Citat: laki22 poslato 28 Januar 2015, 16:30:36
zato se koriste drzaci na rastojanju od 2m

Ne mora na 2m  .To je samo situacija kad želite da znate da ste recimo na 27 m . Može biti koliko god između držača jer izbrojanih 5 ili 6 motanja oko njih ostaje reper. Bitno mi je da bacim u prijašnju tačku .Posle kidanja samo ponoviti postupak i ponovo bacamo u tačku. Ako mi je negde na trećini između držača ja stavim kamenčić na zemlju gde mi zapne kod klipa i klipujem ponovo u 5 cm kao i prvi put. Ne mogu da udaram matematiku jer na vodu idem da lapim , opustim se i pecam . Imate više tehnika određivanja daljine pa birajte.

Milane, pomogao si mi puno i nadam se da ću na prvom sledećem fiderisanju primeniti sve što si napisao. Razumeo sam te i zašto radiš tu finu nivelaciju, ali nisam dobio odgovor na pitanje da li ona treba da bude manja kod zabacivanja niz tok(najlon je više nategnut nego u tvom slučaju)? I još jedno, da li ima poseban razlog što zabacuješ uzvodno? Mene su učili da bacam ispred sebe ili nizvodno, zavisno od dubine i jačine struje. Hvala. 

Citat: zox poslato 28 Januar 2015, 23:21:13
Ma u redu su ti vaši markeri.No mi se čini da  od ovog fantastičnog vida ribolova počinjete praviti nauku.Kako li će se neki budući mladi kolega(u feeder ribolovu)snaći sa ovim vašim šemama,dilemama i trilemama.Bog će ga znati.A njegovo veličanstvo feeder baš i nije tako komplikovan.Što jednostavnije to bolje.

verovao ili ne , sve to utice na ulov, i to mnogo.

onaj ko hoce, procitace to ovde (kad se vec covek toliko potrudio) a sve to ce nauciti i prihvatiti za 3 pecanja. samo praksa, praksa, praksa.

i mesanje hrane, i prosejavanje, i sondiranje i klipovanje i sisteme. i gle cuda, to se posle 10 izlazaka radi za pola sata!

Citat: pexon poslato 29 Januar 2015, 00:39:50
Milane, pomogao si mi puno i nadam se da ću na prvom sledećem fiderisanju primeniti sve što si napisao. Razumeo sam te i zašto radiš tu finu nivelaciju, ali nisam dobio odgovor na pitanje da li ona treba da bude manja kod zabacivanja niz tok(najlon je više nategnut nego u tvom slučaju)? I još jedno, da li ima poseban razlog što zabacuješ uzvodno? Mene su učili da bacam ispred sebe ili nizvodno, zavisno od dubine i jačine struje. Hvala. 

Druže postavio si mi pitanje na koje je, bar mislim, bolje odgovor videti nego čitati:
. . . pecaju dvojica . . .



Što je tok jači toliko je izraženija prednost prvog u odnosu na drugog ribolovca.
Dužina L1 je uvek značajno manja - manji i pritisak na strunu osnovnu, hranilica rekordno brzo pada na dno i samo biva privučena ka odseku dejstvom vodenog toka na osnovnu strunu a hranjeni prostor ostaje "pravilan" i kod pogrešnog zabacivanja u odnosu na orjentir
Dužina L2 je značajno veća - veći i pritisak sa tim da još sam tok teži da podigne osnovnu strunu i svlači je prema obali, hranilica duže lebdi dok ne dodje do dna a kod grešaka (neminovnih) po pravcu u odnosu na orjentir hranjena zona se uveličava mnogo i riba se hrani na mnogo većem prostoru što je vrlo loše. . .  tako nekako.

Milane 
Posle ovog posta sve mi je jasno kao dan. Hebiga, mene pogrešno učili. Čak sam ubeđen da sam gledao neke Dome-tove klipove kako baca nizvodno na Dunavu za mrenu.

Da..da ..baca nizvidno u sred Budimpešte, pod mostom i cepa mrene kao lud....a kamenjar, nema gde da montira stolicu pa sedi na kamenu... Baš mi ga žao...

