila pri letu i propadanju.Udica mora biti što lakša i manja(18-22) i na nju se kači larva ili pinkić.Hrana mora biti što suvlja.Neki suvu hranu iz kese samo malo nafajtaju da izdrži let u hranilici do površine gde bi trebala da sva ispadne pri udaru .Hranilica ide što manja i lakša da bi što sporije propadala i dala vremena kederima da pokupe mamac na dugom predvezu.Kederi se kače na prvim santimetrima i uvek dok laka udica ne padne na dno.Ova tehnika ima i dve stvari koje ne želite da vam se dogodi.Prva je vetar koji ovo sve jako otežava.Drugu sam ja doživeo kada sam se i po vetru borio da 'kandžijam'.Raub krupnog smuđa baš na mestu hranjenja  odn. gde vri od kedera  .Jovo - nanovo  . Ovo je uvek rezervna varijanta na takmičenjima.Prvo se ide ciljano na krupniju ribu.

Ovo Žeks što si opisao sam gledao prošle godine na svetskom prvenstvu.Gledao sam takmičara jedno dobrih pola sata.Sve je kako si napisao.Daljina na koju je takmičar pecao je bila izrazito mala,a po zabačaju je odmah vadio štap.Nekad promaši kedera a a nekad ne.Nekad nisam ni video da mu vrh zaigra,sve sam mislio da na osećaj vadi.
Lično meni je to totalno nezanimljivo u slobodnom feeder pecanju jer niti imaš bilo kakvu borbu ribe niti imam onaj adrenalin kad vrh zaigra jedino kupiš gram po gram a to je u sferi takmičarskog.E sad naravno,ukusi su različiti i svakako da će se nekome svideti i da treba da proba.

Što se tiče moje taktike,upravo sam je opisao u temi Drugi Vučiji fider kup i ona je manje više ista.
Kod odabira taktike pecanja je veoma bitan činilac broj izlazaka na vodu,pogotovo istu vodu i poznavanje iste koja nam je u blizini.Kada bih išao često,verovatno bih svašta probao.
Obzirom da retko idem,gledam da izbalansiram obaveze prema ribi i tehnici pecanja i obaveze prema uživanju na vodi pa kako bude.Kad se ta dva spoje,zadovoljstvo je ogromno.
Stvari koje su potvrđeno i provereno dobre i poželjne a koje ja ne radim su:sondiranje terena,prosejavanje hrane,upotreba zemlje,promena dužine predveza,upotreba boltuške.
Jednostavno me mrzi.E sad,ovo što ne radim sam sve radio ali sam odustao zbog mog ličnog balansa između uživanja u pecanju i određenih stvari koje su bitne i poželjne u feeder tehnici i taktici.

Ja pecam na feeder od pocetka 2015. godine,nemam bas nekog preteranog iskustva ali sam zadovoljan svojim ulovima i mislim da sam dosta napredovao prosle godine.Ja uglavnom na pocetku sezone,kada ribe slabo radi-rano prolece,setam 2-3 sata pored reke i trazim mesta koja bi mogla biti zanimljiva za pecanje tokom predstojece godine.Kada prodje zabrana pecanja bele ribe onda idem na ta mesta i vec posle prvog pecanja za svako sledece znam koji brh da stavim,koja mi hranilica treba,kakvu hranu treba da umesim...hranu skoro uvek zamesim kod kuce vece pre pecanja i dam joj vremena da odstoji da bih ujutru imao sto vise vremena za pecanje.
Po dolasku na vodu prvo postavljam drzac za stap,uzimam posudu sa hranom i raspakujem stap,zatim probam koja hranilica drzi dno i onda bacim 7-8 hranilica na neku daljinu na kojoj mi se cini da bi mogla riba da bude.Posto pecam na reci obicno biram prelaz iz brze i tisu vodu i bacam u sami prelaz.Nakon nekoliko pocetnih hranilica stavljam predvez 70-80cm 0.12-0.14mm i udicu vel. 16,na koju kacim dva crva-crveni i beli.Sistem prezabacujem na otprilike 3 minuta dok se riba ne javi i u pocetku ne menjam mamce svaki put.Kada riba pocne da se javlja onda svakim vadjenjem sistema sledi promena mamca.
Izvinjavam se ako je off,ali sam zeleo da pomognem kolegama koji pocinju feeder,jer sam i ja poceo da se interesujem preko ovog foruma...pozz i bistrooo

