Колеге, каква су вам искуства са девериком у рано пролеће до пре мреста? Ја некако немам среће. На стандардним местима на којима добијам деверику лепу од јуна до октобра, у марту и априлу у 10ак пецања добијем по једну-две деверике. Тада обично доминирају шљивар и шпицер. Деверике као да у том периоду ту нема, као да дође кад се измрести. Наравно, како недеље одмичу тако долазе све крупнији комади. Неки шпиц сезоне, што се тиче броја комада, јесте друга половина јула (уз претпоставку да нема изненађења са водостајем). А оне праве маме чешће крену да се јављају од половине септембра па до краја октобра и онда наступа бунар.

Predobar video, opaka oprema...vredi pogledati!

Sta mislite da li je za krupnu deveriku bolje baciti krupan ili sitniji spod? Razmisljam na sledeci naci, krupan spod (kukuruz) ce pojesti par zrna i sita otici dok ako je sitniji spod duze ce cackati i traziti zrno pre nego sto se zasiti. Pitanje se odnosi na reke.

Sent from my Redmi 4X using Tapatalk

Pojma ne'am , ali bez secerca i zita ne idem na vodu 

Jedna krupna deverika (1+kg)  moze pojesti poprilicno spoda ,
a ako dodje vise njih mislim se tesko moze prehraniti .. a ali zadrzati sigurno

E ovo je zanimljivo pitanje. Koliko uopšte ona jede, i sta je poprilično? Šaka ili pak više?

  Pregledajte pa da iznosimo polako utiske...

Mora se poznavati voda na kojoj se peca da bi se znalo šta, gde i koliko. Količina hrane zavisi kolika joj je populacija u datoj vodi i koliko u njoj ima krupne deverike, one u vel. 1+ kg.
U ovo vreme, kraj leta i početak jeseni, počinje intenzivno da se hrani, pa je potrebna i veća količina hrane, a sve u zavisnosti od gore pomenutog.
Najbolje je napraviti kombinaciju sitnijeg i krupnijeg zrnevlja, recimo u odnosu 70% - 30% ili 60% - 40%. Kasnije , kako se voda hladi, smanjivati procenat krupnog zrnevlja, pa ga još kasnije sa hlađenjem vode potpuno izbaciti i koristiti samo sitno ..

Interesantno razmišljanje...... Voleo bih da nam se javi makar jedan kolega sa foruma koji toliko dobro poznaje teren na kome peca da zna koliko u vodi ima deverike krupnije od kilo. Ja mislim da kod mene ima 163987 komada, al mi danas došla samo jedna

Poslato sa VTR-L09 pomoću Tapatoka

Мишо, из мог скромног искуства је најбитније место и њена "стаза".
Мислим да сам могао да навијем сат по интервалима храњења. Као у књизи. Ситна је брстила све. Дође крупатица па преузме трпезу. Затим пауза па опет крупнији примерци и у наредних сат времена рибе од 1 до 3 килограма. Шаран је знао да алаво улети на храну и пеца као на спонзорисаним видео клиповима. Они што пласирају производе. ;)
Разне хране сам комбиновао, али сам имао код себе шећерац, семе конопље, жито и сл. Највеће сам пецао у сумрак. Дубина није била пресудна чак и у 1,5 метар се пеца. Класичан фидер риболов после шљаке негде око 17 часова па до 21. После тога паковање и на пиво!

Citat: БУЏА БАБУШКА poslato 02 Septembar 2020, 22:20:58
Interesantno razmišljanje...... Voleo bih da nam se javi makar jedan kolega sa foruma koji toliko dobro poznaje teren na kome peca da zna koliko u vodi ima deverike krupnije od kilo. Ja mislim da kod mene ima 163987 komada, al mi danas došla samo jedna

Poslato sa VTR-L09 pomoću Tapatoka

Onaj ko zna, ZNA, ti očigledno ne znaš..Dve, tri sezone su sasvim dovoljne da se stekne jasan uvid i dođe do pouzdanih saznanja i informacija, dok nekome ni 30 sezona neće biti dovoljno za bilo šta..
Na nepoznatom terenu se kreće sa većom količinom hrane, pa se posle korigujemo. U svakom slučaju veća je greška štedeti na hrani, nego baciti više, tj veću količinu, pogotovo sada, u ovom udarnom periodu koji dolazi..
Velika je razlika da li se peca jedan dan, pa te nema recimo sedam dana, ili se peca par ili više dana u kontinuitetu. To u mnogome određuje način hranjenja, količinu hrane i odabir taktike, tj količinu i veličinu zrnevlja. Naravno da nećemo zatrpavati dno ako je deverika neaktivna ili se sporadično javlja. Suprotno tome ako je aktivna, pojačaćemo količinu hrane, itd.. Ni jedna godina nije ista. Jedne godine se recimo pojavi krupna deverika u većem broju, a sledeće godine se peca u tragovima. Da ne govorim o odabiru mesta i tajmingu pecanja. Sve je relativno i svodi se na lično znanje i iskustvo.
A svaka voda je kao što znamo, priča za sebe..

