To takozvano ''sondiranje'' terena olovom je neizostavan deo radnji u izboru i pripremi lokacije na kojoj ćemo pecati. Ako se tu još umeša i sonar za malo potpuniji uvid u strukturu dna, eto veselja. Međutim, ta radnja nije neophodna ako ne menjate lokaciju i ako često pecate na istoj. Ja je stoga preskačem kada dolazim na mesto koje mi je poznato i koje sam već ''pretresao''. Takođe, to je i vrlo preporučljiva radnja ako su postojale veće promene u vodostaju jer, ako je negde došlo do odrona obale i slično, moguće je da voda nanese ponešto što ranije nije bilo ili zatrpa/zaspe postojeće neravnine i prepreke.
Ako se složimo da u izboru lokacije zavisno od toka, obale, jačine struje i ostalog, već imamo neko iskustvo, onda ovo ''sondiranje'' spada u vrlo važne radnje, gotovo važnije od izbora primame/prihrane i mamaca. Zato kažem, ako se već ne radi često, onda ga treba uraditi vrlo detaljno.

Ja stap drzim pod uglom od 30-60 stepeni,kao da dzigujem..Sondiranje je veoma bitno prilikom upoznavanja novih terena i mesta.Rekao bih da je sondiranje zamena za sonar i to vrlo uspesna..
Prepipavanjem dna dolazimo do vaznih detalja bitnih za ribolov.,procenjujemo dubinu,podlogu na dnu,nalazimo prelaze,rupe,sprudove,prepreke..itd..,pa na osnovu onoga sto smo videli i zakljucili procenjujemo gde bi bilo najbolje da pecamo i plasiramo hranilicu..
Posto se bavim i varalicarenjem,ta tehnika ribolova mi pomaze da obilaskom terena i mesta odredjenim varalicama upoznam dno,pa mi kasnije ti podaci znace prilikom feederisanja..,sve je povezano..

Citat: djmisha77 poslato 23 Januar 2015, 17:10:24
Imre, msm da ti znas odgovor na postavljeno pitanje!

I ja mislim da znam  (mada mogu da mislim šta hoću,ne mora da sam u pravu.)

Pitanje sam samo zato postavio jer sam video da to ne spominjete, pa malko da vas gurnem jer ne radimo svi isto.

Ja recimo kad dalje zabacim štap ,ne spuštam ga skroz dole i  ne držim ga bočno jer je olovo daleko i nema veliki ugao ni ako se štap i odigne malo, naravno kako privlačim bliže spuštam štap i pomeram ga bočno, eto tako sam ja navikao.