Žeks druže, gadjaš ''k'o snajperom''  , mada si možda pored uvoda i smernica mogao i svoje iskustvo da napišeš, jer svi dobro znamo da si se davno ''svakom djavolu naučio'' 
Ja pojam Taktika u fider ribolovu shvatam kao - detaljan plan i način izvodjenja ribolova.
Prema redosledu važnosti, taktika je za mene odmah na drugom mestu - iza odabira mesta tj dela vodotoka gde pomislim da bi valjalo pecati tu neku odredjenu ribu koju poželim da pecam.
U taktiku spada i odabir mamaca jer upravo oni direktno utiču na odabir prezentacije istih i montaže za iste.
Prihrana, tj njen kvalitet mi je tek na trećem mestu po važnosti - u mojim rekreativnim pecanjima (kad nema presinga)
Taktika je uvek u direktnoj vezi sa vrstom ribe za koju se opredelim i godišnjim dobom . . . i onim što nikad ne znam sa sigurnošću sve dok ne počnem pecati a to je - ocena trenutne aktivnosti te odabrane ribe.
Pošto već duže vreme ne idem u ribolov sa namerom da ''pecam šta se upecati da'', već uvek imam želju za nekom odredjenom vrstom tih naših ribica, ja Taktiku osmišljavam još kod kuće dok se pripremam za taj ribolov. Čim odredim užu lokaciju mesta na kojem pomislim da treba da idem i potražim tu odredjenu ribu. Kakav sastav prihrane ću smešati, koji mi mamci trebaju, kakve štapove da ponesem, odabiram težine i oblike hranilica koje bi mi mogle trebati. Kao što Žeks reče u uvodu, ako mi je mesto već poznato sve je mnogo lakše, ali kad idem na nepoznata mesta valja predvideti sve ono što može da utiče na ishod ribolova. I dok sve to radim ja osmišljam i samo vreme koje planiram biti u ribolovu, po satima, a prema grubo rečeno, stečenim iskustvima u odnosu na datu vrstu ribe. Od izbora ''tačaka'' zavisno od konfiguracije koju zateknem na tom mestu, pa do toga kako ću startovati, kako tempovati u prvom satu, kako da što pre ocenim aktivnost ribe, opredelim mamac i aromu koji tu ribu maksimalno aktiviraju. I obavezno isplaniram kad, u kom satu, i na koji način da pokušam da ulovim krupnije jedinke tih odredjenih riba. Ovaj deo Taktike bih nazvao detaljnim planom rada koji mi ne dozvoljava da dodjem na mesto i tek onda počnem razmišljti šta i kako. Na mesto dolazim već opredeljen.
Na poznatom mestu ne gledam ništa okolo već se smeštam i počinjem raspakivati pa markirati. Da, ja uvek markiram mesto ma koliko god ga poznavao i interesantno je da uvek i pronalazim neke nove detalje koje ranije tu nisam primećivao.
