Vukovi sa DUNAVA

U današnje vreme svako koga interesuje feeder i upražnjava ga lako sedeći za kompom može da prati sve novitete, da sabira tudja iskustva, da odgleda bezbroj video snimaka - o feeder tehnici pecanja ribe.
I svaki onaj fideraš koji iole drži do sebe manje više aktivno sabira sve te pisane informacije, pregledava videa i usvemu tome traži nešto novo - što još nije video - što još nezna . . . i velikim delom za godinicu-dve ima vrlo pristojnu bazu podataka - što u favoritima na kompu, you tube-u . . . a i u velikom prostranstvu svoje vlastite lobanje.
Teoriju savladali za čistu desetku . . .
A šta se dešava kad sa svom opremom dodjemo na vodu, stojimo na obali i treba započeti . . . ?

Šta je to ono najčešće što znate da treba - a ne uradite? Iz žurbe? Mrzi vas? Ne verujem da je to baš tako važno? Nije mi bitno? Ma znam ja to ionako? . . . Zašto?

Ja kad odem negde u goste radim kao singerica - gubim i po pola sata samo na sondiranje dna i traženje mikrolokacije gde ću zabacivati, imam volju za sve i želim da budem siguran u šta mi pada hranilica i šta ima okolo nje na dnu . . . ali zato kod sebe na domaćem terenu sam redovno previše ponosan da me neko vidi da to radim - jer ja moj kanal znam gde koja školjka leži . . . i najlošije pecam baš na svom terenu jer nisam dosledan. . . i uvek se tešim da riba nije htela da radi, ili promena vremena i kad nije bitna, ili mi kriva žena što mi presladila jutarnju kafu . . .

Kod kuce tacno znam sta radim pa se ne opterecujem i nemam kome vise da se dokazujem ...spontano pobedim na domaćem terenu , a u gostima sam zeljan da se pokazem  , ali obavezno slusam i  kradam lokalne  fore.
Nekad  se pravim  pametan po svome na tudjem terenu  u pocetku , do nekog rezultata ...ili debakla  ...pa sta dodje pre
Sreca je da se brzo adaptiram i bez frke priznam ako pogresim,   te znam da zarotiram pristup za 180 stepeni bez ikakvog blama .
Naravucenije, bez velikog rada i tamo  vamo , dobre pripreme i viska pribora za sve uslove  nista od ribe !
Ako izlazim da se zezam pored vode sa drustvom tako i prodjem , ali ako se "namunjim" vece pre sa pripremom i ciljano pecam... imam cemu i da se nadam

Nemam svoj teren, vazda lutam kojekude, pa uvek pristupam krajnje ozbiljno fiderisanju, dok ne iscrpim sve mogućnosti ne dižem ruke jer su mi se dešavale čudne stvari, kraći cugovi po najgoroj vrućinčini od 12 do 14h, bucovi na šećerac (više komada u jednom danu, svi oko po kile), ignorisanje svih mogućih mamaca osim dva crvića na sitnoj udici u sred leta, itd. Zato uvek prvo tražim mesto za koje bi bilo logično da krije ribu, pa ako tu ispucam sve adute - mamac, hrana, dužina predveza, udica i sl. onda isprobavam bliže, dalje, dublje, pliće... iz iskustva znam da ima dosta situacija da ribu treba tražiti a ne hraniti, te tada tako i postupam, ako je napipam gde je upecao sam je i bez primame.  Što reče neko ovde odavno - samo lenj čovek ne može da upeca ribu.

Povod da otvorim ovu temu je nedavni moj razgovor sa drugarima takmičarima. Pokušao sam da saznam zašto ćute na forumu? Tek ponekad neki skroman komentar, kao da se specijano trude da ostanu nezapaženi . . . i dobio sam dva odgovora otprilike ovakva -
"ma brate slatko se nasmejem kad vidim kako se zalećete i pametujete . . . a nećete da radite, a to što radite radite bez plana . . . i niste dosledni!"
i drugi
"pa ja i da napišem bilo šta odmah će reći kako k . njam o svemu drugom a neću da odam super tajne recepte za prihranu jer je to ključ uspeha, prošao sam ja već tako! A niko neće da shvati da je taktika važnija od prihrane . . . "

I evo pretražio sam sve teme u ovom podforumu i nema ni jedna sličnog sadržaja.
Šta to može da znači?
Loviti ribu fiderom se opasno približava modernom lovu šarana - nije jeftino i gomila prateće opreme se nameće kao sušta nužnost, traži se od fideraša da stiče nova i nova znanja, prati novitete na tržištu, da doosta kupuje i da ume da izvuče maksimum efektivnosti iz svoje opreme, hrana, aroma, mamaca . . . da se sve manje razlikuje od tih istih takmičara (magična reč - "ma on je takmičar"!)

Recimo, u svim mojim fider pecanjima šarani su samo "kolateralna šteta", ciljno ih ne lovim. Trećina je pecanje babaja, druga trećina posvećena voljenoj lopaji (deverici) a teću čine pecanje skobalja i protfiša.
Svaki izlazak na vodu mi je takmičenje - ja protiv ribe. Jedini zadatak mi je da, npr. kad hoću da pecam lopaje, kad ulovim prvu da u roku pola sata ulovim još dve i da budem siguran da sam pronašao rešenje za taj dan. Treća riba je potvrda da prva nije slučajno došla a druga je samo znak da sam na dobrom putu . . . sve ostalo što se desi je rutina . . . čar i žar istraživanja se završava trećom ribom i ostaje mi da pažljivo pratim razvoj dogadjaja . . .
I mnogo ličim na "takmičara" - jedino što me razlikuje je skromnija oprema, jeftinija prihrana i mamci . . . ja ne jurim vreme i grame kao oni. Ali imam jasan plan, i ništa ne prepuštam slučaju, imam uvek zadatu taktiku, organizovanost, tempo . . . kao Oni.
Imam i drugare koji su kupili fidere i od njih napravili klasične dubinke, okačili karike . . . Pecamo ponekad zajedno i kažu mi . . . ma ti si ludak bre! . . . ja im kažem - pa ja samo koristim taj štap u skladu sa tehnikom koja se zove Feeder fishing . . .
A štaće im fideri onda?
U njihovim očima - ja sam ludak, preterujem, fanatik, pomodar . . .
U mojim očima - oni su gotovani, lenji da se bar malo potrude, bacili pare na opremu i prihrane i mamce, sujetni i monotipni . . . pomodari  jer žele da izgledaju takvi kakvi nisu . . . uporno tvrdoglavi.