BGI . . . evo konkretno.
Osnovni mora biti struna jer monofil kakav god da je istegljiv je i mnogo krivi realnu sliku.
Kupi gde nadješ one suze sa ulivenom virblom od 30 pa 60 pa 80 pa 100gr ako nadješ (veće od 60gr ti trebaju za reku), ne moraš plaćati skupa olova specijalno za to pravljena pa da ti nebude žao i kad pokidaš.
Jačinu vrha ti odredjuje težina olova koje koristiš.
Imaš dva načina sondiranja dna - dzigovanjem i povlačenjem.
Na reci ti brzina toka odredjuje koju težinu olova da koristiš . . . kako . . . pa staviš npr olovo 60gr i zabaciš na neku realnu daljinu koja te interesuje i kad osetiš da je olovo palo na dno sačekaj da vidiš hoće li ga voda kotrljati i kojom brzinom (videćeš po učestalosti zatezanja i otpuštanja vrha), tu težinu olova koju voda kotrlja kotrljaće ti i hranilicu pa se time i rukovodi, a ako olovo stoji malo ga cimni pa sačekaj opet da vidiš hoće li stajati i da nije prvi put zapelo negde. Ako stoji dobro je, onda možeš tražiti gde je granica po daljini dokle to olovo stoji (ako nemaš hranilice te težine i teže, nema ni smisla - jedino iz radoznalosti čiste). Tamo gde stoji olovo od 60gr zavisno od njenog oblika ali najčešće ti treba teža hranilica za 10-ak grama. Sondirati olovom koje voda nosi nije realna slika reljefa i sastava dna. E kad si to odredio, zabaciš na max daljinu gde to olovo stoji počni jednakim potezima da dziguješ, posle svakog podizanja štapa brojiš jednakim tempom i vidiš na koliko olovo pada na dno, npr. imao si dva dziga gde olovo pada na dno dok nabrojiš do dva a treći put palo je na dva ipo, pa na tri, pa na tri ipo . . . znači postepeno je dublje prema tebi - i obratno. Ako ti posle par jednakih dzigova olovo zapne - ne cimaj nego probaj polako da navlačiš štapom jer je moguće da je tu bair (odsek) i da ti je olovo u njegovom dnu . . . navlači štapom i ako počne da klizi prema tebi a teže ti vućeš olovo uz odsek uvis (i to ti je u 80% i prva dobra tačka) i kad se odjednom štap rastereti znači da si se popeo na vrh - odmah namotaj sasvim napolje olovo i broj obrtaje i zapamti ih a i pravac. Sledeći zabačaj u istom pravcu - ovaj put vučeš olovo da klizi po dnu, štap držiš tako da ti je udobno da gledaš u vrh (paralelno ili malko višlje u odnosu na vodu i vučeš u stranu - zakrećeš se). Na pesku i na tankom mulju vrh štapa ne igra a povijen je npr 30% od ispravljenog, u debljem mulju je isto samo je vrh više povijen, po tvrdoj glini klizi lako sa malim variranjem vrha ali bez osećaja "kuckanja od nešto" u ruci, redak manji kamen i školjke je najteže razlikovati je vrlo slično "kuckaju" sa tim što kamen ipak malo oštrije kucne (iskustvom ćeš naučiti) . . . povlačenjem ćeš odrediti kakvo ti je dno do tog odseka i kad dodješ do njega opet po dužini putanje koju predje štap kad ga navlačiš videćeš koliko je visok odsek (zapamtiš) i nastaviš da dziguješ prema sebi ako si još dovoljno daleko od obale . . . tražiš reljef, možda ima još koji odsek prema tebi. . . E, kad si tako lepo isondirao teren ispred sebe u lepezi od nekih 60 stepeni i dobio jasnu sliku reljefa i sastava dna ispred sebe i zapamtio pravce i brojeve obrtaja mašinice za svaku promenu reljefa i ili prelaza sastava dna iz ovakvog u onakvo . . . a u zavisnosti od ciljane ribe i godišnjeg doba i toga koliko poznaješ navike te ciljane ribe . . . možeš sa velikom tačnošću da odrediš Pravu Tačku koja će dobrim ulovom nagraditi sav tvoj trud i vreme potrošeno za to.
Na stajaćim vodama je u principu sve isto osim što ti ne trebaju tako teška olova jer nema toka . . . ako nema primetne promene reljefa dna - trazi promenu sastava dna. Neke ribe se nalaze u mulju, neke "na školjkama" . . . najmanje ćeš pogrešiti kad si odmah tu na granici mekog i tvdog ali bar pola metra na tvrdom jer tu ćeš privući i jedne i druge.
E da, zimi je riba inertna i kad lagano vučeš olovo po dnu i struna dotakne ribu ti ćeš to savršeno dobro osetiti i po vrhu štapa i u ruci da je to nešto živo bilo . . . pa koliko dugo se to ponavlja toliko je široko jato ukrtožene ribe. Leti jedino skobalja možeš tako napipati . . .
A ako te interesuje daljina na kojoj su ti te tačke - kući odmeri 10m najlona i izbroj koliko je to obrtaja mašinice pa flomasterom zapiši na samoj špulni da ne pamtiš. Ako to napraviš na svim svojim mašinicama na svim fiderima - uvek ćeš lako moći da na drugim štapovima odrediš istu daljinu kad god ti zatreba . . . nije mnogo posla ali mnogo pomaže.



Zaboravih jedan važan detalj - dok povlačiš olovo ne motaš mašinicom nego pokretom i onda domotavaš dok štap ne dodje u početni položaj pa opet povlačiš . . .


. . . kaže naš narod - "kud ide pita - nek ide i tepsija" . . . valjda ću nekom bar malo pomoći.

Milane, ti si živa ribolovna enciklopedija.  Genijalno objašnjeno i ilustrovano. 
Više od ovoga jedino za ruku da nas povedeš sa sobom na pecanje. Svaka ti dala i deverike i babaje i skobalja i mrene. 
p.s. Hvala i ostalim kolegama na savetima i objašnjenjima. 