Na nepoznatom mestu prvo prošetam levo i desno, ako ima ribolovaca uz par pitanja ujedno ocenjujem i mogućnosti sagovornika i to su vrlo važne informacije. Ako nema ribolovaca, raspakujem štap kojim ocenim da mogu markirati i počinjem markirati prvo to koje sam odabrao a onda i malo levo i malo desno da bi što bolje ocenio konfiguraciju dna u toj zoni. To ume da potraje i do sat vremena (na rekama posebno) ali ja jednostavno moram da shvatim ''gde sam''. Na osnovu tih informacija dobijenih markiranjem odlučujem gde ću tačno sesti i raspakovati se, i, samo u izuzetnim slučajevima mogu kasnije da se pomerim odatle! Upravo iz tog odabranog mesta se trudim da izvučem što uvereniju potvrdu da sam ispravno razmišljao. A potvrda je minimum tri ribe koje sam želeo da pecam - jer onda znam da je tu ima. Sve više od toga je rutina koju izbegavam pokušavajući da izdvajam krupnije jedinke od onih koje se mogu lako loviti pronadjenim načinom. A najčešće se lovi nekoliko raznih vrsta i tad se valja dovijati i isprobavati koja kombinacija arome, dodataka u prihrani i mehanika prihrane, dužine i debljine predveza, veličine i oblika udice ipak izdvaja željenu ribu od ostalih.
na odabranom mestu obično odredim dve ''tačke'', bližu i dalju, pa zavisno od temperature vode (godišnjeg doba) na jednoj tački nastupam ''aktivno'' a na drugoj ''pasivno''. Ovo znači da na jednoj tački predpostavim da je riba aktivna a na drugoj da je pasivna pa takvim pristupom u prvom satu lakše mogu da odredim kakva je stvarna aktivnost ribe taj dan na tom mestu. Kasnije, prema odzivu sa tačaka, pravim korekcije prema utvrdjenoj oceni aktivnosti. ''Aktivna'' tačka dobija veće strtno hranjenje obično odmah sa nekim dodatcima, veći mamac a samim tim i deblji predvez sa većom udicom, veći volumen hranilice, brži tempo prezabacivanja na jedan do dva minuta. ''Pasivna'' tačka jednu do pet hranilica malog volumena, bez dodataka krupnijih ili uopšte bez dodataka, sa malim mamcem, tankim predvezom i malom udicom, tempom na tri do pet minuta . . . Vrlo često se dešava da se jednostavno mora čekati neko doba dana da ta odredjena vrsta ribe dodje odnekud ili se spusti sa pola vode ka dnu, kao pravilo, što je krupnija ta željena riba to je ovo više izraženo!
Oj oj oj valjda je za početak dovoljno. Ded' da vidim kako će se tema razvijati dalje pa da se dodaje još štogod 