A i pored svega nalazim da ovde niko nije napisao nesto slično sledećem:
Januar, mekana zima, spremam se da idem na pecanje u Srbobran i da lovim babaje. Planiram pecati na najširem delu kanala i zato mi treba i piker i medijum 3.6 a poneću i 3.9 za svaki slučaj, zavisno od daljine na kojoj nadjem ribu ili neku promenu na dnu, znaću da sam pokrio sve situacije. Treba mi tamna hrana bez krupnih granula i bez dolivanja arome, crvići, gliste, šećerac, svež hleb za ružu i svi dipovi koje imam. Kad stignem, montiram strunu na 3.6 i 30gr olovo i zabacujem daleko pa sondiram, tražim ribu ili prelaz u reljefu ili sastavu dna a pošto je zima najprije ću osetiti ribu kad naidjem na nju. . . E dobri moji, bio sam u Srbobranu, našao sam pojas ribe na 97 obrtaja mašinice (97x0.7obrtaj/metara=67,9~68metara) pa 3.5 metara prema meni, ispod ribe je glina sa školjkom, dubina max 2 metra jer 30gr ne nabrojim do dva kad padne na dno. Drugu interesantnu tačku sam našao na 51 obrtaj prelaz iz mulja u tvrdje dno, ribu nisam osetio, dubina sigurnih 2 metra . . . i rešavam da dalju tačku gadjam sa 3.9 štapom a bližu pikerom. Na 3.9 štap montiram špulnu sa strunom i metodku razblokiranu stoperom 30gr - predvez 0.12 30cm udica 16 i jedan crv kroz telo bez dipa . . . odletelo kao metak tačno - dobro je. Raspakujem piker, špulna monofil 0.16, kavezna mala 10gr, predvez 0.10 60cm, udica 16 jedan crv popreko bez dipa . . . to je već rutinski tačno - čekam. Primečujem i prvi trzaj na 3.9 ali vrlo stidljiv . . . osmeh . . . tu je babaja . . . čekam je . . . vrh povremeno tek malo zadrhti i umiri se . . . dolazi mi u glavu jeli moguće da bije u hranilicu - pa zima je bre . . . izvlačim metodku i vidim crv isisan . . . eeee neće da može bree . . . predvez skraćujem na 10cm . . . i ajd nazad . . . piker ćuti - proveravam ali ništa dirnuto . . . ajd nazad ali i sa par crvića u hranilici, umočim prst u skopeks pa malo na hranilicu malo crvića . . . ajd nazad . . . čekam . . . vrh na metodki se sporo naginje prema vodi - podižem štap bez kontre i kezim se heheee tu si lisice . . . dva metra je osećam na štapu i spada . . . uuuhhh mogao sam i znati da će tako biti . . . ali imamo mi i za to leka - udica 12-ka predvez isti, dva crva popreko, potapam u robin red . . . ajd nazad . . . piker ćuti - stavljam hranilicu veću kaveznu 10gr . . . ajd nazad . . . još u yabacu vidim da vrh metodke divlja - sama se upecala he he heee tako te volem . . . i prva babaja u meredovu - yes!! . . . u sledećih pola sata još četiri - rutinski bre he he he . . . piker ćuti - uporan sam . . . ajd nazad . . . razmišljam šta će se desiti ako na metodku stavim zrno šećerca i crva - potapam u robin red . . . ajd nazad . . . čekam . . . uuhhh otrese mi piker ko na struju - kontra i opet kez he he heee tu si - ali odmah vidim da nije babaja - kesegica . . . pa i to je dobro . . .metodka ćuti . . . piker ćuti . . . kuckam prstima po kolenu lagano - neće babaja sendvič izgleda . . . ajd da proverim piker - kad tamo mala babajica zaspala na udici kuku meni kukavcu . . . ma neću da forsiram piker više - ostaje hranilica na obali. . . Deseti minut metodka ćuti i krenem rukom za štapom a tako i vrh kreće . . . i kezim se ponovo - liisice lijo meni si dolijo - babaja krupnija u meredovu . . . he he he to mi treba! . . . ali još dok sam crvića stavljao na udicu spadne mi zrno sa nje i rešim da dodam još par crvića popreko - letnja varijanta, robin red i . . . ajd nazad. Hhuuuh dobro pecanje čoveče . . . desetak babaja za dva sata . . . a januar, mekana zima!
smiley033

Tako je sefe...probas sve , verujes i radis ko u rudniku !
Ko kaze da se "odmori" na pecanju , verovatno misli na duhovni mir... Pecanje je zestok arbajt samo ne za lovu , vec iz zadovoljstva.  Cist mazohizam
Ustanes nekad ko vampir, mesis da ti ruke utrnu, bacas stalno stap, suri te Sunce, kisa, komarci, bube , hladnoca ,....pa kako drugacije

@Milan berkut

Pa ti i jesi "ludak" i "fanatik" u odnosu na njih. Oni su kupili pribor koji koriste do 10% mogucnosti koje ima, a ti koristis 60%. Ti si za njih realno gledajuci takmicar. Nisi profesionalac ko ovi sto idu na takmicenja, ali naginjes sistematicnim pristupom ka tome. Mnogi ribolovci odu na vodu, zabace i cekaju. Kad ne upecaju nista kazu da nece. Kad mesec dana ne upecaju nista, kazu da nema ribe i da je neko prosao strujom. Ribu treba "dozvati",  ne cekati da sama dodje.

Uh.....Zanimljiva ali i VEOMA velika tema.
Dva pitanja si postavio a razgovor si odveo na trece pitanje al ajmo redom.....
Prvo,pitas sta zaboravljamo ili nas mrzi u fider pecanju nakon pregledanih filmova.To je jedna tema.Drugo,pitas kako se ophodimo u "gostima" i  kod kuce i kao trece navodis jedan dan na vodi iz ugla tvog razmisljanja u odnosu na takmicare i one koje kako Zmaj kaze koriste 10% pribora.Da me ne shvatis pogresno,nista lose ne mislim :). Ove tri stavke su skoro svaka tema za sebe pa cu pokusati sto krace da ti odgovorim.

1.Ono sto sam pregledao filmova o fideru i procitao na forumu i stekao u praksi sve koristim ali sam par stvari izbacio KOJE SAM PROBAO ali sam se umorio od nekih detalja.Izbacio sam sito i prosejavanje hrane(znam,sad ce me mnogi na linč staviti...haha) i izbacio sam skupu hranu po svakom izlasku.Takodje,na oblik hranilice nisam pridavao presudnu važnost. Ne mislim da su ovo nebitne stvari ali u praksi na mojim terenima su se pokazale kao nebitne.Da napomenem bitne stvari:Na prvom mestu je izbor udice,zatim najlon i onda izbor mnogo mamaca.Dipovi potpuno nebitni ali promena mamaca veoma bitna.Minimum 5.Nokla,hleb,crv,glista,secerac,pufi + kombinacije....

2.Sto se "gostovanja" tice,tu se ne mogu pohvaliti da putujem i prevaljujem neke razdaljine ali kad odlucim,tu idem sa svim mamcima,dipovima i dobrom hranom jer su mi gostovanja u prevodu pecanja na ceo dan.

3.I na kraju,tema koja je vezana za tvoje pecanje u Srbobranu (De bas tu gde ima ribe,dodji u Ns pa da vidis...hahaha) a to je vezano za nacin i taktiku na samoj vodi.E ovako,shvati da ima ljudi koji koriste feeder stap jer je na njega mnogo uzbudljivije vaditi babusku nego na germinu i uopste ih ne interesuje feeder ribolov a da ne bi gledali u vrh stave kariku.Isto tako najbolje merilo tvog ulov ili mog ili bilo cijeg je da kad upecas tih deset babuski vidis sta su bar trojica kolega pored tebe uradila i koliko oni imaju da bi dobio pravu sliku.Ja sam imao situacija u kojima sam imao dvadesetak sitnih ribica a pored mene svi po dve tri sitne a isto sam imao situacija kad sam ja imao tri cetiri deverike od 400-600 gr a dva pecarosa pored mene isto to plus po jednu od 1.5kg i isto kad sam ja vadio lepu ribu a pored mene niko nista.Ja na feeder a oni na germine i pitaj koji pribor a mamac isti.Ja se po tom ravnam.

I na kraju,vidim da po avataru si iz Kucure gde kanal dosta hvale.Ja sam cesto do Vrbasa odlazio i pecao dosta babuski koja bi i na govno dosla a sa raznim taktikama sam dobijao krupnije.U Ns je sasvim drugacija prica.Pozdrav,bistro i samo nastavi da istrazujes jer upravo sto si rekao ,to je takmicenje izmedju tebe i ribe a to je najsladje.