Eh dobri moji, zima je i ima se vremena na pretek . . .
Nego, gde je ošla pita . . . pa i tepsija . . . nek ide i pivo . . . 
. . . to sa obrtajima da još kažem . . .
Obično se desi da se nadju bar dve potencijalne tačke - jedna dalje i druga bliže prema nama. Hoćete da pokušate na obe i treba ih u startu prihraniti sa po nekoliko hranilica . . .
Mašinica na štapu kojim ste sondirali ima 0.7m/obrt, a tačku ste našli na recimo 58 obrtaja . . . 58x0.7=40.06 metara (na svakom mobilnom ima kalkulator zar ne he he he) . . . i tražeći dalje našli ste bliže sebi na 35 obrtaja drugu tačku . . . 35x0.7=24.5 metara . . . završili ste sondiranje i sad bi da lovite ribu a pošto, recimo, nevolite da vam struna bude osnovna skidate špulnu sa strunom i stavljate monofil, vežete sistem koji želite i kačite hranilicu odgovarajuću . . . želite da hranite dalju tačku prvu . . . zabacite javno dalje nego 40 metara i odmah fiksirate najlon za spulnu i motate i brojite obrtaje . . . nabrojali 66 obrtaja, ok . . . 66-58=8 . . . zabacite opet do fiksiranog pa rasfiksirate i namotate osam obrtaja i fiksirate opet i . . . eto ga.
E sad predpostavimo da vam za bližu tačku ne treba stap npr. 3.9 H i hoćete tu da koristite 3.6 M a na njemu je mašinica sa 0.6m/obt . . . bliža tačka je bila na 24.5m . . . 24.5:0.6=40.8~41 obrtaj . . . vezali ste sistem, okačili hranilicu odgovarajuću, zabacili nasumice javno dalje od 24.5m i odmah fiksirali najlon i motaj i broji i . . . nabrojali 62 obrtaja . . . 62-41=21 . . . zabacili opet do fiksa, razblokirali, namotali 21 obrt, fiksirali i . . . Bistro vam bilo dobri moji 

Milane  i za pitu, i za tepsiju a bogami i za pivo! 

Dobro . . . da finiširam ja kad neće niko drugi . . . ja radim sve baš tako kako sam gore opisao, ali to nije sve, radim još i fino podešavanje . . . jer greška može biti prevelika što je veća jačina toka i dubina . . . ili daljina na kojoj nadjemo tačku.
Da budem iskren, malo sam taktizirao dva dana iz radoznalosti hoće li me ko popraviti i napomenuti za to fino podešavanje . . .
Da, malo je mesta na reci gde se može mnogo birati baš jedno nama poželjno mesto na dnu , iluzija je očekivati da možemo držati hranilicu na metar od podnožja odseka na već srednjem toku i dubini preko 5m . . . i zato se hranilica najbolje fiksira kad se dokotrlja u samo podnožje odseka a sam odsek i jeste "ono" što tražimo na reci. Na skici se vidi u čemu se sastoji greška . . .



. . znači kad sondiranjem nadjemo tačku (odsek) i izračunamo daljinu do nje i prenesemo na štap kojim ćemo pecati - mora se dodati bar još dve metra duže i onda već radnim štapom sa odabranom hranilicom proveravamo pogadjamo li odabranu tačku t.j. dno odseka !!? Zabacimo malo uzvodnije i dva metra dalje (koje smo dodali na fiks odmah u startu) . . . i kad prazna hranilica padne na dno gledamo koliko dugo će se kotrljati dok ne stane t.j. ne zaglavi u dnu odseka ako je on dovoljno oštar, strm ili kako već reći . . . ako nije jako izražen odsek hranilica će se brže kotrljati do njega pa kad ga "oseti" usporiće primetno (odmah težu treba stavljati). Šta nama treba - treba nam da kad zabacimo i kad hranilica padne na dno da se najviše dva puta premesti i stane . . . e to znači da smo tamo gde hoćemo i da ne rasipamo hranu iz hranilice bez veze već tamo gde je i mamac sa udicom.

Milane opet zanimljivi tekstovi od tebe, svaka čast na nesebičnom deljenju iskustva sa nama mlađim kolegama. 
Ja kad pecam na reci, uglavnom se trudim da bacam ispred sebe ili ako uslovi dozvoljavaju nizvodno, tako da mi je najlon zategnut. Da li i onda po tebi treba da se radi fino podešavanje i ako treba predpostavljam u manjoj meri nego što si opisao?

Kolega Milane, mislim da bi ovde dobro dosla jedna Vasa slika, u nekom finom ramu, cisto da se zahvalimo na svemu! Ovako skolski pristup objasnjavanju nisam odavno video za mnogo ozbiljnije stvari, mada ne kazem da pecanje nije ozbiljno!   
Hvala puno na ovakvim "grafikonima", prostudiracu ih detaljno!!!   

Pexon . . . ja pamtim svoje muke dok nisam shvatio ozbiljnost markiranja i sondiranja dna . . . a dobro pamtim i one dobre momke uz čiju pomoć sam se rešio aljkavosti i ponešto praktično naučio . . . najviše zasluge u tome ima moj ruski drugar Aleksej koji kad je saznao da sam doneo fider iz Srbije da bih pecao na reci Moskvi njihove znamenite lopaje nije nikako hteo da dozvoli da ih i ne upecam . . . a kad je video koliko aljkavo to radim hvatao se za glavu i smejao istovremeno . . . njemu mnogo tog mogu da zahvalim ja što se fidera tiče - otvorio mi je oči - da ne budem slep(ac)!
Ako sam ja pomogao tebi i možda još nekome . . . odužio sam se Alekseju - fidernutom fiderologu fiderologije 

Citat: pexon poslato 27 Januar 2015, 21:26:50
Milane opet zanimljivi tekstovi od tebe, svaka čast na nesebičnom deljenju iskustva sa nama mlađim kolegama. 
Ja kad pecam na reci, uglavnom se trudim da bacam ispred sebe ili ako uslovi dozvoljavaju nizvodno, tako da mi je najlon zategnut. Da li i onda po tebi treba da se radi fino podešavanje i ako treba predpostavljam u manjoj meri nego što si opisao?

