Ima još jedan detalj, a dobrim djelom je razlog moje sklonosti ka debljem monofilu.
To je situacija kada pecaš na kamenu, posebno onom oštrih uglova. Ili prisustvo školjki i puževa, na obali.
U nekom trenutku dolazi do spuštanja štapa i prevlačenja silka, preko kamena - ljuskara.  E tu je struna a pritom tanka već gotova.
Ne bi se tu uzdao ni u bilo koju marku tankog silka.

Mi ne kao tetris da gledaš, slažem se.

Citat: mi-ne poslato 30 Januar 2021, 02:56:23
Mnogo se preteruje.
Od vaznosti stapa na kome pise feeder, pa se nastavlja i sa strunom.
Pre osetljiv pribor mi salje kojekakve signale za koje uopste necu da znam, smetaju mi jer nemaju nikakav znacaj.
Dole neko ili nesto ceo dan njuska po onom crvu i sad mi i takvi signali trebaju na vrhu stapa. Koji ce mi... ne
Ja sam ubedjen da velika vecina kolega deli takvo misljenje, samo se boje da im neko ne kaze da nemaju pojma o pecanju.
Malo ohrabrenja od 10:45

Bezvezniji komentar na odgovarajucu temu odavno ne procitah.

Da ne bude nesporazuma, nisam mislio na Darka.

Najveca mana strune je sto se ne moze pecati sa njom na minusu jer mrzne. Druga mana je sto se skupljeno smece mnogo teze skida nego sa najlona.
Sve ostalo je u apsolutnoj prednosti u odnosu na najlon bez obzira da li je u pitanju jezero,kanal, reka, prolece, leto, zima.
Ni meni ulov nije vazan ali zbog njega idem na vodu jer da mi uopste nije vazan poneo bih flasicu vode i sedeo na klupi na keju.
One fine trzajeve, ako se pomeranje vrha od svega 2mm i to na vrhu od 0.5oza moze nazvati trzajem, nema sanse da vidite ni na jednom najlonu dok se to na struni jasno vidi.
Tamo gde ima kamena normalno da se koristi sneg/sok lider.
Sto se cuvanja i spadanja ribe tice ne pamtim kada sam imao tih problema a vadio sam i vadim ribice od 150g stapom t.b.150g sa predvezom 0,10. Evo bas danas. Pecao na daljini od preko 70m stapom t.b. 130g hranilicom od 80g u kontra toku gde voda nosi hranilicu na jednu stranu a strunu na drugu stranu. Kad opali ona crnooka od 100g...uhhh... Pa i one krupne deverike u Bezdanu su sve do jedne povadjenje stapom t.b.150g i ni jedna nije otpala, ni krupna ni sitna.
Dakle najjeftinija struna u odnosu na najkvalitetniji najlon je mnogo efikasnija u feeder ribolovu, bar meni.
I jos da razgranicimo, nije isto izaci na vodu sa feeder stapom 5 puta i 100 puta. Ili zivis za to i ides do najsitnijih detalja ili sa "kumom pijes pivce dok cekas da se zazari cumur pa si usput zabacio".

Sent from my Redmi 4X using Tapatalk

U stvari ovo nije tema o monofilu ili struni, nego kako `ko shvata ribolov.
Mi koji koristimo monofil smo opusteniji i volimo malo i da pogledamo oko sebe i rado smo leni onako zavaljeni u stolicu.
Kada bih buljio u vrh stapa otvorenih usta i da satima ne disem i kada bih cupao kosu kada mi se riba otkaci i kada bih zabacivao svaka tri minuta... sigurno bih koristio strunu.
Oba pristupa su legitimna.
To ne znaci da mene ulov ne interesuje i da sam mogao u setnju sa flasom soka, nego to znaci da ima onih koje ulov interesuje mnogo vise nego mene.

Poceo sam povremeno da koristim zvono na stapu. Kada malko dremnem, 10ak minuta.
Morat cu da nabavim neko elektronsko budjenje pa da dremnem onako.. na nivou.
Hocemo jos malko o fiderisanju

 Mislio sam da je fiderisanje jedna razbibriga, zanimljiva i dinamična, lak način da se uživa u trzajima i izvlačenju ribe. Čak i sopstvena praksa mi nije poljuljala taj stav jer se prečesto dešavalo da nalupam ribe bez mnogo filozofije i komplikovanih priprema, eksperimentisanja sa miksevima, mamcima, predvezima, udicama, sistemima, strunama, monofilima.... Prati me ta početnička sreća već nekoliko godina. Međutim, čitajući postove fider-specijalaca, skapir'o sam da je kesegarenje fider štapom vrhunac ribolovne umetnosti za koje ja nisam najspremniji, još sam nedorastao za tako komlikovanu disciplinu, pa rešavam da se spustim par stepenica niže i posvetim nečem lakšem što ne traži toliko znanja, iskustva i talenta. Eto, rešavam malo da se posvetim big gejm ribolovu par godina, nacepam belih ajkula i plavih marlina i da se tek onda ponovo oprobam sa deverikama, babuškama, bodorkama ....kad budem još malo sazreo kao ribolovac.

I jedno i drugo imaju i prednosti i mane. Dugo sam se batrgao da ne pecam strunom, ali kao sto neko ovde rece, kad predjes na strunu, tesko se vracas na najlon. Mada najlon koristim na slabijem stapu, a na hevi kad se peca blize. A stajling je individualan. Posto se uglavnom kuburi sa vremenom, kad fiderisem onda ne stajem, ne odmaram, i ne spavam. Da imam vremena, verovatno bi nahranio dobro i cekao na neki gabaritniji mamac.