 . . . ljudi dajte otkrivajte se . . . čime se rukovodite, koja je vaša uspešna taktika ili šta vas je vadilo iz nekih situacija . . . nemorate odavati tajne recepte  :cheesy: ali dajte nam neke cake u taktici . . .
Iz onog što sam napisao da se zaključiti sledeće:
Ovaj Lik ne aromatizuje prihranu nego dipovima maže hranilicu zajedno sa mamcem - tako od jedne baze ima različito aromatizovanih prihrana koliko ima različitih dipova i na licu mesta uvek može da nadje radnu aromu . . . nije loše, a?

Svaka cast na pristupu, realno mene najvise mrzi da sondiram i neretko to i preskocim. E sad kako si rekao a i slazem se jedan od najvaznijih preduslova jeste poznavanje konfiguracije terena i navika odredjene vrste, a to se radi sondiranjem. Posle toga najteza stvar, mi je pakovanje i raspakivanje. E sad primetio sam da sto vise kupujem i sto vise opreme nosim, ja neretko manje lovim. Znaci, naostrim se da izdvojim nekih 5-6 sati za pecanje, brdo opreme, maksimalan rad i trud naravno koliko je u mom domenu, secerac, gliste, psenica, crvici, hleb i onda razocarenje. Cak sta vise grabljivice, poput stuke, bucova, bandara neprestano prave lom, a ja bas tad krenuo na drugu ribu, ili obrnuto ja na varalicu, a ljudi pune kante babuske. E onda posle 2-3 dana kad mi vreme opet dozvoli, ali ne kao prethodni put vec znatno krace, 'ocu reci kad nemam bas vremena. Ponesem takmicarac i kutiju crvica ili glistica, bez bilo kakve opreme ni cuvarku ne nosim ( ono tipa ako pukne najlon idem kuci), odem negde se ustekam i napecam za sve sto nisam prethodni put, sve to na istoj vodi. Tako da me to nekad ozbiljno baci u razmisljanje sta ja radim i cemu sve ovo. Naravno ne sporim ono sto je Milan napisao, vec samo hocu da kazem da ima i drugih situacija koje se ne desavaju toliko retko. Maler je cudna pojava.

Naslov teme mi bas i nije najjasniji  :smiley: .Ja se rukovodim iskustvom i praksom,a iz toga proistice i taktika koju je nemoguce otkucati i staviti na papir,jer postoji bezbroj razlicitih voda i situacija.
Dve stvari su ubedljivo najbitnije za uspesan ribolov feederom,i vec sam ih spominjao kroz neke postove,a vaze za sve tehnike i nacine ribolova.
Odabir mesta i tajming  :ok: ,a posle cu se vec nekako snaci.. :smiley:

Pa ono jeste, i sam sam se mučio kakav naslov da dam temi, opširna je i višestrana. . .
O čemu razmišlja fideraš dok peca, šta su mu pokazatelji šta treba da radi i šta je usvojio kao metod svog rada
. . . svi mi školski znamo redosled radnji u pripremi i samom pecanju - kako to primenjujemo u praksi . . .
meni je jedan deo toga bilo lakše objasniti kroz jedno konkretno pecanje babaja . . .
čime li se rukovodi onaj naš kolega koji na primer 90% peca samo deveriku . . . skobalje . . . šarane . . . bodorke . . . plotice . . . mrene . . . na taj način bi se učili da razmišljamo kao fideraši . . .
da usvajamo logiku i filozofiju feeder fishinga.

Možda bi i vama, dobri moji, bilo najlakše da kroz sažet opis jednog svog pecanja prenesete svoj način razmišljanja i usvojen metod rada . . . unapred hvala u svoje i u ime svih kojima će to pomoći da reše nedoumice, shvate i oslobode se predrasuda.

Ja mogu za sebe da kažem da sam totalno nedosledan što se tiče ribolova. Počev od izbora mesta, ribe koju ću pecati, tehnike i taktike kojom ću pecati.  U svemu sam nedosledan. Ali to ume da da i neke rezultate, mršave ali opet koliko toliko podnošljive. Drugo, zahteva gomilu pribora i opreme koju moram da nosim u ribolov. Opisaću svoj zadnji ribolov da bih plastično pokazao koliko sam nedosledan, ali da to može da da i rezultat kakav takav.
    Lokacija, Gomolava u Hrtkovcima na Savi, zimovnik koji je prošle i pretprošle godine vrveo od pecaroša i davao dosta bele ribe. Dolazim oko 9 h na vodu i već zatičem 5 - 6 pecaroša, raspoređenih duž zimovnika. Među njima skroz desno zatičem oca mog školskog druga, inače strasnog pecaroša. On mi predlaže da se pozicioniram odmah do njega, što ja posle kratkog razgledanja ostalih slobodnih mesta i činim.
   Da napomenem prvu nedoslednost toga dana pre nego što sam došao na Savu, krenuo sam na Jarčinu da pecam štuku na balerinu i sitne kedere na plovak za istu. Ali dojava da se Jarčina odledila nije bila tačna, pa produžujem do Gomolave improvizujući na brzinu. Zimovnik je logično sa velikom dubinom, ali ja imam samo jedan štap montiran za kedera za štuku na dubinku, ostalo su balerine. Uspevam jednu fiksnu balerinu da pozicioniram 4m od obale, ali sa olovom na dubini većoj od štapa 3,6m , što mi je obala tj. visina obale od nekih 5-6 mi kratak zabačaj dozvolio. Pored njega bacam onu kederovanu dubinku, kakve su i ostali ribolovci na toj lokaciji koristili u lovu na grabljivce.
   Polako dolazi još ribolovaca. Po neki baca kedera i parče na dubinku, ali većina peca belu na dubinke, fidere i poneki klizni plovak. Meni ubrzo udara štuja na onu za ovu lokaciju netipičnu balerinu. Po mojoj proceni riba ima oko 2 kg pošto sam je brzo izvukao na površinu i polako privukao obali. Ali dolazi na kederovanu babušku dlanaru i pored toga što sam je pustio jedno 2 min da guta ribu, po dovlačenju do obale se riba ubrzo otkačinje. Kada sam izvukao babaju, vidim da ima samo malo tragova zuba sa strane i da je štuja nije dobro zgutala a realno i veliki je keder bio za nju. Odmah na isti štap stavljam manjeg kedera bodoru od 8-9 cm i zabacujem na isto mesto. Posle pet min. opet štuka na štapu. Pustio sam je da dobro zguta i riba je na udici. Podižem je i dovlačim do obale. Kolega do mene preuzima štap a ja sa meredovom u rukama se čitav minut batrgam što na dupetu, što držeći se za malobrojne buse trave da bi došao do vode. I na kraju štuja od kilo u meredovu.
   Normalno opet bacam sličnog kedera na isto mesto, ali to bi bilo to što se štuje tiče za taj dan.
   Posle izvesnog vremena uzimam fider pošto vidim da ostali hvataju po koju belu, uglavnom šljivara. Skidam malu mašinicu sa njega uz koju sam ga prethodni put koristio za plovak, i stavljam fiderašku mašinicu koju sam kupio za taj štap. Montiram hranilicu od 30-40 gr, menjam montaže, mamce i dužine predveza ali sem nečega što mi liči na pipkanje ribe nema rezultata. Koristim umešenu hranu od prošlog pecanja, na kraju stavljam i olovo umesto hranilice.
   Iskreno, nisam se ni trudio nešto oko fidera sem što sam iskoristio priliku da dosta eksperimentišem u ta dva preostala sata nebi li imao obrazac za neko sledeće pecanje na toj vodi.
   Rezultat za ukupno 5 sati pecanja štuka od 1 kg i kratka borba sa onom većom na balerinu. Ostali na kedera i parče dubinski, i po koja varalica 0 bodova. Ja nula bodova što se bele tiče, ostali na fider, dubinku i klizeći plivak po koju belu za mačke.
   Gomila nedoslednosti i nelogičnosti je ipak dala kakav takav rezultat.
   Prvo sledeće pecanje na tom mestu (nadam se u utorak), bacam dve balerine za štuju koju nisam video da je iko koristio na tom mestu. Fider sa hranilicom, dugačkim predvezom i Mihinom taktikom pipanja da li je riba na udici za belu. Ako takve varijante ne upale opet se vraćam nedoslednostima. He, he, he...  :rolleyes:
p.s. Ove zime se niko nije napecao bele na toj lokaciji, valjda će se u utorak promeniti situacija.  :cheesy:

 Ja sam najdosljedniji čovjek na prostorima gdje pecam. Nema kod mene tanjeg pa onda debljeg predveza, pa onda daj duži koji ću opet skratit ili težine olova od ovoliko ili onoliko grama. Jel olovo na dnu znači da je dobro. Kakve udice uže pa duže, treba od onog proizvođaća a ne od onog drugog, nemoj zlatne boje nego crvene, možeš mislit. Ja što namontiram na prvo pecanje ako ne zapnem negdje imam na štapu i za iduću godinu a to što nikad ništa ne upecam nije zbog sistema nego zato što nema ribe. :takoje:

. . . dubinkaši . . . 2010g.
U Kucuri na kanalu DTD se nalazi prevodnica, ista kao i sve ostale izgradjene u toj mreži kanala. Ima svoj protočni deo - Šlajz i deo za prevodjenje sa stajaćom vodom. Sa obe strane, i uzvodno i nizvodno, pred kapijama za ulaz u prevodnicu se nalaze izbetonirani mini dokovi koje mi meštani zovemo - Stakada. Pecati na stakadi je komforno - kraljevsko pecanje u odnosu na blatnjavu obalu, pogotovo s' proleća, dalje niz kanal.
Svakog proleća čim vremenske prilike dozvole i pojavi se prvi talas stabilnih toplijih dana, već po iskustvu, počinju da se okupljaju . . . dubinkaši . . . da love babušku koja se nekim čudom već do tad "domigrirala" uz vodu sledeći neke svoje prirodne instikte . . . kao i dubinkaši  :cheesy:
U to vreme su sva mesta za parkiranje oko mosta popunjena, a gotovo svi koji kolima prelaze most - uspore da vide šta je to za čudo . . . i kakvo se takmičenje sprovodi svakodnevno . . . kad je stakada popunjena - do poslednjeg (!) a niz kanal se vidi špalir kola na obe obale.
A gotovo sve pozicije zauzeli . . . he he he . . . dubinkaši naravno! Ima ih dve vrste . . . "lubeničari" i "stiropordzije" - razlika je samo u mamcu.
Gledano sa mosta prizor je - zadivljujući . . . ljudi glasni, svašta se može čuti od njih gore na mostu . . . smeh, šale slane i neslane, a bude i svadje vrlo često . . . i vidi se lepo kako u svakoj sekundi neko vadi ribu . . . čuvarke se lagano pune . . .
Stojim na mostu sve sa fiderom i ostatkom opreme u rukama . . . i kolebam se kud ću bre  - da odem negde medju njih i da me opet poznate face "ubiju" od za . ebancije . . . i da slušam kako je stiropor "zakon" . . . pa i neće mi se ali i nemam kud - jer Oni su svuda!
Ništa . . . udahnem duboko par puta i silazim niz stepenice dole . . . u pakao!
Evo druga nedelja kako dolazim, uporno pokušavajući da nadjem način da im se približim bar (ako ne mogu da budem bolji) po količini ulovljenih babaja . . . i uvek me iste face dočekaju - i "razvale" . . . od svega jer . . .
ja neću da pecam na stiropor,
ja neću da pecam na 3-6-7 štapova,
ja kao nešto tu "glumim" sa tim jednim štapićem i kantom punom prihrane i
čuvarkom od tri metra . . . i . . .
ja na kraj pecanja svu ribu istresem nazad u vodu . . . to ih razdražuje.
A ja se ne mogu odbraniti . . . ni od Njih . . . a ono što me najviše i muči je - ni od "milijardi" deverik(ic)a, bodorki(ca), keseg(ic)a i sve češćih . . . terpan(čić)a, koji me sistematski "urnišu" kroz sve slojeve vode . . . i na dnu. A i babaju uspem uloviti - aaallliiiiiiiiii . . .
I sve je tu - imam trzajeve na 6 do 20 sekundi maksimalno . . . a čini mi se svaka petnaesta riba bude babaja . . . menjam mamce, menjam arome, menjam montaže, dužinu predveza smanjio, udicu poveć'o . . . al'  sića milosti nema! Za 4 sata pecanja imam izmedju 70 i 100 rib(ic)a . . . od toga do 20-set babaja . . . a prve "komšije" imaju bar duplo . . .
I posle još jednog uzastopnog poraza . . . sedim u garaži, pijuckam kaficu . . . i po ko zna koji put premotavam "film" . . . gde grešim? . . . kako da "odsečem" siću . . . verovao sam da je do arome - ali nije - sića je tu i na "jagodi" isto kao i na "ribi" . . . i guta sve mamce . . . i nema veze jeli predvez 0.10 ili 0.šurnaest zajedno sa udicom . . . doduše prihrana je uvek ista - ali VDE crveni Carp sa prezlama i pola paketa šećerca "frikomovog" - pa bolje za babaju da smislim nemogu . . . pa je još "školski" i zamešam . . . hranilica kavezna 15gr kvadrat. . .   . . . ma, sve je školski bre! A ja se mučim da ulovim babaju . . . a Njima se same kače .ebo te!
I setim se da još nisam probao aromu čokolade, iako "knjige kažu" da to baš i nije aroma za babaje . . . ali hmmm nemam takvu aromu, zovem prodavnicu u Vrbasu . . . nema ni tamo . . . i upali se "sijalica" - kupiću puding čokoladni . . . i trk u radnju. Napravio sam suvu smešu kući, kvasiću je sutra na kanalu . . . kanalskom vodom.
. . . sutra je danas . . .
Ista meta isto odstojanje - kako ono kažu. Iste face . . . ja nisam ni ranio jer riba radi po ceo dan ionako . . . i "seo" sam medju iste "face" . . . i za. ebancija počinje pričom kako mi je za kedere bolji čerenac nego da se mučim ovako . . . smejemo se svi a ja im pretim kako ću ih danas "ošišati" na čokoladu . . . i slučajno mi isklizne mala kantica od 2 litra kojom sam zagrabio vodu . . . i sva voda se saspe u prihranu . . . katastrofa . . . pozelenio sam od muke . . . javno previše vode, javno moja prihrana izgleda gnjecavo . . . i miriše na čokoladu. . . montiram se besan "ko ris"!
. . . kačim zrno šećerca i dva crvića na udicu . . . ubacujen hranilicu u kantu i vidim da se moja prihrana stegla i to dobro - sad je više kao neka redja pasta . . . Bože mili, pa "ovo" se neće do prekosutra rastvoriti . . . a da ne pričam o "efektu oblaka" i "aktivne prihrane" . . . daaaa . . . danas sam ga baš . . .
. . . i gledam u hranilicu kako visi na najlonu . . . i tu pastu u njoj . . . i odustajem . . . setio se da imam metodke i da bar tako tu pastu od hrane "otvorim" . . . i menjam . . .  montiram metodku "odblokiranu" i predvez isti 30cm . . . pa kud ide pita - nek ide i tepsija!
. . . he he he, jedino mi se svideo savršena forma i oblik nabijene hrane sa mojim crvićima kako štrče  - kad je metodka ispala iz modle . . . i poletela je preko pod "škarpu" . . .  . . .  . . .       
. . . sve ostalo je "istorija"  :ok: . . . samo sam predvez još skratio do nekih desetak cm . . .
smiley033