Sent from my GT-I9300 using Tapatalk

Moram da izrazim neslaganje sa Milanom po pitanju zadnje slike. Ovo je tačno za miran tok ili stajaću vodu, ali ne za brži tok. Skraćenje prema obali jeste veće sa povećanjem dužine i ugla od normale na obalu, ALI...
Odrastao sam na Moravi na kojoj sam naučio da pecam. Prvi put kad sam još kao dete video Banaćane kako na Tamišu bacaju dubinku uzvodno, zabezeknuo sam se i iznendaio pitomosti mirne vode! Ovo sa crteža može da važi samo za reke i mesta sa mirnim tokom, a za jaču vodu bi moralo da se pretera sa težinom hranilice, pogotovu sa povećanjem debljine osnovnog najlona.
Poštedeću vas mehanike i zadržaću se samo na iskustvu - na bržim tokovima sa pristojnom dubinom/daljinom kad zabaciš, hranilica će stati da se kotrlja nizvodno tek pod određenim uglom u odnosu na obalu, gde god da si seo. Probao sam npr. sa 0,18 i 120g hranilicu da usidrim u brzoj vodi za mrenu pod malo tupljim uglom i ne vredi. Ovaj ugao zna da bude često i oštriji nego na slici kod ribolovca 2.
Ako pažljivo odrediš ugao pod kojim će uvek stajati mirno hranilica, onda ćeš zabacivanjem nizvodno uvek da hraniš i pecaš na istom mestu, bez kotrljanja. Brza voda i onako brzo pere hranilicu i sve nosi nizvodno u liniji.

Kod zabacivanja uzvodno redovno će da se stvara veći luk na najlonu nego kod zabacivanja nizvodno jer je veći otpor vode na sistem(hranilicu, damil i vrh stapa) nego kad se pusti niz rečni tok. Naročito ako je voda brza. U prevodu-sistem zabačen uzvodno ili pravo ispred gde postoji hranilica cija je težina tolika da je matica pomera čim se malo zategne damil ne može nikad da se zategne kao onaj koji je pušten niz vodu. Meni to zna da smeta kod detekcije. Vrh štapa usmeren pravo, a sistem u stvari 2 m udesno leži na dnu.

U pravu je Voodoo, kao i obično.

Momci moji dobri . . . u pravu je VooDoo_Chile ali ni ja nisam pogrešio jer . . . mi govorimo o dve različite vrste reka najverovatnije.
Na mom prvom crtežu je prikazan poprečni presek reke sa reljefom koji je svojstven krivini reke na čijoj spoljnoj strani sedi ribolovac i matica i strmo poniranje mu je blizu pred njim a "linija odseka" je na svim crtežima donji odsek/bair (moguće da je moja terminologija bila nejasna) . . . mesto sa takvim reljefom je klasično mesto gde se u velikom delu godine nalaze deverike (lopaje moje mile), sa dubinom od 5+ metara. I što je taj odsek strmiji t.j. više izražen to je mesto bolje. . . struna 0.10 i šok od 5m dužine 0.28 ili 0.22 kako kad . . . uvek mi je orjentir negde na 11h a hranilica pada na dno od 12.30 do 14h i podesim fino fiks da se hranilica max dva puta premesti i ukopa se u odsek i stoji "ko bela lala" he he he. Kad sam na Dunavu (oko NS) ili Tisi (oko Bečeja) orjentiri su daleko preko i teško ih je "držati" i greške su neminovne po pravcu. Pa pre nego su me moji Rusi naterali i objasnili zašto i kako (na reci Moskva, isto široka ko Dunav u NS) . . . i ja sam zabacivao u pavcu oko 13h a hranilica padala na 14h i kotrljala se do tog istog odseka nizvodu . . . i rasipala mnogo više hrane svuda okolo a i pošto tone na zategnutoj struni - tone sporije . . . može se naravno i nizvodno napraviti fino podešavanje . . . ali ja nisam "profi" pa da na 30-40m slažem sve u jednu tačku a . . . greška od 1m po pravcu pri nizvodnom pecanju je mnogo širi "sto" dole na dnu . . . dokazano.
Na Drini je sasvim druga priča, ako pecam na dubokim mestima 4+ metara treba tražim liniju gde završava krupan kamen ili čak stene i počinje sitniji sa ravnim dnom . . . većinom je sporiji tok ali neravnomeran, npr. bosanski Lonjin - kod skakaonice . . . ali ako hoću nešto sredinom vira ili u prelivu . . . na 100gr kačim još dodatnih otežanja i molim Boga da nema puno alge koju voda nosi . . . inače je nemoguće (tad bar tako nahvatam "pravu" algu i rasklapam bolonjez he he he) . . .

Koje je onda naravoučenije? Za sporiji tok milanova taktika, a za brži nizvodno? 
Jel Sava na spoljnim krivinama spada uglavnom u sporiji tok kroz Srem? 