Za sada najlon, ne ulazeci u to sta je bolje. Sasvim mi odgovara, dovoljno je dobar a dobar najlon je puno jeftiniji od kvalitetnih tankih struna.

Najiskrenije, postujem ja i razumem neciju posvecenost feeder-u i to je OK. I one koji "zive za to i idu do najsitnijih detalja", kako neko rece. I one koji se "nadgornjavaju i nadluknjavaju uz duboko razmisljanje".

Ko je posvecen, puna podrska. Odlicno znam sta je posvecenost praktikujuci neke druge tehnike. Najveca ljubav dvorucni spey mahaci i lov lososa i steelhed-a...ulagao sam sebe u to i u musicarenje po velikim planinskim jezerima...

Ali za mnoge, pa i za mene, feeder je povremeno rekreativno, opustajuce pecanje bele ribe. Ne zabacuju na svakih "3 do 5 minuta", ne koriste bas najbolje primame i arome, ne ispituju olovom po dnu da li je pesak sitan ili krupan, mekan ili tvrd, ravan ili rebrast...ma vole i oni feeder i lov bele ribe ali na malo drugaciji, relaksiraniji nacin. Rekreativci fiderasi.

A dobar najlon je puno jeftiniji od kvalitetnih tankih struna i dobar je dovoljno...

Ne znam šta da kažem.. 

Na 3.3m štapu koji bacam iz čamca igrom slučaja imam strunu ( bila na mašini koju namenih light varaličarenju ) i završi na pomenutom feeder-u.
Ništa posebno ne mogu izdvojiti, osim osećaja na ribi. Tu je razlika baš primetna.

Osim toga, jedino gde bi još imala za mene bitnu prednost je teški fideraj.. mislim da mi se ne bi dešavalo da mi (obično to bude mrenica) "visi" ribica ko zna koliko na udici jer u trenutku kada je uzela, nisam gledao u vrh. Većinu tih slabašnih trzaja jak tok i težina hranilice doboljno umiri, da najlon ne prenese jasno na štap.

I struna i najlon, shodno situaciji ali mnogo vise struna.

I opet se provlaci stav, smudj, varalicari, plemenitije ribe - mi smo bolji pecarosi. Bela, feeder, plovak, to je za boraniju.
Onda neko dokaze da to nije bas tako, e onda je izgovor, ma ne zanima me to, za.ebavao sam se, mrzi me da se bakcem, ja sam varalicar. Nemam nista ni protiv koga koja god tehnika bila u pitanju, da se razumemo.
Samo postujem prave autoritete, znalce, nauku, iskustvo, dobre ljude...
Da, imam prustup u ribolovu koji je ozbiljan. Radim, probam, trudim se, uporan sam, izvlacim od pribora maksimum, volim da uhvatim... Volim i da pustim.
Ne smeta mi kad neko "djida" u feederu ili plovku, ali mi smeta kad je pored mene a time sto ne zna nista kao vran konj a ubedjen je da zna ometa mene...
I da, kako je lepo raditi s nekim ko zna posao, pricati s nekim ko zna da prica, tako je samo zadovoljstvo pecati s nekim ko zaista zna da peca. To se vidi gotovo na prvu. Feeder, bolo, gde god.
Nikad ne videh da se takvi hvale, prave znalcima, ubedjuju druge po svaku cenu.

Bravo Radojičiću, glas razuma - to je bilo potrebno

Poslato sa VTR-L09 pomoću Tapatoka

Dobra struna na fideru - mnogo više prednosti nego mana u odnosu na monofil, nabrojane gore sve. Loša ili neadekvatna, pretanka struna + hrandže 100g i daleki izbačaji neće da može. Miha to juče lepo demonstrirao. I naravno da smo prešli posle na šok, ali ni zvuk čvora kroz provodnike nije prijatan. 

Šta ga znam. Stvar ličnog izbora i osećaja. Počeo sa najlonom, prešao na strunu i vratio se na najlon. Struna mi je nekako previše rigidna, direktna i daje mi neki osećaj krutosti. Kao da mi je pukla guma, pa vozim na felni. Sa druge strane, najlon daje osećaj mekoće i amortizacije, sve je nekako smooth. E sad, ne bilo koji najlon. Ne volim previše istegljive. Moj izbor je maverov river stone jer je gotovo neistegljiv, neki bi rekli kao žica, ali meni je taman baš prava mera između istegljivosti najlona i direktnosti strune. Struna je moj izbor jedino kod varaličarenja zbog boljeg kontakta pri pecanju iz ruke.

Poslato sa VTR-L09 pomoću Tapatoka

Citat: pexon poslato 31 Januar 2021, 09:15:32
Dobra struna na fideru - mnogo više prednosti nego mana u odnosu na monofil, nabrojane gore sve. Loša ili neadekvatna, pretanka struna + hrandže 100g i daleki izbačaji neće da može. Miha to juče lepo demonstrirao. I naravno da smo prešli posle na šok, ali ni zvuk čvora kroz provodnike nije prijatan. 

Vezi pravi cvor Pedja i nema problema...struna plus sok kao amortizacija pri silini zabacaja plus teret, a i imas istezanje sa ribom pod nogama.

Onaj cvor sto neki Englez veze je odlican i prost.
Miha zna kako se zove, okacice link.
Samo obmotati najlon 7, 8 puta a ne 5...

Verujem da mislis na ovaj.


Sent from my Redmi 4X using Tapatalk