Pecam opruga tehnikom od 2013e. Pre toga sam lovio najvise na bolonjez i na varalicu, sarana na plovak, kao i na filet i kedera dubinski. 2012 sam imao par pokusaja feederom ali sam se ipak vratio na plovak. U 2013oj sam resio da istrajem i tako je sve pocelo. Prvo pecanje na Savi, u jakom toku, i tako je ostalo i do dan danas. S obzirom da nisam imao ucitelja, mogu slobodno da kazem da sam najvise stvari citao ovde, malo gledao neke filmove a dosta stvari i sam eksperimentisao. Prva i najbolja stvar koju sam uradio, jeste da sto sam forsirao teska mesta. U pocetku je to bilo uzasno pacenje. Ajde sto nisam nista hvatao, nego sam i uzasno mnogo kidao. Vrlo brzo mi je postalo jasno sto niko ne peca slicnim metodama na mestima na kojima sam ja pokusavao. Ali istrajnost se na kraju isplatila. Tako da sam ja u stvari evoluirao u jednog mozda malo drugacijeg pripadnika vaseg opruga copora. Navescu i kojih se postulata drzim:

1. Ne pecam na dojavu, tj ne obilazim mesta na kojima riba "radi" !   Prvi razlog ove odluke je sto volim da pecam sam, bez ljudi okolo. A drugi je sto sam smatrao da na taj nacin nikada necu postati kompletan ribolovac. Zeleo sam da sam dodjem do znanja, mozda tezim putem ali po meni ispravnim.
2. Biram iskljucivo dublja mesta, ili brza, jos bolje ako imaju potopljena stabla.  Razlog je sto na takvim mestima nema sitne ribe
3. Kada ne pecam cesto obilazim mesta za koja mislim da su izgledna i posmatram vodu, takodje vezbam sondiranje tada
4. Edukujem se o zivim organizmima u vodi kao i o hidrografiji, to mi pomaze da razumem bolje navike riba
5. Ribu koju nosim stavljam u cuvarku, ribu koju pustam radim to odmah
6. Na novim mestima mi nikada nije prvashodni cilj da upecam, vec da sto bolje upoznam mesto. Zato menjam mamce, daljine, pomeram se levo desno po nekoliko desetina metara. NIje mi strano da se pomerim za 500-600 metara iako riba radi.
7. Na pocetku sezone ili na novom mestu (ili delu obale) gledam da otpecam 2x12 sati u 2 dana kako bih otkrio u kojim terminima se javlja riba. Na novim terenima gde sa javlja riba ispod 600-700g, izlazim dalje sa zabacajem na vodu, ako ni to ne da rezultat, probam jos koji put nakon mesec ili 2-3 i ako se to ponovi to mesto precrtavam iz plana.
8. Sebi sam zacrtao da nosim sto manje pribora kako bih bio sto pokretljiviji, pa to nekada moze biti jedan stap, ranac i kanta. Zato me ovde zezaju da sam nomad 
9. Ako imam vremena radnim danom izadjem i na 2 sata na vodu, da  "opipam" neku lokaciju. Ima sam fantasticnih ribolova na taj nacin
9. Sebi sam uvek govorio da ce ulov vec doci a da svaki izlazak donosi znanje vise
10. Hranu pravim sam

Epilog je da na Savi imam 14 dobro znanih mesta na vise razlicitih lokacija i jos 15ak koja su tek u fazi razrade. Od vodostaja i doba godine, leto ili jesen ce zavisiti gde idem. Na Dunavu 5 mesta koja su u razradi i u planu za ovu godinu da se izucavaju. Na Tisi 7 mesta, kao i na Drini 5. Koliko ce se stici videcemo.

A sto se tice taktike, ona je prosta. Posto pecam u periodu jun-novembar, sto preciznije, sto vise, sto vise krupne frakcije (sto bi MIlan rekao) i zivih mamaca. Brza kombinatorika raznih mamaca i predveza, i to je to. Prosto. Pocinje se sa 2 stapa na 2 razlicite daljine, pa se predje na jedan. Sklon sam menjanju daljine, kao i samog mesta. Mnogo puta je to donelo uspeh. Neka 2 stila su se vremenom izdvojila. Jedan je mamac na dnu, na kratkom predvezu sa jakom malom udicom. A drugi je lagana udica na dugackom predvezu. Hrane se malo razlikuju, tj nisu iste za obe situacije. Hranu uvek pravim kuci, i prvobitno je namenjena za dno. Ukoliko predjem u toku pecanja na dugacke predveze u hranu dodajem keks krupne granulacije i prezle u boji, koji tada nedovoljno nakvaseni "rade". Zemlju dodajem u zavisnoti od toga koliko je bistra i brza voda. O vrhovima i hranilicama ne mislim, to je uvek najjace moguce (cak i kraceno  ). Na ove 2 taktike dolaze sve vrste riba, a najcesce su to mrena, deverika, sljivar, plotica, protfis i saran.  NIje mi strano ni da kada riba stane, zabacim filet ili kedera i dolijam razbojniku koji mi je poplasio ribu (som ili smudj) 
Pocetno hranjenje praktikujem, kada je brza voda bas samo kaveznim, a kada je sporija malo onda roketom, pa kaveznom crve, secerac i konoplju.  U drugom slucaju se radi o velikim kolicinama hrane, 4-8kg.

Tako da ukratko, sto se tice moje taktike, na prvom mestu poznavanje mesta (par stotina metara obale) i navika riba na tom mestu (vreme)... 

