Ovde smo da razmenimo mišljenja i eventualno nešto naučimo, a ne da se dokazujemo nekome na ovaj ili onaj način. Zar je bitno koliko će da ih bude preko 1kg, i da li ih će uopšte tog dana da ih bude. Desi se da ne bude ni jedne, bilo kakve..Takav dan, ili takav period, ili možda ne umem da je tada uhvatim. Ali se uopšte time ne opterećujem. Inače zadnjih godina ne pecam da tako kažem punim kapacitetom, već na pecanje idem mnogo opuštenije..Broj, količina i veličina mi nisu mnogo bitni. Nisam baš neki veliki ljubitelj pecanja deverike, jer je slab borac..Na jake ili jače fidere i teške ili teže hranilice skoro i da je i ne osetiš na štapu, ide kao krpa..
Inače imao sam priliku da vidim deverike od 5,3 i 5,2kg..Prošle godine je bilo dosta ulova komada od 2 - 5kg..Ove godine se za sada ne javlja ni šarandžijama na dugo hranjenim mestima..Inače ta voda obiluje krvnim crvima, verdevas, u velikim količinama. Zato i rastu tako velike..A dubina ne prelazi 3 - 3,5m

Zabavno deluje citati sve ovo.
Berkut i Jamal kao dva jarca na jednom deblu.
Toliko filozofije oko ribe koja je trofejna sa  4kg a dobijas je na obican stiropor i to ponajvise bas njega uzima.

Meni ova  prica izgleda ovako:
Ako nisi ni jednu veliku upecao,pogresio si,ako si jednu veliku upecao,opet si pogresio jer je bilo jos njih deset u jatu tako da se ne rauna,ako si 10 upecao,onda te usralo jer nema hrane tamo gde se ona inace hrani tako da svako moze da je upeca....
Kako god okrenes ne valja....

Opustite se i uzivajte na pecanju.Ipak je to samo jedan od hobija.

Bilo bi zaninimljivo gledati kako pecaju zajedno Ding dong i klizeća petlja Gardnera jedan pored drugog 

Sax druže, za mene još i mož da se reče da sam jarac al Jamal je mlad deran za takav epitet :)
I kapitalni šarani se upecaju na silikonski kukuruz ili popap koji i nije ništa drugo do aromatizovano perjano brašno :)... pored ostalih mamaca.
A deverika je riba čiji je maseni prirast sve manji sa svakom godinom života tako da one od 1+ imaju bar 10 godina starosti! Kako su uspele da prežive sve pošasti naših voda? :) Interesantno pitanje :)
Kad dostigne 500-600gr počinje radikalna promena u ponašanju i ishrani. I kako stari ta promena se toliko jako vidi da postaje gotovo u potpunosti "druga riba" u odnosu na svoje mladje jedinke. Najizraženija je osobina da traži mesta gde joj je obezbedjen totalni mir i na banalno narušavanje tog mira reaguje momentalno. Jata krupnijih 1+ jedinki dokazano komuniciraju medju sobom i imaju svoje vodje koje odredjuju sve, od putanja kretanja do periodike hranjenja. Dokazano je da jedinka koja je u opasnosti ispušta feromon straha što momentalno ostatak jata tera da napuste tu zonu. I najvažnije, krupna deverika nije alava proždrljiva i svaštojed!! Bira pažljivo šta će da jede i na našu žalost ogromnom većinom potpuno ignoriše sve ono što joj mi nudimo! Ako mlade i polno nezrele jedinke (do pola kile) lako prihvataju da sa svoje prirodne hrane polakome na ono što im mi nudimo, krupna deverika to ignoriše pa čak i poplaši kad mi počnemo da hranimo pecamo tj pravimo haos u njenom okruženju! Posledica takvog ponašanja krupne deverike je da ljudi i ne znaju da je ima tu gde pecaju. Tek kad dodje vreme mresta onda se mogu videti kolike su i koliko ih je :) Pa čak i kad se okupa na površini ona nečujno pokaže ledjno peraje i za sobom ostavi tek mali kružić na površini. Ako to nisi primetio ribolovac i pojma nema o njenom prisutstvu.
Na Moskovskom državnom univerzitetu postoji fakultet Ihtiologije i osim što izučavaju uzgoj riba u komercijalne svrhe postoji desetine radova koji se bave proučavanjem riba pa izmedju ostalih i deverika kao najrasprostranjenije vrste ribe na prostorima Rusije. Ti radovi su uz malo truda dostupni na internetu.
E a onda se ovde u temi Krupna deverika pojavi neko ko kaže da je pecanje krupne deverike prosto ko pasulj i onda nabudalesa svašta :)