Spojene poruke: 31 Januar 2015, 00:23:37

P.S.  neke stvari se i tako nauče . . . kako se kasnije to iskustvo pokazalo opravdanim i ostalo mi je u praksi da kad hoću da "odsečem" siću pravim inertnu prihranu sa dosta krupne frakcije, bez oblaka i burnih reakcija dole na dnu . . . a kad hoću da lovim babaje - metodka odblokirana mi je zakon. A čokolada . . . ma nikakve veze nema sa tim.  :cheesy:

Au..... Sused ovo je mala enciklopedija sportskog ribolova povezana sa upornoscu i inatom.Dobro poznajem i tu lokaciju i situaciju na vodi u tom trenutku i pruzam ti ruku za upornost i istrajnost.
Sto se tice doslednosti i skolskog pristupa ribolovu ja licno nikako nisam ekstreman u smislu da ukoliko vise dana pecam na istoj lokaciji svaki put vrsim sondiranje terena, ali ukoliko sam prvi put na nekoj lokaciji ovu operaciju obaveyno upraznjavam.Sto se tice finesa tipa sejanje hrane i slicmo mislim da su veoma korisne ali i sam licno cesto ih preskocim.
Negde sam rekao da mi je uzor u feeder ribolovu Martin Matak i pregledao sam bezbroj snimaka sa razlicitih voda i ni na jednom snimku nisam primetio da vrsi sondiranje dna.Jednostavno baci 5 do 10 inicijalnih hranilica okaci predvey i udri.
Pozdravljam naravno dosledne ljude bez obzira o kojoj se doslednosti radilo ,ali mislim da se u ribolovu ponekad i preteruje. smiley033

. . . bilo je vreme kad su mi trepavice bile duge, oči krupne pune radosti . . . i mlečni zubići . . . i kad sam cele nedelje morao da budem dobar i ispunjavam sve naredbe mog starijeg brata i time sticao zasluženo - da me vodi na pecanje. Imao sam svoju pecaljku od trske sa perom iz pačjeg repa . . . i pravom udicom! . . . i molio sam ga da mi dozvoli da ja nosim njegove bambuse ulicom do kanala . . . i morao sam da ćutim "k'o zaliven" i pazim da ni slučajno nečim svojim ne zasmetam njemu - dok peca. Tad je birao šira mesta i to mi obavezno prebacivao da je samo - zbog mene, a ja sedeo u kraj mesta i tražio rupice u drezgi da tu ubacim svoj plovak . . . i upijao sve što on radi.

A on je lovio ribu čiji je bronzani odsjaj i široka silueta dok klizi na površini prema njegovoj ispruženoj ruci ostao zapečaćen u mojoj dečjoj duši . . . za "veke vekova" . . . Da, dobri moji, lovio je one ogromne matore deverike . . . lopaje moje mile.

. . . i evo godine su prošle mnoge, i sve sada izgleda mnogo drugačije . . . sve i jeste mnogo drugačije . . . a još uvek me ništa toliko ne obraduje kao onaj isti bronzani odsjaj i široka silueta . . . Gospodje Lopaje.

To je riba - "plave krvi", svojom kulturom ponašanja, prefinjenim manirima, izbirljivošću, uzdržanošću, Ona nesumnjivo opravdava svoju punu pripadnost ribljem plemstvu.

I jedini mesec u godini kad Ona dozvoli da je vidimo je april - dok se mresti. I tad obično ne mogu da verujem svojim očima - koliko je ima . . . i kolikih ima??!! . . . gde li su sve te lopaje tokom ostalih meseci . . . kako bre da od toliko ribolovaca na kanalu niko ne može da se pohvali kako se napecao deverika . . . a to što se ulovi su definitivno slučaji i slučajni ulovi jediničnih komada . . . i gotovo uvek najveće deverike su se dale videti - u čuvarkama šarandžija koji poštujući samo "svoju" ribu ni svesni nisu bili - kakve trofeje su imali čast da ulove!

U svojoj ribolovačkoj karijeri "do fidera" sam dugi niz godina mirne ribe lovio isključivo plovkom t.j. meč i bolonjez tehnikama svuda pa i ovde na svom kanalu. Sva nastojanja na kanalu, da saznam, da ovladam, da sistematizujem, da ciljano pecam samo deveriku su me malo-pomalo, sezonu za sezonu, dovele do Klaruso surf plovka . . . da bi tek njegovom primenom došao do rezultata gde bi mi većinska ulovljena riba bila - deverika.
E upravo tad se pojavio prvi pravi razlog da počnem da razmišljam o fideru za koji sam već podugo znao da postoji kao i osnove takvog pecanja . . . i odlučio sam da probam . . . i prvi fider štap mi je bio Match Feeder, da mi bar ostane ono Match ako vidim da sam "promašio" i da "to nije To".
Aaaliiii . . . fider nije i "Čarobni štapić" kojim samo kucneš . . . i sve lopaje su tvoje . . . oojjj neee nije ni slučajno . . .
Aaaliiii . . . fider jeste način da konačno mogu reći da ciljano lovim deveriku . . . tek kad sam ovladao i spoznao kako sve mogu da ga koristim - kao tehniku - izvlačeći iz nje one prednosti koje druge tehnike nemaju ili imaju tek delimično (mislim na plovak i dubinku).
I, kad sam nakon perioda aljkavosti i pametovanja i lenjosti . . . shvatio . . . fider može sve! . . . a uspešan je onoliko koliko ribolovac hoće da razmišlja, koliko napravi detaljan plan, koliko se dobro organizuje, toliko mnogo uticaja ima svaki elemenat u taktici i samoj tehnici izvodjenja fider pecanja. . . pričem sam potpuno svestan da se ne može uvek "držati nivo" doslednosti i to je direktan uzrok i posledica dobrog ili lošeg uspeha tokom pecanja. U odnosu na ovo ostali uzroci kao promene atmosferske ili lunatičke ili . . . su zanemarljive.