E moj Milane moram ja da napišem pošteno da ne lažem sebe jer je to najgore jer ja idem na pecanje  po tvom dobrom objašnjenju sa formulom " pecam šta se uhvatiti da" što je suštinska greška. U većini slučajeva idem po sremačkim jezerima jer sam od onih kojima treba auto iza leđa i sve da je na dohvat ruke ne daj bože da se mora tegliti nešto na pola kilometra od kola ta mesta u startu mi nisu primamljiva ali to je istina. Ne kažem ja da vi radite nuklearno kvantnu fiziku od načina ribolova već ja vidim koliko ja kao rekreativac zaostajem u ovoj priči ma svetlosna godina je malo, e sad potrudim se oko pripremanja hrane,sistema,vrsta hranilica itd ali me recimo mrzi sondiranje dna što je ključ za uspeh a iskreno i teško mogu stvoriti idealnu sliku jer nije ni to nimalo naivno možda nekome jeste ali meni ne baš ali pišem kako jeste.Hranu za prošlo takmičenje sam pripremio kao svaki put kad idem u ribolov samo ovisi koje je doba godine i gde se peca vde gold pro baza(1kg),turbo black(05 kg) ili hevi special(0,5)i kilogram lake zemlje vde. Uzeo sam frikom kukuruz stavio u blender skroz ga usitnio u kašu i sa njim sam uz dodatak vode napravio hranu sve prosejao dva puta u koju sam dodao ali ne u svu količinu poparenih debelih mesnati crvića oko deset kašika koje sam posle isprao u hladnoj vodi i pomešao sa hranom +,lagana zemlja bilo je tu i seckani glista,konoplje i crvića ali izgleda nije bilo dovoljno da prevarim više od jedne deverike koja je uhvaćena u drugom zabačaju izgleda slučajno, Gledao sam koliko pojedini moci imaju raznoraznih primama ma ja to ni ne pomišljam da radim jer ako izađem tridesetak puta u ribolov godišnje ja sam sretan i svaki izlazak je za mene praznik a kad sam u društvu ljudi kao što ste vi onda se taj dan ne računa kažu da je to poklon sa neba i hvala mu ko god da ga je osmislio. Gledaću da od ovih što su namazanijih ukradem neku foru ali kad si lenjov rekreativac a voliš da si na vodi bez presije onda je ok. Zabacivati na minut dva u slobodnoj režiji ribolova je meni mnogo naporno i zato ima razlike u pristupu i uspehu između rekreativo-pivo i momaka koji imaju znanje i ulažu veliki rad ali mislim da je uživanje veće kod rekreativaca jer mi čekamo dan kad će mo pobeći na vodu (i svih drugih obaveza sa akcentom  mozak na pašu)a takmičari i pojedinci su preko dvesta dana godišnje na vodi i moraju da rade pun gas da bi bili u pravoj formi i da odgovore na sve izazove i terene što ja sebi ne mogu priuštit niti želim pa profi majstori trebaju  da se trude  . Hvala vama majstori na besplatnoj  edukaciji.

nisi ti uopste u zaostatku nizakim, ni po pitanju hrane, niti dodataka, niti nacina pecanja itd. nisi napisao o finoci sistema ali verovatno je i ona bila ok. kad riba nije radila, lepo smo se druzili i to je to. i moja taktika je ista. zelim da se trudim koliko u tom trenutku imam volje. na pecanje idem da se odmorim a ne da reprodukujem jos jedan dan na poslu.