Poslato sa SNE-LX1 pomoću Tapatoka

Gledajući nedavno Žagarov video uradak u kome čovjek upeca tridesetak i više krupnih deverika,i čitajući ove postove, kod prosječnog ribara se neminovno javlja totalna konfuzija.Lakonski bi bilo to komentarisati na način da Žagar lovi na dijelu Save koja je bogata krupnim deverikama,ali obzirom da se radi o divljoj vodi za mene je takva lakonska konstatacija čista besmislica,pogotovo ako se uzme kao vjerodostojna tvrdnja gospodina Milana da su krupne deverike izuzetno oprezne,čak toliko oprezne da jedinke ispuštaju "feromon za opasnost".Da li je ta priča o feromonu tačna ili ne zaista ne znam ali pretpostavljam da to nije proizvoljna tvrdnja gos'n Milana nego da ju je prenio iz neke stručne analize koju je pročitao.Međutim ako je to tako neminovno se nameće pitanje kako je to uspjelo Žagaru?Nešto slično prošle godine je napravio i Amir Teletović u Vukovaru i ta priča se neslavno završila zbog toga što nije vratio nazad u vodu te deverike,što on inače radi.Da je potrebno znanje i iskustvo,prije svega u određivanju mikro lokacije u kojoj krupne deverike obitavaju to je valjda svakome normalnom savršeno jasno,ali nekako se za moj ukus ide isuviše u "teorije zavjere" i pravljenja svojevrsne fame oko tih krupnih deverika.Pogotovo mi djeluje smiješno kada neko kaže-ja imam tajni mamac!!!!Ruku na srce svi mi volimo kada nam se na štapu nađe deverika od 2-3 kg,ali koliko nas zapravo ide na vodu da ciljano lovi deveriku???

Žagar je u jednom tekstu ili video klipu ne sećam se sad već rekao jednu bitnu stvar. Na pitanje kako uloviti krupnu ribu rekao je "Prvo moraš biti siguran da tu ima krupne ribe"   

Ono jes covek u pravu , sve ove druge ribe mozes da hvatas i tamo gde ih nema 

Sa kojom se predznanjem izlazi na vodu jbt! 

Prestaću da pecam deveriku... 

Citat: Nermin-Tuzla poslato 11 Septembar 2020, 14:17:40
Ruku na srce svi mi volimo kada nam se na štapu nađe deverika od 2-3 kg,ali koliko nas zapravo ide na vodu da ciljano lovi deveriku???

Nisam imao mnogo komada preko 2 kg. Ali preko kilogram jesam. I cesto ih idem pecati ciljno. Mamac uglavnom crv i kalifornijska glista. Imam nekoliko pozicija gde ih dobijama svake godine. Nekad rade, nekad ne. Kad rade, onda uglavnom idu samo krupnije. One 2+ dobijaju sarandzije na hranjenim mestima na stari kuvani kukuruz. Tu gde oni pecaju sa teleskopima od 4-5 m i jakim priborom ja nemam sta da trazim sa finim fider priborom pa tamo i ne idem. Brza voda, kamen, krs. Ne isplati mi se da gubim 10+sistema za par sati. To bi bilo mucenje, a ne pecanje. I oni sto ih uhvate-to im je kolateralna steta, a ne ciljani ulov. Cekaju sarana.

Ja predlazem da se ne pise vise na ovu temu kako se ne bi zbunjivali citaoci,posto samo ihtiolozi znaju navike krupne deverike i jos jedan covek sa foruma.
Ovo sto ste lovili do sada su ocigledno slucajke bile pa tako da nema potrebe da se zbunjuju ljudi nepotrebnim i netacnim savetima.