Lopaja na kanalu traži prvenstveno mir . . . i jato pliva tamo gde oseti da ga ima . . . ili lebdi u sredini vode na sredini kanala i čeka da se taj mir stvori (čitaj - čeka noć). Najsećnija varijanta je kad uspem da lociram jato t.j. kad uspem da ulovim okom ono samo lopajama svojstveno bešumno kupanje kad samo ledjno peraje tiho proviri na površini vode. Ako ne to onda idem tamo gde nikog nema i tražim delove dna sa širokim pojasom školjke . . . a dobro je i kad se na takvim udaljenim mestima sedne malo uzvodnije od nekog šarandžije za kojeg znate da tu duže hrani i dolazi he he he, svojom prihranom na pojasu školjke (obično na 15'ak metara od obale) najlakše je privući lopaje uzvodno . . . prihrana slatka, inertna sa puno krupnijeg svašta u sebi i bez jake arome, i odmah pola prihrane u startu spustiti na odabranu tačku . . . onda mala hraniličica sa po tek nekoliko komada onog živog što ide i na udicu (glista + crv) . . . hranilica ne sme biti veće zapremine da ne bućka . . . ako nema vetra i voda je "kao ulje" ni mala hranilica nego olovo 10-ak gr . . . ja obično predvez 0.10 počinjem i dužine 1m i na 15-ak cm od udice (obično 14-ca za start) na predvez stavim malecku dramlijicu olova 0.1-0.2gr da budem siguran da je mamac na dnu . . .
E onda se naoružam strpljenjem i polako lovim sve ostale ribe koje se prihvate ponudjenog mamca i menjam prvo dipove pa onda isto to sa drugom kombinacijom mamaca . . . i tako loveći ostale ribe u stvari čekam da dodju lopaje, to ume da traje, čak bih rekao retko kad dolaze ranije od 1.5h pa i do celih 3h od starta pecanja . . . na svakih 1h dohranjujem sa po 3-4 startne hranilice . . . obično se prvo pojave male lopajice do 300-400gr i to je dobar znak . . . nikad ne bacam kugle prihrane rukom mada neki i to praktikuju . . . u principu, onaj mamac i dip na koji ulovite malu lopaju,  treba očekivati da će i ona veća hteti . . . i kad počnu male da se love počnem i ja u hraniličicu da dodajem više tog živog (crv + glista, ili samo crv i samo glista) . . . ostala riba me ne interesuje koliko duboko proguta udicu ali ako kod male lopaje vidite prvo najavu a potom odlučno povijanje vrha - odlično je sve sa udicom i dužinom predveza, ali ako one pipkaju a nema uverenijeg povijanja vrha - manja udica i tanji i duži predvez, ili ako su crvi ispijeni a nisam video trzaj - skraćujem predvez . . .tako da kad pridje jato većih riba ja već imam naštelovan sistem za njih . . . kad se dogodi da ulovim prvu veću lopaju 500+gr u hraniličicu nabijam što je moguće više "živog" komponenta jer samo tako se može duže zadržati i teže poplašiti - da, kad se prva veća lopaja počne boriti na udici tamo dole ostatak jata se skloni pa se čeka i po 15min na sledeću, zato ih treba prvo samo zateći na udici i pustiti da se same lagano podižu uvis - što i rade kad su na udici i takvim naćinom se najduže zadrži na hrani ostatak jata.
Ima dva momenta koji su mnogo puta realna pretnja da je ribolov propao za taj dan:
1. - kad odmah po startnom hranjenju na tu hranu "legne" terpan . . . ojjjj zlo . . . tada je najvažnije naći dip koji oni najmanje vole pa kad ga nadjem (biber ili beli luk ili često ananas znatno smanjuje apetit terpana) onda i u prihranu taj dip dok tu napast ne smanjim na minimum mogući - poenta je pokrenuti im jato, jer i oni naleću u jatu i kao mećava sve počiste očas posla, i ako deo terpana krene dalje za njima odu gotovo svi relativno brzo. Najčešće kasno popodne i uveče.
2. - ako primetim da je riba (bilo koja) prestala da trza . . . probam odmah dva zrna šećerca (obično) a kad 15 min ni to ništa ne dira znam da mi se na hranu uvalio - t o l s t o l o b i k !!! Vrlo često se desi da nekad ponekog i lupim hranilicom kad je izvlačim i tako sam i saznao da u 99% slućajeva to bude on a ne neki mistični somovi ili smudjekanje - što sam dugo hteo da verujem pa čak i varaličarac raspakivao da proverim he he he. Najčešće rano ujutru i danju.
Eto tako nekako se može ciljano loviti lopaja kod mene na kanalu.

Dosledan ili dosadan , pitanje je sad ?

Da , rekao bih kad neko gleda sa strane da izgleda dosadno da stalno nesto mesis, tipkas, dirkas , vadis , sadis itd. Sva sreca sto usputni posmatraci, komsije i navijaci,  ne ustaju rano ko mi pecarosi , a i kad se zakace na neobaveznu pricu odustanu brzo jer ih pomalo ignorisem i radim svoje , pa se brzo ispisu
Pobeda je kad ostanem 1 na 1 sa Dunavom , bez posmatraca i raznih kvisko pitanja koja nemaju veze sa ribolovom i mojim fokusom u tom trenutku .

Moj start pecanja ustvari  pocinje vece pre izlaska. Tad spremam primamu i delimicno hranu za hranilicu, i naravno moje kamencice sa sirom .
Zatim kontrolisem sta sve , i da li imam u priboru, bacim pogled na americku vremensku prognozu ( ove nase su ko gatare tacne)  , i  lagano proveravam zive mamce da li su dobro zatvoreni, da li disu , imaju li  uslove za zivot, sex  itd.  Opsti tretman i prava zagarantovana
Pre nego legnem, udjem na camac (vezan za obalu) i u sirem potezu  bacim 10-15 kamencica sa sirom.(potencijalna zona primame 60%  i koji metar levo desno , vise , nize  40% kamencica )
      Jutro pocinje "mirisanjem vode" , t.j. uocavanjem promene vodostaja u odnosu na prognoze HMZS i tendenciju u narednih par sati koje zelim da provedem. Imam svoje azimute za vodostaj na prilazu vodi kao: stepeniste koje silazi u vodu, spice oko camca, i kamenje koje sam sinoc markirao okom. Sa kafom i rakijicom  bez nekog cimanja prostudiram da li se nesto bitno promenilo u mom "vodenom dvoristu",  a  usput bacim pogled na lisce da vidim gde je atmosferski pritisak , pa ako mi smrdi na neki skok/pad koji je neobican , vratim se u vikendicu da pogledam trend poslednjih 6 h na "Suunto" satu koji sam kupio pre 10 god. i strasan mi je drug  ( vrh stvarcica) . To vise radim iz navike, jer ako su radikalne promene pritiska,  ili je bomba u superlativu ili  je nagazna , pa da bar imam to na umu....da se vadim cakama ako ne fercera kako prizeljkujem. Ne dam na iznenadjenja
Ovo mozda izgleda nekom komplikovano ili mozda preterano, ali je meni to navika i to sve radim usput, vrlo spontano i bez neke muke  .Pa kazem Vam da pijuckam kafu  rakijicu , i "mirisem" situaciju prvo ..
Onda sledi zauzimanje pozicije u camcu  , prevezivanje u milimetar da me ne bacaju talasi, vetar,  glisiranje indijanaca koji zuje camcima pod punim gasom i sl. Ustvari,  ovaj deo je dosada ziva jer cimas pribor u camac, kofe, i kojekakve gluposti , raspakujes, prevezujes , otvaras, zatvaras i namestas sve oko sebe kako si navikao. Ama, ko Nadal flasice!!!
Sad sledi primama , i posto sam izlazio na vodu pre neki dan obicno,   ne moram uopste da pipam topografiju dna. Na 30 m oko camca znam u prst sta i kako, jer tu sedim 20 god. i to je moj spot ...a ja sam producent, reziser, glumac i publika.
Obalu sam zagradio odavno granjem i stenama,  da mi sa nje ispred camca ne mogu da ulecu varalice u sred pecanja, i pecarosi "snimaci" (oni sto te kibicuju da hranis, pa se parkiraju sutra pored tebe i nista ne upecaju , a obavezno te zakace par puta) i sl.
Mojih 20-30m oko camca branim zivotom i godinama odrzavanja priobalja kad su poplave i kosmari.Drugacije bi odavno bilo odvaljeno pribalje i izmenjena atmosfera svima.
Posten "zakup" radom i vremenom provedenim na vodi i oko nje ,  u skupljanju smeca od budala koje ostavljaju svasta na obali , kresanjem topola i vrba da ne ostavljaju kolege rapale po krosnji,sadjenjem mladica platana okolo da odrzavaju hlad kad se razbaskare itd.
       Nakon pozicioniranja, bacam svoje kugle u zonu (5-8 kom) , i krecem sa radom...
U prvih sat pecanja  , iskoristim priliku da one kamencice od sinoc ispipam jacim mamcima  , a taj deo mi je pro-nektivan radom,   pa iskoristim da posmatram sta se dogadja na vodi. Ko juri i da li juri kedere, da li se baca, cokce, lupa, prska, kupa ,svira,  ima li neobicnih momenata, promena , i konacno vidljivost je bolja pa shvatam i koliko je zamucen/bistar Dunav. Bitan deo pre akcije je taj dozivljaj mira , prirode u budjenju, i citanje vode.
Neko ujutro novine , neko po vodi... pa kome sta prija
        E, tek nakon satic vremena krecem u tepih i linoleum fazu, pod uslovom da mi se vec nije ogresio saran ili mrena (zavisi sta igram na talonu)   na jednom od dva fidera. Ako jeste, onda je rad u tom smeru isforsiran do iznemoglosti...
Dalje vec znate, igra strpljenja, rada , menjanja ili satiranja. Necu ovde o "alhemiji" i mamcima , to smo testerisali na drugim temama!!!
U svakom slucaju, jedan fider je uvek namenjen "ozbiljnijim" ribama i prezentaciji koja je izvesnija po meni u datim okolnostima za potencijalne primerke , a drugi je "promeksan" da se uhvati u kostac sa svom zabavom fiderisanja i svakojakim iznenadjenjima koje skupi tepih i primama. Posao brale i zabava  , nije to bas izlezavanje kako laici misle ...
Sve u svemu, ozbiljno pripremljen nastup , rutinski utrenirana uloga , i nije bitno da li izlazim na 2-3 h ili vise....pristup je slican, i DOSLEDAN iliti nekom dosadan! Ne trazim aplauze , ni ovacije, vec ovu vrstu uloge i glumu sebicno igram za sebe sa zadovoljstvom i zarom!