Druže vidiš da je fiška u tome da ti moraš tačno znati gde ti leži hranilica . . . na kakvom reljefu i sastavu dna . . . kad zabaciš marker i dok ne  padne na dno tok vode ga privuče tebi za toliko koliko napravi stomak struna, a kad počneš vući po dnu taj stomak se velikim delom ispravi i tačku nadješ bez stomaka na struni i tako fiksiraš dužinu i brojiš obrtaje . . . e sad, kad bi ponovo taj isti marker već tako fiksiran zabacio po pravcu kao prvi put i do fiksirane daljine - on dok dodirne dno opet struja napravi stomak i za toliko te "skrati" i promašuješ ono što si našao . . . najčešće si negde pod vrhom odseka i rasipaš hranu u ludo jer se riba neće penjati na pola odseka i to je fijasko. Nadam se da sam jasniji sad.


. . . kanali su mesta gde dobrom prihranom možete premeštati ribu . . . a reke i jezera ne praštaju . . . tek kad se peca na mestu kroz koje se riba prirodno kreće i zadržava - dobro se i napecati može. . . svi smo nekad u životu pecali na tri-četiri dubinke i setite se koliko puta je i čudno izgledalo zašto jedan štap vadi ribu a ostali tek po neku ili mnogo redje a sve je isto - i montaže i mamci. . . 

Spojene poruke: 28 Januar 2015, 10:12:43

Jedan veliki deo ovog a i sve ostalo vezano za reku je ovde http://vukovisadunava.com/dubinka-feeder/tezak-feeder-ribolov-na-velikoj-reci/60/ . . .

Hvala Milanu i od mene na detaljnim objašnjenjima. Hteo bih da dodam jednu sitnicu. Ako se ne varam, dužina namotanog najlona u jednom obrtaju zavisi od popunjenosti špulne. Na praznu špulnu se namota manje nego na punu. Zbog toga, špulna sa strunom i špulna sa monofilom treba da budu približno isto popunjene. Takođe da budu približnih prečnika, da bi se približno isto praznila špulna prilikom zabacivanja na istu daljinu.

zato se koriste drzaci na rastojanju od 2m

Pa u pravu ste obojica. Bezgrešno merenje je samo kako Laki reče. Ja to ne koristim iz razloga što najčešće moram da očupam "pola hektara" oko sebe da bih napravio prostor za dva štapića, a nekako sam računao da je normalno i da se podrazumeva da špulna bude uvek puna do kraja, oprostite što to nisam naglasio tamo. A kad je špulna puna na svim mašinicama na daljinu od 50m greška u zaokruživanju kod obrtaja i proračuna iznosi maksimum 1% to jest 50cm . . . to već tvrdim jer sam to i proveravao i praktično baš uz pomoć dva štapića. Fino podešavanje svakako "ne gine" pa kako god da meriš.

Spojene poruke: 28 Januar 2015, 17:18:30

Hmm, kad smo već kod tog pitanja možda treba razmišljati u pravcu istegljivosti najlona - monofila? Istezanje strune je da kazemo nulto ali istezanje monofila je vrlo značajno posebno kad su hranilice teške i 40+ metara zabačaj. Ili prosto okačite hranilicu 60/80/100 gr na dva metra najlona koji koristite i videćete koliko ga isteže njen teret . . . ostalo je lako izračunati. Dobijeni rezultat najpre ukazuje na to koliki put treba da predje vrh štapa pri kontri da bi pomerio hranilicu na zadatoj daljini . . . ali i na to koliko sila zatezanja izazvana masom hranilice kod zabačaja produži zadatu daljinu i treba razmisliti koliko se taj najlon uspe vratiti u početno neistegnuto stanje pre nego što se hranilica namesti na dnu.

Ma u redu su ti vaši markeri.No mi se čini da  od ovog fantastičnog vida ribolova počinjete praviti nauku.Kako li će se neki budući mladi kolega(u feeder ribolovu)snaći sa ovim vašim šemama,dilemama i trilemama.Bog će ga znati.A njegovo veličanstvo feeder baš i nije tako komplikovan.Što jednostavnije to bolje.