Evo ih Darko lepo pecao. Izgleda da je ipak tačna ona Žagarova 

jamal, a zasto dovodis u pitanje da je tako nesto sto je napisao Berkut nemoguce? Generalno, prosecan ribolovac ne zna nista o desavanju ispod vode. Ima mesta na koja redovno ide, peca na iste mamce, koristi istu primamu i nekad hvata, a mnogo puta ne hvata uz komentare-danas ne radi, ne znam sta joj je, juce je radila, a danas nista, sve je savrseno, a nece i slicno. Mi ni ne znamo koji sve faktori uticu na ponasanje riba, a kamoli kako. I ono sto znamo je cesto nedovoljno da bi je ulovili. Znamo da porast i opadanje vode uticu na ribu, promena pritiska, meseceve mene, ali ne znamo ono najbitnije-detalje. Da to znamo, imali bi vise uspeha. Ovako, vecina nasumice peca. Dnevnik izlazaka npr. mnogo otkriva onom ko ga vodi, pa makar i sa najsturim podacima tipa vremena, vodostaja, temperature vode i pozicije. Ja ga vodim od 2014. i mnogo sam naucio o mestima gde pecam na osnovu tih podataka. Posmatrajuci par puta Berkuta kako prilazi pecanju, sa kakvim detaljima kod prezentacije mamaca, siguran sam da zna drasticno vise od prosecnog ribolovca i da ima vise uspeha. Ja npr. nikad necu biti na tom nivou jer pecanje shvatam na drugaciji nacin, ali mnoge stvari sam naucio od njega. Kad se samo setim na cemu sam bio pre 10 godina, a koliko sam napredovao do sada. A tek koliko ne znam. Zato, nemoj biti tako zatvoren. Svakodnevno gledamo emisije o zivotinjama u kojima se objasnjavaju stvari koje su neverovatno. Zasto ne bi moglo biti isto i za deveriku? Ja verujem da pojedinci rade ta istrazivanja.   

To o čemu Milan priča važi za sve ribe, a ne samo za deveriku. Kako se ponaša sitan i krupan šaran, sitan i krupan skobalj, mrena itd..Svaka riba sa povećanjem težine i godinama starosti menja svoje navike, kako u ishrani tako i u ponašanju. Šaran do 1kg se lako peca, na sve mamce, već onaj od 1-3kg je malo drugačija priča, pa oni od 3-6 kg itd. Sa druge strane sitnije ribe ima neuporedivo više nego krupne, pa je i to razlog zašto se češće i lakše lovi. Ne rastu ribe kao pečurke posle kiše, da bi se stalno i često lovili krupni komadi. Jednostavno nema ih dovoljno, nema ih u većim količinama. Mala bara puna krokodila. Puno je ribolovaca, krivolovaca, a svako hoće svoj deo, a vode opustošene višedecenijskom ribokrađom, i onda pravimo nauku o pecanju krupne deverike koje nema i koja je retka. 

Citat: no names poslato 12 Septembar 2020, 00:13:00
Evo ih Darko lepo pecao. Izgleda da je ipak tačna ona Žagarova 

Lepo, slikovito i naravno ništa što već nismo znali. Izbor pozicije, iskustvo, intuicija, pa i sreća su stvari koje sve rešavaju. Sad ja nešto razmišljam, da li boja hrane može biti presudna? Ono što ja koristim po sastavu i aromi odgovara nekim pravilima, ali je relativno svetle boje. Da li bi u ovom periodu valjalo "potamniti" primamu?

Poslato sa VTR-L09 pomoću Tapatoka

Citat: orka poslato 12 Septembar 2020, 07:53:05
. Ne rastu ribe kao pečurke posle kiše, da bi se stalno i često lovili krupni komadi. Jednostavno nema ih dovoljno, nema ih u većim količinama. Mala bara puna krokodila. Puno je ribolovaca, krivolovaca, a svako hoće svoj deo, a vode opustošene višedecenijskom ribokrađom, i onda pravimo nauku o pecanju krupne deverike koje nema i koja je retka. 

Ne znam kako je kod tebe, ali meni je jedan privredni ribar pricao da bele ribe ima ko pleve na Dunavu kod Apatina. I hvata je u velikim kolicinama. Svi znamo da im je ona glavna zarada, a ne plemenite vrste. Pre koju godinu u jednom spustu od 1000 metara plovaricom imao je 350 kg deverike i krupatice. Prosle zime sam imao prilike da vidim njegov ulov-krupatice preko kilograma. Preko 70 kg. One dve velike plasticne vangle pune do vrha. Takve krupatice sam pecao u toj velicini samo na par komada i to veoma retko. Ima ih, ali nece na terenima gde pecam. One manje po 500g znaju da naidju. Mislim da se ta krupnija riba drzi vecih dubina i matice i zato je tesko uloviti. Oni sto pecaju iz camaca love uglavnom plemenite vrste, a ovi sa obale ne mogu dobaciti do mesta gde je matica i dubina.