Citat: djmisha77 poslato 02 Septembar 2020, 17:17:34
Sta mislite da li je za krupnu deveriku bolje baciti krupan ili sitniji spod? Razmisljam na sledeci naci, krupan spod (kukuruz) ce pojesti par zrna i sita otici dok ako je sitniji spod duze ce cackati i traziti zrno pre nego sto se zasiti. Pitanje se odnosi na reke.

Sent from my Redmi 4X using Tapatalk

Pa, ako ideš baš ciljano na krupnu deveriku , ja sam pre za krupan spod u mix-u 60 % .   Ako pogledamo Grofov video , moramo obratiti pažnju i na ove male "gadure" sa crvenim perajima , kojih ima mali milion i koje su u stanju da očiste hranilište , pre nego što jato deverika uopšte i naiđe . 

Orka, šta se bre ljutiš?? Pročitaj sam šta si napisao. I ovako si na kraju drugog posta rekao da je sve relativno. Možete da pričate koliko hoćete, ali dok se ne sprovede anketa među deverikama ispod vode sa pitanjem o težini sve je to pipanje u mraku

Poslato sa VTR-L09 pomoću Tapatoka

Krupna deverika he he he...
Tu se napamet ništa ne radi :)
Prvo se u cik zore traži ono mesto gde se kupa a da može da se dobaci do nje.
A onda dva pristupa:
- klasičan šaranski način, krupan spod pa čekaš da ona prihvati toga "mnogo" čime je primamljuješ i pecaš krupnim mamcima. Prezabacuješ na 30-45min.
- mix spod mnogo (pola jupolke) u startu pa rezane gliste i mrtvi crvi u hranilicu i na udicu... pa opet čekaš da se polakomi :) prezabacuješ na 15-30min.
Ima i treći način:
- tamna praškasta slana sa puunnoo ribljeg brašna, mnoogo larve komarca (verdevaz) u hranilicu i na udicu... to je njena prirodna hrana i najefikasniji način da postane neoprezna i polakomi se.
Krupna deverika je krupna zato što je izuzetno oprezna pa je bućkanje, preaktivna hrana, upecane sitnije ribe na hranilištu, mućenje (oblak) od arome i prihrane drže u blizini i strpljivo čeka da se sve stiša. Isto tako mudro odabere jednu komponentu iz spoda i to jede, to može biti neka vrsta zrna a drugo zrnevlje neće, a može biti i da samo praškastu jede a zrna i ništa drugo neće. Ona je vrlo troma, flegma, sporo se kreće i sporo pretražuje, pa jedino kad ih ima više taj proces se malo ubrza.
Ma čudo od ribe :) a moja zapažanja su takva.

Poslato sa SNE-LX1 pomoću Tapatoka

Iz snimaka koje je Grof postavio mogu zakljuciti da je prvo krenula sa hranjenjem hlebnih mrvica (jezero je pa se moze) pa nesto kasnije sa uzimanjem secerca. Drugi vrlo zanimljiv detalj je da se nakon sto uzme hranu vrati na poziciju koja je pola metra iznad dna, mozda i vise. Da li nam ovo nesto govori o duzini predveza?

Moj plan za spod je sledeci, 70% kuvanog kukuruza, 30% zita ili jecma i nesto malo konoplje. Prilikom hranjenja ovo ce biti zatvoreno sa praskastom hranom tek toliko da se moze zabaciti a da spod ne ispadne iz hranilice. Sto se same hrane tice, napraviti skoro blato koje nece ispadati bar 10min iz hranilice bas iz razloga da se pozicija ne uznemirava.
Sta kazete?

Nekad davno, dok je sve bilo normalno na kanalima se krupna deverika pecala na žito. Noć uoči pecanja su išli i bacali kantu žita i ujutru ranom zorom na plovke hvatali lopatare. Ja se toga na žalost ne sećam ali imam strica koji mi to stalno priča i dan danas je pšenica za njega najbolji mamac i prihrana za deveriku. Verujem da se Milan seća takvog pecanja na triangli u Savinom Selu