Prvo da kazem da mi je jako zao sto nemam vise vremena i izlazaka zbog prirode posla kojim se bavim. I to malo vremena sto imam u letnjem i jesenjem periodu posecujem reku Savu, i svestan sam da se dosta 'lepih i izglednih' dana propusti...
Prvenstveno se uzdam u neka svoja zapazanja koja sam stekao na reci a to su:
- vodostaj koji je u blagom opadanju, ili jos bolje stagnacija od par dana
- nikako bistra, (danju) najbolje blago zamucena voda, nocu nema toliko veze.
- Sto se hrane tice uglavnom je spremam pre polaska na vodu, uvek kombinujem jednu kupovnu sa aromama (anisa,vanile i jagode) sa poparenom prekrupom(koja dobro ulepi i sjedini sve).Nakon toga ide prosejavanje da bih dobio odgovarajucu granulaciju, shodno ribi koja se tu nalazi. Dodaci poput hlebnih mrvica u boji,secerca, konoplje, mrtvih crva, su neizostavan deo.
- (Posto sam upoznat sa konf. terena na mestu gde pecam)pocetno hranjenje koje je uglavnom u brzoj vodi obavljam hranilicama koje su dosta teze i vece od hranilice kojom posle pecam, da bih sto preciznije napravio trag u liniji pecanja...takodje sam zakljucio da hrane nikada dosta na reci, i da se ne moze preterati sa kolicinom.
-  predveze uvek pravim kuci, i spremni cekaju,  pocetna duzina je oko 60cm, uglavnom ga posle skracujem cak do 30cm kako riba pocinje slobodnije da uzima, ili produzavam do 90cm, ako se ne javlja bas nista.
-Biram jedan stap kojim pecam u datim uslovima, a shodno tome praktikujem dva sistema na reci,kojima sam zadovoljan:



ovo je prvi,paternoster


Ovaj drugi za razliku od prvog izradjujem od (sok lider)strune u duzini od 5-6m, jer su tereti dosta veci, zabacaji dosta snazniji, a njim obavljam i pocetna hranjenja.



Sent from my iPhone using Tapatalk

E vidis Laki, to je za mene sustina. Idem i ja da se odmorim a ne da reprodukujem stres sa posla i iz svakodnevnog zivota.
Pecam maksimalno finim sistemima za date situacije, trudim se da sam u toku sa nekim novitetima koji za mene imaju smisla a ne koji su izvikani i pecam... Sutina svega je vise izlazaka na vodu, istrazivanje a svako od mas ima nesto u sebi sto donosi razliku.
Ja stojim sa kolegom na Kolubari i pecamo skobalja, isto mesto, dam mu dubinu a on 3 ribe, ja 15... I ne jednom nego skoro uvek.
Razlike su u tome kako ja biram najlon, udicu, plovak na prvom mestu, kako vodim sistem, sitna kocenja, sa kojom koncentracijom to radim, kako hranim itd... Tako da sve po malo donosi raziku ali da idem sa taktikom to ne. Kad idem na skobalja ciljno jedino imam taktiku oko toga na kom mestu/mikrolokacji u datom trenutku zelim da ga pecam, i kojim mamcem pa shodno tome da li hranim ili ne jer hranjenje zna da bude kontraporoduktivno, cesto.
Kada se ide ciljno na mrenu zna se kakva se mesta traze, to u velikoj vecini situacija nisu ista mesta na kojima je skobalj iako cesto upecam mrenu pecajuci skobalja. Ovo se odnosi na Drinu i Kolubaru. Takodje kad pecam klena na voce, uvek sunjam po obalama i jurim prepreke, granje,stabla, tisake u podlokanim obalama. To radim samo u junu na Kolubari, i to mi postaje sve teze pecanje zbog velikih distanci, probijanja na 30 stepeni u gumenim cizmama kroz siprazje...
Jedino Savu volim jer kad pecam na hranilicu/dzak zabada sve i svasta od ribe, protfis, skobalj, plotica, mrena, deverika, krupatica... Obozavam tu raznovrsnost ponekad jer je u 90% mojih pecanja ulov cist skobalj...

video sam ja da neko filozofira sa sistemima, al da neko radi funkciju debljine predveza u zavisnosti od duzine kao grof, jos nisam video   

Vidis sa kakvim se predznanjem ide na pecanje :)


Sent from my iPhone using Tapatalk