Pexon, situacija koju sam ja naveo za primer i jeste za jak tok vode i dubinu. Na sporoj vodi je sve mnogo lakše . . . a ovo gore opisano uopšte nema ništa zajedničkog sa stajaćom vodom gde važe druga pravila.
Zato radiš sondiranje terena gde želiš pecati - da pored podataka o reljefu i sastavu dna dobiješ i informacije o jačini vodenog toka i težini potrebnih hranilica za odabranu tačku, hranilica kad se kotrlja po dnu zaboravi na deveriku (lopaju) i skobalja ali će je vrlo rado zaustaviti kesega, bodorka, protfiš recimo . . . naravno da moraš biti fleksibilan i da nekada nemaš izbor i moraš loviti na jedinoj tački koju nadješ i koja je komad čistog dna izmedju krša . . . za neka mesta nemaš dovoljno teške hranilice . . . negde je dno možeš reći bez izraženog reljefa tzv. "tepsija" a sa jakim tokom i prosto je komfortnije nekad pecati niz nego popreko (recimo Drina)  . . . mnogo puta nizvodno od mesta gde si nema drugih mesta za pecanje i krupnija riba se drzi bliže obali jer ima mir a i prirodne hrane više . . .
Ima još jedna prednost u "popreko" a to je kad posle trzaja podigneš štap i imaš ribu na udici ne treba je odmah vući ka sebi nego treba čekati da se ona sama počne spuštati niz struju i kad izidje iz hranjene zone onda lagano vodiš sebi - na taj način ne rasplašiš jato (deverika ili skobalja) koje si tako dugo čekao da dodje . . . a kad si "niz" to se teško može izbeći.
Takva su lično moja iskustva i tako se rukovodim ja . . . gde god mogu ja sam "popreko" 

    Malo da obnovimo temu, probao sam sa sondiranjem dna na jednom jezeru. Onaj deo sa povlačenjem olova mi čini mi se ide, našao sam bio prelaz između školjke(možda i sitnog kamena) i gline i osetio razliku u ponašanju vrha  između te dve podloge. E sad onaj deo sa džigovanjem mi uopšte ne ide, nisam uopšte mogao da osetim kada mi olovo pada na dno. Štap sam držao visoko, pa pretpostavljam da mi je to bila najveća greška.   
    Prvo pitanje: koliki ugao treba da zaklapa vrh štapa pri sondiranju džigovanjem i koliki put treba da pređe vrh u jednom da tako kažem džigu? 
    Drugo je: koja je razlika između sondiranja na reci koje je Milan detaljno opisao na ovim stranicama i istog postupka na jezeru sem težine olova? I koju težinu olova je najbolje koristiti na jezeru?
    Ja sam koristio olovo sa virblom od 1,5 unci.

     

Druže moj, ako nisi mogao po vrhu ili po taktilnom osećaju u ruci da prepoznaš kad ti olovo padne na dno, ja bih rekao da ga nisi ni odizao od dna pri džigu nego si ga tako vukao po istom. To znači da ti je za džig trebalo lakše olovo jer ti tu dubina verovatno nije preko 4-5 metara . . . a da nisi možda i previše sporo džigovao tj sporo podizao štap? Ja štap držim pravo pred sobom pod uglom od nekih 35-40 stepeni i podižem ga vertikalno do nekih 65-70 stepeni kad džignem i trudim se da mi pri svakom džigu vrh štapa predje isti put tj da jednako džigujem . . .
Moraš po vrhu štapa da vidiš kako se "rastereti" otstreli u nazad kad olovo padne na dno, i to rasterećenje se i u ruci oseti. Kad je na dnu mulj (mekano dno) olovo tako mekano i padne i više vidiš nego što osetiš da je palo, a kad je tvrdo dno tačno se oseti ono "tup" kad olovo padne a vrh se energično rastereti, pa i po tome možeš nagrubo odrediti i strukturu dna.


Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

Po meni svako treba iz iskustva da nauci markerisanje, nisu svi stapovi, reke sistemi isti, drugaciji su postupci, snaga ribolovca i pokreti. Ja npr zabacujem iz ramena i nemam marker prekoputa nego jednostano ponavljam isti pokret uz klipovanje masinice. Kad iskidam ja prevezem i zabacim prazni hranilicu , oklipujem, domotam i opet iz ramena zabacim sa punom hranilicom i klipujem. Sto kruci stap u blanku teze mi je da potvevim mesto. Ali smatram da to sve dolazi sa iskustvom jednostavno to je stvar osecaja.