Ne bi ja žurio sa tim zagrijavanjem - vađenjem. Drug kolega sa razlogom pominje pola sata zagrijavanja kamenja. Da se dubinski zagrije, što kasnije proizvodi dovoljno toplote da se po vađenju prvo osuši a zatim i da se sir narendan dobro zapeče.
Sem toga, mislim da taj momenat razbacanog kamenja, prirodne pojave, ipak ima najbolji efekat. Ali kada je već tako što ne bi i olovo slično zamirisalo. Mada npr. samo olovo ne bi isti efekat dalo. Manja količina i neprirodna površina.
Dakle i jedno i drugo, je potrebno.
A ovo za trovanje, ne bih se brinuo oko isparenja, ne dolazi tu do topljenja.
Trovao se olovom jesam, ali to dok sam sortirao i razvozio novine za Futuru +.
Posle 4 mjeseca noćne i olovnih ruku sa kojima nisam pazio, nešto ih posebno prao, ladno sam si živce otrovao.
Otkaz sam stoga dao. I sebi došao.
P.S. Tko topi olovo a koje je raznih oblika, otpadno i sl. mora dobro da pazi da svaki taj komad prvo dobro i dugo zarijava pored šerpe pa tek onda stavlja u šerpu topiti, ukoliko već ima, unutra, otopljenog olova. Jer dolazi do eksplozije ako ima i kap vode.