Eeeee, dobri moji, ovog leta sam se i konačno uverio - zima je zakon! Sve mi je nekako lakše, finije, perfidnije . . . zimi. Mrzim leto. Definitivno!
Onih deset dana "grčenja" po Chalkidiki je ostalo iza ledja, zapljuskuju me još samo kapljice mora od onog jedinstvenog rauba jedne od nemani grčkog mora . . . u snovima.
A možete li da zamislite da su se moji ukućani, oni isti što mi prave haos uvodeći red po mom priboru i "laboratoriji", zaželeli da pojedu neku ribicu?! I dobio sam "partijski zadatak" da odem i ulovim nekoliko babaja . . . he he he pa "rodjen" sam za te stvari :)
Aaalliiii . . . leto je još uvek iako je pola septembra . . . valja gledati kako vetar duva . . . i hoće li duvati il će stati . . . nemož' ti tek tako prosto da odeš 'di 'oćeš i da se "napecaš", aaaaa ne neee, pecaćeš tamo gde vetar onu "milu" nam i "dragu" sitnu travku oduva i nagura u suprotnu obalu . . . inače zelenog "tepiha" kanala mog.
Možete li da zamislite da sam celih četiri puta u četiri dana pecao u proseku po 3.5 sata dabih ulovio 26 babaja . . . tugo moja!

Prihrana!
Prvi dan. Ih, sav srećan, "zamutih" na brzaka svoju bazu melasom, douvlažnih vodom, spremih tri šprica boltuški razni', i taranu belu pa crvenu, glista, crva, kastera . . . i odperjah nošen "vetrom" daleko uzvodno u 'ladovinu "starih vrba" . . . "što se mora - nije ni teško" :)
A taj dan, ribice su mi pokazale koliko sam olako "shvatio" povereni mi zadatak. Startovao sam sa redovnih deset startnih hranilica, potom u drugom zabačaju na broj devetnaest ulovih lepu kesegu i . . . sledeću ribicu sam ulovio za sat ipo !!! . . . tempo sam držao na 60, srednje manja hranilica 15gr, menjao sve mamce u svim kombinacijama . . . živo neće ni da pipne a na boltuške takva pipanja da nemaš na šta kontru dati . . . došlo mi da se spakujem! . . . ali, to bi uradio neko drugi . . . ja ne. Kad sve ono "redovno" nije dalo ni blizu čak ni razumeti šta se dešava, ostalo mi je samo da primenim "šok terapiju" (pisao sam o tome već negde) . . . jer, javno moja prihrana nema To što bi riba htela . . . ili tačnije rečeno, moja prihrana "drži" ribu na debelom oprezu! Prva šok terapija je bila - jagoda/malina/limun dip . . . i odmah nakon toga sam u desetak zabačaja na boltušku ulovio Prvu babaju i par bodorki . . . i taman pomislio "e neće da može bre" . . . i to se i dogodilo - opet pipkanja samo za gledanje (i nerviranje). Ribe su mi kuckajući po kviveru, kao " morzeom" slale poruku - Mi smo tu, a šta Ti (konju, prim. aut.) radiš?
I zaista, šta sam ja to radio? Babaje . . . misaona imenica!
Da skratim, kad boltuška nije dala ni malo nade, video sam da dva kastera (posle druge šok terapije) umeju da zainteresuju deverik(ic)u neku ali ih lako skidaju sa udice, pa sam morao nekako da oparim crve a ništa zgodno nisam imao za to, pa se ložila vatrica i kuvala voda u konzervi dabi crvi ispali poluobareni . . . kuku kuku . . .
E tek posle treće terapije uz kombinaciju kastera sa tim-takvim poluobarenim poluudavljenim crvićima sa nekako "izmučio" nešto ribica . . . al samo taa jedna babaja!
Tu moju muku sam i podelio sa Vama dobri moji, u temi Bio sam na pecanju, od pre neki dan. A to veče sam pojačao/osvežio friškim komponentama svoju bazu, zamešao dobrih 6 litara sa melasom i ostavio da se natapa do jutra. Tarane sam imao još dovoljno, a i setio sam se zamrznutih crvića u frizu . . . Plan za sutra je bio "paklen" - pola prihrane sve sa taranom i crvima zamrznutim (kad već neće žive) leti odmah u startu a onda sat vremena samo "suza" umesto hranilice . . . pa da vidimo mi ko je ovde "adžija"!
Drugi dan. E drugi dan nije bilo vetra pa je sve uzvodno dobilo svoju "prirodno" zelenu boju . . . i pošto je prevodničar tek-što prošjlajzovao čep koji se obrazuje sa uzvodne strane, izračunao sam da trebam otići bar dva km nizvodno pa da me taj prošjlajzovani tepih stigne za tri sata . . . i tako i uradih. Otišao sam "pod dalekovod" (na oko 3 km nizvodno od mosta dalekovod prelazi preko kanala).
I uradio sam sve po "planu"!
Ali avaj, to nije Ta voda! Na hranu mi se sjatilo valjda sve i jedna ribica od kilometar nizvodnije . . . Trzajevi tipa "daj mi piker" na broj 6 pa do maksimum 10 . . . da sam takmičar bio bih srećan " k'o Maja" . . . ali meni treba samo desetak babaja - ništa više!
I ajd traži arome na koje bela neće, ili, najmanje 'oće . . . a meni najbrži način da "dobijem" aromu je špric u ruke i "drogiranje" crvića :) . . . Uveren sam bio da mi samo treba dva minuta vremena da mamac "stoji" nepožderan i da će babaja da ga nadje . . . bela nije htela aromu kari-ja . . . al je ni babaja nije htela . . . kasnije su išle i šok terapije sa crvenim voćem, belim lukom, džigericom . . . i sve bez vidne promene " raspoloženja" kesega, špicerki, crnooki i bodorke . . . terpana ni jednog !!! . . . babaja jedna . . . Ni sam neznam kako!
To veče sam zaključio da moram da "osiromašim" bazu u korist svega kukuruznog, nebi li kako smanjio priliv bele ribe na hranu, a i "vreme" je da se uvede šećerac u igru ozbiljnije . . . A u glavi su mi se popalili svi alarmi da je dobitna kombinacija jedino - metod! Ali, mikro boilica nešto i imam, nemam svojih peleta a oni što ih imam mnogo sitni . . . a dugo mi da ih sad pravim! Rešim da će mi baza (osiromašena) biti samo minimalno vezivo za šećerac i taranu i eventualno crve "zmrznute" po par komada ako ocenim da treba!
Dan treći. Opet nizvodno, ali sad je prošlajzovani tepih već odmakao podaleko i rešim da ga stignem i sednem mu na "rep" tj odmah iza, i tako ću dobiti vreme - dok sledeći ne naidje kuku kuku! Sve radim po planu, deset startnih, i počinjem sa dva zrna šećerca na udici . . . tempo 3 minuta . . . i isto kao prvi dan, ni dužina predveza, ni jedno krupnije zrno samo ili sa 1-3 crva ili glistom . . . nema trzaja da bih kontrirao - a trza non-stop! Znam da je sitna! Znam da moram čekati duže od tri minuta . . . ali moram dohranjivati jer ta sića počisti sve "dok trepneš" . . . i rešavam, skidam hranilicu, postavljam olovo, a dohranjivaću na deset minuta startnom . . . pa da vidimo! Od ulova, kesega i špicerka mudra . . . jeli samo malko manja zrna šećerca - odma' one! Probam da napravim sendvič pa šećerac umotam boltuškom . . . isto. Dva zrna umotavam boltuškom . . . pipalo malo i ostavilo . . . i Hvala Bogu mislim, a moj piker se smota u kiflu . . . ooooojj ovo je Riba breeee . . . koju nisam imao čime zadržati, Gosn Šarko je krenuo nizvodno i . . . otiš'o! . . . e da ne cuclam ovu elektronsku - zapalio bi'! Hhuuh! Zaista mi nije ni na kraj pameti bilo da #12 udica sa dva zrna šećerca umotanih u boltušku (sve skupa k'o kliker otprilike) i nije baš za 0.10 predvez! Ok. Bar znam da ima i nečeg krupnog u kanalu he he he, idemo dalje, 0.14 predvez a mamac isti . . . dve startne . . . tempo 5 min . . . uspeo sam smanjiti belu i povećati je pa sam dobijao sad već lepe kesege i špicerke . . . A uspeo sam i da ulovim tri babaje do kraja pecanja . . . na taj fazon.
Tu noć, na poslu kao i sad, rešio sam da moram smanjiti praškasto sasvim na minimum u prihrani a to se može samo "salapinskom kašom".

Варим классическую салапинскую кашу [salapinru] (http://www.youtube.com/watch?v=V7sIlDc63s4#)

Doduše malo obogaćenom jer sam ja dodao i uljane repice i konoplje i malo semenja za kanarince i tako kuvao a to je izgledalo ovako.

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimages.tapatalk-cdn.com%2F15%2F09%2F18%2F6faabbc4e83c8a32f1b2e06656b9e757.jpg&hash=c8482e654247646f081b83cce7b7eaef7cc68518)

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimages.tapatalk-cdn.com%2F15%2F09%2F18%2F0de7845a94d313561572b6905d0b47c0.jpg&hash=65edbae71bb7aedad53d6a1559c1993c96da86b0)

. . . ili već gotova umešana melasom i sa porcijama tarane i šećerca po potrebi . . .
I tako sam danas, opet nizvodno ali mnogo bliže mostu. . .

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimages.tapatalk-cdn.com%2F15%2F09%2F18%2Ff3c153df156c47159c6df45067eb6be3.jpg&hash=baaa444c93344d17fea73cc343b6f0a8dcd28a51)

. . . dva ipo sata muku mučio, kombinovao sve sa svačim od mamaca i aroma, lovio mnogo lepe bele ribe, imao dva kidanja od toga jedno pred meredovom (0.12, nije mi "djavo dao mira") . . . sve dok u jednom trenutku nisam, više instiktivno nego namerno, uradio ovo . . .

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimages.tapatalk-cdn.com%2F15%2F09%2F18%2Fc38dd4657aaedf8b144a7fdc3c169958.jpg&hash=156f4dfe907ea18569ebd865f3664bd4986bbb9d)

. . . da bih u narednih sat ipo "namirio" ovih . . .

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimages.tapatalk-cdn.com%2F15%2F09%2F18%2F9e269fa30b98c18196e80002096f4ba2.jpg&hash=0307ee6b6ea0bf82960fcde9a0a98694bced85b7)

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimages.tapatalk-cdn.com%2F15%2F09%2F18%2F79585c97fafb5017b286471294a3c219.jpg&hash=6156cb50ac8168f8730c702717f8bfe47e201ab9)

. . . do pomenutog broja na početku teksta . . .

I na opšte porodično iznenadjenje, kad su videle "meso" (kod kuće je riba samo meso) . . . moje dame su izrazile želju da im se to i očisti . . . ggrrrrrrrr . . .

Dobri moji, hvala Vam za strpljenje dok ste čitali ovo moje "stradanije"!


Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

Hvala tebi Milane sto mi svojim tekstovima ubijas noćne smene   Pored toga,u praksi dosta tvojih saveta primenjujem. Svaka čast jos jednom na nesebicnim tekstovima koji su potkrpljeni sa dugim stazom

E ovo je upornost za primer, 4 dana je Milanče eksperimentisao i kombinovao dok nije našao dobitnu kombinaciju za zacrtani cilj! A ja bih se zadovoljio i onom krupnom belom, nebi ni sačekao babaje na kraju! Svaka čast Milane!  :tongue:  smiley033
p.s. Mada i ja žito zadnje stavljam na udicu, ili ga i ne stavim do kraja pecanja iako riba ne radi na bilo koji od ponudjenih mamaca a uvek ga imam kod sebe!

Milane svaka čast za upornost, a moram reći da je i tekst odličan.Pozdrav i BiStRo !

Milan berkut,
Ti si kolega kakav se u svakom pogledu, samo poželeti može. Uporan, nesebičan i talentovan za sve oko ribolova, a Bogami i za pisanje tekstova.
Odavno sam već okoreli varaličar ali mogu da kažem da sam od nedavno  počeo da čitam sve tvoje tekstove o fideru koji su izuzetno zanimljivi pa i meni koji, kako sam već rekao, nisam fideraš.

Ma to Vam je ta "nesretna" kombinacija - Lala sa bosanskim genom he he he . . .


Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

Komsija Milane...u kultnoj seriji "Volim i ja nerandze no trpim" ima jedna vec antologijska recenica "....ti kad mene gledas u cikaru,to je ljepse no u bioskop..." E,upravo to mi padne "naum" dok citam ove Vase tekstove.Stvarno "ljepse no u bioskop"   :clap2: :tongue:
Samo jedna mala digresija......trenutno radi na stiropor!  :lol: :lol: :lol: :lol:

Milane moze li detaljnije kako se sprema ova salapinska kasa, posto nista ne razumem a ne mogu bas najbolje da vidim sta je na ekranu? smiley033

https://vukovisadunava.com/dubinka-feeder/t29711/
Valjda je sad sve jasno :)
A evo i kako se to ponaša na jakom toku reke

"Салапинская каша" под водой на сильном течении [salapinru] (http://www.youtube.com/watch?v=mWEyzpPsivA#)

U tri različita tipa hranilica je proveravao ponašanje te njegove kaše. Za nas je najbitnije da shvatimo da ona takva kakva je ima sva svojstva samostalne prihrane jer ima i "oblak" i sitnu i krupnu frakciju tj dovoljno je "aktivna"

. . . i lako se može obogatiti, kao što sam pisao, aromatizovati pa i ofarbati po želji . . . A košta sitne parice . . .

Отправлено с моего iPad используя Tapatalk